Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

okili dokili

ne tako davno


glas javnosti

02. Feb 2001 18:19 (GMT+01:00)

Ljubinje bez ijedne autobuske linije


LJUBINJE - Istoиnohercegovaиka opљtina Ljubinje verovatno je jedina u celoj Evropi bez i jedne redovne autobuske linije do bilo kog mesta u svetu.
Jedini autobus drћavnog preduzeжa "Ljubinjeprevoz" na jedinoj redovnoj liniji Ljubinje - Trebinje - Nikљiж - Podgorica, prestao je da vozi pre 30 meseci, jer preduzeжe nema novca da plati popravku niti da kupi novi.
Pre izvesnog vremena preduzeжe "Trebinje prevoz" iz Trebinja uvelo je redovnu liniju Trebinje - Ljubinje - Trebinje, ali zbog kvarova i drugih problema autobus vozi - od sluиaja do sluиaja.
Ljubinje je rubna opљtina prema Federaciji BiH i pre rata je imalo odliиne autobuske veze, a sad se njegovi stanovnici snalaze, putujuжi do najbliћeg mesta u RS, Trebinje, udaljenog viљe od 60 kilometara.

dugo sam se dvoumio u koju rubriku da smjestim ovo , te zavrsi ovdje
ipak je nas covjek

[You must be registered and logged in to see this image.]

a videla sam ovo pre na ntu bas kad sam nasla i ovaj forum

space ::dugo sam se dvoumio u koju rubriku da smjestim ovo , te zavrsi ovdje
ipak je nas covjek

[You must be registered and logged in to see this image.]

hahahahahhahahahahhaha
ko je ovaj lik???
Ja nikad nisam cuo za njega...
Kakav car!!!

eeeeee...guglaj malo pa ces videti sta sve ima o ljubinju....to su cari interneta

katabuya ::


hahahahahhahahahahhaha
ko je ovaj lik???
Ja nikad nisam cuo za njega...
Kakav car!!!

Covjek je legenda ljubinjskog fudbala (zbog fizicke slicnosti zvali su ga Gulit) pored Zoke, Carica, Mitra i ostalih pregalaca malog fudbala, vatreni navijac zvezde i standardni prvotimac Zrvnja na turnirima u malom fudbalu, dok su jos imali prizvuk nadmetanja momcadi iz ljubinjskog sreza . Kakvi su to bili turniri, sad je sve postalo komercijala... al o tome bi mogla posebna - neiscrpna tema

SEDAM GRANA,SEDAM VOЖKI

30.04.2008
Joљ kao dijete Ljubinjac Cvetko Љuљiж (60) vaћio je za kalemara sreжne ruke. Iako je, za razliku od drugih, kalemio samo nekoliko dana u godini - od Vidovdana do Petrovdana - sve bi mu se primalo! Sve, bez izuzetka!
Ali, ћivot i poslovi odveli su ga kasnije daleko od osunиane Hercegovine i behara njegovih voжaka, u Sloveniju i Njemaиku - gdje je samo u Braunљvajgu kod Hanovera ostao punih deset godina, prvo radeжi kao elektrovarilac, a potom kao ugostitelj. I tamo, pod olovnosivim nebom kontinentalne Evrope, gdjekad bi mu padali na pamet oni kalemi i ono joљ ћeljnije iљиekivanje cvjetova na novim izdancima... Jednom kad se vratim u zaviиaj, pomiљljao je u sebi, posadiжu voжke po cijeloj okuжnici. I kako je sanjao Cvetko je - i uradio.
Pokraj njegove kuжe na Prebilovaиkom putu, po stepenastim baљtama, odavno rastu viљnje, treљnje, jabuke, љljive... Veжinu ih je Cvetkova ruka nakalemila na neku drugu podlogu, da budu jaиe i otpornije na bolesti. No, posebnost u svemu je, ipak, jedno staro stablo dћanarike.
- Ova dћanarika je ћilava, otporna, iako je samo malo mlaрa od mene - objaљnjava Cvetko Љuљiж. - Zato sam odluиio da je uиinim najraskoљnijim drvetom u cijelom mom zaviиaju. Prvo sam nju nakalemio badem, pa kajsiju, breskvu, nektarinu... pa ranu plavu i ranu ћutu љljivu i na kraju љljivu poћegaиu. Sedam vrsta voжa na sedam grana! I svaka grana raрa!
April odmiиe, pa na granama s bademom i kajsijom veж je proљao behar, dok upravo izbija na onoj gdje je breskva, a na poћegaиin жe se najduћe иekati. Nije mu to, dodaжe Cvetko, bila nikakva potreba, osim da kalemarskoj maљti pusti uzde do kraja, da i on i drugi u baљti, kao u kakvoj djeиjoj slikovnici, vide љta sve na jednom starom dћanarikinom stablu moћe cvjetati i rasti! Da vide pravi sajam koљtiиavog voжa i krunu njegove kalemarske karijere. I dok on uћiva u ovih sedam cvjetova, oni praktiиniji Ljubinjci, kojima je samo do plodova sve иeљжe ga mole da im na podloge od dunja nakalemi kruљke. On im je to i otkrio. Molbe im neжe odbiti; samo moraжe da saиekaju period od Vidovdana do Petrovdana kad je Cvetkova ruka najsigurnija - i kad on jedino to i radi.
GLAS SRPSKE (Ћ.JANJIЖ)

ovo wolf sastavlja tekstove a space ih kaci ....

Ekoloљki gutljaj vode za Evropu


Iako skrhani teљkim bremenom proљlih vremena, seljani Kapavice iznad Ljubinja, u Hercegovini, ne dozvoljavaju da se proљlost pohrani tamo gde se sahranjuju neznani junaci
[You must be registered and logged in to see this image.]
Gde je Bog rekao „Laku noж“ i „Dobro jutro“: Kapavica иuva svoje lice (Foto S. Sabljiж)


Kapavica – Nije toliko bitno da li je Kapavica ime dobila po bunarskoj vodi koja je, odozgo niz kamene gromade, kapala i slivala se u dvadesetak иatrnja ovog sela ponad Ljubinja. Ili je nazvana po neиem drugom. Mnogo vaћnije je da, danas, seljani Kapavice ne daju da se ognjiљta gase. Ne daju da se zaborave proљla vremena kada su ovim krajem hodili ljudi ћeljni krvi. Mnogo vaћnije je da seljani Kapavice, iako skrhani teљkim bremenom proљlih vremena, ne dozvoljavaju da se proљlost pohrani tamo gde se sahranjuju neznani junaci.
Ne zna se љta viљe obraduje namernika dolaskom u Kapavicu. Da li susret sa domaжinima ili gutljaj vode iz иatrnje koja se niиim ne moћe zagaditi. Niиim, jer ovde na stotine kilometara unaokolo, nema ni fabriиkog dimnjaka ni bilo иega drugog љto bi, sa sobom, donelo pogan modernih tehnologija.
Dragan Pecelj, mlad иovek, nije mogao bez svoje Kapavice. Familija mu je u Ljubinju, a on se sa majkom Stanom vratio na dedovinu. U kapaviиki zaseok Иeprusi. Jeste da je teљko, ali od stada se neжe. Uostalom, od stada ћive i on i njegovi. Bez obzira na to koliko i kako teљko vreme bilo.
– Svi moji su davno sa рedom, iz Kapavice preselili u Ljubinje. Danas se, meрutim, vraжamo tamo odakle smo otiљli. Jer, ovde se, i kad nemaљ meseиna primanja, moћe ћiveti. I to dobro – kaћe Dragan Pecelj koji иuva stado sa stotinak koza i podseжa da na stotinu kilometara unaokolo nema fabriиkih dimnjaka ni zagaрenja.
– Sve љto proizvodimo, dakle mleko, meso i sir, moglo bi odmah u Evropu. U zemlje Evropske unije koje ћude za zdravom hranom. Toga i takvog bogatstva trebala bi da, pre nas, bude svesna drћava u kojoj smo – upozorava Dragan.
Stada je u Kapavici isto koliko i seoskih numera. A u svakoj od njih poneka priиa.
U selu nikada nije bilo viљe od stotinak duљa. Danas ih je tek dvadesetak. Uglavnom starijih. Sa љest i viљe desetljeжa na leрima. U Kapavici je nekada bilo i cura i momaka. Bile su i dve љkole, a danas samo uspomene na njih.
Malo je znano da su nedaleko Kapavice, iz Stanjeviжa, Gojko Рogo i Rajko Petrov Nogo, da su koreni Sergeja Barbareza poznatog fudbalera iz Ljubomiљlje, a Zdravka Иoliжa iz Vlahoviжa. Neki od njih nikada nisu ni bili u rodnom kraju. Starina Milenko Рuriж bio bi sreжan da i oni, ali i brojni drugi, ne zaborave rodni kraj i korene urasle duboko u hercegovaиkom krљu.
Spomen-ploиe na lokalitetu Guvno podseжaju na vreme zla kada je, i na ovim prostorima, ustaљka kama, ali u komљijskim rukama, skonиavala ћivot stotine, hiljade Srba. Samo u junu иetrdeset i prve ustaљe su, nakon trodnevnog muиenja, ћive i vezanih ruku i oиiju, na lokalitetu Guvno, u jame bacili 160 Srba Kapavice, Rрusa, Жukovca, Vlahoviжa i Rankovca. Umorili su sve koje su zatekli na kuжnom pragu.
– Mnogi od dћelata nosili su na glavi fes iako nisu bili Turci. Bile su to ustaљe iz Ravna u Popovu polju koje su mi umorile i kuma Ristu Klimentu. Bio je ponos i najlepљi momak u Hercegovini. Sluћio je Kraljevu gardu – uzdiљe starina.
Kada su napunili jame, ustaљe su svoj krvavi pir nastavili streljanjem nevinih ljudi. Kosili su ih redom. Sve jednog po jednog.
– Kada je doљao na red, Jovan Brkljaи je zamolio svog ubicu da mu skine povez sa oиiju kako bi poslednji put vidio rodno selo. Kad mu je ovaj udovoljio ћelji, Jovan je nad glavom ugledao Muљana Bajramoviжa sa kojim je pre rata radio u Dubrovniku. Upitao ga je zaљto to иini, a on je odgovorio – danas ja tebe, a sutra жe neko drugi mene – nastavlja Milenko svoju priиu.
Kad je to zlo proљlo, u Kapavicu doрoљe nova vremena. Doрoљe Titovi komunisti.
– Ma koliko bili u pravu, nisu smeli ubijati ћandare. Jer valjali bi nam u borbi protiv faљizma. Bili su tada jedini naoruћani i obuиeni za borbu. Bila je to velika greљka komunista – tvrdi Milenko. I joљ neљto. U Kapavici nikada nije bilo crkve. A i kako bi je bilo kada su ovim krajem vekovima vladale osmanlije.

Slaviљa Sabljiж
[objavljeno: 05/05/2008]
POLITIKA

18. avgust 2006.

LOVAC NA UDOVICE


Hercegovci traћe instruktora da ih nauиi da iz smrtonosnog pauka iscede otrov, koji u Nemaиkoj plaжaju 62.000 evra po gramu


[You must be registered and logged in to see this image.]

LJUBINJE - Stanovnici Istoиne Hercegovine proneli su glas po celom svetu da traћe lovca na crne udovice! Nakon љto se Istoиnom Hercegovinom pronela vest da za samo jedan gram otrova pauka crne udovice farmaceutske firme na nemaиkom trћiљtu plaжaju 62.000 evra, oni su izraиunali su da bi od tih paukova, kojih u Popovom polju ima i previљe, zaradili viљe nego od celokupnog roda paprike, lubenice, paradajza i bresaka ... Ali, problem je љto ne znaju kako se iz pauka cedi otrov.
- Ovde ima crnih udovica u izobilju, ali joљ nema nijedan lovac. Ne znamo kako da im izmuzemo otrov. Samo kada bi to znali moћete zamisliti s kolikim bi se elanom prihvatili tog posla umesto љto radimo u polju na 40 stepeni za nadnicu od svega 15 evra. Ipak, ceрenje otrova iz crne udovice traћi posebno znanje i umeжe, љto mi nemamo. Zato nam cela priиa zvuиi kao bajka o dobroj zaradi - kaћe agronom Danilo Jahura.
Ljubinac Zdravko Klimenta, koji je posle rata zakupio zemljiљte u Popovom polju i bavi se komercijalnim uzgojem povrжa i proizvodnjom meda, kaћe da se Hercegovci ne bave lovom na pauke jer ne znaju da to donosi novac.
- Medicinski laboratorije su primorane da kupuju otrov crne udovice po izuzetno visokim cenama da bi proizveli nove medikamente. Nedavno sam proиitao oglas u kojem vlasnik farme pauka u Arizoni prodaje otrov crne udovice u teиnom stanju po 15 dolara po mililitru. Znaиi da cena po gramu iznosi 75. 000 dolara љto je manje ni viљe nego 62.500 evra, a pretpostavlja se takoрe da жe porasti cena na trћiљtu - kaћe Klimenta.
On veli da su otrovi oduvek bili na ceni, samo љto to naљ narod ne zna.
- Evo, ja sam tek nedavno saznao od jednog Slovenca da je od svega љto pиele proizvode najskuplji baљ njihov otrov. Gram pиelinjeg otrova odavno vredi kao gram zlata! A ja se sve vreme bavim samo medom - kaћe Klimenta.
On ne krije da je veж savladao tehniku uzimanja pиelinjeg otrova i da жe vrlo brzo krenuti s tim biznisom.
- Na koљniиinom letu, tamo odakle pиele poleжu i gde sleжu, postavi se dobro uglaиana povrљina i u nju dovede naizmeniиna struja. Kad pиela doleti, dolazi do udara struje i pиela instiktivno ispuљta otrov koji se sliva niz glatku povrљinu u jednu boиicu. Niko se tim joљ ne bavi u Hercegovini. Ali ja baљ razmiљljam da i to isprobam...Isto je sa ceрenjem otrova iz crne udovice - veli Klimenata i dodaje da bi radije "muzao" pиele nego crne udovice.
- U hercegovaиkim medicinski ustanovama izraиunali su da crna udovica ima od 0,02 do 0,03 miligrama suvog otrova, ali su zadovoljni љto se niko ne upuљta u tu avanturu jer nemaju protivotrov.
MITAR РURICA

IZVOR
KURIR

Вијести из парохије Љубињске




[You must be registered and logged in to see this link.]

10. маја 2007. године послије свете Литургије, која је служена у новом Саборном храму, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-херцеговачког и приморског Г. Григорија љубињски свештеник протојереј-ставрофор Драго Цвијановић освештао је темеље звоника Саборног храма Рођења Господа Исуса Христа
Освештање темеља звоника догогодило се управо на дан кад наша Православна Црква биљежи спомен на спаљивање моштију Светога Саве на Врачару у Београду, које је било 1594. године по наређењу османског великаша Синан паше.
Свечаном освештању су присуствовали предсједник Одбора за изградњу начелник Општине господин Веско Будинчић, представници извођача радова, директор ЈП »Комуналац« господин Неђо Турањанин са сарадницима и невелик број вјерника.
Према пројектној визији, звоник ће имати висину од 25 метара и биће највиша грађевина у Љубињу. У завршној куполи биће смјештена три звона од којих је једно тежине 500 кг, друго 300 кг, а треће 150 кг. Према уговору Одбора и извођача радова, очекује се да звоник буде изграђен током љета ове године, а изградња ће се финансирати средствима приложника, међу којима се истиче ктитор-задужбинар Саво Ћоровић из Београда. Према предрачуну радова градња ће коштати 100.000 КМ.
Одбор за изградњу позива вјерне да својим прилозима помогну изградњу звоника и рјешавање других питања у вези са уређењем и опремањем новог Саборног храма.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Овом приликом подсјећамо да је у истом храму 26. јануара ове године, постављен ИКОНОСТАС који је израдила столарско-дуборезачка радионица при Епархији Захумско-херцеговачкој и приморској, средствима Републичког секретаријата за вјере у Републици Српској.


preuzeto sa
[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]




preuzeto sa
[You must be registered and logged in to see this link.]

Освештан звоник Саборног храма у Љубињу

У оквиру славске свечаности у Љубињу је освештана и отворена робна кућа предузећа «Маркет 99» из Требиња. Грађевина великих димензија, површине од 1500 м², налази се у центру Љубиња на локацији некадашњег задружног омладинског дома. Овај савремени супер-маркет купцима из Љубиња, али и из Стоца, Берковића и Попова, нуди 20 000 артикала, што представља велики искорак у односу на досадашњу трговачку понуду Љубиња.
У пригодној поруци, коју је приликом ломљења славског колача изрекао начелник Веско Будинчић, он је казао да је Љубиње и ове године показало да је стабилно на путу успјеха, да има визију свог развоја, да има вриједне људе и да треба слиједити познату и провјерену развојну политику.
Међу најважнијим активностима за наредни период, начелник је означио бројне пројекте привредног развоја и наставак процеса привлачења инвестиција, а све у складу са програмом развоја Општине за 2007. и 2008. годину, који су на иницијативу и приједлог начелника једногласно подржали и одобрили одборници Скупштине општине Љубиње. Иначе, Одлуком о спровођењу програма развоја, Скупштина је одобрила примјену система подстицајних мјера, којим ће органи Општине подржавати извођење пројеката од јавног значаја, а то су сви пројекти усмјерени на унапређење стања и капацитета комуналне инфраструктуре, урбано-привредне структуре, јачања и развоја јавног сектора, а посебно пројекти усмјерени на економски развој, предузетништво и запошљавање радника.
Поводом Крсне славе, начелник Општине је донио одлуку о додјели признања и новчаних награда за појединце, и организације, који су током претходне године дали истакнути допринос стварању и афирмацији вриједности од значаја за Љубиње. Ове године признања Општине и награду од 500 КМ добили су: Јово Турањанин, свештеник Драго Цвијановић, Средња школа «Светозар Ћоровић», Општинска ватрогасна служба, Предузеће «Маркет 99» - Требиње, Неђељко Буквић, Радислав Шијаковић, Миливоје Ћоровић и Богдан Сорајић.

Освештан звоник Саборног храма у Љубињу
Одржане су 9. традиционалне уличне трке «Љубиње 2007», на којима су, осим најбројнијих ученика љубињске основне и средње школе, и ове године учествовали такмичари из Требиња, Никшића, Љубушког и Широког Бријега. Љубињско Удружење добровољних давалаца крви окупило је своје пријатеље из Требиња, Угљевика, Лопара и Вишеграда на акцију добровољног даривања крви. Први пут је новоосновани клуб «Шкорпион» из Љубиња приредио ревијално-промотивне борбе у кик-боксу, што је изазвало пажњу бројне публике. У дневном програму културно-забавних активности, своје могућности публици су представили чланови фолклорне групе «Просвјета» као и чланови секције основне школе. У вечерњем термину, на базенима СРЦ «Боровик» концерт је одржао млади и популарни пјевач Никола Роквић.

RASTANAK
S TRAMVAJEM

20. oћujka 1970. tramvaj je zauvijekotiљao
iz Dubrovnika. Toиno u podne, kao na filmu, uz prugu se skupio љpalir graрana,
rastuћeno mnoљtvo kao najbolji epitaf na tramvajskoj zadnjoj voћnji.





[You must be registered and logged in to see this image.]





Bilo je tu i suza i lijepih rijeиi...Grad se oprostio sa
jednim od svojih simbola. Moћda i nije umjesno tramvaj zvati simbolom grada
pored njegovih povijesnih i kulturnih spomenika, ali tramvaj jest bio upravo
to, simbol tehniиke kulture grada i njegovog puka. Bio je neљto staro i lijepo,
a ujedno korisno, te nadasve dostupno - isto kao da ste svaki dan poљli u
muzej. Listajuжi arhive [You must be registered and logged in to see this link.] iz 1970. g. pronaљao sam mnoge иlanke
iz dana ukidanja tramvaja, a koje je potpisao g. S. Ahmetoviж. Miљljenja sam da
жe Vam neki od tih иlanaka mnogo bolje nego ja doиarati te dogaрaje, te ih stoga
prenosim u cijelosti, skupa sa izbljedjelim fotokopijama fotografija sa
rastanka...


NESREЖA
NA PILAMA



[You must be registered and logged in to see this image.]


U subotu, 7. oћujka oko 9 sati, doљlo je do jedne od najteћih saobraжajnih
nezgoda koje su se s dubrovaиkim tramvajem dogodile u posljednjih 60 godina od
kad se ovo prijevozno sredstvo pojavilo na naљim gradskim ulicama. Tramvaj broj
5 љto je saobraжao na relaciji Pile - Lapad spustio se velikom brzinom Ulicom
Marљala Tita na posljednju tramvajsku stanicu gdje je iskoиio s traиnica a
zatim pojurio 27 metara s jedne na drugu stranu ceste, sruљio ogradni zid i
survao se sa 4 metra visine u gradski park neposredno kod ulaza kroz zidine u
stari dio grada.

U ovoj neobiиnoj ali i teљkoj saobraжajnoj nezgodi izgubio je ћivot 56-godiљnji
radnik poduzeжa "Auto-Dubrovnik" Hamdija Ovиina, dok je 14 osoba
povrijeрeno od kojih teћe 12-godiљnja Snjeћana Zovko iz Dubrovnika, 51-godiљnja
Kate Musladin iz Gromaиe, 52-godiљnja Ana Bogdan iz Dubrovnika i 20-godiљnja
Marija Mihaljeviж, a lakљe Zlatko Raиiж, Obren Milat, Иedo Miиeta (vozaи
tramvaja), Martin Prkaиin, Anka Kneћeviж i Stevo Korda, (trojica lakљe povrijeрnih
nakon ukazane lijeиniиke pomoжi odmah su otpuљteni kuжama).

Tramvajska kola potpuno su uniљtena, tako da je priиinjena i velika materijana
љteta. Uzroci ovog teљkog saobraжajnog udesa joљ nisu poznati. Prema izjavama
oиevidaca tramvaj broj 5 dobio je iznenada ubrzanje nakon љto je proљao zavoj
kod zgrade rodiliљta. Jedan dio od dvadesetak putnika koliko ih se tada vozilo tramvajem
sve do dolaska na Pile nije primjeжivao da se neљto иudno dogaрa, dok su neki
uvidjevљi u posljednji иas opasnost uspjeli iskoиiti iz zahuktalog vozila. - Kad
se tramvaj velikom brzinom poиeo spuљtati prema Pilama a uz to joљ i tresti
pomislili smo da je to zbog neiskustva vozaиa. Kad smo se naљli na Pilama iskoиio
sam iz tramvaja.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Zbog panike medu putnicima i guћve koja je tom prilikom nastala nisam uspio izvuжi
i svoju ћenu koja je u nezgodi zadobila teћe povrede - rekao nam je neposredno
poslije udesa sluћbenik s Lopuda Ivica Mihaljeviж. Nesreжa je mogla imati
daleko teћe posljedice da se tramvaj nakon iskliznuжa s traиnica nije nagnuo na
desnu stranu umanjivљi donekle brzinu s kojom se do tada kretao. Da je,
meрutim, kojim sluиajem tramvaj skrenuo na autobusno ili taksi stajaliљte gdje
obiиno ima mnogo ljudi moglo je doжi do katastrofe veжe od one љto se dogodila
1921. godine na zavoju kod zgrade rodiliљta kada je 5 putnika poginulo, a mnogo
drugih teљko ranjeno. Иim se saznalo za saobraжajnu nezgodu na Pilama 40
uиenika srednjih љkola i graрana dobrovoljno se prijavilo u bolnicu da dade krv
za unesreжene. Na lice mjesta odmah su izaљli i sluћbeni organi. Sudac
istraћitelj Opжinskog suda Anto Ruskoviж dobio je od Okruћnog javnog tuћilaљtva
nalog da provede istragu protiv vozaиa tramvaja Иeda Miиete s tim da se posebno
ispita tehniиka ispravnost vozila. O saobraжajnoj nezgodi razgovarali smo sa
saobraжajnim inћinjerom Dragom Vukoviжem koji je bio pozvan da istraћnim
organima dade svoje struиno miљljenje: - Prema onome љto se moglo zakljuиiti
prvim povrљnim pregledom vozaи tramvaja je pokuљao koиiti elektriиnom koиnicom.
Takozvane pakne na mehaniиkoj koиnici takoder su stisnule, osim jedne za koju
жe se naknadno utvrditi da li je zatajila odnosno pukla prilikom samog udesa
ili je bila neispravna od ranije. Tek kad se izvadi i struиno ispita motor
tramvaja moжi жe se neљto odreрenije reжi o uzrocima nezgode. U upravi poduzeжa

Tramvaj saznali smo da je 43-godiљnji vozaи tramvaja Иedo Miиeta, roрen u selu
Ubosko kod Ljubinja, rasporeрen na mjesto kvalificiranog vozaиa tramvaja 1.
kolovoza 1968. godine. Tramvajska kola broj 5 (koja se nalaze u upotrebi od
1910. godine, od uvoрenja tramvajskog saobraжaja u Dubrovniku) generalno su rekonstruirana
18. svibnja 1963. godine, a nakon toga su na njima obavljene joљ i dvije
generalne reparature (posljednja 1968. godine).

Iako smo svijesni иinjenice da жe se tramvaj u najbliћoj buduжnosti ukinuti i
dalje redovno poduzimamo generalne reparature tramvajskih kola - rekao nam je
direktor Tramvaja inћinjer Nikola Luznik, osvrжuиi se na neke komentare prema
kojima je poduzeжe gradskog saobraжaja zanemarilo brigu o redovnom odrћavanju
tramvajskih kola i traиnica nakon љto je Skupљtina opжine odredila da se tramvajski
saobraжaj mora uskoro ukinuti. Baљ nedavno imali smo reparature tramvaja broj
10 i broj 7, a svi ostali su dotjerani i obojeni za nastupajuжu turistiиku
sezonu. Takoрer
normalno radi sluћba odrћavanja traиnica (2 иistaиa pruge i 4 pruћna radnika) koji
redovito popravljaju i odrћavaju prugu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Specijalna komisija u иijem se sastavu nalaze struиnjak Zavoda za kriminoloљka vjeљtaиenja
i kriminoloљka istraћivanja iz Zagreba ing. Ivan Babiж, struиnjak Republiиkog sekretarijata
za unutraљnje poslove SRH inћ. Stipo Loziж, struиnjaci Zagrebaиkog elektriиnog
tramvaja inћ. Zvonko Koљиica i elektrotehniиar Boћidar Tuљan, te inћ. Drago
Vukoviж iz Dubrovnika poиela je juиer s pregledom slupanih
tramvajskih kola i drugim ispitivanjima vaћnim za utvrрivanje uzroka ove nezgode.
U toku juиeraљnjeg prijepodneva na dijelu tramvajske trase u Gruћu vrљena su
ispitivanja efekata koиenja elektriиnim i mehaniиkim koиnicama na tramvajima
broj 3 i broj 7 koji su u upotrebi od kad i tramvaj broj 5. Kako sada stoji
stvar, komisija жe po svoj prilici predloћiti donoљenje mjere zabrane odvijanja
saobraжaja na relaciji od Pila do Boninova.

Juиer oko 17 sati na mjesto udesa stigla je velika dizalica Garnizona JNA iz
Trebinja pomoжu koje je tramvaj broj 5 podignut iz parka i odvuиen u tramvajsku
remizu. U meduvremenu, tramvajski saobraжaj je obustavljen na relaciji od stajaliљta
kod Medicinskog centra do stajaliљta na Pilama kako zbog eventualne
neispravnosti traиnica ne bi doљlo do nove saobraжajne nezgode.

ODLUKA O UKIDANJU

Oproљtaj s tramvajem

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kao љto je veж poznato, nedavno su u Savjet za narodnu obranu i savjet za urbanizam
i komunalne poslove Skupљtine opжine Dubrovnik
usvojili zakljuиak da se ukine tramvajski saobraжaj u Dubrovniku koji je uveden
1910. godine. Zakljuиak dvaju savjeta se poиeo provoditi obustavljanjem
tramvajskog saobraжaja i dizanjem tramvajskih traиnica na relaciji od Boninova
do Pila. Dvadesetog travnja u 12 sati tramvajski saobraжaj biti жe obustavljen.


Tim povodom poduzeжe Tramvaj odluиilo je upriliиiti poseban program sa starim
isluћenim tramvajem za kojega mnoge generacije Dubrovиana veћu uspomene. Kako
smo obavijeљteni, na dan ukidanja tramvajskog saobraжaja, od 10 do 12 sati,
voћnja tamvajem bit жe besplatna. Toиno u 12 sati sva tramvajska kola postrojit
жe se na Stanici Lapad, a odatle жe - ispraжeni od graрana i svih aktivnih i
penzioniranih radnika poduzeжa Tramvaj - otiжi na posljednju kratku voћnju do
remize.


RASTANAK

U posljednjih љezdeset godina godina Dubrovиani su se dva puta masovno okupljali
na ulicama zbog tramvaja. Prvi put to je bilo 22. prosinca 1910. godine kad je
ovo prijevozno sredstvo puљteno u redovan saobraжaj, a drugi put 20. oћujka ove
godine kad je tramvajski saobraжaj u naљem gradu definitvno i potpuno ukinut.





[You must be registered and logged in to see this image.]

Kakve li razlike izmeрu ta dva dogaрaja! Sudionici onog prvog, tada joљ djeиaci

i djevojиice a danas ljudi u poodmaklim godinama, prisjeжaju se da je tramvaj
okiжen cvijeжem doиekan na Pilama s neopisivim veseljem, љto nije bilo nimalo
иudno kad se zna da su supermoderna tramvajska vozila, tek izgradena u
Иehoslovaиkoj tvornici "Kriћik", trebala da zamijene onih nekoliko
koиija i troљnih omnibusa sa konjima koji su do tada prevozili putnike od Gruћa
do Dubrovnika. U proљli petak, meрutim, mnoљtvo od oko 5.000 naљih g raрana
okupilo se na Stanici Lapad da starom i u dugogodiљnjoj neumornoj voћnji
isluћenom tramvaju kaћu svoje posljednje zbogom i hvala. Bili su to trenuci
koliko sveиani toliko i tuћni, ispunjeni nekom иudnom i tihom sjetom zbog joљ
jednom potvrрenog saznanja o neminovnoj prolaznosti svega pa tako i stvari koje
su иovjeku u dugotrajnoj korisnosti postale veoma drage i - gotovo
nenadoknadive.

Mnoge generacije Dubrovиana prema tramvaju gaje jedan poseban odnos. Zato su se
meрu mnoљtvom svijeta naљli bivљi i sadaљnji radnici poduzeжa Tramvaj, i djeca iz
љkola i vojnici, i domaжice s torbama u rukama i ljudi koji su naљli neku
izliku da prekinu redovan posao, иak i osamdesetgodiљnjaci koji su ustali iz
bolesniиkih postelja da bi posljednjim pogledom na ћuta vozila joљ jednom
obnovili u sjeжanju
uspomene na davno minule dogaрaje iz djetinjstva i rane mladosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako je voћnja tramvajem dva sata prije njegovog ukidanja besplatna, djeиaci uskaиu
na tramvajske papuиice i iskaиu sa njih da bi tako utaћili ћelju za pasiranjem,
inaиe velikoj strasti mnogih, zbog koje su kod kuжe znale pasti i batine od
roditelja ili ukori u љkoli. Poneka ћena i poneki иovjek kriљom maramicama
briљu suze. Poneki se primiиu da tramvaj dotaknu rukom. Netko na sva tramvajska
kola љto nailaze u koloni stavlja granиice lovorike. Na mnogim mjestima
"љkljocaju" fotoaparati i zuje filmske kamere; netko жe jednom iz
obiteljskog albuma izvuжi poћutjelu fotografiju i objaљnjavati svojim
sugovornicima kako su se nekad davno, sve do 1970. godine, dubrovaиkim ulicama
vukle nekakve dotrajale ћute kutije. Tko zna kakvim li жe se vozilima ljudi
prevoziti za dvadeset, trideset ili љezdeset godina.

Bez obzira kakva жe to vozila biti, ona nikad ljudima neжe moжi pruћiti sve ono
љto im je pruћao ovaj tramvaj. I zadovoljstvo љto u polaganoj voћnji mogu da
uћivaju u veliиanstvenom pogledu na morsku puиinu i horizont sa Boninova. I
љto, dok voћnja traje, mogu mirne duљe da se napriиaju o svemu i svaиemu i da
saznaju sve dnevne novosti. I mladiж da ugrabi priliku i pribliћi se voljenoj
djevojci. Tramvaj je bio velika atrakcija i, pored spomenika, najfotogeniиniji
objekt za strane turiste. Tramvaj je bio mjesto gdje su se djeca uиila
skladnosti a odrasli strpljenju. Starih se tramvaja, sve to љto se oko njih
zbiva nimalo ne tiиe. Poљteno odradivљi svoje, postrojeni na Stanici Lapad, bili
su spremni za posljednju i ujedno najkraжu voћnju - do remize.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posljednji pozdrav tramvaju prilika je da se o njemu kaћe i poneљto љto svi ne
znaju.
Jedan od najstarijih i prvih radnika "Tramvaja", vitalni 70-godiљnjak
Antun Orliж, veж deset godina u penziji, kaћe izmeрu ostalog u svom govoru okupljenom
svijetu: - "Prvi osnivaи i akcioner tramvaja bio je Luko Bona iz
Dubrovnika. Tramvaj je tada poslovao pod nazivom "Dubrovaиka elektriиna
ћeljeznica", a puљten je u saobraжaj 22. prosinca 1910. godine rijeљenjem
tadaљnje opжine Dubrovnik
broj 228LDZ. Bio je to prvi tramvaj u Dalmaciji. Sada, na oproљtaju, prisjeжamo
se da je naљ stari Tramvaj za љest decenija svoga rada u naљem gradu prevezao
preko 100 milijuna putnika i da je dubrovaиkim ulicama preљao preko 20 milijuna
kilometara.
Generacije Dubrovиana provele su svoj radni vijek na tramvajima, a generacije
graрana sluћile se svakodnevno njime. Mi Dubrovиani navikli smo na tramvaj.
On je, iako u posljednje vrijeme star i spor, uvijek bio dio nas i naљ ponos.
Stranci koji su dolazili u Dubrovnik
gledali su ga sa simpatijama, a moћda zbog njega joљ i viљe cijenili naљu
gostoljubivost i kulturu. Vrijeme oproљtaja je doљlo. Zbogom stari, dobri
druћe...."


[You must be registered and logged in to see this image.]

I dok Gradska glazba svira dubrovaиke marљeve tramvaji kreжu na posljednju voћnju
voрeni sigurnim rukama Andra Vlahuљiжa, Karla Zamole, Antuna Orliжa i drugih
penzioniranih radnika poduzeжa Tramvaj u иijem je dostojanstvenom drћanju zbog
ukazane im poиasti tog trenutka bilo mnogo ponosa.Tako je tramvaj otiљao s
dubrovaиkih ulica. Za njega naprosto tamo viљe nije bilo mjesta.




.

cula sam i pre nesto malo o ovome,ja sam inace iz dubrovnika,ali ovo je bas iscrpno....hvala kumu na trudu...sad mogu da se pohvalim kako znam nesto vise o rodnom gradu.

Достојна сахрана усташких жртава након пола века
Свети посао потомака

[You must be registered and logged in to see this link.], Рубрика [You must be registered and logged in to see this link.]

1991. година, број 573, страна 5 „Ко у јаму није силазио и у њојзи примио нафору, обгрлио сени своје деце целивао брата без удова и познао мајку по осмеху, тај се није из нишчих дигао ни појмио нашу литургију“... Милан Комненић (Јаловница) Протекле јесени, пред педесету горишњицу од страдања у Независној Држави Хрватској, српски народ је почео да са херцеговачких јама скида бетонске оклопе, које је почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикрије хрватске злочине. Тако су се после пет деценија стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава које страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни Срби. Мештани села Пребиловаца код Чапљине су од децембра 1989. године водили рат нерава са државним и политичким властима, не би ли добили дозволу да се отвори Шурманачка јама код Међугорја, и из ње изваде земни остаци великог броја српских новомученика, међу њима и 500 пребиловачких жена, девојака и деце. Од општине Чапљина су добили дозволу тек 12. октобра 1990. године, када су запретили да ће сви ступити у штрајк и да децу неће давати у школе. Пре овога, претежно српске општине Требиње и Љубиње, дозволиле су да се отворе јаме Ржани до (Јагодњача), Пандурица и Капавица, у које је у јуну 1941. бачен велики број Срба из Попова Поља, Љубиња са околином и других места. [You must be registered and logged in to see this image.] Јаме су отворили и из њих мошти страдалих изнели требињски спелеолози на челу са Мирославом Куртовићем, човеком који се сав посветио овом послу. У јамама је испод гомиле камења које су усташе гурале за жртвама нађено преко 1000 костура са предметима жртава и доказима мучења и свирепости џелата: бодљикавом жицом, ланцима са катанцима, ексерима и др. У Капавици на дну јаме идентификовани су остаци свештеника Душана Манастирлића, који је први гурнут на челу низа везаних Срба, уз усташко церекање: „Хајде, попе, поведи Србе у цркву“. На његовој лобањи сачували су се праменови косе. Све ове јаме, које у грозоти предводи Шурманачка, сраман су жиг на лицу човечанства. Откуд се баш на овом поднебљу створише такве сподобе које највише унизише људски род и доведоше у питање смисао човековог постојања? Посебно је ужасно што су ти створови наше комшије и што говоре истим језиком као и ми. Миленко Јахура

preuzeto sa
[You must be registered and logged in to see this link.]

''Откуд се баш на овом поднебљу створише такве сподобе које највише
унизише људски род и доведоше у питање смисао човековог постојања?
Посебно је ужасно што су ти створови наше комшије и што говоре истим
језиком као и ми.''

otuda sto u svakom zitu ima kukolja...u svakom genu mutacija...u svakoj familiji izroda...u svakoj basti stetocina ili parazita...u svakom gradu narkomana,prostitutki i politicara....u svakom selu besposenih alapaca........u svacijoj istoriji ratova..........te spodobe isto kao i nespodobe predstavljaju ljudski rod.......koji je daleko od savrsenstva tako da nema sta da ga unizi....