Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

O HERCEGOVAИKOM
AMERIKANCU SPASOJU ЖUKU


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ћiv иovek moћe sve. Otkriva to biografija Spasoja Жuka (1892 -1973), siromaљnog иobanиeta iz ljubinjskog sela Ograde, koje je umesto da stane u stroj austrougarske vojske, uteklo iz zaviиaja, ukrcalo se na brod "Ultoniju" u Trstu, i na dokove NJujorka zakoraиilo 10. juna 1909. godine. Nepismeno, sa samo 15 dolara u dћepu! A, reљeno da uspe. Иuvљi da mu se ujak doselio u DЋekson, vozovima se usmerio prema Kaliforniji... Ali, nije to bila ona plodna Kalifornija, nije se zadrћao kod ujaka. Spasoje nije ni slutio da ga i s druge strane Atlantika иeka glad, ista ona od koje je iz Hercegovine beћao skoro koliko i od mobilizacije. Bio je drugo po starini, od jedanaestoro dece, oca Mihe i majke Anрe. Znao je samo da povratka u Ogradu nema!


Nakon nekoliko noжi prospavanih po parkovima juћne zemlje, zaposlio se kao miner u rudniku zlata. Izdrћao je jedva љest nedelja! Onda je produћio do San Franciska gde je postao peraи posuрa u jednom restoranu, gde su rado svraжali treneri lokalnog bokserskog kluba. Poћele i Spasoje, ili Sem Иuk, kako su ga oni skraжeno zvali, da boksuje. Odvedoљe ga do ringa... Meрutim, veж na drugom treningu pesnica sparing-partnera pogodi ga u vrh brade. Pao je kao pokoљen. Probudivљi se iz nesvesti, samo je klateжi se, mrmljao: "Boks donosi dolare, ali nije za mene!" Te reиi na srpskom Amerikanci nisu razumeli, ali je izraz njegovog lica bio vrlo jasan. Od Spasoja bokser neжe biti!


Veиiti spomenik

U predgovor priruиnika porodice Жuk, sa velikom Spasojevom slikom, koji neki njegovi bratstvenici i sad иuvaju u LJubinju, episkop Irinej je, 1974. godine zapisao i: "Po njihovoj ћelji, иist prihod od prodaje knjige uloћiжe se u fond za љkolovanje bogoslova. Familija mu ovim podiћe veиiti spomenik u srpskom narodu. Srpska жe omladina mnoge sveжe upaliti za pokoj njegove duљe, a buduжi srpski sveљtenici biжe mu neprestani molitvenici pred Gospodom. Neka je veиni pomen bratu Spasoju."


• I njegove naredne mesece, najslikovitije bi opisala hercegovaиka rimovana uzreиica (skovana doduљe mnogo kasnije): "Ah, љta je иovek u tuрem svijetu, do li lopta u vjeиnom nogometu!" Sledeжe, 1910, bio je veж u Polo Altu, s drugaиijim pogledima na ћivot. Radio je teљke poljoprivredne poslove, ali je poиeo da љtedi i kupuje nekretnine - prvo parиe zemlje na kojem je napravio иatrnju. No, kako mu to nije bilo dovoljno za samostalan ћivot, nekadaљnji ovиar s Ilinog brda kod LJubinja, postaje kauboj, a na ranиu novog gazde noжi иesto provodi dremajuжi u sedlu, na konju, gdegde ispod stabala na imanju jer za kauboja ni noжu иesto nema odmora.


Za pokolenja

Spasoje Жuk preminuo je 29. marta 1973. u osamdesetoj godini ћivota. U spomen na njega, njegova familija finansirala je u Americi љtampanje knjige "Srpski za omladinu", autora Dragoslava Рorрeviжa, Dragana Puљkara i Gordane Vuloviж. Za buduжa pokolenja Srba u SAD.


Ali, bolji dani joљ nisu na pomolu. Uortaиivљi se sa nekim Vukanom Javorom, 1915, kupuje komad zemlje na kom su zasadili krtolu. Suљa odnosi sve, pa ni troљkove za seme nisu izvukli. Raziљli su se bez reиi... Ni desete godine boravka u Kaliforniji, glad ne ode iz Spasojevog ћivota. Kupio je 15 hektara zemlje u Kupertinu, danju je radio za druge, a noжu иistio korov i smeжe po svom imanju. Loћio je vatru pod drveжem i spavao pod vedrim nebom na toj svojoj zemlji. Hleb je koљtao samo dva centa, a on ga je jeo polako, natenane, da bi mu trajao љto duћe! Oиistivљi zemlju, zasadio je kajsije, nabavio dve kamp-kuжice i od njih napravio dom za sebe. I, poљto se u meрuvremenu opismenio, pisao je roditeljima: "Sad bih se najradije oћenio mladom iz rodnog kraja!"


• Osvrжuжi se na taj deo Spasojeve biografije, njegova bratstvenica iz LJubinja Persa Klimenta, roрena Жuk, priиa nam: "Ubrzo je u Ameriku, tim povodom, stigla krљna devojka iz naљeg kraja. Spasoju se, ipak, nije dopala da bi s njom sklopio brak. Brinuo se o njoj, љkolovao je, zaposlio i udao". A silno je zavoleo Danicu Gaжiniж, иiji je otac doљao iz banatskog sela Mokrina. Venиali su se 1929. NJemu je bilo 37, a Danici 17 godina! Bio je oktobar te иudne godine, Ameriku je potresala velika recesija, cene voжa su strmoglavo padale. Umesto dobre zarade, joљ jednom je Spasoju ostala samo zemlja, i mlada ћena.


Dve godine posle rodiжe im se sin Danilo, a kad je dve godine posle Danila na svet doљla kжerka Anрa zemlja je bila u velikoj krizi, sam Spasoje u joљ veжoj. Posudio je 30 dolara da plati bolniиke troљkove porodilje. Ipak, njihovo drugo dvoje dece, Aleksa i Milica, rodiжe se u mnogo smirenijoj atmosferi. A njega san o dobrim moguжnostima zemlje joљ neжe napustiti, pa жe prikupiti joљ 10 hektara, te жe tako postati vlasnik ukupno 35 hektara.


• I ћivot, uz dosta rada svih иlanova porodice, napokon kreжe onako kako ga je Spasoje Жuk u najlepљim snovima i иeћnjama zamiљljao. Podiћu plantaћe kajsija, љljiva, kruљaka. Uz to kupuju voжnjake, uzimaju u zakup zemlju od prijatelja. Deca dobro uиe i svako zavrљava љkole u rangu visokog obrazovanja. Cena zemlje raste, pa prodajuжi pojedine komade imanja Жukovi dolaze do kuжa. I sam Spasoje жe kupiti sebi jednu novu kuжu. I to gde? Upravo na mestu gde je proveo najlepљe godine svoje mladosti spavajuжi ispod drveжa. Da bi mogao da gleda to drveжe iz tople sobe, seжajuжi se tih dana i svojih davnih snova, koje je napokon ostvario!
On i Danica жe kumovati prvoj srpskoj pravoslavnoj crkvi, crkvi Svetog Arhangela Mihaila, u Saratogi, koja je 1964. godine izgraрena na njihovom imanju! Onaj nepismeni mladiж iz ljubinjskog sela Ograde, koji je sa 15 dolara u dћepu jednom davno kroиio na dokove NJujorka, sa mnogo strepnji i nada ,ni u najsmelijim snovima ovakvu stvarnost nije mogao sanjati.Pa жe tako ћiveti Spasoje sve do svoje smrti 1973, okruћen voжnjacima, brigom dece i paћnjom unuиadi. A o toj lepoj stvarnosti, ispriиaжe nam priиu njegov sin Aleksa koji je posetio oиev zaviиaj i selo Ogradu.