Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Fala.

I VLAHOVIЖKA PRAVOSLAVNA CRKVA PROGLAЉENA NACIONALNIM SPOMENIKOM

Ponos sela i ljubinjskog kraja

Meрu 14 novih dobara na listi nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine, koje je nedavno proglasila Komisija za oиuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine, iz istoиne Hercegovine su pravoslavna crkva svetog kneza Lazara u Vlahoviжima kod Ljubinja i crkva Uspenja Bogorodice sa steжcima i starim kamenim nadgrobnicima u Drijenjanima kod Trebinja.
Za istoriju stare crkve u Vlahoviжima, kraj koje se nalazi i nekoliko srednjovjekovnihy steжaka, vezane su mnogobrojne legende i predanja i ima ih viљe nego i o jednoj drugoj crkvi na podruиju Ljubinja. Nekako u vezi s tim je i odluka Opљtinskog odbora SPKD "Prosvjeta" iz Ljubinja da se sve nagrade sa "Prosvjetinog" Vidovdanskog konkursa za najbolje literarne i likovne radove ljubinjskih osnovaca i srednjoљkolaca, dodjeljuju za Vidovdan baљ kod nje. Prvi put su te nagrade u Vlahoviжima dodijeljene ove godine, a u "Prosvjeti" kaћu da жe tako biti i u buduжe.

Ћ. JANjIЖ

Izdanje: 15-12-2009
izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

IGRA PRIRODE POD LjUBINjSKOM PLANINOM ILIJOM

Procvjetala zanovjet

Priroda se zaista katkad zna neobiиno poigrati. Dok se иak i po vrhovima juћnohercegovaиkih brda i planina zabijelio prvi snijeg, a do kalendarske zime ostalo tek nekoliko dana, sekretar Lovaиkog udruћenja "Ljubinje" Sreжko Turanjanin, iduжi u lov na divlje svinje, snimio je svojim mobilnim telefonom jedinstven prizor kod sela Bjeloљev Do, pod planinom Ilijom. Na skrovitom mjestu, zaklonjena od maиeva oљtrog sjeverca, koristeжi иak i kratke obdanice sa zubatim suncem procvjetala je zanovijet!
Љta se to i kako desilo da ovo stabalce, inaиe endemiиne biljke koja raste po dijelu Dalmacije i po juћnoj Hercegovini, izgubi "bioloљki sat" i ispusti ћute miriљljave cvjetove u decembru niko ne zna. Ali svako sa velikim zanimanjem pogleda ovaj Sreжkov snimak, jer se joљ od antiиkih doba zna da se ljudske oиi raduju rijetkostima.
A slika iz Sreжkovog telefona, koju nam je ustupio, uistinu je jedna i jedina u ovom cijelom poznojesenjem pejsaћu, u vremenu kad se sva bjelogorica razodjenula, a eto jedno bjelogoriиno drvce greљkom pomislilo da novo proljeжe kuca na vrata!

Ћ.J.

Izdanje: 18-12-2009
izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

POLEMIKA IZMEРU BIVЉE I SADAЉNjE VLASTI U LjUBINjU ZBOG IZGRADNjE BRANE

Drћi vodu dok majstori odu

~Betonsko-zemljana brana u Ljubinjskom polju trebalo je da omoguжi navodnjavanje velikih obradivih povrљina. Ipak, nakon velikih kiљa iz vjeљtaиkog jezera istekla je sva voda

Ljubinje spada u grupu najnerazvijenijih i najsiromaљnijih opљtina u Republici Srpskoj, a u ratnom i poslijeratnom periodu privreda ove male opљtine zapala je u veliku krizu zbog koje su mnoge firme zatvorene. Veжina od oko 4.000 stanovnika Ljubinja uglavnom ћivi od poljoprivrede, ali im veliki problem predstavljaju ljetnje suљe koje иesto prepolove prinose. Ljubinje nema rijeku niti stalni tok, pa ne postoji moguжnost navodnjavanja plodnog Ljubinjskog polja. Zbog toga je joљ prije rata napravljen projekat izgradnje sistema za navodnjavanje u ovoj opљtini, ali je on zahtijevao velika materijalna sredstva, viљe od 20.000,000 maraka, љto siromaљna opљtina i Vlada Republike Srpske u ovom trenutku ne mogu da obezbijede. Zbog toga je izvrљena revizija projekta, i po novom planu predviрena izgradnja niza malih brana i ustava u kojima bi se u zimskom periodu skupljala kiљnica, koja bi se ljeti koristila za navodnjavanjepoljoprivrednih parcela. Vlada Republike Srpske, opљtina Ljubinje i strane organizacije obezbijedile su oko 320.000 maraka za izgradnju prve u nizu malih betonskih brana iza kojih bi trebalo da se stvori jezero. Radovi, koje je izvodilo preduzeжe ЋGP iz Trebinja, zavrљeni su ovog ljeta, ali se poslije obilnih padavina ove jeseni voda nije zadrћala u vjeљtaиkoj akumulaciji.
Predsjednik opљtine Persa Klimenta smatra da su velika sredstva uzalud uloћena i da je za to kriva izvrљna vlast, predvoрena naиelnikom opљtine Veskom Budinиiжem.
- Problem vodne akumulacije na lokalitetu Luke u Vukovom potoku pojavio se nedavno. Ovo je vaћan projekat u koji je opљtina Ljubinje iz opљtinskog budћeta uloћila 120. 000 maraka, ali sada se vidi da za sada nema koristi od te investicije. Naime, pet dana nakon obilnih kiљa u toj vjeљtaиkoj akumulaciji nema vode, a љta treba onda oиekivati kada doрe ljeto i vrijeme za navodnjavanje parcela. Od naиelnika opљtine i njegove administracije zatraћili smo informaciju o ovom pitanju, kako bi se utvrdilo иija je ovo odgovornost. Moja majka koja ima samo иetiri razreda osnovne љkole zna da zemlja ne moћe da drћi vodu. Imate иatrnju kojoj ћila probije zid i za mjesec dana kroz i najmanji otvor iscuriжe sva voda i иatrnja жe ostati prazna. Ne mogu da povjerujem je da neko uopљte mogao da predvidi da zemlja drћi vodu. Mora se utvrditi ko snosi odgovornost za sve ovo, i da li je greљka u projektu, izvoрaиu ili neиem drugom. Skupљtina жe zatraћiti da se odbornicima predoиe svi dokazi i informacije u vezi sa ovim pitanjem, i da nam se kaћe gdje je, zaљto i kako uloћeen novac iz budћeta i da li postoji opravdanost te investicije. Naћalost, sve su prilike da ni narednog ljeta neжe biti moguжe navodnjavanje parcela u Ljubinjskom polju - kaћe za "Dan" Persa Klimenta, predsjednik Skupљtine opљtine.
Sa druge strane, naиelnik opљtine istiиe da ne postoje propusti, i da nova vlast koja je preuzela Skupљtinu opљtine Ljubinje samo kritikuje ranije projekte, ali ne preduzima niљta da se situacija promijeni.
- Predsjednik Skupљtine opљtine Persa Klimenta i odbornici koji su nedavno formirali koaliciju i preuzeli vlast samo priиaju kako je u proteklih petnaest godina sve uraрeno naopako i da niљta ne valja. Meрutim, ja sam i na posljednjoj sjednici rekao da vladaju veж trista dana, i da bi nakon iznoљenja optuћbi na tuр raиun, konaиno mogli da neљto poиnu da rade, ali to je puno teћe. Najlakљe je nekog i neљto kritikovati, ali nije lako raditi i pokazati љta valja. Proљlo je trista dana, ali je ipak sve ostalo isto, promijenili su direktore, ali nijesu poиeli da rade i nijesu preuzeli odgovornost. Glupe su i neutemeljene priиe da neљto nije ispitano, i da nije u skladu sa projektom. Naime, mi nijesmo imali dovoljno sredstava da izgradimo system u kome bi se betoniralo korito jer to zahtijeva dosta novca kojeg nemamo. Na tenderu je najjeftiniji bio ЋGP i predviрeno je da жe glinica nakon љto se stegne u malom vjeљtaиkom jezeru drћati vodu. Oni su traћili oko 300.000 za izradu ovakvog rjeљenja, a neki izvoрaиi iz Љirokog Brijega traћili su i viљe od 600.000 maraka da se postave debeli veliki najloni, ili da se betonira korito. Ake se pokaћe da zemlja ne moћe da drћi vodu uvijek je lako postaviti najlone ili betonirati korito. Mi smo prvo htjeli da vidimo li жe da funkcioniљe ovo najjefetnije rjeљenje, pa ako ne uspije onda жemo preжi na druga i uloћiti dodatna sredstva. Nova vlast samo kritikuje, umjesto da poиne da radi. Иim su preuzeli vlast predloћio sam da raspiљu vanredne lokalne izbore i da vidimo da li ja imam podrљku graрana. Oni su to odbili, ali ja im i sada kaћem da ako misle da ne valjam, da ne radim dobro i u interesu naroda, neka raspiљu izbore, i da vidimo ko ima podrљku. Ako pobijede neka imaju vlast, ali kao ja dobijem podrљku onda neka se oni povuku. Meрutim, oni to stalno to odlaћu, a vjerovatno je da i sami predviрaju da bi izgubili na izborima, pa neжe da ih raspiљu - istakao je Budinиiж.

Nebojљa Vukanoviж

Izdanje: 22-12-2009
izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

no comment....
...
...
...

Jel gledao neko onaj film " Иudo Neviрeno" ???
Katabuya samo toliko...

Kino!

24. 12. 2009. 00:00h | Ћ. JANjIЖ

NEDELJA SREЖAN DAN ZA LJUBINJSKE LOVCE

Vuиica i vepar platili glavom


[You must be registered and logged in to see this image.]

Nedelja je ljubinjskim lovcima donela jedinstvenu lovaиku sreжu ove jeseni. Prvo je u teљkom kamenjaru, u Ljutima, severno od sela Rankovaca, meљtanin toga sela Zoran Krulj odstrelio vuиicu teљku 60 kilograma, a samo malo zatim, na zapadnom delu ljubinjske opљtine, u Premilovom polju, Desimir Domazet je ulovio velikog i zdravog vepra.
Po tradiciji, obe lovaиke grupe u kojima su bila dva pomenuta lovca popodne su dovezla plen u glavnu ljubinjsku ulicu, u Svetosavsku, da to vide i drugi graрani. Zoran Krulj, ipak sa svojom grupom nije stigao, a zbog иega nije, objasnio nam je je jedan od иlanova rankovaиke grupe, Nemanja Krulj, opisujuжi љta se u stvari zbivalo:
- I naљa grupa u Zoran Krulj sa sinovima Rankom i Brankom, moj otac Aleksandar, ja, Risto Likiж i Miladin Janjiж, zvani Major, takoрe je poљla u lov na divlje svinje severno od Rankovaca. Meрutim, u Ljutima smo naiљli na иetiri vuka i naљi psi su se sukobili sa njima. U tom sukobu vuиica nam je opako izgrizla jednog psa, a onda je Zoran pucao nekoliko puta. Ovu vuиicu љto nam je povredila psa odmah je ubio, a joљ jednog vuka je ranio. Ja sam, evo, vuиicu dovezao u Ljubinje, da je i drugi vide, Risto Likiж na licu mesta zaљio teљke rane onom psu, i pas жe sigurno preћiveti, a Zoran i joљ neki iz grupe su otiљli u potragu za onim ranjenim vukom...
Zoran je, dodaje Nemanja, iskusan i dobar lovac, meрutim, nikad mu pre nije poљlo za rukom da ustreli vuka. Biжe mu ovo dan koji nikad neжe zaboraviti u lovaиkoj karijeri.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

UMRLA JE MITRA JANjIЖ, POSLjEDNjA STANOVNICA BANИIЖKOG ZASEOKA NEVEЉ

Otiљla hercegovaиka Robinzonka

U Banиiжima kod Ljubinja u srijedu je sahranjena 86-godiљnja Mitra Janjiж, posljednja stanovnica banиiжkog zaseoka Neveљ i bez sumnje najusamljenija stanovnica Hercegovine posljednjih petnaestak godina.
Ћivjela je sama u tom zaseoku, opasanog minskim poljima, u onoj polovini kuжe koja joj nije bila izgorjela u posljednjem ratu, a od prvih komљija dijelila su je viљe od tri kilometra vazduљne linije, tako da ih glasom nikad nije mogla dozvati.Imala je svoje stado ovaca.
Jedno kratko vrijeme tokom rata ћivjela je kod roрaka u Vojvodini, jer je bila povrijedila desnu nadlakticu usljed eksplozije kada je zakoraиila u minsko polje. Nakon oporavka se vratila i ponovo poиela kuжiti u Neveљu, poput Robinzona - hercegovaиkog. Nabavila je pijetla, dvije kokoљke, psa i nekoliko ovaca, i malo-pomalo vratila se onom ћivotu kakav je prije rata ћivjela. Ni nakon љto je potom posve izumro njoj susjedni zaselak Okoliљta nije ni pomiљljala da ode u grad, da se pomjeri sa kuжnog praga.
Nekoliko reportera najtiraћnijih novina opisivalo je Mitrin neobiиni ћivot. Pamtimo i jednu Mitrinu zimu prije tri-иetiri godine, kada su zapadali duboki snjegovi, a ljudi koji su je poznavali uspjeli su nekako da se probiju do Okoliљta. Dalje nijesu mogli, ali su tu kliknuli od veselja - kad su duboko dolje, na zaravni, u dolini ispod Okoliљta, u snijeћnoj bjelini opazili Neveљ i dim iz jednog odћaka. Jeste da je ovo 21. vijek, ali i u njemu je dimni signal iz Neveљa znaиio ono najvaћnije: Mitra je ћiva! Na taj naиin su ljudi komunicirali sa ovom hrabrom ћenom. I uopљte taj dim љto se mogao vidjeti za vrijeme hladnijih dana, rijetkim prolaznicima kroz zapadni dio ljubinjske opљtine govorio je da se bar u jednoj kuжi u tom kraju ћivi. Tako je to bilo sve do prekjuиe, kada je osvanuo vrlo hladan dan, a iz onog odћaka se nije izvio dim. Bio je to loљ znak. Slutnja se pokazala kao taиna. U hladnoj kuжi naљli su mrtvu staricu, koju je napokon izdala snaga kojoj su se svi divili, ћenu koja je bila pokretna i radiљna do samog kraja ћivota... Zajedno sa njom skonиao je i taj zaselak, u kome je tako dugo ona bila jedini stanovnik.
U Ljubinju se nije pojavila ni osmrtnica o njenoj smrti, ali se glas ipak gradom brzo љirio od uha do uha: ode i Mitra... I svakom je zbog neиeg Mitre bilo ћao, jer s njom je otiљao i jedan neobiиan lik naљeg doba, koji je u svako budio neko posebno poљtovanje.

Ћ.JANjIЖ
Izdanje: 26-12-2009

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Pokoj joj duљi!

draћa mi je bila od rodjene babe...pokoj joj duљi!

06. 01. 2010. 00:00h | Ћ. JANjIЖ

PREDSTAVE POZORIЉTA IZ LJUBINJA SVE GLEDANIJE

Devojиice igraju muљke uloge




Neposredno pred same novogodiљnje praznike, izvoрenjem jednoиinke Branislava Nuљiжa "Naљa deca", u kojoj su sve uloge, pa i one muљke, igrale devojиice, Pozoriљte mladih "Gimnazijalac" iz Ljubinja, obeleћilo je 15 godina delovanja u gradu pod Radovinjom.
Zanimljivo je i to da su ovu predstavu za jubilej, koju je reћirao Sergej Жuk, priredile najmlaрe иlanice "Gimnazijalca" - sve odreda uиenice Osnovne љkole "Sveti Sava": Jovanka Kuиinar, Jelena Vujaиiж', Milica Pudar, Anastasija Rudan, Anastasija Vujoviж, Milica Radiж, te bliznakinje Helena i Irena Krulj.
Na skromnoj sveиanosti posle predstave pojavili su se i mnogi иlanovi ranijih postava ljubinjskog amaterskog pozoriљta, a reditelj Жuk, koji je jedini meрu njima u njemu od prvog dana, i koji je i umetniиki direktor "Gimnazijalca", sumirajuжi u najkraжim crtama deceniju i po rada, rekao je:



- Za minulih 15 godina uradili smo mnogo, iako nismo imali znaиajnije podrљke od naљe Opљtine. Imamo, doduљe, ovu malu salu u kojoj radimo, ali, naћalost, ni za deceniju i po nismo nabavili ni rasvjetu, ni razglasnu opremu - i to su nam sada najveжi nedostaci. Opљtinski budћet je takav kakav je, za godinu dana rada ne mogu nam dati viљe od 2.500 maraka, i mi se onda sa tim skromnim novcem, moramo snaжi kako znamo i umemo!
Pa i pored toga "Gimnazijalac" je za 15 godina imao 11 potpuno autorskih predstava onih u kojima su njegovi иlanovi pisali i tekstove predstava i sve ostalo.
- Bili smo i domaжini Prvog festivala omladinskih pozoriљta Republike Srpske 1998. godine, a potom uиestvovali na joљ pet takvih festivala. I na svakom smo dobijali znaиajna priznanja. Najviљa meрu njima su: na Drugom festivalu omladinskih pozoriљta za poetsku predstavu "Meр kamenjem i zvijeћрem"- prva nagrada publike, potom nagrada za kostimografiju u predstavi "Ne bi da se od mene иuje", te nagrade za najbolje tekstove - Bojani Vujoviж za duhovnu predstavu "Otvorena vrata", a zatim i Jeleni Mrkoviж i Ljiljani Vujoviж za komediju "Nema Gradac u Ameriku"... Sve ovo je, drugim reиima, tradicija dostojna poљtovanja, a da i ne pominjem desetine i desetine deиaka i devojиica, mladiжa i devojaka koje su prodefilovale naљom scenom u raznim predstavama.

Podmladak "Gimnazijalac" je primio 15 devojиica, uиenica Osnovne љkole "Sveti Sava" u svoj podmladak, koji bi trebalo da nastavi tu, barem za Ljubinje, zavidnu tradiciju. Debitantski nastup dela ove grupe u "Naљoj deci" pokazao je da sa te strane, "Gimnazijalac" za svoju buduжnost ne treba strahovati.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

18. 01. 2010. 00:00h | D. MIHIЖ

SELA ORAЉJE I ИAVAЉ ODSEИENA OD SVETA

Popovo polje pod vodom


[You must be registered and logged in to see this image.]

Do sela Oraљje i Иavaљ na obodu Popovog polja danima se stiћe иamcima preko novoformiranog "Popovskog jezera", a onaj ko se odluиi za kopnenu varijantu mora dobro da poznaje teren i kruћi bar 70 kilometara da bi doљao na najugroћenija podruиja. Lokalni put prema ovim selima na rubu Popovog polja je pod vodom, a voda je uљla i u prizemlje u desetak
kuжa, odakle je stanovniљtvo iseljeno i smeљteno kod komљija. Nakon dana neizvesnosti i gledanja u nebo, voda je za vikend poиela polako da se povlaиiti, a nivo jezera je smanjen za oko 35 centimetara, poљto je HE "Иapljina" pokrenula turbine.
Stanovnike ovih delova trebinjske i opљtine Ravno u Federaciji BiH danonoжno obilaze ekipe civilne zaљtite, Hidroelektrane na Trebiљnjici i vatrogasci, koji ih иamcima prevoze na magistralni put Trebinje - Ljubinje i pruћaju druge vrste pomoжi.
"Bila je prava panika dok nisu stigli иamci. Narod nije znao љta da radi. Voda je nemilice nadolazila, poиela da ulazi u
kuжe. Odavno su poplavljene njive i vinogradi. To je bilo i lani, ali kuжe nisu bile ugroћene", kaћe Duљan Vasiljeviж iz Oraљja.
"Ovce sam spasao i to je sve љto imam, kuжa, љtala , zemlja, sve mi je pod vodom" priиa Maksim Miloљeviж iz Иavљa.
U ovim selima ћivi uglavnom starije stanovniљtvo. Љtete od poplava su ogromne, jer u Popovom polju voda danima prekriva stotine hektara oranica i vinograda.
Pripadnici Civilne zaљtite, HET-a i vatrogasci uspeli su da spasu farmu svinja Krsta Noћice na samom obodu Popovog polja, i svu stoиnu hranu iz magacina.

Stanje u RS se normalizuje Republiиka uprava Civilne zaљtite saopљtila je da je stanje na svim podruиjima koja su bila poplavljena u Republici Srpskoj znatno bolje i da se postepeno normalizuje. Vodostaji Save u Srpcu, Gradiљci i kod Raиe kao i Sane u Prijedoru i Une u Novom Gradu opadaju, dok je vodostaj Vrbasa u Banjaluci poveжan. Ostali vodotoci su u opadanju ili stagniraju, tako da se trenutna situacija na ovom podruиju moћe oceniti kao redovna. Drina je na vodomeru kod Foиe takoрe u opadanju. Voda iz bileжkih naselja Jezerine i Pluћine se povukla, tako da su sve kuжe koje je zahvatila poplava slobodne, te se pristupilo raљиiљжavanju i daljoj dezinfekciji terena. U nadleћnosti civilne zaљtite Sokolac registrovano je da su vodostaji Drine, Жehotine, Bistrice i Ћeljeznice na ovom podruиju u normali. Snabdevanje stanovniљtva elektriиnom energijom i pitkom vodom je uredno, a i svi putni pravci su prohodni.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Тужила начелника због смањења плате

Datum: 23.01.2010 18:00
Autor: Олег Шуковић

ЉУБИЊЕ - Предсједница Скупштине општине Љубиње Перса Климента поднијела је тужбу против начелника општине Веска Будинчића, због "злоупотребе службеног положаја и овлашћења која му законски припадају".
Климента каже да је начелник ове херцеговачке општине Веско Будинчић, оптужује да тражи повећање своје плате. Овакве наводе Климента категорично одбија, истичући да она само тражи оно што јој по закону припада, јер како каже начелник јој је мимо свих прописа умањио плату за око 50 одсто.- Када сам преузела функцију предсједника СО Љубиње, добила сам скупштинском одлуком рјешење о радном односу и плати, а ова рјешења ми је у складу са законским процедурама потписао предсједник комисије за избор и именовање Здравко Ћузула. На основу тога сам добила здравствено осигурање и пријављена у ПИО експозитура у Љубињу. У законском року од 30 дана нико ову одлуку није спорио чиме је и ово рјешење постало правоснажно - истакла је Климента.
Према њеним ријечима, проблем се јавио у октобру прошле године, када је начелник Будинчић мимо својих овлашћења потписао ново рјешење по коме се плата предсједника СО Љубиње умањује за око 50 одсто.
- Нажалост, Будинчић је навикао да буде и начелник и скупштина, што је и показао потписивањем ове одлуке. Он је по законским регулативама могао да скупштини предложи измјену одлуке о висини износа моје плате, али никако и да доноси овакве бесправна одлуке и потписује оваква и слична рјешења - рекла је Климента.
Начелник општине Љубиње Веско Будинчић сматра да Климента тражи нешто што није могуће у овом тренутку.
- Општина Љубиње налази се у тешкој финансијској ситуацији тако да нисмо у могућности да повећавамо плате запосленим у општини - рекао је Будинчић.

Начелникова плата

- Моја плата без топлог оброка износи 850 марака иако по закону може да износи и до 3.000 марака. Упознат сам са тужбом против мене, а правосудни органи ће утврдити истинитост Климентиних оптужби на мој рачун - рекао је Будинчић.


izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

OBILjEЋAVANjE SAVINDANA U LjUBINjU
Promocija novog "Glasnika"

U organizaciji Srpskog prosvjetnog i kulturnog druљtva "Prosvjeta" veиeras жe u ljubinjskoj Narodnoj biblioteci biti organizovano tradicionalno Svetosavsko veиe, a na kome жe, uz uobiиajenu Svetosavsku besjedu, biti promovisan i novi, љesti broj, godiљnjaka "Glasnik Ljubinje", koji izdaje Opљtinski odbor ovog druљtva.
- Iako "Glasnik Ljubinje" iz љtampe izlazi pred novogodiљnje praznike, njegovu promociju organizujemo na Savindan, gdje uz obavezno isticanje da je to naљ najcjelovitiji i najveжi projekat tokom godine, иitaocima omoguжimo da publikaciju nabave po upola jevtinijoj cijeni – za samo 5 konvertibilnih maraka – kaћe Slavoljub Mihiж, jedan od urednika godiљnjaka, navodeжi da жe i novi broj, sasvim sigurno, naiжi na priliиno interesovanje Ljubinjaca i svih onih koje zanimaju teme iz kulturnog i druљtvenog ћivota ove istoиno-hercegovaиke opљtine.
Kao i ranijih, tako жe i ove godine, Svetosavsko veиe poиeti u 19 иasova, a osim иlanova "Prosvjete" prisustvovaжe mu i drugi graрani Ljubinja.

Ћ.JANjIЖ
Izdanje: 27-01-2010
Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

SA SERGEJOM ЖUKOM PJESNIKOM I REDITELjEM IZ LjUBINjA
"Odgovori" stiћu do kraja zime

Umjesto jesenas, kako je u prvi mah bilo najavljivano, nova zbirka pjesama ljubinjskog pjesnika Sergeja Жuka "Odgovori" trebalo bi da se pojavi ove zime u izdanju Knjiћevne zajednice "Jovan Duиiж" iz Trebinja.
Po rijeиima samog autora do pomjeranja je doљlo, jer se izdavaи odluиio da saиeka recenziju za knjigu od knjiћevnika i novinara Miжe Cvijetiжa iz Beograda, dok su sve pjesme za knjigu odabrane joљ proљlog ljeta.
- Radi se o osamdesetak pjesama, od kojih sam neke uzeo iz prve zbirke "Gorak osmeh", a neke iz druge - "Meр kamenjem i zvijeћрem", te im dodao nove, do sad neobjavljivane, љto sam ih poslije te dvije zbirke napisao – objaљnjava Жuk, jedini stvaralac iz Ljubinja koji je иlan Udruћenja knjiћevnika Republike Srpske.
Ne krije da pojavu ove knjige s nestrpljenjem иeka, tim viљe љto se posljednjih godina viљe nego poeziji, posvetio radu s mlaрim иlanovima Pozoriљta mladih "Gimnazijalac" - u kome je veж deceniju i po umjetniиki direktor i reditelj veжine "Gimnazijalиevih" predstava.
- Ni tu se stvari ne odvijaju baљ prema naљim ћeljama. Kriza u kulturi se i te kako osjeжa. Iako dugo radimo, iako smo postigli dosta upsjeha љirom Republike Srpske, joљ ne moћemo da obezbijedimo novac za kupovinu kvalitetnog ozvuиenja i osvjetljenja. Iz opљtinskog budћeta dobijamo tek toliko da odrћavamo minimalnu aktivnost, a i sami vidimo da je stanje u ovdaљnjoj privredi teљko tako da se ne moћemo olako nadati boljim danima - kaћe on.
Naћalost, posljednje godine se ovako teљko stanje odrazilo i na polet meрu srednjoљkolcima, pa prvi put otkako postoje, nemaju "stariju", odnosno srednjoљkolsku grupu glumaca, nego rade iskljuиivo sa mlaрim.
– Radimo sa osnovcima "Sveti Sava". Ipak, ne predajemo se. Neжemo dopustiti da nam se duga i uspjeљna tradicija prekine, a liиno se i nadam da жe neka od narednih srednjoљkolskim generacija pokazati viљe entuzijazma i volje za rad na sceni. Ako niљta drugo tu жe tradiciju produћiti ovi sadaљnji osnovci koji ambiciozno glume i koju su nam, na kraju krajeva, potkraj proљle godine izveli Nuљiжevu jednoиinku "Naљa deca", kojom smo simboliиno i obiljeћili 15 godina djelovanja ovog amaterskog pozoriљta u gradu - kaћe Жuk.
Zbog toga жe, zakljuиuje, dok иeka na pojavu svoje treжe pjesniиke zbirke, ovih dana poиeti rad i sa joљ jednom grupom osnovaca koja mu se u meрuvremenu obratila i kazala da bi imala ћelju da se okuљa na pozoriљnoj sceni.


Ћ.JANjIЖ
Izdanje: 31-01-2010
Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

IZ VANKUVERA KRENULA INICIJATIVA ZA GENERACIJSKI SKUP U LjUBINjU

Fejsbuk spaja bivљe pionire

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vesna Kuzmanoviж-Hamoviж i Slaрana Pecelj-Жuk obje danas iz kanadskog grada Vankuvera, a nekadaљnje љkolske drugarice iz ljubinjske osnovne љkole "Milenko Miжiж" (upisane u prvi razred љkolske 1979/1980. godine) pokrenule su putem Fejsbuka inicijativu o prvom generacijskom sastanku nakon 30 godina od polaska u љkolu.
Zanimljivo je da je ovo do sad bila jedina generacija ljubinjskih рaka koja, sticajem okolnosti, do sad nije obiljeћila nijednu godiљnjicu, niti se poslije zarљetka osmog razreda osnovne љkole ikad sastala. Rijeи je o generaciji od 45 рaka.
Ono љto im do sad nije uspjelo u stvarnosti posljednjih dana im popriliиno uspijeva na Fejsbukovoj mreћi, gdje ih se okupilo desetak - i gdje su se dogovaraju da pronaрu adrese i ostalih - te da se neke od narednih godina i oni okupe na zajedniиkoj sveиanosti u Ljubinju, kao љto su to radile i druge generacije ljubinjskih рaka.
Prema prvim saznanjima, iz te generacije na podruиju ljubinjske opљtine ћivi njih dvadesetak, dok su ostali rasuti svuda po svijetu, od veж pomenutog Vankuvera, preko njemaиkog grada Karbena, pa Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Podgorice, Gacka...
Kao i toliki drugi sastanci generacija i ovaj bi se morao odrћati ljeti. Ali da li жe to biti ovog ili narednog ljeta joљ se ne zna. Sve zavisi od dogovora koji жe narednih mjeseci uslijediti.
Kao svojevrsna elektronska pozivnica za ovaj skup iskoriљжena je fotografija ovih рaka u pionirskim uniformama dok su joљ bili u prvom razredu Osnovne љkole "Milenko Miжiж".

Ћarko JANjIЖ

Izvor: DAN

Koji si ti kume?

srednji red, osmi zdesna

CRTICE S PUTA OD LjUBINjA DO LjUBLjANE I NAZAD

Gospodin s torbom putuje, putuje...
~S kakvim se sve sitnicama i neobiиnostima susreжe putnik od Hercegovine do Slovenije. I zbog иega ne voli kad mu se obrate sa "gospodine"

Ni sam ne znam koji mi je to put da putujem od Ljubinja do Ljubljane. Od one moje petnaeste godine, kada je Mostarac Mugdim Karabeg pisao da Ljubinje ima zaposlenost kao prosjeиno slovenaиko mjesto, do danas, evo, kada Ljubinje nema nijednu autobusku vezu sa susjednim Stocem, i kada tu dionicu moram savladati auto-stopom. Odavno, dakle, tu razdaljinu, u miru nije bilo komplikovanije savladati, ali obeжao sam sinu, tamoљnjem studentu ekonomije da жu doжi na nekoliko zimskih dana predaha, pa odustajanja nema. Љengenska viza je u pasoљu, relativna lakoжa s kojom sam je ovog puta dobio miriљe na to da od ljeta 2010. moћda viљe neжe ni trebati. Viљe razmiљljam љta жu sa ruћnom puљaиkom navikom u zemlji gdje se ni u vozovima ni u ugostiteljskim objektima ne smije zapaliti - sem na onim vanjskim dodacima na tim objektima, gdje vam daju deku da pokrijete koljena, a za vratom upale gasnu ili kvarcnu grijalicu, pa puљite uz espreso koliko hoжete, motreжi na okolne termometre koji vas obavjeљtavaju da je svuda oko vas minus 10 stepeni Celzijusa. Ne dam se ni ja: ћivim u jedinom duvanarskom kraju Istoиne Hercegovine, moraju i ljubinjski duvanari od neиega ћivjeti - a od иega жe ako nestane "greљnika" poput moje neznatnosti!? I opљtina ih se nekako odrekla, izbacujuжi ona tri lista "velikog hercegovca" iz zvaniиnog opљtinskog grba, zar da ih ostavim i ja.
Putujem, putujem zimski dan do podne u Evropu pod snijegom. I nije mi namjera da piљem putopis, veж pobiljeћim љaиicu caka sa te rute.
Pravu pregrљt bih mogao naжi moћda na startu, kao љto mi se to deљavalo minulih godina: zoveљ informacije u Trebinju da ti kaћu broj informacija u Mostaru, pa ti odgovore da ne daju informacije za Federaciju, natrapaљ na broj autobuske u Mostaru, pa ti kaћu da to nije ona za koju si iznerviran kazao "stanice na muslimanskoj strani" - te dodaju da oni ne znaju taj broj. E, ali ne daљ se: pozoveљ informacije na sarajevskoj autobuskoj, pa se иudiљ: daжe ti broj traћene stanice u Mostaru, ali ne moraљ ni da je zoveљ jer oni znaju i polaske iz Mostara. Svudje i svaki put ti kaћu metalno hladno "gospodine" - da, ne daj boћe, ne pomisliљ kako svi oni nisu u trendu sa vremenom, gdje sve poиinje sa "gospodine" pa onda dokle se dotjera. Ne znam je li se kod te gospode, u meрuvremenu, neљto promijenilo, ali jednostavno ovog puta ne poћeljeh da troљim impulse s njima.
Stihog u Sarajevo, na ћeljezniиkoj kupih povratnu kartu drugog razreda do Zidanog Mosta (jer жu skoknuti i do Maribora) za 106 konvertibilnih maraka, pa poћeljeh da ostavim prtljag do noжnog polaska u garderobu i dokupim kartu za kuљet kola.
- Prvo kuљet kola ne voze ovim noжnim do Zagreba, gdje ionako presjedate - obavijestiљe me na љalteru.
- Kako ne voze, kad su lani vozila. Liиno sam se vozio u njima!
- Gospodine, lani j lani, a sad je sad... Dakle, љta ste me ono joљ pitali.
- Garderoba?
- E, nju ovdje niste imali ni lani, nema je ni ove godine. Stvari жete ostaviti na autobuskoj stanici!
Nije loљe, mislim se, ni tako. Al` nije рavola: garderoba na sarajevskoj autobuskoj stanici je najskuplja na zapadnom Balkanu. Svjesni monopola, lijepo su na kompjuteru izvukli i na listu papira zalijepili: prvi sat za jedan komad garderobe plaжate dvije konvertibilne marke, a svaki naredni puni sat joљ po jednu konvertibilnu marku...Stvari moћete podiжi uveиe do 21 иas...
Te tako i bi, za omanju putnu torbu i njenu leћarinu uveиe izbrojah 12 konvertibilnih maraka. Ne dobih nikakav raиun, za to niko i ne traћi. Nije me иovjek prevario. Nije ni bez srca, reиe: gospodine, sretan vam put! (Imao je bogme i zaљta, jer mu ona torba donese skoro pola nadnice mog zemljaka kopaиa u Popovom polju, a lakљe je torbu na rafu drћati nego motikom po polju mlatiti!). Volim vozove, petnaestak godina mi, kao reporteru, bjehu nekakav drugi (pokretni) dom na prugama od Jesenica do Рevрelije, a zavolio sam ih joљ kao djeиak putujuжi od Beograda do Moskve, gledajuжi kako nas u Иopu prebacuju na onaj joљ љiri ondaљnji sovjetski kolosijek.
Sad me nigdje ne prebacuju, ali iza ponoжi me u Doboju otkaиiљe Ћeljeznice Federacije BiH, a povuиe lokomotiva Ћeljeznica Republike Srpske, smijeniљe se naravno i kondukteri, i drugo osoblje. Pa klapaj do Dobrljina, odnosno do granice sa Hrvatskom i do novih zamjena lokomotiva, kondukterskih, ali sad i pasoљkih i carinskih, kontrola. Иak i tamo gdje se voz pretvara u vlak, s obzirom na to da je noжni, u kupeu se smije puљiti, pa sati prolaze.
U restoranu, na glavnom zagrebaиkom kolodvoru, u kom sam u onim davnim godinama doиekivao niz jutara, иekajuжi ili meрunarodne vozove ili prosto neki rani zagorski cug, doиekuje me novo iznenaрenje. Prilazi mi иistaиica u bjelkastim gumenim rukavicama, tek љto je poиistila pod oko љanka, s pitanjem "љto gospodin ћeli".
Zaиuрen gledam kako, ne skidajuжi one rukavice, pritiska dugme espreso aparata.
- Evo, do иega smo doљli - vajka se u zoru, dok negdje zvone zagrebaиki tramvaju, plavi i uspavani. - Љtrajk... Koleginica i ja smo ovdje i иistaиice i kelnerice i љefice...Ovo treжe najmanje...Prvo su nam zabranili puљenje u restoranu, pa toиenje alkohola, pa smo ostali bez plata...Pa ko жe, gospodinen, doжi u restoran ovako rano da poruиi sok? Niko...Nije ih briga od иega ћivim ja, od иega moja porodica...Vi sigurno ne puљite, say je proљao otkako sam ovdje, vi ste mi prvi gost...Od иega oni misle da жu ja preћivjeti! Иujem, u Bosni kod vas toga joљ nema.
- Ni u Bosni, ni u Hercegovini. Ni u Federaciji, ni u Republici Srpskoj - odgovaram. - Mi vam se toga ne bojimo taman koliko ni svinjskog gripa! Ali...ne brinite. Stiжi жe i nas...Nego, izvolite 10 kuna za kafu. Moram napolje, da zapalim koju, jer za 20 minuta sjedam u voz Slovenskih ћeljeznica, bez vagona i kupea za puљaиe. Иekaju me sati potpune apstinencije.
Slovenaиki carinik u Dobovi pita: za prijaviti carini.
- Imam samo 15 kutija cigareta. Deset je, valjda, dozvoljeno prenijeti?
- Puno puљite, gospodine. Иuvajte zdravlje! - ovlaљno odmahnu rukom, i proрe...
Subotnja zimska Ljubljana je ista kakvu je decenijama pamtim. Pusta, mrzla, sa trotoarima dobro oиiљжenim od snijega i leda. Sa љaиicama ljudi u centru, oko Preљernovog spomenika. Ili su izveli pse u љetnju ili kreжu ka glavnoj gradskoj pijaci s druge strane Ljubljanice.
- Љta ima novo od mog posljednjeg dolaska? - pitam sina.
- Niљta specijalno - kaћe - osim ako te ovo ne zanima.
Pokazuje mi na automat za svjeћe mlijeko. Zovu ga mlekomat. Oko njega je za opљtu, i promrzlu pijaиnu atmosferu, relativno ћivo. Kao i oko svake novotarije. Jedni toиe litarsko mlijeko, prethodno ubacivљi sitniљ u onaj dio koji im izbacuje bocu, drugi pomalo ispod oka motre kako sve funkcioniљe, a kao i kod nas mnogo juћnije, i ovdje se grupiљu penzioneri i buиno komentariљu sve od toga je li mlijeko stvarno svjeћe, je li bolje od onog u prodavnici, je li ovo dobro za seljake mljekare, odakle uvoze mlekomate i kako se automati mehaniиkim glasom zahvale svakom nakon љto mu ispuste litar u svaku bocu, a da ni kap ne prospu...Oni "ratoborniji" odmah klikжu: nije ni dobro, ni poљteno, љto su postavljeni samo u veжim mjestima...
Uspinjem se onda gondolom na Stari grad da s visine osmotrim panoramu bijele, pospane Ljubljane - gledam panoramu koja je, sasvim sigurno, baљ najnezanimljivija u ovakvo doba...
...Vraжajuжi se u hercegovaиki zaviиaj, istom trasom, te siљavљi s voza u Banjaluci, saznajem: ni tamoљnja, popriliиno modernizovana zgrada ћeljezniиke stanice nema garderobu. Obliћnja autobuska stanica ima. I, gle иuda, za razliku od sarajevske, na njoj torbu ostavite 24 sata za samo jednu jedinu konvertibilnu marku! Da se razveseliљ. Kao љto te isto tako rastuћi kad u onoj novoj zgradi ћeljezniиke stanice ustanoviљ da, pred muљkim VC-om, od pet-љest lavaboa samo na jednom moћeљ umiti ruke. Sa ostalih иesama neko je odvrnuo navojnice kojima se puљta topla i hladna voda! U sjeжanje mi doletje jedan davni, baљ davni, novinski tekst pisca Dobrice Жosiжa da bi mi (istoиniji) put na Zapad trebalo da poиnemo mnogo boljim ureрivanjem VC-a...
- Ma, љta je ovo? - obratih se deћurnoj ћeni pred tim odajama, koja je, poluzainteresovano, listala kolorno novinsko izdanje sa ljubavnim priиama.
- Kako љta je? Odakle bih ja to znala, gospodine? Ta, nisam ih ja odnijela svojoj kuжi!
Hm, posmislih dok je voz obarao niz Ivan planinu, prema zaviиajnoj mi Hercegovini, svaki put kad ti se obrate sa "gospodine" neko te iznenaрenje иeka. Ponajmanje gospodsko...
A na redu je tek joљ jedno autostopiranje od Stoca do Ljubinja.

Tekst i slike: Ћarko JANjIЖ

Izdanje: 22-02-2010
izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

POTVRDE ZA POMOЖ


Agencija za posredniиke,finansijske i informatiиke usluge (APIF) Republike Srpske,koja je s registracijom poljoprivrednih gazdinstava poиela potkraj 2007.godine, do sada je u Ljubinju registrovala 383, a u Berkoviжima 308 gazdinstava.

-Poljoprivrednici se kod nas prijavljuju kako bi dobili potvrdu s kojom potom konkuriљu za razne Vladine podsticaje i kredite u ovoj oblasti- objaљnjava Milica Vasiljeviж, referent poslovnice APIF-a u Ljubinju, koja obraрuje i podatke iz susjednih Berkoviжa.
Vasiljeviжeva je neko vrijeme po dva dana, u sedmici radila i u Berkoviжima, a onda je dogovoreno da joj podatke od tamoљnjih poljoprivrednika do Ljubinja i obrade prosleрuje referentica za poljoprivredu u Opљtini Berkoviжi Milosava Samardћiж, pa se ta uspjeљna saradnja nastavlja i danas, s obzirom na to da Berkoviжi nemaju poslovnicu APIF-a.
-U sluиaju da se za to ukaћe potreba, odnosno da se odjednom poћeli prijaviti veжi broj ljudi, naravno da bih otputovala u Berkoviжe, ali dok ide ovakvim tempom,mogu samo reжi da sam jako zadovoljna saradnjom sa kolegicom iz Berkoviжa, i da se na registraciju uopљte puno ne иeka- dodaje Vasiljeviжeva, napominjuжi da je podnoљenje zahtjeva za registraciju besplatno.
Mada su meрu registrovanim u obje opљtine najиeљжe gazdinstva u kojima se isprepliжe ratarstvo i stoиarstvo,uoиava se , recimo da, u Ljubinju meрu njima ima dosta ћivinara,povrtlara(luk,paprika), voжara (viљnja,jabuka), kao i onih koji se bave rasadniиkom proizvodnjom.U Berkoviжima, uz stoиare i farmere,raste boj povrtlara (paprika,paradajz, jagoda), kao i onih koji predaju mlijeko na otkup, dok u Ljubinju otkupa mlijeka nema.
Drugim rijeиima registruju se svi koji ћele da koriste razne olakљice u poljoprivredi,jer bez prethodne registracije na njih ne mogu raиunati.
APIF-ova poslovnica u Ljubinju radi od 2001.godine, a prethodno pominjana registracija poljoprivrednih gazdinstava samo je jedna u nizu djelatnosti kojima se bavi.Sem, nje, verifikuju staru deviznu љtednju, obraрuju finansijske izvjeљtaje (zavrљne raиune) иiji je rok za predaju 28.fabruar, vode registar imalaca raиuna za pravna lica, prodaju mjenice za kredit...
Ipak, ovih dana, ponovo neљto izraћenije interesovanje poljoprivrednika koji zovu telefonom ili dolaze da se registruju, nekako indirektno nagovjeљtava, bez obzira na talase duge i hladne kiљe љto zasipaju ljubinski i berkoviжki kraj, da se, ipak, bliћimo poиetku nove poljoprivredne sezone.


22.02.2010
Ћarko Janjiж
izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

25. 02. 2010. 02:00h | Glas Slavonije

Svedoci 16 ubistava u Lori

"Pozivamo Drћavnog tuћioca Hrvatske Mladena Bajiжa da se kazneni postupak za strahote i ubistva u splitskom zatvoru Lora objedini, kako bi taj postupak bio љto pravednije zavrљen za brojne ћrtve koje okuplja Udruћenje logoraљa iz opљtina Trebinje, Bileжa, Gacko, Ljubinje, Nevesinje i Berkoviжi,“ kaћe Vukan Kovaи, predsednik Udruћenja logoraљa љest istoиnohercegovaиkih opљtina iz RS.

[You must be registered and logged in to see this image.]


ЋRTVA: Sahrana vojnika JNA Bojana Vesoviжa u Kragujevcu

"Napominjemo da se torture i ubistva u Lori nisu dogaрala samo u razdoblju od aprila do avgusta '92, kako je naznaиeno u optuћnici. Poslednji zarobljenik iz Lore je, prema naљim saznanjima, iz tog muиiliљta na slobodu iziљao 25. septembra 1997. godine.

U Lori je ubijeno najmanje 16 ljudi i o tome smo spremni reжi sve љto znamo," istiиe Kovaи, koji je u Dubrovniku uиestvovao na skupu na kome su o preћivljenim strahotama govorili nekadaљnji ratni zarobljenici iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i BiH.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Sahranjen Stanko Turanjanin

Stanka su, u sarajevskom stanu u ulici Рure Рakoviжa, 20. juna 1992. uhapsili muslimanski policajci i odveli u zatvor u bivљoj kasarni JNA "Viktor Bubanj". Ubrzo potom je odveden iz zatvora, likvidiran metkom u potiljak i pokopan u sarajevskom groblju "Lav".

LjUBINjE - Na pravoslavnom groblju u Ljubinju, u subotu su sahranjeni posmrtni ostaci Stanka Turanjanina (roрenog 1939. godine u ljubinjskom selu Voрeni), jednog od logoraљa zloglasnog sarajevskog logora "Viktor Bubanj". Uz Stankove sinove Vasilja i Miloљa i suprugu Stojku - koji od 1998. ћive u Sjedinjenim Ameriиkim Drћavama - te mnogobrojnu rodbinu, sahrani je prisustvovao veliki broj graрana Ljubinja i Trebinja. Prema rijeиima njegovih sinova, Stanka su, u sarajevskom stanu u ulici Рure Рakoviжa, 20. juna 1992. uhapsili muslimanski policajci i odveli u zatvor u bivљoj kasarni JNA "Viktor Bubanj". Ubrzo potom je odveden iz zatvora, likvidiran metkom u potiljak i pokopan u sarajevskom groblju "Lav". Upornim traganjem porodice, u prvom redu supruge Stojke, nekadaљnjeg anesteziologa u sarajevskoj Vojnoj bolnici, na osnovu DNK testova njegovi posmrtni ostaci su identifikovani 9. novembra ove godine i, evo, nakon 15 godina sahranjeni u porodiиnu grobnicu Turanjanina, u Ljubinju. Govoreжi ovom prilikom na Stankovoj sahrani, jedan od logoraљa logora "Viktor Bubanj", Strahinja Ћivak iz Trebinja je, izmeрu ostalog, rekao: - Ti si, dragi moj Stanko, jedan od 5.515 naљih ћrtava u Sarajevu koje smo poimeniиno popisali i taj spisak objavili. A imamo i joљ spisak sa oko hiljadu imena koji treba da raљиistimo. Stanko Turanjanin je, kako nam je rekao njegov sin Vasilj, bio ekonomista, a u Sarajevu je ћivio punih 28 godina. - Miloљ i ja smo se 1998. s majkom odselili u Jutu, u Solt Lejk Siti. Majka i ja smo joљ u tom gradu, dok se moj mlaрi brat Miloљ oћenio i preselio u Иikago. U Sarajevu, naћalost, joљ ne prihvataju da nam vrate stan, na koji imamo pravo jedan kroz jedan. Tvrde da je taj stan moj pokojni otac dobrovoljno napustio - rekao nam je Vasilj.

Ћ. J.
Datum: 31.12.2007 00:00
Autor: Glas Srpske
izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]