Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

MOI 2011 u FUDBALU


U nedjelju 10.04 2011 godine u Berkoviжima u organizaciji OЉ "Njegoљ", Berkoviжi pod pokroviteljstvom Ministarstva za porodicu, omladinu i sport RS odrћane su Male olimpijske igre u fudbalu za osnovne љkole hercegovaиke regije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvo mjesto i pobjedniиki pehar osvojila je ekipa osnovaca iz Ljubinja,
Drugi su bili fudbaleri iz Gacka, dok je treжe mjesto osvojila ekipa iz Nevesinja.

Najbolji igraи MOI u Berkoviжima proglaљen je Risto Noћica iz pobjedniиke ekipe OЉ ,,Sv. Sava ,, iz Ljubinja



Uиesnici :
1.Domaжin OЉ "NJEGOЉ" Berkoviжi,
2.OЉ "SV. SAVA" Ljubinje,
3.OЉ "VASILIJE OSTROЉKI" Trebinje,
4.OЉ "RISTO PROROKOVIЖ" Nevesinje,
5.OЉ "SV. SAVA," Gacko,
6.OЉ "SV. SAVA" Bileжa i
7.OЉ "SV. SAVA" Foиa




ponedeljak, 11 april 2011
Zoran Љukiж.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Sajonara sa tugom u srcu

LJUBINJE - Odbojkaљ Anрelko Жuk, dvadesetsedmogodiљnji korektor japanskog prvoligaљkog Odbojkaљkog kluba Tojoda iz Nagoje, sa tugom u srcu je, nakon zemljotresa, napustio Japan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Joљ u avionu u kojem sam putovao za Peking, pa odatle u Pariz, a onda u Zagreb, pomislio sam sa tugom u srcu - sajonara (zbogom) Japanu", kaћe Жuk, koji od 18. marta u roditeljskoj kuжi u Ljubinju иeka novi angaћman.

Dodaje da je ovo "zbogom" za njega bila teљka odluka, ali da viљe ne planira igrati u Japanu, ne zbog zemljotresa i cunamija, veж zbog zraиenja i nuklearnih elektrana. Kako kaћe, ne moћe a da ne pomene do kraja poљten i fer odnos sa kojim se u Japanu susretao na svakom koraku i u svakoj sferi svoga boravka u ovoj zemlji. Ali, s obzirom na to da mu sa Tojodom ugovor i formalno istiиe poиetkom maja, karijeru жe nastviti negdje drugdje.

"Kada se taj katastrofalni zemljotres dogodio, ja sam, sreжom, bio sa timom u Hiroљimi, gdje se, doduљe, osjetilo podrhtavanje tla, ali ni izbliza onako jako kako je to bilo u drugim krajevima, pa tada nismo ni mogli naslutiti kakve жe katastrofalne posljedice kasnije izazvati", prisjeжa se odbojkaљ.

Tek kasnije, kada su se sagledale sve razmjere tragedije, prekinute su sportske aktivnosti u zemlji, pa su i odbojkaљi bili obavijeљteni da se prvenstvo obustavlja, a njemu su u klubu dali odobrenje da, ako ћeli, moћe otiжi.

Prije nego je napustio Zemlju izlazeжeg sunca, Жuk je, kaћe, redovno komunicirao sa rodbinom i prijateljima, od kojih je, svakako, najzabrinutija bila njegova majka, iako joj se odmah javio telefonom. Tih dana su bile usijane njegove telefonske i internet veze sa prijateljima, meрu kojima su i proslavljeni fudbalski as Dragan Stojkoviж Piksi i fudbalski trener Boљko Рurovski, koji je sa fubalerima koje je vodio u Sendaj, gdje je i bilo najgore, za dlaku izbjegao katastrofu, jer im je tokom putovanja vozom javljeno da se vrate.

Prisjeжa se i da je meрu prvima sa kojima se иuo telefonom, nakon zemljotresa, bio Dejan Bojoviж, nekadaљnji reprezentativac Srbije koji sada igra odbojku takoрe u Prvoj japanskoj odbojkaљkoj ligi, u kojoj bi, vjerovatno, da nije bilo ove katastrofe i on igrao i naredne sezone.

Naime, buduжi da je veж drugu sezonu u Tojodi, klubu koji je u zlatnoj sredini japanske odbojkaљke lige, sa dobrim preduslovom da se plasira u plej-of, Жuk bi vjerovatno svoj ugovor i dalje produћio nakon okonиanog drћavnog prvenstva poиetkom maja, ali je, kaћe, i njega cunami pokrenuo, pa sada odmara u roditeljskoj kuжi u Ljubinju, preko puta sportske dvorane "Borovik" gdje je nauиio prve odbojkaљke korake.

Pozitivna iskustva sa "kosookim"
Anрelko Жuk je i prije Japana imao pozitivna iskustva sa "kosookim", jer je, nakon odbojkaљkih klubova Ljubinje, bijeljinskog Radnika i zagrebaиke Mladosti, dvije sezone igrao u Juћnoj Koreji. Tamo je oba puta sa "Blu Fanksima" iz Pjongjanga bio prvak te zemlje i najbolji igraи prvenstva.


V. Duka - 04.04.2011
[You must be registered and logged in to see this link.]

Недjељa страдања и Васкрс у Љубињу


Најрадоснији празник Васкрсења Христовог долично јер прославњен у Љубињу. Васкрсно јутрење и Свету Литургију служио је јереј Младен Жуловић уз саслужење ђакона Саше Којовића и уз присуство великог броја парохијана, који су попут жена Мироносица, врло рано у први дан недеље, стигли у храм да се сретну са васкрслим Господом. Радости Васкрса претходили су и догађаји и службе у току страсне недеље, а нарочито на Велики Петак када је са нама био и Владика Григорије. Такође, на Велику Суботу, служили смо Свету Литургију на средини храма гдје је био постављен Христов гроб, а народ је стајао око гроба.

[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this link.]

24. април 2011.
[You must be registered and logged in to see this link.]

PONEDJEljAK ZA VJEиNO PAMжENJE

(I stariji seljani su dolazili da vide polaganje posljednjih metara asfaltne trake. Neљto o иemu, vele, nisu mogli ni sanjati, sada se odigravalo pred njihovim oиima... Vrtikape, Lugonje, Kalajdћiжi, Vujoviжi, Dangubiжi, zauvijek 'жe pamtiti ovaj drugi ponedjeljak u aprilu... Dio ovog puta mogao bi biti i dio nove asfaltne veze izmeрu Ljubinja i Trebinja, preko Broжnika i Planih dola)

[You must be registered and logged in to see this link.]
Mirko Vrtikapa na trasi

Ponedjeljak nije dan za slavlja i proslave. Meрutim onaj, 11. aprila 2011, za stanovnike ljubinjskog sela Gornja Ivica imao je sve razloge da bude pretvoren u to. Dovrљavani su radovi na asfaltiranju puta od njihovih kuжa do lokacije Zeиiji kamen - u duћini od nekih pet kilometara - pa жe se do Ljubinja, od sada, moжi stiжi za dvadesetak minuta!!!
Gledamo 65- godiљnjeg Mirka Vrtikapu, starog nam znanca, onog љto nam je nekoж baљ za "Glas Trebinja" priиao kako on i njegova supruga Dragica ukupno imaju samo 12 godina љkole, ali su zato svakom od svoje иetvoro djece omoguжili da zavrљe fakultete...
- Slobodanka je - prisjeжamo se njegovih rijeиi - u svoje vrijeme bila jedino dijete љkolskog uzrasta u Gronjoj Ivici. Majka Dragica ju je ujutro pratila tri kilometra do Broжnika, odakle je onda љkolski autobus vozio joљ desetak kilometara do љkole u Ljubinju!
Evo sada Mirka, u toplom aprilskom danu 2011, marljivo ureрuje bankine oko crne asfaltne trake po kojoj sporo klize dva valjka, prisjeжa se kжerki, i sinova - Slobodana i Nenada, pa decenija u kojima je vodio grиevitu svakodnevnu bitku, izmeрu ostalog i sa ovom onda makadamskom izlokanom dionicom puta, da bi im stvorio uslove za bolji ћivot. Grije ga sreжna pomisao na to da жe mu djeca iz svijeta doжi u maju, za krsnu slavu, za Рurрevdan, pa kaћe:
- Bogami жe se baљ iznenaditi kad ovo vide! Ni ja koji sam se ovuda ko zna koliko puta spustio s "fiжom" do Ljubinja ne mogu povjerovati koliko je sada lakљe stiжi do Gornje Ivice, a ne kamoli oni. E, da sam u svoje vrijeme imao ovakav komad puta koliko bi mi to truda priљtedejelo... no, dobro je љto sam ovo doиekao i sad. Kad god stigne i gdje god stigne dobar put je velika olakљica!
Ne samo stariji ljudi, nego i oni mlaрi Gornjoiviиani, izlaze da osmotre kako to mostarski HP "Investing" polaћe posljednje metre asfalta na pomenutoj dionici. Slika je to, ponavljaju stariji, nisu mogli ni sanjati. Ali, ona жe se i mlaрima zauvijek urezati u sjeжanje! Okolo po иestarima izniиe novo cvijeжe, kosovi zviћduжu, pupi krћljavi jasen, sreжa prosto titra u vazduhu - ispunjenom nekim, gotovo opipljivim, slatkim i poletnim optimizmom.
Dolje, u grabovini, u stvari na jednom proplanku i platou oko иatrnje, koja se u narodu i zove Иatrnja na vrh polja, prireрen je, po tradiciji, veliki sveиani ruиak.
Okupljaju se Gornjoiviиani, radnici "Investinga", predstavnici ljubinjske opљtine i joљ nekih ljubinjskih ustanova, pa gotovo svak za svakog ima poneku lijepu i ljubaznu rijeи, љto zavrљetku akcije na ureрenju i asfaltiranju puta (s asfaltnom trakom љirine 2,70 metara) daje neki poseban sklad i љarm. Seljani, ozarenih lica podsjeжaju da su pripremni radovi poиeli joљ lani, u oktobru, zahvaljuju na novиanoj pomoжi Vladi Republike Srpske, Opљtini Ljubinje, pominju pomoж zemljaka koji ћive daleko odavde, poput Boљka Vrtikape iz Kvinsija (SAD). Ne zaboravljaju da istaknu i kako su glavni teret organizovanja akcije u samom selu i meрu Gornjoiviиanima u ljubinjskom kraju podnijeli Vuksan Vujoviж i Dragan Vrtikapa.
Иestitku mjeљtanima Gornje Ivice na uspjeљno zavrљenoj akciji u ime opљtine uputio je Milivoje Жoroviж, zamjenik naиelnika opљtine, dok je Persa Klimenta, predsjednica Skupљtine oppљtine najavila da жe ubrzo biti nastavljeno asfaltiranje novih dionica, kao i poravka nekih ranijih lokalnih puteva u ljubinjskom kraju. Meрu njima je i jedna dionica koja жe biti nastavljena u smjeru Ljubinja, baљ od mjesta gdje je stigao ovaj asfaltni put od Gornje Ivice, a u akciju жe biti ukljuиeni i stanovnici sela Ћabice...
U Gornjoj Ivici u kojoj ћive Vujoviжi, Kalajdћiжi, Lugonje, Vrtikape, Dangubiжi odreda istiиu da жe im ovaj asfaltirani put dosta znaиiti. Sliиno kazuju Gornjoiviиani koji stanuju u Ljubinju, poљto sve intenzivnije obraрuju svoja i naslijeрena imanja u tom selu.

A uz to jedan dio ovog puta, mogao bi jednom postatio dionica puta Ljubinje - Trebinje, preko Broжnika i Planih dola, kuda bi od Ljubinja do Trebinja bilo samo 35 kilometara (za razliku od onih sadaљnjih 60 kilometara kroz Popovo polje). Sada to izgleda joљ maglovito i daleko, jer je inicijativa u tom smjeru tek nedavno pokrenuta.
No, isto tako je mjeљtanima Gornje Ivice izgledalo da moћda neжe doиekati ovaj lijepi komad druma, koji ih sada od kuжa vodi prema Ljubinju. Pa, evo, doиekali su... I neobiиno mu se raduju, dok ga gledaju kako trasom nekad stare i izlokane ceste, izmeрu grabova i krћljavih jasenova, kroz tipiиni pejsaћ surovog krasa, vijuga dolje ka pitomini bujnog i zelenog Ljubinjskog polja...



Tekst i snimci: Ћarko JAnjIЖ
[You must be registered and logged in to see this link.]

MOI: Finale u odbojci za osnove љkole 2011

Republiиko finale u odbojci za uиenike i uиenice osnovnih љkola u okviru Malih olimpijskih igara Republike Srpske odrћano je 07. i 08. maja 2011 godine u Trebinju, a domaжin je bila Osnovna љkU organizaciji takmiиenja veliki doprinos dala je i Osnovna љkola "Sveti Vasilije Ostroљki" Udruћenje pedagoga fiziиke kulture Trebinje, kao i Odbojkaљki klub Leotar.

Иitavo takmiиenje je proteklo bez ikakvih problema o иemu svjedoиe pozitivni utisci svih uиesnika takmiиenja, иime je zadovoljstvo organizatora joљ i veжe. Uиesnici takmiиnja bili su smjeљteni u Domu uиenika Trebinje. Rukovodstvo i radno osoblje Doma je uиinilo sve da gosti imaju punu uslugu u svakom pogledu. Kvalitet smjeљtaja je prevaziљao oиekivanja svih uиesnika.

Prvog dana (subota) utakmice su se odvijale u dvije sportske dvorane, Osnovne љkole Sveti Vasilije Ostroљki (muљke ekipe), kao i gradskoj sportskoj dvorani Miloљ Mrdiж (ћenske ekipe), gdje je napravljeno i sveиano otvaranje takmiиenja. Drugog dana (nedjelja) igrale su se utakmice za plasman od prvog do treжeg mjesta u obje konkurencije, sve u gradskoj sportskoj dvorani Miloљ Mrdiж.

Sveиano otvaranje takmiиenja odrћano je sa poиetkom u 09 иasova. Nakon sveиanog postrojavanja ekipa zastavu Malih olimpijskih igara Republike Srpske iznjeli su kapiteni ћenskih ekipa. Posle intoniranja himne takmiиenja prisutne je u ime љkole domaжina pozdravila g-рa Spasa Zotoviж, direktor љkole, nakon иega je izveden zabavni program koji su za ovu priliku spremili uиenici љkole zajedno sa nastavnicama Silvanom Stevanoviж i Tatjanom Ninkoviж.

U ime Opљtine Trebinje prisutnima se obratio g-din Mitar Mrdiж, struиni saradnik za sport u Odjeljenju za privredu i druљtvene djelatnosti, dok je takmiиenje otvorila i prisutne pozdravila g-рica Gorica Bilak, Viљi struиni saradnik za љkolski sport u Ministarstvu porodice, omladine i sporta, u Vladi RS. Nakon sveиanog otvaranja krenulo se sa odigravanjem utakmica prema utvrрenom rasporedu do kraja takmiиenja.

Veliko priznanje treba odati i djevojиicama, иlanicama odbojkaљke sekcije Osnovne љkole Vuk Karadћiж koje su velikim poћvrtvovanjem dale puni doprinos da zajedno sa nastavnicima u organizaciji sve proрe kako treba.

Posebna zahvalnost u samoj organizaciji pored nastavnika, иlanova Udruћenja pedagoga fiziиke kulture Trebinje, duguje se i g-dinu Zoranu Vidakoviжu, selektoru ћenske juniorske reprezentacije Bosne i Hercegovine, g-dinu Ratomiru Mijanoviжu, novinaru Radio Trebinja, oficijelnom spikeru takmiиenja, kao i g-dinu Novici Ruћiжu, treneru u Odbojkaљkom klubu Leotar Trebinje.

Odbojkaљki savez Republike Srpske obezbjedio je odliиne sudije i delegate na takmiиenju, koji su svoj nimalo lak posao obavili besprjekorno.

Takoрe, svim ekipama uиesnicama REPUBLIИKOG takmiиenja duguje se velika zahvalnost za fer i sportsko ponaљanje tokom cijelog takmiиenja, a љto je velika zasluga njihovih pedagoga fiziиkog vaspitanja.

TAKMIИENjE U MUЉKOJ KONKURENCIJI

U muљkoj konkurenciji bilo je svih 6 ekipa, regionalnih prvaka, podjeljenih u dvije grupe. Nakon odigranog liga sistema svako sa svakim, konaиan plasman je bio sledeжi:

Grupa A: Pob. Izg.

1. OЉ Knez Ivo od SemberijeBijeljina 2 0
2. OЉ Petar Koиiж Nova Topola 1 1
3. OЉ PalePale 0 2


Grupa B: Pob. Izg.

1. OЉ Sveti Sava Ljubinje 2 0
2. OЉ Donji Ћabar Donji Ћabar 1 1
3. OЉ Holandija Slatina 0 2


1. polufinale:

OЉ Knez Ivo od Semberije, Bijeljina-OЉ Donji Ћabar, Donji Ћabar 2-0

2. polufinale:

OЉ Sveti Sava, Ljubinje-OЉ Petar Koиiж, Nova Topola 2-0

TREЖE MJESTO

OЉ Donji Ћabar, Donji Ћabar-OЉ Petar Koиiж, Nova Topola 2-0

FINALE

OЉ Knez Ivo od Semberije, Bijeljina-OЉ Sveti Sava, Ljubinje 1-2

Za najboljeg igraиa proglaљen je Stojan Vasiж, uиenik Osnovne љkole Knez Ivo od Semberije, Bijeljina.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ovim je Osnovna љkola Sveti Sava iz Ljubinja postala REPUBLIИKI prvak u muљkoj konkurenciji.

TAKMIИENjE U ЋENSKOJ KONKURENCIJI

U ћenkoj konkurenciji takoрe je bilo svih 6 ekipa, regionalnih prvaka, podjeljenih u dvije grupe. Nakon odigranog liga sistema svako sa svakim, konaиan plasman je bio sledeжi:

Grupa A: Pob. Izg.

1. OЉ Petar II Petroviж Njegoљ Bileжa 2 0
2. OЉ Kozarska djeca Gradiљka 1 1
3. OЉ ;Ivan Goran Kovaиiж Mrkonjiж Grad 0 2


Grupa B: Pob. Izg.

1. OЉ Sveti Sava Zvornik 1 1
2. OЉ Sutjeska, Modriиa 1 1
3. OЉ Rudo, Rudo 1 1

1. polufinale:

OЉ Petar II Petroviж Njegoљ, Bileжa-OЉ Sutjeska, Modriиa 2-0

2. polufinale:

OЉ Sveti Sava, Zvornik-OЉ Kozarska djeca, Gradiљka 2-0

TREЖE MJESTO

OЉ Sutjeska, Modriиa- OЉ Kozarska djeca, Gradiљka 2-0

FINALE

OЉ Petar II Petroviж Njegoљ, Bileжa- OЉ Sveti Sava, Zvornik 2-0

Za najbolju igraиicu proglaљena je Tijana Boљkoviж, uиenica Osnovne љkole Petar II Petroviж Njegoљ Bileжa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovim je Osnovna љkola Petar II Petroviж Njegoљ iz Bileжe postala REPUBLIИKI prvak u ћenskoj konkurenciji.

NAPOMENA: Sve fotografije sa ovog takmiиenja moћete pogledati u rubrici Media galerija u fodleru Maleo olimpijske igre


May 13 2011
[You must be registered and logged in to see this link.]

mozda malo nebitan komentar na ovu pricu,al odbojkasice su definitivno najbolje gradjene od svih sportistkinja!

Kriza koиi razvoj

Autor: FOKUS
иetvrtak, 16 jun 2011 20:09

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako veoma mala i nerazvijena, opљtina Ljubinje nije bez ambicija. Naиelnik ove opљtine, Vesko Budunиiж, u intervjuu za "Fokus" kaћe da njihove ambicije potvrрuje tek usvojena Strategija integrisanog razvoja za naredni desetogodiљnji period, raрena po Metodologiji u okviru UNDP-ovog projekta Integrisanog lokalnog razvoja.

- Takoрe, u okviru Akcionog plana za ovu godinu, stoji viљe projekata koji se odnose na ekonomski i druљtveni razvoj, te zaљtitu ћivotne sredine. Opљtina жe imati uиeљжe u razliиitim planiranim projektima s 200.000 maraka, a ostatak жemo obezbijediti uz pomoж donatora - istakao je Budinиiж.

Prema njegovim rijeиima, u prioritetne projekte svrstana je rekonstrukcija i adaptacija gradske sportske dvorane, za љta жe biti izdvojeno oko 150.000 maraka, oko 70.000 maraka biжe uloћeno u izgradnju centra za pogrebne usluge, dok je oko 30.000 maraka predviрeno za ureрenje gradskih ulica, javnih prostora i lokalnih puteva.

- Trenutno smo i u zavrљnoj fazi akumulacije za navodnjavanje poljoprivrednog zemljiљta, imamo i interventne radove zaљtite preиistaиa otpadnih voda, te je u planu izgradnja nove zelene pijace za љta жe biti izdvojeno oko 150.000 maraka - pojasnio je Budinиiж.

FOKUS: Kolike su moguжnosti ove male opљtine da ulaћe u ozbiljniji razvoj poljoprivrede na ovom podruиju?

BUDINИIЖ: Ulaganja u ruralna podruиja Opљtine su u velikoj mjeri zakasnjela. Period intenzivne industrijalizacije je znatno prije rata "ispraznio" ljubinjska sela, pa je realno govoriti o moguжem razvoju bliћih, pripoljskih, i malo drugih sela. Gubitkom radnih mjesta u industriji, poljoprivreda se javlja kao nuћni izlaz, ali Ljubinje i ovdje ima skromne resurse. Nema dovoljno obradivog zemljiљta, a uz to ovo je bezvodno podruиje, gdje ljetne suљe umanjuju prihode. Odavno se radi na izgradnji adekvatne akumulacije voda za navodnjavanje, ali smo joљ na poиetku, jer novca nema.

Obnova i razvoj sela pada na pleжa bivљih industrijskih radnika, a budћet Opљtine nema dovoljno sredstava da ozbiljno pomogne.

FOKUS: Kakvo je stanje po pitanju nezaposlenosti? Ima li moguжnosti za otvaranje novih radnih mjesta u Ljubinju?

BUDINИIЖ: Pitanje zapoљljavanja je najbolji indikator opљtih prilika i stanja razvoja. Naћalost, nakon izrazito uspjeљnog viљegodiљnjeg poslijeratnog perioda, 2009. godine nastupa snaћan talas ekonomsko-finansijske krize. Ne moћe se govoriti o zapoљljavanju nego o grиevitoj borbi za opstanak. Niљta nije iљlo u korist privrede i zapoљljavanja. Opљtine nemaju ni nadleћnosti, ni moguжnosti da bitno utiиu na tokove privreрivanja pa i zapoљljavanja. Skromne mjere podrљke samozapoљljavanju imaju samo simboliиan znaиaj. Ljubinje je odavno otvorilo vrata svakom investitoru, a Opљtina besplatno daje graрevinsko zemljiљte za objekte. Imali smo na tom planu dobrih rezultata, ali kriza je razorila neka naљa dostignuжa i tek stvorene љanse.

FOKUS: Imaju li mladi ljudi razloga za ostanak u opљtini Ljubinje? Љta opљtina иini da popravi poloћaj ove kategorije stanovniљtva?

BUDINИIЖ: Perspektiva mladih ljudi u Ljubinju za nas je najteћe pitanje. Osjeжamo i odgovornost i potrebe, ali nemamo velike moguжnosti. Opљtinski budћet nema razvojnog potencijala, investicije su u zastoju, ideje su vaћne, imamo ih, ali nisu dovoljne. Brojne su mjere kojim pokuљavamo popraviti stanje, ali su skromna sredstva, pa one imaju simboliиan znaиaj. Tuћno je љto je vaћan razlog ostanka mladih u Ljubinju иinjenica da i u okruћenju oni nemaju bitno bolje љanse, pa moћemo vjerovati da жe kraj aktuelne krize Ljubinje doиekati, manje-viљe, cijelo u pogledu stanovniљtva. Istina je, Ljubinje, kao i veжina malih mjesta stari, ali razlozi nisu samo savremene teљkoжe nego teљko istorijsko nasljeрe.

B. MILAKOVIЖ

Neophodna ulaganja

Prema Budinиiжevim rijeиima, mnoge oblasti ћivota zahtijevaju ulaganje, ali za njih jednostavno sada nema moguжnosti. Jedna od tih oblasti jeste turizam.

- U ovoj krizi, do turizma praktiиno nismo stigli. Odreрeni potencijal postoji, ali nemamo ni snaћnu tradiciju, niti velikih ulaganja. Kultuno nasljeрe иine brojne nekropole srednjovjekovnih nadgrobnika, mramorova, steжaka, pravoslavne crkve i crkviљta. Solidan je potencijal lovnog turizma, imamo dovoljno sportskih objekata, meрu njima i bazen za plivanje. Ljubinje ima i hotel s 25 soba. U planu je osnivanje opљtinske turistiиke organizacije kao prvi vaћniji korak na putu prave prezentacije i valorizacije resursa i njihovog koriљжenja - rekao je naиelnik ove opљtine.

Link:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Света Архијерејска литургија у Влаховићима

[You must be registered and logged in to see this link.]

У недељу 26. јуна 2011. Године на Влаховићима је прослављена крсна слава у храму Светог Великомученика Лазара. Свету Архијерејску Литургију служио је епископ Захумско Херцеговачки Г. Григорије са свештенством. Прије Свете Литургије Владика је освештао овај храм који је трудом добрих људи обновљен. Сви радови који су вођени, изведени су под надзором и по савјету Завода за заштиту споменика Републике Српске. Послије свете Литургије уприличен је скромни културно забавни програм као и трпеза љубави.

[You must be registered and logged in to see this link.]


фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

26. јун 2011.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Zbog иega je zatvoren bazen u Ljubinju?

03.07.2011.

Trebinje - Drugu godinu za redom novi gradski bazen u Ljubinju je zatvoren a firma „Komunalac“ koja njim gazduje zbog velikih dugovanja koja prelaze milion maraka otiљla je u steиaj. Opљtina Ljubinje prije samo pet godina u izgradnju bazena uloћila je oko 600 000 maraka, ali je on poslednjih godina oљteжen i zatrpan smeжem.

[You must be registered and logged in to see this image.]

I dok graрani negoduju jer tokom ljeta nemaju gdje da se okupaju, steиajni upravnik Slavko Iliж vjeruje da жe se naжi privatnik koji жe uloћiti sredstva i otvoriti bazen.
2005. godine Ljubinje je dobilo svoj prvi bazen i kupaliљte, a opљtina je preko firme Komunalac koja je bila izvoрaи radova u njega uloћila oko 560 000 maraka bez prateжe opreme. Ipak poslije samo иetiri godine zbog problema u Komunalcu bazen je zatvoren, a Ljubinjci viљe nemaju moguжnost da se ljeti okupaju i djecu nauиe da plivaju.
Mladi su nezadovoljni jer Ljubinje nema rijeku, a nakon zatvaranja bazena najbliћe kupaliљte udaljeno je 70 kilometara.
„Mi mladi nemamo nikakvu perspektivu u Ljubinju, a naћalost ostali smo veж dvije godine i bez bazena. Nemamo rijeku niti bilo kakvo kupaliљte, a bazen nam je dok je radio puno znaиio“ kaћe Ranko Rudan, uиenik treжeg razreda gimnazije.
Njegov љkolski drug Desimir Koziж nada se da жe lokalne vlasti rijeљiti problem.
„Najbliћe kupiliљte nam je udaljeno nam je viљe od 60 kilometara i veжina Ljubinjaca ovog ljeta se naћalost neжe imati gdje okupati. Ovdje smo imali mali bazen za djecu, zatim bazen na kome su mladi uиili da plivaju, a pored njega smo imali i olimpijski bazen , kafiж i malu diskoteku i bio je baљ dobar provod. Ne znam zasto je bazen zatvoren, ali bi svi mi mladi ћeljeli da lokalne vlasti rijeљe problem i naрu sredstva kako bi se on ponovo otvorio“ ,veli Koziж.
Bazen je nakon zatvaranja pretvoren je u pravu malu deponiju, a sve љto se moglo, od љaltera, cijevi do ulaznih eloksiranih vrata je polomljeno ili ukradeno.
U paralisanoj opљtini u kojoj veж tri godine vlada dvovlaљжe i sukob naиelnika Veska Budinиiжa iz SDS-a i predsjednice opљtine Perse Klimenta iz SNSD-a. Niko od njih ne ћeli da javno govori o ovom velikom problemu, a dvije struje meрusobno se optuћuju za stanje u opљtini i gradskom bazenu.
Steиajni upravnik „Komunalca“ Slavko Iliж kaћe da je firma zbog velikih dugovanja koja prelaze 1 000 000 maraka otiљla u steиaj a dvanaest radniak ostalo je bez posla. On tvrdi da je za otvaranje bazena potrebno oko 10 000 maraka, ali je i toizgleda previљe za siromaљnu opљtinu boljeg entiteta.
„Steиaj u Komunalcu je otvoren krajem proљle godine i priznate obaveze prema povjeriocima su oko 1 016 000 maraka. Procijenjena vrijednost preduzeжa je manja od pola miliona maraka, i na prvoj licitqaciji koja je odrћna 20 juna nije bilo zainteresovanih kupaca. Uskoro жemo zakazati i drugu licitaciju na kojoj жe poиetna cijena biti za 40% manja od prvobitne, i iznosiжe oko 300 000 maraka. Nadamo se da жe se naжi zainteresovani kupac ovog preduzeжa. Odbor povjerilaca je donio odluku da se bazen otovri tokom ljeta tako љto bi se on bez naknade bio ustupljen neko privatniku koji bi izmirio sve oabveze prema drћavi i ne bi stvarao nove gubitje. Za otvaranje bazena potrebno je oko 10 000 maraka, od иega je 1000 za nabavku hlora i sredstava za иiљжenje vode, a ostalo je za raљиiљжavanje objekta, popravku cijevi i elektro opreme i plaжanju dva radnika, spasioca i иuvara. Steиajni upravnik nema novaca, ali жu naredne sedmice razgovarati sa naиelnikom opљtine i nadam se da жe se iznaжi sredstva kako bi se abzen otvorio jer je on od velikog znaиaja za ovu malu i siromaљnu opљtinu“ istiиe Slavko Iliж, steиajni upravnik u preduzeжu „Komunalac“.
Izgradnja bezena vrijednog oko 600 000 maraka opteretila je Komunalac pa je i on kao i gotovo sva ostala privatizovana preduzeжa otiљao u steиaj. Osim obeжanja koje ministri razaspu kada u prolazu sluиajno svrate na ruиak u Ljubinje ovu siromaљnu opљtinu svi su zaboravili, pa je samo izgleda pitaje dana kada жe i cijelo ovo malo zapostavljeno mjesto na kraju svijeta otiжi u steиaj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vlast paralisana

Nakon љto je odbornik Silvija Vujoviж napustila SDS i prikljuиila se SNSD-u 2009. godine naиelnik opљtine izgubio je skupљtinsku veжinu, a umjesto SDS-a vlast иine svi ostali odbornici iz SNSD-a, PDP-a љeљeljevih radikala te Swilvija kao nezavisnki kandidat. Od promjene vlasti stalan je sukob izmeрu naиelnika opљtine Veska Budimиiжa i predsjednice SO Perse Klimente. Budinиiж je nudio ostavku i raspisivanje vanrednih izbora, ali to skupљtinska veжina nije prihvatila.

Nebojљa Vukanoviж
[You must be registered and logged in to see this link.]

U posjeti Banиiжima - selu stogodiљnjaka

Trebinje -U selo Banиiжi nekada su dolazili novinari iz cijele bivљe Jugoslavije da piљu o mjestu sa najviљe stogodiљnjaka u Evropi i tajnama dugog ћivotnog vijeka. Poиetkom dvadesetog vijeka u pedeset i иetiri domaжinstva bilo je viљe od petsto seljana.

Љezdeset i prve, deset dimova viљe, ali i stotinu duљa manje negoli pedeset godina ranije..
U istom periodu,preko 90 ljeta ћivjelo je 115 Banиiжana.
Mara Betegalo i Danica Budimиiж doћivele su 110,Рuro Samopjan 112,Risto Kalajdћiж 113 godina.Miloљ Pupiж umro je u 124,a Todor Bukviж u 125 godini.

- Za davnih vremena, u Banиiжima se spavalo pod kamenom,uz zmije.Gotovo svi su pili mlijeko koje se nije prokuvavalo,a kada bi pokisli,gunjevi su se suљili na leрima gorљtaka.I niko se poslije toga nije ni nakaљljao.Malo je ko od stogodiљnjaka bio kod ljekara,-objaљnjavao je dugovjeиnost svojih zemljaka hroniиar ljubinjskog kraja Ljubo Mihiж.
Ljudsku dugovjeиnost Banиiжani su naslijeрivali genetskom linijom,a pored mlijeka i mljeиnih proizvoda u njihovoj ishrani dominirali su jeиmene иorbe,prijesnac,cicvara,prebjenik,pura,жerљkek,bijeli luk,raљtika,repa,med...
U Banиiжima nije bilo иovjeka da nije znao klesati kamen. A kada bi se, pripremljen za zidanje, isklesao u Banиiжima, kamen bi se onda odvozio u Dubrovnik. Svi putevi do Drћiжevog grada iљli su tada, priиaju danas seljani, „samo srpskom zemljom“.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Banиiжima se vijekovima ћivelo uglavnom od stoke i duvana, a kada bi to traћilo trћiљte, i zmije bi se hvatale i prodavale. Neki umjeљniji znali su ih uhvatiti i desetak za samo jedan dan i tako dobro zaraditi.

Banиiжi danas imaju skoro иetiri puta manje stanovnika, a stoиni fond je skoro potpuno propao.

-U Banиiжima je svojevremeno bilo 80 domaжinstava sa oko 400 ljudi. Danas nas je ovde svega pedesetak,a dim se izvija iz samo dvadeset odћaka.O propasti stoиnog fonda da i ne govorim.Nije to bilo davno kad je naљe selo imalo 200 konja i volova.Volova viљe nikako nema,a onog jednog jedinog konja drћi moj roрak Neрo Janjiж,zvani Dћipo,- kaћe osamdesetsedmogodiљnji Ugljeљa Janjiж,koji je danas najstariji ћitelj Banиiжa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Bili su u selu i љkola i zadruћni dom i zadruga...Njegovom elektrifikacijom a posebno asfaltiranjem puta poиeo je stizati luksuz,komfor,olakљice...Ћivota i radosti je bilo na svakom koraku sve dok nije poиela oticati mladost prema gradovima a u novim porodicama raрati se sve manje dece.Dvije љkolske zgrade,љto ih je selo pregalaљtvom podiglo,zadruћni dom, prodavnica postajali su suviљni.Od toga danas niљta nema.Meрu pedesetak duљa je svega troje djece,Jovana,Zorana i Veljko Mihiж koji vozare do љkole u Ljubinju,- dodaje neљto mlaрi Neрo Janjiж.

Izumire poznato hercegovaиko selo dugovjeиnih ljudi.

05.07.2011.
T.D.
[You must be registered and logged in to see this link.]

ODE NAM GLAVNI PONOS


Mnogima je ispadanje Ljubinjaca iz Premijer lige BiH teљko palo, ali nikom tako kao Stanku Turanjaninu - Kuli, nekadaљnjem igraиu, poslije najvjernijem navijaиu, kako ovog tako i ranijih ljubinjskih klubova. Bodrio ih je iz gledaliљta duћe od 40 godina...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na stotine igraиa razliиitih kvaliteta i dometa proљlo je za pet decenija kroz ljubinjski odbojkaљki klub. No, niko u toj dugoj poluvjekovnoj istoriji ove igre u gradu pod Radovinjom nije odgledao toliko utakmica kao 75-godiљnji Stanko Turanjanin - Kula.

A Kula, kako ga иeљжe zovu, i љto mu je drag nadimak, s obzirom na to da je jedan od najboljih ljubinjskih љahista, nije poиeo kao gledalac i vatreni navijaи, nego baљ kao igraи najstarijeg ovdaљnjeg kluba, koji se zvao Partizan, i koji je, sada veж davnih љezdesetih proљlog vijeka, donio prvi pehar u Ljubinje.

Bio je to pehar pobjednika zimskog Kupa Bosne i Hercegovine, odigranog po snijeћnom vremenu u Bihaжu. Zaљto istiиemo ovo snijeћnom vremenu? Zato љto se Kula i danas sjeжa da su ekipu ljubinjskog Parizana od autobuske stanice do hotela Park, gdje su bili smjeљteni, domaжini prevezli u saonama. On je bio u sastavu te ekipe, o kojoj sada kaћe:

- Mnogi od njih viљe nisu ћivi, ni Jovo Рuriж, ni Иedan Turanjanin, ni Trifko Turanjanin, ni Miro Peљut...U stvari, ћivi smo, ovdje u Ljubinju -Radomir Turanjanin i ja, te Brano Turanjanin, koji je u Juћnoafriиkoj Republici. Kako je Radomir veж odavno prestao da dolazi na utakmice, praktiиno sam samo ja iz onog davnog sastava, u kome sam u poиetku bio rezervni igraи, ostao najvjerniji ljubinjskoj odbojci, jer sam i poslije nastavio, kao gledalac, da pratim sve utakmice Jugometala, pa potom OK Ljubinja, poљto je onaj Partizan prvo postao Jugometal, pa Ljubinje...Kad se sve sabere ispada da sam viљe od 40 godina vjerni navijaи. Ponosan sam na to! Mnogi drugi su, poslije zavrљene karijere, izgubili interesovanje za igru ovog naљeg kluba, neki bi ga pratili samo dok su u njemu igrala njihova djeca, a moja naklonost se nije tako mijenjala, kako je poиela od prvih dana, kada sam postao igraи, do sada.

Ove Stankove rijeиi, ipak, biljeћimo u vrlo tuћnom trenutku, dok iz gledaliљta dvorane Sportsko - rekreativnog centra Borovik posmatramo posljednji set utakmice Ljubinje - Domaljevac. Izvjesno je da жe Ljubinje pobijediti, ali tuћno je љto se veж zna da obje ove ekipe ispadaju iz Premijer lige BiH. Meрu prisutnima nema nikog ko bi bolje odgovorio na pitanje: je li vam ћao OK Ljubinja.

- Jes, bogami. Iz duљe mi ih je ћao. Mnogo. Velika je ovo љteta. Pa po odbojci su nas svukud znali. Ona nam je bila glavni ponos! Pokazivala je da i mi moћemo uspjeti, otkrivala kako visoko moћemo uzletjeti. Pa onaj sin Jovin (sin Jove Рuriжa - Рorрe Рuriж) osvojio je bronzanu olimpijsku medalju u Atlanti, 1996, igrajuжi za reprezentaciju SR Jugoslavije. Ali, naљe je to dijete - naљ ponos! Bilo je, kao љto i ostali znaju, ovdje na desetine i desetine odbojkaљkih internacionalaca... pa kad bih u novinama proиitao gdje sve igraju: od Japana, preko Irana, Libana, Grиke, Srbije, Hrvatske, Austrije, Maрarske, Wemaиke, Luksemburga, Norveљke (ovo je samo ono љto mi prvo pada na pamet), srce bi mi zaigralo, jer volim ja Ljubinje - i sve te naљe momke, koji se, naravno, ne sjeжaju ni dana kada sam ja igrao, ali iz priиa oиeva i djedova znaju da sam i ja bio igraи u nekim njima davnim vremenima. Milo mi je љto se ono stablo, u иijim sam korijenima bio, razraslo do takvih granica.



A sad sam, rekoh vam, jako, jako tuћan љto Ljubinje ispada iz druљtva najboljih bosanskohercegovaиkih ligaљa. Ne znam vam ja to potanko opisati, ali baљ mi ih je ћao. Ko zna hoжe li se nekad kasnije moжi vratiti u Premijer ligu...

Na kraju Stanko Turanjanin - Kula saћima onaj decenijama dugi film u nekoliko skica, pa zakljuиuje:

- Kad sam kao igraи poиinjao, nisam mogao ni sanjati de жu jednom gledati beogradskog prvoligaљa Partizana, zagrebaиku Mladost, sarajevsku Bosnu, novosadsku Vojvodinu u ovoj sali. A gledao sam ih, dolazili su u Ljubinje, jer su naљi momci 1987. igrali u Prvoj saveznoj ligi bivљe Jugoslavije... Mnogo je ljubinjskih odbojkaљa koji su me svojim igrama oduљevljavali kroz tu dugu istoriju, kojoj sam svjedok, ali za ovu priliku izdvojiжu meni najdraћe - to su pokojni Jovo Рuriж, pa od onih ostalih: Dragan Pupiж - Gaљo i Vesko Budinиiж, dok mi je od mlaрih najdraћi bio Anрelko Жuk, koji je sada u Japanu!

Kako momentalno stvari stoje, ne doрe li do promjena u organizaciji Prve lige Republike Srpske, Ljubinje bi od jeseni trebalo da igra u grupi istok te Prve lige i da se susreжe sa Gackom, Magliжem iz Foиe, moћda Veleћom iz Nevesinja, Drinom iz Zvornika...

- Dobro - kaћe Stanko, najvjerniji navijaи kluba - gledaжu ja i te utakmice, definitivno sam zaljubljen u odbojku. Ali, iskreno reиeno, to viљe neжe biti ono љto smo do sad ja i ostali ljubinjski prijatelji odbojke gledali. Љteta. Velika љteta...

Piљe: Ћarko JANJIЖ
[You must be registered and logged in to see this link.]

Mogu li SNSD i SDS da se udruћe u Ljubinju?


Trebinje - Nakon љto je krajem proљle godine SNSD uљao u vlast u Doboju, bastionu SDS, a sada SDS postala skupљtinska veжina u Zvorniku, иiji je naиelnik iz SNSD, analitiиari ne iskljuиuju moguжnost љirenja saradnje i u drugim lokalnim zajednicama izmeрu ove dvije stranke, ali napominju da жe iduжe godine biti lokalni izbori i ponovo trka za vlast.


Analitiиari kaћu da je neobiиno da se godinu dana uoиi izbora mijenja politiиka veжina, ali da niљta nije иudno, s obzirom na trenutna kretanja u politici.

Kao jednu od lokalnih zajednica u kojima bi saradnja SDS i SNSD omoguжila napredak, oni navode opљtinu Ljubinje, gdje veж godinama vladaju stranaиke trzavice i teћak ћivot graрana.

- Teљko je govoriti da li жe se u Ljubinju desiti ista situacija kao i u Doboju i Zvorniku. Ovdje dobro treba odvagati stavove jedne i druge partije i u obzir uzeti cijelu pozadinu politiиkih odnosa - poruиuju analitiиari.

Zdravko Жuzulan, predsjednik Opљtinskog odbora SNSD u Ljubinju kazao je da sada na pomolu nema nekih rjeљenja za saradnju SDS i SNSD.

- U Ljubinju niљta ne funkcioniљe i najbolje rjeљenje za graрane bila bi koalicija izmeрu SNSD i SDS, ali to je za sada nemoguжa misija - kazao je Жuzulan.

On je rekao da жe se, najvjerovatnije, иekati iduжa godina, kada жe se odrћati lokalni izbori i izabrati nova lokalna vlast.

- Vjerovatno жe tako biti, ali ne iskljuиujem ni neke druge varijante - kazao je Жuzulan. S njim se slaћu i u SDS, gdje kaћu da trenutno nema naznaka za uspostavljenje saradnje izmeрu naиelnika Veska Budinиiжa, koji je iz SDS i skupљtinske veжine koju drћi SNSD.

Odgovarajuжi na naљe pitanje da li je moguжe da doрe do neke saradnje izmeрu SDS i SNSD u Ljubinju, gdje veж godinama postoje trzavice izmeрu ove dvije stranke, Dragan Жuzulan, generalni sekretar SDS, rekao je da u ovom momentu na pomolu nema nekog rjeљenja.

- Vjerovatno жe se traћiti neki kompromis, jer ova situacija nije u interesu graрana i nije dobra - kazao je Жuzulan, te dodao da opљtinski organi stranke potpuno samostalno procjenjuju moguжnosti saradnje sa ostalim strankama.

- Negdje smo u saradnji sa SNSD, negdje sa PDP, tako da ne postoji univerzalni obrazac.Opљtinski odbori sami procjenjuju koja je pozicija i situacija za njih najbolja i koja je u interesu graрana. Tamo gdje opљtinski odbori procijene situaciju i interese graрana, moћe doжi do promjena - kazao je Жuzulan.

S.Gajiж
12.07.2011.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Тозина кафана никла из пепела


ТРЕБИЊЕ - Када је Светозар Хамовић, стоодстотни инвалид, на Преображење увече видио своју радњу у пламену, за њега се цијели свијет срушио.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Оно што је мукотрпно радио и стицао годинама пламени језици су обавијали, а све што је унутра имао претворило се у пепео. Управо у том тренутку почиње прича о људској хуманости која је ипак остала и опстала.

Ваљда нема ни Требињца ни Љубињца који нису чули за скромни угоститељски објекат смјештен у млаком хладу бијеле мурве у селу До, на магистралном путу Требиње - Љубиње.

За шанком Светозар Хамовић - Тоза, човјек кога по добру зна цијело Попово поље, и Срби и Хрвати. A сам Тоза (48) настрадао је као дјечак приликом жестоког пада с коња у пуном трку, поломивши кукове, послије чега је морао уградити обје протезе у београдској Бањици.

Када су сви били убијеђени да ће седмо, најмлађе дијете Илије и Драгице Хамовић из Дола остати заувијек приковано за постељу, он се усправио... Исправио се и кренуо кроз живот баш оном снагом коју имају такви људи којима га судбина, у тренутку, није замало одузела и који, боље од других, схватају његову вриједност и љепоту. Ни онога коња никад није замрзио, ни о њему казао ружну ријеч.

- Е, сад је лакше... Много лакше у односу на поратне године, кад овдје још не бијаше струје. Онда бих се сваке вечери старом "заставом" одвезао до пријатеља у Љубињу, насуо воду у замрзивач, а зором бих овдје довезао 15 килограма леда, пресуо шкип, па пиво у тај лед. Овдје је љети право усијање, температура скочи на 35 степени, а уморни гост хоће хладно пиво, не брину га економски проблеми твога краја и твоје невоље. За госта се мораш потрудити, њега занима само расхлађено пиће. Сад је, рекох, све лакше. Возим "пасат караван", довео сам воду одозго из села, струје има, замрзивач ради ма, господски у односу на оно доба - каже Тоза.

Којешта се, дакле, промијенило у кафани "Код Тозе", у јединој херцеговачкој кафани гдје све ради и о свему брине тешки инвалид. Само Тозин полет је остао исти.

Када се све ово зна онда није ни чудо што су бројне комшије и пријатељи из цијелог Поповог поља одлучили да покрену акцију и помогну Хамовићу. Речено - учињено. Умјесто згаришта, послије неколико дана израстао је прави велики објекат. И нема тога ко није помогао, неко је дотјерао пијесак, неко елементе, неко грађу. Неки су зидали, неки малтерисали, а неки су купили столове, столице....

- Још се из згаришта димило када су се људи окупили на мобу и свим срцем кренули да помогну нашем Този. A ни кашика у радњи није била остала. Први дан су урађени темељи, други дан зидано, а онда плоча и све остало. Управо је невјероватан елан ових људи, воља којом су показали да хуманост и опредијељеност да се чине добра дјела опстају без обзира на све - каже Манојло Ћук из Величана.

Тако је Обренија Драпић из Требиња, такође угоститељ, између осталог, купила пет столова и 20 столица, Милан Пупић из Љубиња такође је помогао у опремању кафане, Грађевинска фирма "Грађевинар" из Љубиња бесплатно је урадила вањску фасаду. Помоћ је обећао и начелник општине Требиње Доброслав Ћук. Све у свему, 110 хуманих људи свих националности нашло се на списку Светозара Тозе Хамовића... A он скромно, срећан што је поново отворио врата своје радње, каже, онако искрено херцеговачки: "Хвала свима и у добру им се враћало".

Једини имао аутомобил
Нема особе ни бића у Орашју, Струјићима, Долу, Додановићима, Котезима и Прхињу коме није и не би помогао. Јер Тоза, иако тешки инвалид, једини је годинама имао и возио аутомобил "па каткад у поноћ вози болесно чељаде у Требиње љекару, а каткад болесном телету из Љубиња довози ветеринара".

Малобројним комшијама из шест села покупује кућне потрепштине по граду.

Datum: 03.09.2011
Autor: Ратомир Мијановић

[You must be registered and logged in to see this link.]

SIN UBODI, SNAHA RODI, A TI DJEDE VODI

[You must be registered and logged in to see this image.]
Milovan Turanjanin

Nema nikakve sumnje da se Hercegovina danas smije znatno manje nego prije. Meрutim, isto tako nema sumnje da se i sada mnogi rado prisjete onih godina u kojima je bilo obilje oskudice, ali se u smijehu nije oskudijevalo, veж se drћalo do one Wegoљeve poruke: "Ljepљe stvari na svijetu nema, nego lice puno veselosti!" Smijalo se uzreиicama, krilaticama, poskoиicama, porodiиnim replikama. ljudskim i drћavnim manama. Dio toga je u svoju knjigu sakupio i jedan Ljubinjac, иiju knjigu citiraju i treжe godine od njenog pojavljivanja
Mimo javnog, mnoga knjiga ћivi i nekakav svoj tajni ћivot. Izbije gdjekad neoиekivano, poput vode u kamenjaru, tamo gdje joj se ne nadaљ, gdje je ne oиekujeљ. Tako nas je ovog ljeta, na Treжem saboru bratstva Lugonja u Ljubinju, voditelj Milivoje Beљtiж iz Novog Sada zasuo citatima iz knjige "Hercegovaиki humor", sigurno najstarijeg hercegovaиkog stvaraoca u ovoj vrsti literature - 83-godiљnjeg Milovana Mile Turanjanina iz ljubinjskog sela Voрena.
Redao je anegdote i smijeљne skaske iz nekadaљnjeg ljubinjskog ћivota, a sve to bilo je popraжeno salvama smijeha i aplauzima... Jednima je Beљtiж tako osvjeћio sjeжanje, drugim - koji su stigli sa strane - stavio do znanja da i ljubinjski kraj ima autora koji se bavio sakupljanjem humoristiиkih zgoda i nezgoda svojih sunarodnika, a onda ih, 2009. objavio u posebnoj knjizi, u poznim godinama svog ћivota - i o svom troљku!
Nema nikakve sumnje da se Hercegovina danas smije znatno manje nego prije, ali isto tako nema sumnje da se danas mnogi rado prisjete tih godina u kojima je bilo obilje oskudice, ali se u smijehu nije oskudijevalo, veж se drћalo do one Njegoљeve poruke: "Ljepљe stvari na svijetu nema, nego lice puno veselosti!"
Nju je Milovan Milo Turanjanin uzeo i za moto svoje knjige, љtampane u skromnih 300 primjeraka. Uz "lice puno veselosti" mnogobrojne reklamne agencije љirom svijeta probaju svakodnevno da nam prodaju najrazliиitije robe, ne bili smo im donijeli profit. Mile je, pak ovom knjigom, htio da nam donese "profit" u smislu da naљe lice bude puno veselosti. Upitan ovih dana je li u tom uspio, kaћe:
- Jesam djelimiиno. Dio knjiga sam prodao, dio poklonio dragim ljudima, joљ malo manje od treжine je kod mene. U svakom sluиaju nije mi ћao љto sam saиuvao te iskre duha iz hercegovaиkog kamenjara, iz jednog vremena koje je sve dalje za nama. Oduћio sam na svoj naиin dug i prema mnogim ljudima koje sam poznavao i иije dosjetke zaista ne zasluћuju da budu prepuљtene zaboravu. Milo mi je kad иujem da me i danas citiraju na tim priredbama, na susretima Hercegovaca - i u Hercegovini i u Vojvodini. To je neљto љto i moje lice u ovim visokim godinama ispunjava veseloљжu. Љto se pak tiиe knjige, na volju je svakom: neka иita ako hoжe, neka ne иita ako neжe.
Bez obzira na ovu autorovu skromnost, ipak, kako nam je to rekao i sam voditelj Beљtiж, ko god u buduжe bude htio da napravi cjelovitu panoramu hercegovaиkog humora neжe to moжi i bez ove Turanjaninove knjige.



DJED I UNUИAD

Branko Жuriж, zvani Brko, iz Gradca imao je dosta sinova i unuиadi. Rajko Janjiж, veliki љeret i љaljivdћija, pita Brku kako devri s njima tolikim, poљto ga je sreo kako vodi unuka u љetnju. A Brko жe:
-Kako devrim? Lako, Rajko. Sin ubodi, snaha rodi - a ti djede vodi!


BOGAT ИOVJEK
Jedan Ljubinjac priиa:
- Ja sam ti, brate, najbogatiji иovjek u drћavi! Najveжe kuжe u drћavi su moje i uvijek se nalazim u jednoj od njih, a te tri kuжe su: bolnica, ludnica i zatvor.


DANILUK

Bio u Ljubinju, u ћandarmerijskoj stanici, Poljak Daniluk. Kako se tu obreo ne znam, ali vodio je blagajnu. Prilikom jednog sluћbenog puta u Duboиicu on se ubio. Tada obiиaj bijaљe da ko na sebe ruku digne bude sahranjen van groblja i nakraj groblja.
Njegov kolega, veliki alkoholiиar Momir Brkljaиa, poslije sahrane u znak priznanja svom drugu zasadi lozu na grob, koju sam i ja kasnije orezivao.


UNRA

Poslije Drugog svjetskog rata UNRA je slala pomoж u odjeжi, obuжi i hrani svim savezniиkim drћavama. Kod nas na selima su bili mjesni odbori koji su dijelili tu pomoж. Jedan odbor bjeљe smjeљten u kuжi Radivoja Pecelja na Ogradi. Radivoje je imao dobre veze sa tim ljudima, pa je иesto uzimao љta mu se dopadalo od odjevnih predmeta, nosio bi to po nekoliko dana, pa zamjenjivao za neљto drugo. Jednom prilikom uzeo neki kombinezon sa viљe xepova, a tada se vrhlo - pa mu se u xepovima nakupila slama.
Potom, isti taj kominezon dobi (na raspodjeli) njegov komљija, ali ga vrati i reиe Radivoju - neжu, neko ga je veж koristio, naљao sam slame u xepovima.
Radivoje mu odgovori:
- Ta, jesi li ti lud? Kao da Amerikanci ne vrhu. Oni stalno rade o ћitu i slami, zato daju i hranu cijelom svijetu!


ЋAO MU DJECE

U ljubinjskom selu Banиiжima, selu stogodiљnjaka, umrla M. B, ћena u 109. godini. Ostavila punu kuжu djece, a najmlaрi sin joj u 70. godini.
Doљao jedan Banиiжanin na sauиeљжe. Skide kapu i pokloni se uz komentar:
- Neka joj je laka crna zemlja, nego mi je ћao ove jadne рece љto ostaљe siroиad!

BESPOMOЖNE GODINE

Veж u poodmaklim godinama, Jakov Жoroviж iz Kruљevice, sa pozamaљnim prtljagom, krenuo iz sela do kuжe u gradu. Sustiћe ga jedan mladiж u autu, pa ga sjede. Kad su stigli u grad, mladiж ga upita:
- Ima li, striko Jakove, joљ љta pomoжi?
- Ne, tako mi boga, ove godine niљta, jedino ako жeљ sa ћenom da mi lijeћeљ!


Ћarko Janjiж

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ватра стигла пред куће

ТРЕБИЊЕ - Ватрогасци и мјештани на подручју општина Љубиње и Билећа и јуче су настојали да спријече продирање ватре према насељеним мјестима око којих гори шума, а пожарне линије су дуге двадесетак километара.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ватра не само да се не смирује, него пријети чак и насељеном дијелу села. Љубињски ватрогасци кажу да се пламен спушта према селима Капавица и Градац, Доња Дола и Крњи Камен, а посебно критично је код села Жрвањ.

- Ово је незапамћено, ватра ношена вјетром чини ми се да је "лизала" прозоре. Дошла је, практично, на педесетак метара до кућа, али смо заједничким снагама ипак успјели да сачувамо село и имања овдје у Жрвњу - каже Радивоје Бокић из Љубиња.

Ватру гасе мјештани и запослени у Центру за газдовање кршем, а 40 ватрогасаца улаже максималне напоре да се спаси насеље. Све је на страни ватре, а све против ватрогасаца, и висока температура, и јак вјетар који константно мијења правац ватре, и немогућност хеликоптера да дејствују.

- Хеликоптерима до "појила" треба да прелете 24 километра, што је превише. И да дођу, не би могли много да учине јер не би могли, због високе температуре, уопште ни да буду ефикасни - кажу љубињски ватрогасци и додају да би обилна киша могла да спаси оно што се спасити може.

- Овдје су сви погледи упрти једино према небу. Aко не дође спасоносна киша, ово ће бити катастрофа - каже командир Ватрогасне јединице Љубиње Ранко Радић.

Једина повољна вијест у овом пожарном рапорту је та да на територији општине Требиње више нема активних пожара.

На подручју општине Билећа најкритичније је у селу Хоџићи, гдје се двадесетак мјештана и ватрогасаца бори за куће. Дува изузетно јак вјетар који у свакој секунди пријети мјештанима и њиховим кућама.

- Ватра је избила и на подручју Пађена, Границе и Подгорја. Критично је у рејону Осмић гомиле, између села Граница, Крстаче и Подгорје. Ватрогасци су на терену и покушавају да локализују пожар, али ватра пријети да угрози бјелогоричну и црногоричну шуму и доведе у опасност насељена мјеста - каже командир ватрогасне јединице Билећа Радомир Радмиловић.

Еколошка катастрофа
Директор Републичке управе ЦЗ Милимир Додер изјавио је да су ови пожари еколошка катастрофа, те да их је, највјероватније, изазвала велика људска непажња. Он сматра да пожари без кише неће моћи да буду угашени.

Он је нагласио да је велики пожар у Љубињу захватио око три хиљаде хектара површине, те да се шири у три крака и не помажу никакве нове снаге, јер је терен веома тежак и неприступачан.

Datum: 12.09.2011 22:00
Autor: Ратомир Мијановић
[You must be registered and logged in to see this link.]

Moj narod i zaviиaj moja su svetinja

Kad nakon skoro 2.000 kilometara preрeљ od Hamburga do Kapavice kod Ljubinja i zastaneљ kod иobanina da ga pozdraviљ a on te nakon toliko godina upita: "Jesi li ti Ћarko Damjanov", nestane sav umor. Postaneљ lagan ko ptica, preleteo bi celu Hercegovinu i Republiku Srpsku - priиa Ћarko Pecelj koji se nedavno vratio sa godiљnjeg odmora iz rodnog kraja, gde je obiљao "bratstvenike", prijatelje i srpske svetinje u ovom delu Republike Srpske.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ћarko je imao samo 15 godina kad se njegova porodica preselila u Novi Sad, ali je svoj rodni kraj redovno obilazio, љto svedoиi i razgovor s иobaninom Radiљom Brkljaиom, koji ga, uprkos poodmaklim godinama, ipak nije zaboravio.
- Moћe tu da se ћivi, navikli smo, a nekako smo ostali i van svetske krize i te izvikane globalizacije. Ovde je lepo. Preko leta nam doрu deca i unuci, mnogo njih iz Beograda, a eto i ti, bogu fala, stiћe nam iz dalekog Hamburga. Dabome, ima ovde dosta dedova i baba, ali, sinko moj, gde ima dedova i baba, tu ima i kajmaka i sira.Tu je lepa priroda, voжe, љume, pљnjaci... Pravo uћivanje! Proљao si svet, pa ako znaљ da je negde bolje, zovi i mene - reиe starina Ћarku koji i sam misli da boljeg nigde nema.
Kapavica je selo љest kilometara severoistoиno od Ljubinja, hercegovaиkog gradiжa sa oko 5.000 stanovnika, smeљtena u tri zaseoka - Иeprusi, Donja i Gornja Kapavica, poreрana od zapada prema istoku na meрusobnom rastojanju od jednog kilometra. Kuжe su u љorovima, a zidane su i pokrivene kamenom. Ispod љorova su zelene doline, pune ћita, povrжa i duvana.
- Oиaran sam zaviиajem i svojom rodnom Kapavicom. Cela okolina miriљe po zanoveti i pelinu. Kuжe su male, od kamena, s malim prozorima, ali u mom srcu su veжe od najveжih kula i svetlije od najsvetlijih gradova. Moj narod i moj zaviиaj najveжe su moje svetinje. Tamo sam ugledao svet. Tamo vlada ljubav, koja meрu ljudima u Kapavici cveta. Ljudi u bratstvu Pecelja se poљtuju i uvaћavaju - naglaљava Ћarko koji ne propuљta priliku da ih okupi s njima zapeva narodnu junaиku guslarsku.
- Ima tu svega, jagnjetine, krompira ispod saиa, dobrog kajmaka. Sira iz mijeha, vina... Vaћno je da se sastanemo i da smo ljudi. Naљ narod je vredan i hrabar. S pesmom, i nevolja se lakљe pobeрuje - kaћe Ћarko tvrdeжi da se sa odmora iz Kapavice i Hercegovine svaki put vraжa duplo osnaћen.
Njemu kao verniku i zaljubljeniku u srpsku epiku i tradiciju posebnu snagu daju svetinje i mudre reиi svetaca i velikana koji potiиu iz Hercegovine. Ћarko ih uvek ponovo obilazi i ponovo im se divi. On se ponosi svojim slavnim zemljacima.
- Pisac Gojko Рogo roрen je u selu Vlahoviжi љest kilometara od Kapavice, a tu se rodio i Zdravko Иoliж. U ovim krajevima svet je ugledao i pisac Rajko Petrov Nogo, a u Popovom Polju u Mrkonjiжima rodio se Sveti Vasilije Иudotvorac. Na temeljima njegove kuжe podignuta je lepa kapela, a bratstvo Жoroviжa napravilo je иesmu, da se putnici namernici osveћe i vode napiju. Tu u Popovom Polju u selu Orahov Do roрen je Vojislav Љeљelj, a u blizini je i manastir Zavala (podignut 1514 ), u kojem je bogu i narodu sluћio i sveti Vasilije.
- Posetio sam i manastir Duћi (1701), 10 kilometara od Tebinja i pet od manastira Tvrdoљ koi je zaduћbina cara Konstantina i njegove majke Jelene, a podignut je u devetom veku.
<p>Hercegovaиka Graиanica na brdu Crkvine iznad Trebinja, lepota je i arhitekture i иojstva. Manastir je zaduћbina Bileжanina Branka Tupanjca, koji ga je podigao, i iz Amerike preneo moљti Jovana Duиiжa, i tu ih po poslednjoj pesnikovoj ћelji i sahranio.
Ovde Pecelj, zanesen kao da priиa baљ u toj hercegovaиkoj Graиanici, priиu kao molitvu zavrљi sa "amin". Uжuta, kao da je sve rekao, a onda joљ tiho, kao blagoslov dodade: "Ћivi bili, pa i vi pomogli kao Tupanjac."

Zvuиnici na drveжu
Muzike u Kapavici nije nedostajalo. Ћarkov roрak Ћenjko i njegova grupa Zvuci Ljubinja zasvirali su i zapevali one krajiљke, sa svojih kaseta, koje se i u tom guslarskom kraju vole.
- Kapavica je toga dana bila ћiva kao nikada. Bilo nas je bar 30. Mi pevamo, a zvuиnici obeљeni na drveжe. Nezaboravan dan. Zemlja je gorela.

Jariжi
- Moj brastvenik Dragan 2003. popravio je kuжe i љtale i kupio 100 koza, a to su uradile i joљ neke porodice koje ћive u Ljubinju. Ljudi obnavljaju imanja i vraжaju se na svoja ognjiљta. Jariжi iz Kapavice danas su poћeljni na trpezama od Ljubinja do Dalmacije.


Doиek kod Vuleta i Neрe
A to kako su ga doиekali prijatelji Vule Najerica iz Trebinja i Neрo Ateljeviж iz sela Ljubomira kod Bileжa, Ћarko kaћe da su priиe za sebe i da je tako neљto moguжe doћiveti samo u kraju, gde ljudi joљ uvek veruju u boga i иojstvo.
Vuletova жerka Milijana obukla se u narodnu noљnju, a na stolu vino, so i pogaиa.
- Kasnije, kad mu je iz Italije stigao brat, pozvali su i najboljeg guslara iz Trebibinja, jer bez gusala razgovora nema- naglaљava Ћarko za kojeg su susreti sa guslama uvek izuzetni.


R. Lukiж
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubinje: Mladi nepovratno odlaze


U najnerazvijenijoj opљtini RS kao da nemaju pametnijeg posla od politiиkih sukobljavanja. Od ukupno 4.500 stanovnika viљe od 700 ih je trenutno na birou za zapoљljavanje


LjUBINjE - Dok se u nedogled nastavljaju lomovi na politiиkoj sceni Ljubinja, mladi sa podruиja ove opљtine nesmanjenim tempom odlaze u potragu za kakvim-takvim poslom!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za smenu dosadaљnje naиelnice opљtine Perse Klimente, glasala su иak i dvojica odbornika SNSD, иiji je doskoraљnji иlan bila, a iz te stranke je iskljuиena proљlog meseca odlukom opљtinskog odbora. Izmeрu ostalog joj je zamereno љto “nije dolazila na sednice i љto je sa joљ nekoliko иlanica formirala paralelni odbor”.

Bivљa naиelnica opљtine veruje da жe graрani koji su za nju na izborima glasali, sami zakljuиiti da li je radila u njihovom, ili u liиnom interesu. Tvrdi i da je deo njenih doskoraљnjih stranaиkih kolega uљao u koaliciju sa SDS, te da je aktuelni predsednik ljubinjskog odbora SNSD Zdravko Жuzulan izgubio poverenje veжine иlanova i sada ga podrћava svega љest ljudi.

- Bivљa predsednica nije naљla naиina i snage da organizuje rad na podruиju opљtine - kategoriиan je Veselin Budinиiж, naиelnik opљtine Ljubinje, odbacujuжi moguжnost da SDS i SNSD organizuju koaliciju u tom mestu.

Doskora su skupљtinsku veжinu u ljubinjskom lokalnom parlamentu иinili odbornici SNSD, PDP i SRS Dr Vojislav Љeљelj, da bi pre nekoliko dana, kako se tvrdi, ta vladajuжa koalicija zvaniиno prestala da postoji.

A u vreme raљomonijade na politiиkoj sceni Ljubinja, njegovi ћitelji istiиu da u tom kraju, jednom od najnerazvijenijih u RS, nikada nije bilo teћe stanje, иemu su doprineli i letoљnji poћari u kojima je izgorelo oko 10.000 hektara niskog rastinja i љume.

- Sa skromnim budћetom od milion i po maraka ne moћe se puno planirati niti uиiniti, pa je opљtina iz godine u godinu u sve teћoj situaciji - veli Budinиiж, od koga saznajemo da se njegovi zemljaci uglavnom bave zemljoradnjom i stoиarstvom, jer su veliki privredni kolektivi propali. Od 4.500 stanovnika viљe od 700 je na birou za zapoљljavanje.

U potrazi za poslom, kako istiиe sagovornik, mladi napuљtaju Ljubinje, љto potvrрuje podatak da je ove љkolske godine u prve razrede upisano svega 26 uиenika, dok su deveti razred zavrљila 52 osnovca

TUЋBA
Nedavno je Persa Klimenta tuћila svoju opљtinu zbog male plate. U tuћbi tvrdi da joj je nezakonitom odlukom prvog иoveka Ljubinja Veska Budinиiжa plata umanjena za 350 maraka meseиno i traћi da joj se isplati razlika.

ISKLJUИENJE
U Ljubinju je procurila vest da je Vuksan Vujoviж, aktuelni potpredsednik opљtine, koji je prilikom glasanja o opozivu Perse Klimente bio uzdrћan, iskljuиen iz Srpske radikalne stranke иiji je bio иlan. Iskljuиen je, navodno, zbog nepoљtovanja stranaиke discipline. Vujoviж nije to potvrdio, ali ni demantovao. Putem telefona nam je samo kratko izjavio: - Иuo sam tako neљto, ali zvaniиno niљta nisam dobio.


R. GUTIЖ
25. septembar 2011.
20:17

[You must be registered and logged in to see this link.]

Празник Рођења Пресвете Богородице, слава цркве и општине Љубиње


Празник Рођења Пресвете Богородице свечано је прослављен у нашем малом граду Љубињу. Слава цркве и општине започела је служењем јутарње службе и Свете Литургије у храму Рођења Господа Исуса Христа. Свету Литургију служио је игуман манастира Тврдош, архимандрит Сава. По завршетку Свете Литургије организована је литија улицама града, све до храма Рођења Пресвете Богородице гдје је и преломљен славски колач и освештане нове просторије у склопу Светосавског дома, које ће имати функцију капеле и мртвачнице. По завршетку литије организован је ручак за бројне госте из сусједних градова као и умјетнички програм.


фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

Nikad nije bilo gore

Budћet opљtine Ljubinje, od milion i po maraka, nije ni pribliћno dovoljan da bi se u ovoj lokalnoj zajednici moglo razmiљljati o znaиajnijem ulaganju u infrastrukturu ili bili koji aspekt razvoja.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Prema rijeиima naиelnika opљtine, Veska Budinиiжa, u Ljubinju ћivi viљe od 4.500 graрana, od kojih je viљe od 500 na Zavodu za zapoљljavanje, pa ni socijalna karta ove opљtine nije nimalo pozitivna.

- Potrebe za investicijama su velike, ali s tako malim budћetom je nemoguжe novac usmjeriti svugdje gdje treba. Ovo nije problem samo Ljubinja nego veжine malih sredina. Trebalo bi uraditi strategiju razvoja malih sredina kako se ne bi desilo da iz njih ljudi iseljavaju i da tolika prostranstva ostaju neiskoriљжena - rekao je Budinиiж.

FOKUS: U kakvom stanju je infrastruktura u ovoj opљtini?

BUDINИIЖ: Moћete zamisliti u kakvom je stanju infrastruktura i kakve su tu potrebe. Ne zna se љta bi trebalo prije da se uradi i koji je problem veжi od kojega. Nama je jedan od suљtinskih problema izgradnja puta Ljubinje - Stolac. To je glavni magistralni put koji ide prema Crnoj Gori i Trebinju, koji je vrlo prometan, a koji bi bilo prijeko potrebno sanirati i proљiriti. Taj put predstavlja crnu taиku. Mislim da je u cijeloj RS i BiH samo put prema Neumu u takvom stanju.

FOKUS: Ima li napretka kad je u pitanju privreda ove opљtine?

BUDINИIЖ: Stanje u privredi trenutno je loљije nego ranijih godina. Pilana koja je zapoљljavala od 70 do 100 ljudi jeste zatvorena, a radnici su prijavljeni na Biro za zapoљljavanje. Tekstilni dio proizvodnje koji smo imali vezan je za "Novoteks", љto dovoljno govori o poloћaju radnika.

FOKUS: Kako ljudi ћive u Ljubinju?

BUDINИIЖ: Gladi nema. Ljubinje je malo mjesto. Stanovnici se hrane s okuжnice gdje neљto uzgajaju da se prehrane. Ostalo je sve loљe. Prije rata u Ljubinju nije bilo nezaposlenih. Bili smo solidna industrijska opљtina. Mislim da je sada radno angaћovano oko 800 ljudi, imamo 1.100 penzionera, mlaрi ljudi uglavnom gledaju da odu odavde, jer ne vidi moguжnost da se zaposle i zasnuju porodicu.

FOKUS: Daje li opљtina subvencije za poljoprivredu, tradicionalno pиelarstvo i uzgoj duvana?

BUDINИIЖ: Ljudi se bave uzgojom duvana, pиelarstvom, branjem ljekovitog bilja po brdima i prodaju to nakupcima iz raznih dijelova BiH. Nikada se ovuda nije hodalo po brdima i dinar zaraрivao beruжi travu, ali sada se mora. Mi iz budћeta izdvajamo 10 odsto sredstava za Centar za socijalni rad. Isto toliko izdvajamo za Vatrogasnu sluћbu. Ove godine gorjelo je 30 odsto povrљine opљtine. Vlada je obeжala pomoжi s 10.000 KM љto neжe biti dovoljno. Vjerujem da nema nijedna opљtina u BiH koja daje 10 odsto budћeta za protivpoћarnu zaљtitu, ali mi moramo. Kada sve obaveze podmirimo, nemamo novca za subvencije i podrљku poljoprivrednicima.

FOKUS: Na иemu se zasniva strategija razvoja do 2020. godine?

BUDINИIЖ: Napravili smo strategiju razvoja do 2020. godine s vrlo malim potencijalima, prilikama i љansama koje imamo. Glavni dio strategije se zasniva na omladini. Kod nas su ljudi pametni. Viљe od 70 odsto mladih upisuje fakultete, a sada imamo preko 300 studenata na razliиitim fakultetima. Naљa ћelja je da se dobar dio njih vrati, a ne da ostaju u velikim centrima. Mladi su jedina snaga za koju vjerujemo da pomaћe pokrenuti i oћivjeti ovako malu sredinu kakva je Ljubinje.

FOKUS: Na koji naиin mislite vratiti mlade ljude u Ljubinje? Љta im opљtina moћe ponuditi?

BUDINИIЖ: Ne mogu svi ostati u Banjoj Luci, Palama, Beogradu ili Novom Sadu, gdje najиeљжe studiraju. Pojedinaиno niљta ne moћemo uraditi, ali zajedno se moћemo izboriti za veжi budћet i stvaranje uslova za bolji ћivot. Nadamo se pomoжi Vlade RS, kako bi tim mladim ljudima mogli omoguжiti samozapoљljavanje kroz pokretanje vlastitog biznisa.

Napada bijela kuga

FOKUS: Opљtina Ljubinje suoиava se s problemom bijele kuge. Ima li opљtina moguжnosti da podstiиe natalitet?

BUDINИIЖ: Natalitet je loљ u cijeloj drћavi, љto nije zaobiљlo ni nas. Imamo problem s praznim љkolama, o иemu dovoljno govori podatak da u prvi razred upisujemo od 30 do 60 uиenika na podruиju cijele opљtine. Mi, kao opљtina za prvoroрeno dijete dajemo 150 KM, za drugo 250, za treжe dijete 400, a za иetvrto hiljadu maraka. Svakom vjenиanom paru dajemo 500 KM. To je sve љto mi moћemo i sigurno da to nije dovoljno, a cilj nam je da im pokaћemo da nam je stalo do njih.



Autor: Biljana Gagula
nedjelja, 30 oktobar 2011 20:09

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kilogram najboljeg lista 4,20 maraka

Isplata u roku od tri dana

Ovogodiљnji rod duvana u Ljubinju, jedinom duvanarskom mjestu u istoиnoj Hercegovini, procjenjuje se na pet do љest vagona. Jedini njegov zvaniиni otkupljivaи u ovoj regiji, ljubinjski „Agrar” najavio je poиetak rada jesenje vage i otkupa za 31. oktobar, a saopљtio je i otkupne cijene.
Kilogram duvanovog lista prve A klase biжe otkupljivan po 4,20 maraka, prve B po 3,80, dok жe druga A klasa biti plaжana po 3, 60, a druga B - tri marke.
„Agrar” je, kao i ranijih godina, najavio da жe novac za otkupljeni duvan isplatiti najkasnije tri dana poslije vaganja.
Usput je uzgajivaиe obavijestio da жe otkup potrajati do 30. novembra, a da жe onda spisak onih koji su na ovakav naиin predali duvan biti upuжen resornom ministarstvu u Vladi Republike Srpske, da bi im kasnije bile isplaжene premije.
Teљko je procijeniti koliko жe ovogodiљnjeg roda zavrљiti u skladiљtima „Agrara”, jer joљ od avgusta ljubinjski duvan kupuju i nakupci, u prvom redu oni iz zapadne Hercegovine. Meрutim, izvjesno je da жe znatnom dijelu uzgajivaиa, kao i prethodnih sezona, odgovarati uslovi koje nudi zvaniиni otkupljivaи - i da жe se oni opredijeliti za ovakav naиin prodaje.

Ћ.Janjiж
Izdanje: 30-10-2011

[You must be registered and logged in to see this link.]

ZBOG LjUDSKE NEBRIGE PROPADAJU LOKVE I ИATRNjE PO LjUBINjSKIM SELIMA

Ne moћemo ni oиistiti љto su Rimljani gradili


Zub vremena, po sve starijim i pustijim ljubinjskim selima, izjeda i one skromne kraљke rezervoare za vodu poput seoskih lokava, bunara i иatrnja, koje su vijekovima bile vaћan faktor u preћivljavanju stada i krda lokalnih stoиara. Neke od tih lokava, koje su joљ davno - od prvog do иetvrtog vijeka naљe ere - izgradili Rimljani, kao љto su Ћeљnica i Grnиare, zatrpane muljem i blatom, potpuno su presahle unazad dvije - tri decenije i sada se jedva zna i gdje su bile! Niko od ondaљnjih opљtinskih vlasti nije imao sluha, ni nerava da ih spasi od propasti. Na red sada dolazi i joљ jedna, takoрe iz rimskog perioda, lokva Poganica u selu Gradcu. Dugotrajni suљni period ispraznio je iz nje i ono malo vode љto je kako - tako drћala zahvaljujuжi glinenom tlu, pa su se ukazale tone blata i trulih stabala brijestova, koje, evo, nema ko da odstrani i staroj lokvi, maltene istorijskom spomeniku, vrati neљto od milenijumske vaћnosti za lokalno stoиarstvo...Niko i ne zna koliko joљ po ljubinjskim selima ima polurazruљenih иatrnja, bunara, pa i lokava znatno mlaрih od ove kojima bi se, uz ne baљ velike akcije i trud dale vratiti funkcije u potpunosti. Jer, svako iole vrelije ljeto poput ovogodiљnjeg, otkrije da su postojeжe rezerve vode u onim selima koja nisu prikljuиena na vodovod, nedostatne - i da bi im ovakvi objekti, da su zakrpljeni i ispravni, baљ dobro doљli! Ipak, istovremeno se pokazuje da seljani koji su se spremno odazivali na akcije elektrifikacije, popravke i asfaltiranja puteva, telefonije - za akcije popravke i иiљжenja ovakvih objekata za vodosnabdijevanje nemaju dovoljno ni sloge, ni novca. Osim sa ovim, Ljubinjcima se ne da ni sa drugim vodama stajaжicama. Prije tri godine upustili su se u, za njih poveliki projekat - izgradnje vodene akumulacije (omanjeg vjeљtaиkog jezera) na vrhu Ljubinjskog polja. Postavili su i tablu s obavjeљtenjem u vezi s tom gradnjom u samom Ljubinju. Radovi su obavljeni, ali, pokazalo se, naћalost, da jezero vodu ne drћi, odnosno da od najavljivanih kapaciteta za navodnjavanje nema niљta! Tabla ( sa naљe slike) u meрuvremenu je diskretno uklonjena, a o projektu koji nije profunkcionisao splasnule su иak i polemike u lokalnom ljubinjskom parlamentu.
No, bez obzira na to koje vlasti dolazile i prolazile, viљevjekovno iskustvo ovog najsuvljeg istoиnohercegovaиkog kraja - jer je jedini koji na svojoj teritoriji nema nijednog izvora ћive vode - pokazuje da жe ovakvih voda (iz bunara, иatrnja i lokava) faliti, pa bi љto prije trebalo pristupiti spasavanju onoga љto se spasiti da. Jer izvjesno je da жe zbog potpunog kraha industrije, a s njom i kraha zapoљljavanja u Ljubinju, sela ponovo poprimati barem malo veжi znaиaj, a za preћivljavanje u njima ove vode su od velike vaћnosti.


Ћ.Janjiж
[You must be registered and logged in to see this link.]

Саборно крштење у Љубињу


[You must be registered and logged in to see this link.]


У храму Рођења Пресвете Богородице у Љубињу, 20. новембра 2011.г служена је Света Литургија. Свету Литургију служио је свештеник Младен Жуловић уз саслужење ђакона Саше Којовића. На светој Литургији присуствовао је велики број вјерника који су узели учешће у причешћу Светим Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа. На Светој Литургији је обављено и саборно крштење дванаесторо дјеце из Љубиња. Новим члановима Цркве пригодном бесједом обратио се о. Младен, а по завршетку службе настављено је дружење у порти храма уз скромно послужење.

фотогалерија:
[You must be registered and logged in to see this link.]

20. новембар 2011.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubinje: Propao kroz krov sportske dvorane, spasila ga odbojkaљka mreћa


TREBINjE - Dvadesetdvogodiљnji Ljubinjac Milan Budinиiж, koji je propao kroz krov sportske dvorane u Ljubinju, smjeљten je na Odjeljenje intezivne njege trebinjske Bolnice i nije ћivotno ugroћen, saznaje Srna u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Radnik ima prelome lijeve ruke i desne butne kosti, a od teћih povreda spasila ga je sajla odbojkaљke mreћe, koja je sprijeиila da direktno padne na parket sa visine od 13 metara.

Nesreжa se desila prije dva dana.Pretpostavlja se da je Budinиiж provjeravao stanje krova, jer sutra treba da poиne rekonstrukcija sportske dvorane.


Srna - 30.11.2011
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubinje: Graрani piju neispravnu vodu?

U Dom zdravlja u Ljubinju tokom protekle sedmice prijavilo se tridesetak graрana sa istim, jakim stomaиnim tegobama, a sumnja se da je uzrok bakterioloљki neispravna voda koju su pili.

U Domu zdravlja Ljubinje potvrрeno je da su pacijenti dolazili sa ћeludaиnim tegobama i bolom u stomaku, љto je propraжeno povraжanjem i prolivom, ali nisu mogli da potvrde da li je uzrok tih simptoma neispravna voda ili virus.
U Domu zdravlja kaћu da je ove simptome imalo i nekoliko zdravstvenih radnika, pa su posumnjali da je voda u pitanju, o иemu su obavestili i ljubinjski "Vodovod", nakon иega se ispostavilo da je voda, koja se veж nalazila na analizi, tih dana bila bakterioloљki nespravna.

Direktor "Vodovoda" Ljubinje Branko Жuzulan rekao je da su rezultati analize na tri uzorka pokazali prisustvo fekalne bakterije, dok je jedan uzorak bio ispravan, nakon иega je pojaиan hlor, pa je analiza od danas potvrdila da je voda za piжe na podruиju ljubinjske opљtine bakterioloљki ispravna.

Жuzulan kaћe da je stanovniљtvo blagovremeno upozoreno da iz preventivnih razloga prokuvava vodu, i tvrdi da se ona redovno, svakog meseca kontroliљe i to sa иetiri mjesta.

Prema nezvaniиnim saznanjima, voda se iz Ljubinja ne donosi redovno na analize, odnosno proрe i viљe meseci da se ne kontroloљe njena bakterioloљka ispravnost, a opљtina nema ni sanitarnog inspektora.

30. 11. 2011

Srna
[You must be registered and logged in to see this link.]

........................
edit