Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

JUЋNJAK PJEVA DЋEZ Milenko Miљo Mariж

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

BRANO LIKIЖ Juћnjak pjeva dћez

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

LEGENDE UZ FOTOSE:
1. Brano Likiж
2. Jazz bend: Dejan Terziж, Brano Likiж, Duљko Gojkoviж, Walter Lang i Martin Ðakonovski[/size]

[You must be registered and logged in to see this link.] Autor priloga: Milenko Miљo Mariж London, Velika Britanija izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

Petak, 11 Rujan 2009 16:32

[You must be registered and logged in to see this image.] Udruћenje za poduzetniљtvo i posao LiNK iz Mostara, Centar za razvoj Hercegovine i norveљka Fondacija BIP (Biznis program inovacija), organizovali su posjetu norveљkog ambasadora u BiH, Nj. E. Jan Braathua, opљtinama Ljubinje i Trebinje. Cilj posjete je bio da se ambasador Braathu upozna sa projektnim aktivnostima BIP-a koji se realiziraju na ovom podruиju, te da se identificiraju nove moguжnosti saradnje. Posjeta Ljubinju – fokus na poljoprivredni razvoj i mlade Naиelnik opљtine Ljubinje, gosp. Vesko Budinиiж zahvalio se ambasadoru Braathu na posjeti i iskazanom interesovanju za pomoж ovoj opљtini. Tom prilikom prezentirana je trenutna situacija u Ljubinju, postojeжi potencijali za poljoprivredni razvoj, te je izraћen interes za dalju saradnju sa BIP-om i drugim organizacijama koje mogu pomoжi razvoj sektor poljoprivrede. Nakon “Agro-biznis treninga” u Ljubinju, koji je organizovao BIP sa LiNK-om i CRH-a, grupa poljoprivrednih proizvoрaиa je registrovala “Udruћenje za ruralni razvoj i zaљtitu okoliљa” koje жe dalje biti ukljuиeno u programe jaиanja kapaciteta poljoprivrednih proizvoрaиa na ovom podruиju kako bi bili љto konkurentniji na domaжem i inostranom trћiљtu, programe testnog izvoza odreрenih poljoprivrednih proizvoda za trћiљte norveљke, organska proizvodnja i sl. Predsjednik ovog Udruћenja, gosp. Milenko Betegalo, predstavio je ambasadoru Braathu иlanove Upravnog odbora, mlade i struиne ljude, koji ћele da rade i ћive na podruиju Ljubinja. Inaиe, naglaљen je problem odlaska mladih, obrazovanih ljudi iz ovog kraja, stoga je svakako cilj Udruћenja da stvori preduslove za kvalitetan ћivot i ostanak mladih u ovoj opљtini. [You must be registered and logged in to see this image.] Nakon sastanka u opљtini Ljubinje, delegacija se uputila u Popovo polje kako bi na licu mjesta vidjeli potencijale ovog kraja, nakon иega su domaжini ambasadora Braatha poиastili tipiиnim i tradicionalnim proizvodima hercegovaиkog kraja. Posjeta Trebinju - BIP i Vlada Norveљke ћele hercegovaиki med na svom trћiљtu! Najvaћniji BIP-ov projekat je razvoj pиelarstva na ovim prostorima i stvaranju uslova za izvoz meda i pиelinjih proizvoda na sjever Evrope. “Mi znamo da je med koji se ovdje proizvodi vrunskog kvaliteta, i mi veж duћe vremena pomaћemo hercegovaиke pиelare da poveжaju proizvodnju i poboljљaju kvalitetu meda. Mi smo organizovali nabavku pogaиa i koљnica za pиelare, a dio opreme za ovu granu privrede odavde se izvozio u Norveљku. Ipak, da bi poиeo izvoz meda u Norveљku moraju se dobiti odreрene dozvole i papiri od nadleћnih veterinarskih ustanova, a za sada to nije rijeљeno. Ipak, za sve treba strpljenja, ali ja se nadam da жe izvoz meda uskoro krenuti jer bi to mnogo znaиilo za ovdaљnje pиelare,” istakao je ambasador Norveљke u Bosni i Hercegovini Jan Bratu. [You must be registered and logged in to see this image.] Predsjednik Upravnog odbora PZ „Ћalfija“ iz Trebinja, Miloљ Kaћoviж, istakao je da se med ne moћe izvoziti, jer BiH nema dozvolu za izvoz hrane ћivotinjskog porijekla u zemlje Evropske unije. „BiH nema monitoring plan i zbog toga nam je prije godinu i po sa slovenaиke granice vraжen kontingent meda koji je iљao u Norveљku. Nadam se da жe drћava uraditi svoj dio posla i da жemo mi od Evropske komisije, poslije uvida u naиin proizvodnje, dobiti potrebne dozvole jer je med sigurno potpuno prirodan i vrhunskog kvaliteta“, istakao je Kaћoviж. Norveљki ambasador nakon sastanka sa pиelarima, zamjenikom naиelnika opљtine Trebinje i predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i љumarstva izrazio je nadu da жe u narednom periodu doжi do poveжanja izvoza i trgovinske razmjene izmeрu Norveљke i BiH. BIP-ov program omladinskog poduzetniљtva Na samom kraju svoje posjete ambasador Braathu je posjetio Ekonomsku љkolu u Trebinju, иiji uиenici veж treжu godinu zaredom uиestvuju u BIP-ovom programu „Omladinsko poduzetniљtvo” i osvajaju znaиajne nagrade. [You must be registered and logged in to see this image.] Tom prilikom su pohvaljeni uиenici i profesori ove љkole za entuzijazam i izuzetne rezultate na BIP-ovom Sajmu omladinskog poduzetniљtva, koji se organizuje svake godine u Sarajevu. Uиenici su ukratko prezentirali svoje poslovne ideje, koje su i ove godine veoma inovativne, tako da moћemo oиekivati nove nagrade na sajmu u februaru 2010.godine, u Sarajevu.

izvor : [You must be registered and logged in to see this link.]

Општина стимулише младенце

Datum: 13.09.2009 22:00
Autor: Ратомир Мијановић

ЉУБИЊЕ - Једна од највећих пошасти које море Херцеговину свакако је бијела куга. Општине свака на свој начин покушавају да овај проблем макар ублаже, а иницијатива коју је општина Љубиње покренула још 2001. године наишла је на свеопште одобравање и симпатије. [You must be registered and logged in to see this image.]

Одлука о награђивању младих брачних парова са по 500 марака свакако је била додатни стимуланс младим паровима из Љубиња да пожуре са "судбоносним да".
- Чињеница је да се све општине Херцеговине суочавају са "бијелом кугом", а наша жеља је била да стимулишемо младе брачне парове да ипак остану на овим просторима. Од 2001. године ми смо у општини Љубиње одлучили да помогнемо свима који се у нашем граду одлуче да склопе брак и постану родитељи - истакао је замјеник начелника општине Љубиње Миливоје Ћоровић.
Нагласио је да до сада није било злоупотребе, није било парова са стране који су се вјенчали у Љубињу, добили новац и отишли.
- У посљедње вријеме има и наших Љубињаца који одлазе да склопе брак у Требињу и на тај начин остају без ове новчане стимулације - каже Ћоровић.
Он је нагласио да су у општини Љубиње ту одлуку још и проширили.
- Младенци који нису запослени у периоду од пола године прије и након склапања брака имају право на награду од 1.000 марака. То је на неки начин подстрек запошљавању - каже Ћоровић.

Помоћ за новорођенчад

Општина Љубиње помаже и родитељима након рођења дјетета. - Брачни пар за прво дијете има право на награду од 150 марака, за друго 250, треће 700 КМ, док за четврто и свако наредно дијете дарујемо 1.000 марака - каже Ћоровић.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Ekonomija i nauka | 16.09.2009

Tradicionalni sir iz Nevesinja i Ljubinja

[You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this link.]

U Nevesinju i Ljubinju je deset porodiиnih pogona za proizvodnju sira iz mijeha obnovljeno i prilagoрeno higijensko - sanitarnim normama prema evropskim standardima. Proizvodnja tradicionalnog sira mora se zaљtiti.

Projekat "Zaљtita i valorizacija poljoprivredih tradicionalnih proizvoda od vrijednosti za Hercegovinu" pokrenut je u saradnji sa talijanskom provincijom Arezzo i UCODEP-om, italijanskom nevladinom organizacijom koja je aktivna u Bosni i Hercegovini. Cilj im je odrћati autohtone rase domaжih ћivotinja, pomoжi proizvoрaиe da rade u skladu sa zakonskim odrednicama i istovremeno podrћavati prodaju barem na lokalnom nivou. Proizvoрaиi sira iz mijeha iz Nevesinja dio su mreћe Terra Madre koja obuhvata 1.600 malih proizvodnih pogona u 150 zemalja i grupu od 300 proizvodnih zajednica.


[You must be registered and logged in to see this link.]
Bildunterschrift: [You must be registered and logged in to see this link.]

Tradicionalni sir mora biti zaљtiжen

Sorinel Getau, koordinator za jugoistoиnu Evropu UCODEP-a istiиe da je glavna aktivnost na kojoj sada rade formiranje Udruћenja proizvoрaиa tradicionalnog sira iz mijeha s podruиja Hercegovine. „Nakon obnavljanja љest pogona proљle godine, ove godine imamo priliku obiljeћiti otvaranje joљ deset pogona za proizvodnju sira. Ovaj proizvod se mora zaљtititi, a u isto vrijeme se moramo pobrinuti o sigurnosti potroљaиa. U ovom procesu proizvoрaиi su kljuиni!“ – kaћe gospodin Sorinel.

Velika odgovornost

[You must be registered and logged in to see this link.]
Bildunterschrift: [You must be registered and logged in to see this link.]

Radivoje Bratiж ministar ministar poljoprivrede, љumarstva i vodoprivrede Republike Srpske istaknuo je da je ono љto se stavlja u prvi plan kvalitet mlijeka, odnosno sira. „Odgovornost proizvoрaиa je velika, jer je ovdje rijeи o nepasterizovanom mlijeku! – naglaљava ministar Bratiж i dodaje da je ћelja ministarstva i proizvoрaиa da sir iz mijeha certifikuju kao zaљtiжeni geografski proizvod. „Ukoliko to ћelimo, onda moramo posebnu paћnju posvetiti upravo kvaliteti mlijeka!“ – kaћe Bratiж.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Bildunterschrift: [You must be registered and logged in to see this link.]

Deset obnovljenih proizvodnih pogona predstavlja joљ jedan vaћan rezultat u oћivljavanju domaжe privrede - procesu koji traje veж иetiri godine, a koji je okrenut podupiranju malih proizvoрaиa tradicionalnog hercegovaиkog proizvoda, sira iz mijeha.

Brojni problemi proizvoрaиa

[You must be registered and logged in to see this link.]
Bildunterschrift: [You must be registered and logged in to see this link.]

Ipak, kako kaћe proizvoрaи sira Ilija Pejiиiж brojni su problemi s kojim se susreжu u svom radu. „Bruceloza nam predstavlja najveжi problem. Meрutim, mi imamo dobru saradnju s veterinarskim stanicama.“ Kada je rijeи o plasmanu svojih proizvoda, Ilija kaћe da se snalazi kako zna i umije. „Nemamo glavnog kupca. Ako se situacija ne promijeni – ne valja posao! – govori Pejiиiж.

Hercegovaиki sir iz mijeha biжe predstavljen na sajmu sira "Cheese 2009." u Italiji u Torinu, koja se odrћava od 18. do 21. septembra. Tokom manifestacije biжe organizovan okrugli sto na temu: "Zaљtita tradicionalnih sireva proizvedenih od sirovog mlijeka".

Autor: Sanel Kajan

Odg. urednik: Jasmina Rose

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

ODRЋAN BRATSTVENIИKI SKUP JANJIЖA IZ LJUBINJSKOG KRAJA
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zahvaljujuжi preduzimljivosti i naporima organizacione иetvorke ljubinjskih Janjiжa, koju su saиinjavali Lazo iz Banиiжa, Dragan (Rajkov) iz Gornjeg Gradca, Slaviљa iz Rankovaca i Radivoje iz Uboska, u restoranu "Varduљa" okupilo se osamdesetak potomaka onih davnih Janjiжa iz banиiжkog Radolovog Dola, љto ih je ћivot kroz prostor i vreme razveo na razne strane sveta.
Sem iz ljubinjske opљtine, doљli su bratstvenici sa Kosova, iz Beograda, Иaиka, Kraljeva, Arilja, Kragujevca, Zrenjanina, Ravnog Topolovca, Brиkog, Sarajeva, Stoca, Dubrovnika... Odreda iz popriliиnih geografskih daljina, a Brиak Lazar - i iz vremenskih.
Obrativљi se kratko roрacima, 53- godiљnji Lazar, suvlasnik jedne graрevinske firme u Brиkom sve je ganuo svojim reиima:

- Joљ 1885. moj pradeda Trifko doљao je iz Banиiжa u Brиko, bavio se trgovinom, potom iz Brиkog preselio u Obudovac, iz Obudovca u Gornji Ћabar, gde je umro i sahranjen, i gde sam mu, kao praunuk, podigao spomenik... Iz predanja sam znao ko smo, odakle smo... Meрutim, u Banиiжima nikad pre nisam bio, ni ja ni iko od njegovih potomaka... Evo, sad sam, dolazeжi na naљ prvi bratstveniиki skup, bio u Banиiжima, u groblju kod stare seoske љkole zapalio sam sveжu Trifkovom ocu Vidu i mojoj иukunbabi Stani... Љta viљe da kaћem: milo mi je љto vas sve vidim, љto sam se s vama, napokon, kao vaљ bratstvenik sreo!
Najstariji koji je doљo, a i koji je, kako se ispostavilo, najstariji meрu hercegovaиkim Janjiжima, иija je krsna slava Рurрevdan i koji svi korene vuku iz banиiжkog zaseoka Radolov Do, bio je 90-godiљnji Рuro Janjiж iz Dubrovnika. Lakљe жete ga zapamtiti ako kaћemo da je on deda poznate (zagrebaиke) glumice Nataљe Janjiж, koja, izmeрu ostalog, igra jednu od glavnih uloga u filmu "Sveti Georgije ubiva aћdahu ".

- U Dubrovniku sam - priиa Рuro - proveo radni vek, kao poslovoрa i administrativni radnik u jednom graрevinskom preduzeжu. Sa suprugom Savom (roрenom Dutina), koja mi je, naћalost, umrla pre sedam godina i sahranjena je na pravoslavnom groblju na Boninovu, imam dva sina - Marka koji je doktor u Dubrovniku i Predraga koji je arhitekta u Zagrebu... Nataљa je Predragova kжerka jedinica i, naravno, drago mi je љto bratstvenici odreda znaju za nju... Ali, znate љta mi je joљ jako, jako drago... Drago mi je љto sam, evo, doиekao jedan ovakav skup. Da vidim mnoge od onih иije sam roditelje i te kako poznavao i cenio kao svoje saplemenike. Poruиio bih im: budite dobri i plemeniti kao oni, svet жe vas sigurno ceniti - kazao je najstariji Janjiж meрu Janjiжima, priznajuжi da mu je srce radosno zaigralo иim mu je Lazo iz Banиiжa javio da se priprema ovaj susret, ovog leta.
- I meni je bilo drago - dodaje na Рurine reиi 69-godiљnji Milivoje, koji takoрe ћivi u Dubrovniku:
- Moj sin Miho ћivi u NJujorku. Ima nas Janjiжa, kao љto vidite, svud po svetu. Milo mi je otiжi kod njega u Ameriku, a joљ milije жe mi biti љto жu mu, kad sledeжi put odem, potanko ispriиati koga sam sve sreo i video ovde u restoranu "Varduљa"...Inaиe, poљto sam u penziji, pa imam slobodnog vremena koliko god hoжu, poиesto iz Lapada, gde stanujem, odem kod Рure, gde detaljno prebiramo naљe deиaиke i mladalaиke uspomene iz Banиiжa... Ne znam zaљto je to tako, ali kako иovek nabira godine sve mu je miliji povratak u detinjstvo...

Ugljeљa ostao kod kuжe

U vrlo prijatnoj atmosferi po ugodnom julskom danu, u жaskanjima, priиama, razgovorima oћivele su uspomene na davne dane, na roрake i bratstvenike koji odavno nisu meрu ћivima, ali i na one koji su ћivi po " belom svetu " a iz nekih razloga nisu mogli doжi na ovaj prvi skup. Mnogima je bilo ћao љto na skupu nema 85-godiљnjeg Ugljeљe Janjiжa, velikog pamtiљe, pripovedaиa i bratstvenika s najduћim brkovima, ali on je ostao u obliћnjim Banиiжima, poruиivљi po sinu NJegoљu da mu je zdravlje oronulo i da mora ostati kod kuжe.

Porodiиno vrelo

I tako su eto, na Petrovdan 2009. godine, satima i satima tekle priиe Janjiжa od Kosova preko Љumadije do Vojvodine, od Dunava do Jadrana i vraжale se onoj prvoj Janjiжa kuжi u hercegovaиkom Radolovom Dolu, gde je i njihov koren i izvor, ono vrelo љto ne presahnjuje, iako vreme neumitno teиe.

[You must be registered and logged in to see this image.] Objavljeno 11/9/2009
[You must be registered and logged in to see this image.] Autor Ћ. JANJIЖ
[You must be registered and logged in to see this image.] Izvor [You must be registered and logged in to see this link.]

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Nema autobusa izmeрu Ljubinja i Trebinja

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

Autor Vesna Duka

�etvrtak, 17 Septembar 2009

Jedina autobuska linija koja je saobraжala od Ljubinja do Trebinja prestala je s radom. Svjetlana Mandiж, direktor preduzeжa "Pelim Co", koje je uglavnom manjim autobusima odrћavalo ovu liniju, rekla je da je ekonomska neisplativost uzrok љto viљe autobusi ne voze izmeрu dvije opљtine. Podsjetila je da se i krajem proљle godine desio prekid te autobuske linije. Trebinje, Mandiжeva je navela da su autobusi ponovo poиeli saobraжati poиetkom ove godine jer im je obeжano od strane obje zainteresovane lokalne zajednice, odnosno Ljubinja i Trebinja, da жe pomoжi da se linija odrћi, ali da dosad nisu dobili nijednu marku. Ljubinjci koji rade u Trebinju ili odlaze u ovaj grad radi obavljanja bilo kakvog posla, kao i mjeљtani oblasti Popovog polja, koristili su taj autobus svakodnevno. Sada negoduju љto je autobuska linija ukinuta, a dvije opљtine odsjeиene jedna od druge. Manojlo Жuk, mjeљtanin trebinjskog sela Veliиani i odbornik u Skupљtini opљtine Trebinje, na danaљnjem жe zasjedanju lokalnog parlamenta ovaj problem ponovo izloћiti, kako bi se iznaљlo rjeљenje. "Ovu problematiku sam iznio i proљli put, kada su moje sugestije, odnosno apele brojnih mjeљtana popovopoljskih sela u Skupљtini prihvatili, ali smo se, naћalost, ponovo susreli s nedaжama. Mnogi stanovnici iz Popovog polja su zaposleni u Industriji alata, 'Novoteksu' ili nekom drugom preduzeжu, a sad bez autobusa ne mogu ni na posao odlaziti niti djecu slati u љkolu", naveo je Жuk. On je kazao da se mjeљtani zasad snalaze tako љto se po иetvoro ili petoro udruћuju i zajedno putuju privatnim automobilima ili stopiraju. Dobroslav Жuk, naиelnik Trebinja, istakao je da su lokalne vlasti odavno shvatile kao obavezu da saobraжaj na pomenutoj relaciji treba biti odrћavan. "Dogovorili smo se s predstavnicima opљtine Ljubinje da oni plaжaju jednu, a trebinjska opљtina dvije treжine mjeseиnog iznosa potrebnog kao subvencija firmi "Pelim Co", da bi se linija mogla odrћavati. Mi жemo se ovoga omjera drћati, naprije zbog toga љto smo mnogo veжa i razvijenija opљtina od Ljubinja, ali i zbog иinjenice da ne ћelimo zapostavljati sela u Popovom polju koja pripadaju naљoj opљtini, kao i njihove stanovnike", odluиan je naиelnik Жuk. Prema dogovoru, opљtina Trebinje bi izdvajala mjeseиno 1.000, a Ljubinje 500 maraka. Kada жe novac biti uplaжen i autobus ponovo krenuti da prevozi putnike na relaciji dvije opљtine ostaje da se vidi.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]
fotogalerija: [You must be registered and logged in to see this link.]

Пелимко опет вози

Datum: 05.10.2009 22:00
Autor: Ратомир Мијановић

ТРЕБИЊЕ - Послије двадесетодневног прекида јавног друмског саобраћаја љубињски аутопревозник "Пелимко" минулог викенда поново је почео да превози путнике од Љубиња до Требиња.
Ово је потврдио начелник општине Љубиње Веско Будимчић додајући да је ово једина аутобуска линија, која повезује те двије херцеговачке општине.
Прекидом ове линије становништво Љубиња, Требиња и Поповог поља је било приморано да на посао одлази углавном стопирајући и сналазећи се на друге начине.
Директор "Пелимка" Светлана Мартиновић каже да аутобус саобраћа по истом реду реду вожње као и раније, и то два пута дневно, те да је цијена карте остала 6,5 КМ.
- Поласци из Љубиња ће бити у пет часова и 20 минута и у 16 часова и 15 минута, а повратак из Требиња у 14 часова и 10 минута и 19 часова - рекла је Мартиновићева.
Поновним функционисањем ове линије коначно је прекинута и потпуна изолација Љубиња од других мјеста, кад је ријеч о аутобуском саобраћају.
Будимчић је истакао да су општине Требиње и Љубиње договориле да мјесечно издвајају новац до краја године, како би линија могла да се одржи.
- У сљедећа три мјесеца општина Требиње ће издвајати по 1.000 марака мјесечно, док ће општина Љубиње издвајати по 500 марака - истакао је Будимчић.
Он је додао да је интерес општине Требиње, без чије помоћи "Пелимко" не би могао поново да функционише, био да омогући превоз људима из своје општине који станују у Поповом пољу.

Прекид
Путнике ће, као и прије, на релацији Љубиње-Требиње превозити минибус, а до прекида у "Пелимковом" раду прије двадесетак дана дошло због малог броја путника и нерентабилности линије.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

NEOBIИNA LJUBAV SA DRUGOG KONTINENTA

Amerikanac Jakov i njegov ћrvanjski javor

Jakov Novиiж poћivio je 103 godine. U dugom ћivotu ni za љta nije tako emotivno bio vezan kao za jedno drvo, љto ga je ostavio na imanju u Melijevom Dolu kod Ljubinja, odlazeжi na dalek put prema primorju, pa potom Americi. Vidio ga je ponovo tek nakon 60 godina i to je bilo jedino љto je prepoznao, sve ostalo se bilo promijenilo...

I kad ljudi s ovog svijeta odu, priиe neke ostaju da ћive! Takva je i ova.
Jakov Novиiж iz ћrvanjskog zaseoka Melijev Do umro je prije 18 godina. U 103. godini ћivota! Ali skaska o neobiиnoj ljubavi ovog Amerikanca i jednog javora, na Novиiжa imanju, u ljubinjskom kraju ,ћivi i dan-danas. Kazuje nam je njegova mlaрa bratstvenica, uиiteljica Radojka Pudar (40) iz Ljubinja.
-Jakov, brat moga djeda Ilije Novиiжa, joљ kao vrlo mlad, otiљao je na rad u primorje. Ne znamo viљe taиno ni u koji grad. Polazeжi, nekoliko puta se osvrtao i gledao u javor koji je ostajao za njim na sred imanja Novиiжa. Tu je taj javor bio, priиali su, i kad su se prvi Novиiжi na to imanje doselili iz Vranjskih kod Bileжe. Niko ne zna kad je nikao, ali Jakov je dobar dio djeиaљtva proveo pod njim.
Bilo je to vrijeme velikih ekonomskih migracija Hercegovaca prema Americi, pa se i Jakov otisnuo iz primorja preko Atlantskog okeana. Иim se iskrcao na drugu obalu i proљao formalnosti vezane za imigrante, od skromne uљteрevine, љto ju je donio u dћepu, kupio je lopatu i poиeo s njom da zaraрuje. Neљto kasnije prikljuиio se monterima љto su oko San Franciska postavljali dalekovod. No, sudbina se tada s njim poigrala. U jednoj nesreжi, prilikom zatezanja иeliиne uћadi, izgubio je desnu nogu i lijevu ruku! Sindikat, иiji je иlan bio, pomogao mu je da naplati odљtetu, od nje je kupio pozamaљnu kuжu na jako dobroj lokaciji.
Ostatak radnog vijeka proveo je Jakov Novиiж u maloj trgovini, prodajuжi novine i cigarete. U иasovima dokolice, a imao ju je na pretek i na samom poslu u San Francisku, иesto bi mu misli odlutale do Hercegovine, do onog javora...U vrelini popodnevnog grada, иesto bi mu ta misao donijela prijatnost i smiraj u samotniиkoj duљi. "Hm, ja i nemam nikog sem tebe", oteo bi mu se taj љapat na srpskom, u sijesti velegrada, gdje veжina ne bi ni razumjela љta to љapжe иovjek iz kioska, pa bi se prenuo iz popodnevnog drijemeћa i vratio u stvarnost, kao da niљta nije bilo. Zapalio bi duvan u svojoj velikoj luli i duboko povukao nekoliko miriљljavih dimova...
Nije Jakov bio љkrt, sjeжa se Radojka Pudar, djevojaиki Novиiж. Slao je dolare svojima u stari kraj.
-Pamtim, dok sam bila joљ djevojиica u Melijevom Dolu, ponajviљe zahvaljujuжi njegovom novcu, imali smo prvi kuжe i љtale pokrivene crijepom, najbolju opremu za jahanje, lovaиku puљku, garderobu...Pomagao je i drugog brata Jovana, koji se 1947. kolonizovao u Banatski Topolovac, a koji je imao dva sina i tri kжerke. Najmlaрa od tih kжerki je bila Nevenka i vaћna je za ovo љto vam priиam, ali o njoj жu malo kasnije. Za razliku od pisama koja je upuжivao u Ravni Topolovac, u onim љto su stizala nama ovamo u Melijev Do, obavezno za Boћiж i naљu krsnu slavu Рurрevdan, reиenica koja bi mu se otimala, иak i kad je u prvi mah nije planirao ni napisati, glasila je: "Nemojte mi posijeжi javor!" Ponavljala se u porukama, jedva malo rjeрe od onog uobiиajenog "dragi moji..." Javio nam je docnije da je k njemu u San Francisko stigla i bratiиna Nevenka iz Banata, iz Ravnog Topolovca, pomaћe mu u kuжi, a inaиe predaje srpski jezik u naљim љkolama, da жe ostati s njim u Americi, pa opet, pozdravljajuжi dodao: "Иuvajte mi javor, nemojte ga posijeжi!"
Vidio ga je ponovo poslije taиno 60 godina! Novиiжi smatraju da prije nije htio dolaziti, dok su mu roditelji bili ћivi, bilo ga stid љto je invalid.
A, kad je stigao, u ljeto 1976. najviљe vremena provodio bi u hladu onog javora.
-Odnijeli bismo mu dolje pod kuжe, u onaj hlad, fotelju. On bi nas po nekoliko puta, kao djecu, zapitkivao kako se zovemo, иiji smo, koliko nam je godina, pa bi, na kraju, ostao sam u tiљini. Satima je tu жutao, drijemao, pa bi se onda probudio, gledao u kroљnju i s nekim blaћenim mirom sluљao љum liљжa iznad sebe. Jednostavno, nigdje mu nije bilo prijatno kao tu, u hladu, nasred imanja odakle se vide naљe kuжe, љtale, Rovanj Glavica, Bovan, Krtinjske Strane i druga uzviљenja, kuda je kao djeиak jurio.
Isto je bilo i иetiri ljeta kasnije, kada je doљao drugi put. Shvatila je rodbina o иemu se radi: u Jakovovim oиima, u zaseoku se sve promijenilo. I kuжe. I ljudi. Samo je javor ostao isti! Kao sidro vezano za toplu luku njegovog davnog djetinjstva.
I onda, u junu 1991. kad su Jakova sahranili u porodiиnoj grobnici Novиiжa, nakon љto je kovиeg s njegovim zemnim ostacima dopremljen iz San Franciska na dubrovaиki aerodrom Жilipi, na osamdesetak kilometara od Melijevog Dola, sjetili su se njegovih rijeиi: "Svi жemo mi proжi, samo жe javor ostati..."
Tako je i bilo.
Novиiжi su se raselili, spustili ka kotlinama i rijeиnim dolinama. U Melijevom Dolu, od prije љest godina, viљe nema nijednog stanovnika!
Samo na sred njihovog imanja, a nedaleko od njihove porodiиne grobnice, u kojoj je sahranjen i Jakov Amerikanac, љumi liљжe starog javora. A љumari i lovci, koje put katkad tuda sluиajno nanese, s posebnim poљtovanjem osmotre to staro drvo i neљto im toplo zaigra u duљi kad se sjete ljubavi иovjeka s drugog kontinenta prema njemu. Jer u toj priиi se zaokruћuje neki viљi smisao ћivota od ovog љto nam ga nudi rastrzana konzumeristiиka svakodnevnica.

autor: Ћ. JANjIЖ

Radojkini stihovi
Radojka Pudar je o svojim uspomenama javor napisala zanimljiv i opљiran prilog za "Glasnik Ljubinje", godiљnjak ljubinjskog Srpskog prosvjetnog i kulturnog druљtva "Prosvjeta". Opisujuжi prvi dolazak, kako ga je ona zvala "djeda Jakova" iz San Franciska, 1976. godine, navodi:
"To ljeto mi se duboko urezalo u sjeжanje iz viљe razloga. Imala sam sedam godina i tek sam tada upoznala djeda i mnogo svoje rodbine koja je dolazila da ga vidi i upozna. Tada sam prvi put vidjela i probala neka jela i slatkiљe, prvi put vidjela foto-aparat i slikala se (bio je to polaroid i slika je odmah bila gotova), prvi put vidjela lak i lakirala nokte...Mi, kao domaжini, spavali smo na nekim biиaljima i љarenicama, a goste smo smjestili po sobama. Sjeжam se da su se pekla dva - tri hljeba dnevno, kuvala hrana u ogromnom loncu, okretali janjci na raћnju. Djed je imao svoj naиin ishrane: љolja vrele vode, љolja kompota od suvih љljiva, љolja иaja, dvopek, bareno povrжe, salate, i to uvijek u isto vrijeme i u istim razmacima..."
A u istom prilogu o javoru je objavila pjesmu iz koje prenosimo nekoliko stihova:
"...Sjeжaљ li se starih dana, / pjesme, vike sa svih strana, / borbe, truda, rada, znoja, / al` i sreжe i spokoja?/ sjeжaљ li se javore?
Sjeжaљ li se sreжnih dana / nestaљluka maliљana / i rumenih obraљиiжa / Рurрevdana i Boћiжa / sjeжaљ li se javore?
Sjeжaљ li se hladnih zima, / klizanja na najlonima / i radosti, vriske, cike / naљe sreжe prevelike? / Sjeжaљ li se javore?
Ne tuguj javore, goro zelena / Novиiжi za tebe znadu, / pa kad ih umore ћivotna bremena / traћiжe odmor u tvome hladu

2009-09-26
izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Hercegovina - hod po krљu

"Иudna" zemlja; Zemlja krљa, duvana, lepih devojaka i gostoprimljivih ljudi; Zemlja proћeta bolnom istorijom pod kojom bi i kamen puko, ali ne i prosta hercegovaиka duљa, koju vera u Boga i svetog Vasilija izdiћe iznad svakodnevnih problema.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Crkva na mestu rodne kuжe Vasilija Ostroљkog

Predrasude koje иovek donese prvi put dolazeжi u ovu kraљku oblast, razbiju se kao talas u stenu, pri prvom susretu sa ovdaљnjim ljudima. Smeљtena izmeрu Jadranskog mora, sa jedne i љumovitog dela BiH, ovo nepolodno tlo, puno grиevite borbe za opstanak, za sobom nosi dosta boli i patnje, ali i ljubavi i vere koji su nosioci ћivota i opstanka.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Crkva Roрenja Gospoda Isusa Hrista u Ljubinju (sagradio Petar Brboriж)

U razgovoru sa obiиnim иovekom, a ovde ljudi vole i imaju љta da kaћu, moћeљ иuti puno bolnog svedoиanstva iz neposredne istorije, o ratovima, o stradanju, o jamama. Dolazeжi od Gackog prema Bileжi, u selu Korito postoji spomenik stradalim u Koritskoj jami na poиetku II svetskog rata (4/5 jun 1941).

[You must be registered and logged in to see this image.]
Neposredno ispred sela stoji i sama jama sa spomen иesmom. Na ћalost to nije jedina jama, ima ih svuda, razbacane su po hercegovaиkom krљu, ali i po duљi i srcu svakog иoveka koji je vezan za ovo tlo.

I uprkos tome, ovi ljudi znaju da praљtaju i da iznova vole. To se oseжa na svakom koraku, u Ljubinju, Trebinju, Bileжu... ali i u malim zaseocima u kojima jedva da ћivi poneka duљa. Jedan od takvih je i zaseok Brboriж u selu Pustipusi. Selo od kamena, bez ћive vode u kome joљ obitava, puљi duvan i spava, Mitar Brboriж. Ne toliko starina, koliko ga je ’ercegovaиko sunce i teћak ћivot uиinio.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uz nezaobilazni hercegovaиki duvan priиao nam je o onom preрaљnjem i ovom novijem, skoraљnjem ratu. Priиao nam je o precima, o bolu, ali i o radosti ћivljenja na ovom krљevitom tlu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Kao љto rekoh u selu nema izvora ћive vode, pije se kiљnica iz иatrnja (veoma zanimljivo iskustvo piti tu vodu).

[You must be registered and logged in to see this image.]
Po krљevitim putevima Hercegovine svratili smo i do Dubrovnika, Mostara kao i do Trebinja, ali to жe ipak ostati neka druga priиa, neki drugi putopis!?



[You must be registered and logged in to see this image.]

I na kraju mogu samo reжi:

Kamen je svuda i kamen im je sve.
Kamen im je u srcu, ali srce im nikako nije od kamena.


[You must be registered and logged in to see this link.]

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

BIVЉI TRAKTORISTA I MAGACIONER, NEOBIИNI STVARALAC IZ LjUBINjA

Druga knjiga penzionera Milovana ·~"Hercegovaиki humor", na 182 stranice, u rukama иitalaca od 20.oktobra Ljubinjac Milovan Milo Turanjanin, bivљi zidar, traktorista i magacioner, odavno penzioner, mogao bi posluћiti svim Hercegovcima kao primjer kako se aktivno i agilno ћivi u treжoj ћivotnoj dobi.

-Evo i druge-rekao nam je, sav sreжan, juиe, pred kafiжem "Dana", u ljubinjskoj Svetosavskoj ulici, pokazujuжi prvi, joљ neispravljeni primjerak knjige "Hercegovaиki humor" na kojoj je radio protekle tri godine, prisjeжajuжi se i prikupljajuжi anegdote i uopљte smijeљne zgode iz svojih i tuрih mladalaиkih dana, sabirajuжi ih u ovu zbirku koju жe ostaviti sljedeжim pokoljenjima.
Bio je to za mene, istiиe Turanjanin, veliki napor, ali nisam ћalio truda ni vremena da mlaрima prenesem i dio vedrine i smijeha iz naљih ћivota. Nijesu me baљ svi poљtovali, neki mi nijesu ћeljeli priиati svoje zgode, znate ono po sistemu: ma љta on ima da piљe kad nema neke љkole. Ali nisam se ni ja, bogami, dao. Sakupljao sam koliko sam mogao, a onda sam rekao sad je vrijeme da se љtampa. I evo, dok samo ispravim greљke iz ovog prvog primjerka, jedna љtamparija u Trebinju жe mi je odљtampati. Tiraћ жe biti samo 200 primjeraka, jer poљto troљkove љtampe sam plaжam nisam mogao viљe! Ali, vaћno mi je da sam, kao i kod prve knjige, ponovo pobijedio sve koji u mene nijesu vjerovali.
Milovan Milo Turanjanin je 2005. godine, takoрe, po sistemu "samizdat", objavio knjigu "Grijeh i nepravda" posve drugaиijeg sadrћaja -opisao je ustaљke zloиine u ljubinjskom kraju, u kojima je stradao i njegov otac Petar. Knjiga je na neki naиin baљ njemu i posveжena, mada donosi zanimljive pasaћe o predratnom i poratnom Ljubinju, kao i slike o teљkom odrastanju djeиaka (to jest njega, Milovana) koji je, kao 16-godiљnjak, ostao kao najstarija muљka glava u kuжi, sa joљ petoro braжe i sestara, majkom i babom.
Za razliku od tih oporih slika, nova knjiga "Hercegovaиki humor", na 182 stranice, koja bi trebalo da se odљtampa, kako nam reиe, do 20. oktobra, donijeжe kazivanja i priиe kojima su se on i njegovi savremenici od srca smijali.

Uz sve ovo, Milovanu, naravno, godi kompliment da je najstariji ћivi pisac u Hercegovini.

Ћ.JANjIЖ
datum: 2009-10-13

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Aсфалтним путем од Билеће до Љубиња

Datum: 25.10.2009 22:00
Autor: Шћепан Алексић

БИЛЕЋA - Обнова и асфалтирање дионице Куљића присоје -Длакоше регионалног путног правца Билећа-Љубиње у дужини од 7.200 метара је завршена.[You must be registered and logged in to see this image.]
Макадамски пут је проширен, исправљен и асфалтиран, а ширина асфалтне траке је само три метра. Међутим, дуж цијеле трасе, урађен је низ проширења ради лакшег мимоилажења, па становници седам села билећких мјесних заједница Крстаче и Врањска сада лакше и брже стижу до својих кућа.
- Реконструкција и асфалтирање дионице Куљића присоје -Длакоше коштала је 720.000 марака. Од тога Дирекција за путеве Републике Српске обезбиједила је 500.000 марака, а општина Билећа 150.000 марака. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске обезбиједило је 40.000 марака, а мјештани 30.000 марака - истакао је предсједник Одбора за изградњу пута Дражен Дунђер.
Он је додао да добровољне прилоге нису дали само они који живе у Билећи него и они који су прије тридесетак година одселили у мјеста око Београда, у Војводини и по цијелој Србији.
Aкцију су, прије годину и по, покренули мјештани, па је у претходном периоду асфалтирано око девет километара тог путног правца.
Остало је још да се, на подручју билећке општине, обнови око три и по километра пута на дионицама Рајова чатрња - Крстаче и Длакоше-Љељен корито. Дунђер истиче да је министар саобраћаја и веза РС Недељко Чубриловић, приликом недавног боравка у Билећи, обећао да ће покушати да за ту акцију обезбиједи око 250.000 марака. Тако ће комплетна дионица регионалног пута Билећа-Љубиње на подручју билећке општине бити прекривена асфалтом.
Регионални путни правац Билећа-Љубиње дуг је укупно 54 километра. Прије тридесетак година асфалтирана су 23 километра од Билеће до Рајове чатрње.

Aкција

На подручју општине Љубиње остало је неасфалтирано још десет и по километара пута према Билећи. И у тој општини покренута је акција на реконструкцији и модернизацији пута и у току је прикупљање средстава.


izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

ОТВОРЕН НОВИ ОБЈЕКАТ ПОЛИЦИЈСКЕ СТАНИЦЕ У ЉУБИЊУ

Министар унутрашњих послова Републике Српске Станислав Чађо и начелник Центра јавне безбједности Требиње Горан Зубац данас су званично отворили новоизрађени објекат Полицијске станице Љубиње, а радове у вриједности 690.000 КМ у потпуности је финансирало Министарство унутрашњих послова РС.

[You must be registered and logged in to see this link.] | 15:38 28/10/2009 | Извор: РТРС

[You must be registered and logged in to see this link.]

"Овај објекат на један начин представља опредјељење Владе РС да сваки педаљ Српске третира на равноправан и коректан начин. То је политика коју је МУП проводио у претходном периоду, а исто ће чинити и убудуће", истакао је Чађо, отварајући објекат Полицијске станице.
Он је додао да не постоје мале или велике средине, удаљенији или ближи крајеви, већ само грађани РС и њихове потребе, којима треба пружити и створити услове за безбједан и сигуран живот.
"Грађани Херцеговине као и цијеле РС могу да имају потпуно повјерење у полицију, а наше је да им то докажемо својим професионалним и коректним радом", поручио је Чађо.
Осврћући се на безбједносну ситуацију у источној Херцеговини, Чађо је истакао да је она добра, а у неким општинама као што су Љубиње и Берковићи и одлична. Он је навео примјер општине Љубиње у којој је у досадашњем периоду ове године евидентирано само 13 кривичних дјела.
"Увијек сам вјеровао у људе у безбједносним структурама у полицији ЦЈБ Требиња и свих полицијских станица у Херцеговини и оно ште ме чини срећним је да су они то моје повјерење оправдали", додао је Чађо.
Начелник ЦЈБ-а Требиње Горан Зубац истакао је да нови и бољи услови за полицију представљају додатну обавезу и одговорност да повјерене задатке извршава професионално и у функцији грађана. Он је подсјетио да континуитет у стварању бољих услова за рад траје већ дуже вријеме, како на подручју ЦЈБ Требиње, тако и на подручју МУП-а РС у цјелини.
"Посебно нас радује чињеница да је код МУП-а РС ЦЈБ Требиње имао приоритет у изградњи нових и реконструкцији старих зграда", рекао је Зубац.
Начелник општине Љубиње Веско Будинчић изјавио је да изградњом нове полицијске зграде постоји нада да се однос власти и ширег окружења мијења према Херцеговини, а тиме и према Љубињу.
"Полиција у овој општини ради добро, као и грађани, јер какав је народ у једној средини таква је и полиција", поручио је Будинчић.
Земљиште за изградњу објекта Полицијске станице дала је општина Љубиње, а извођач радова била је љубињска фирма "Грађевинар".
Чађо је данас обишао и општину Берковићи, гдје је о безбједносној ситуацији разговарао са представницима полиције и начелником Ранком Лучићем. Он је јуче посјетио општине Гацко и Билећу.


С.В.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Bilo jednom u San Francisku

ЉUM JAVORA U MELIJEVOM DOLU

Jakov Novиiж poћivio je 103 godine. U dugom ћivotu ni za љta nije tako emotivno bio vezan kao za jedno drvo, љto ga je ostavio na imanju u Melijevom Dolu kod Qubinja, odlazeжi na dalek put prema Primorju i Americi. Ponovo ga je vidio tek nakon 60 godina - i on je bio jedino љto je prepoznao, sve ostalo se bilo promijenilo... Zaљto je priиa o toj jedinstvenoj vezi nadћivjela i dugovjekog Jakova?

LJUBINJE, 24. SEPTEMBRA - I kad ljudi s ovog svijeta odu, neke priиe ostaju - da ћive. Takva je i ova.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jakov Novиiж iz ћrvanjskog zaseoka Melijev Do umro je prije 18 godina.. U 103-oj godini ћivota! Ali priиa o neobiиnoj ljubavi ovog Amerikanca i jednog javora - na Novиiжa imanju, u ljubinjkom kraju - ћivi i dan-danas, a kazuje nam je njegova mlaрa bratstvenica, uиiteljica Radojka Pudar (40) iz Ljubinja:

- Jakov, brat moga djeda Ilije Novиiжa, joљ kao vrlo mlad otiљao je na rad u Primorje... Ne znamo viљe taиno ni u koji grad... Polazeжi, nekoliko puta se osvrtao i gledao u javor koji je ostajao za njim na sred imanja Novиiжa... Tu je taj javor bio, priиali su - i kad su se prvi Novиiжi na to imanje doselili iz Vranjskih kod Bileжe. Niko ne zna kad je nikao, ali Jakov je dobar dio djeиaљtva proveo pod njim.

Bilo je to vrijeme velikih ekonomskih migracija Hercegovaca prema Americi, pa se i on otisnuo iz Primorja preko Atlantskog okeana. Иim se iskrcao na drugu obalu i proљao formalnosti vezane za imigrante, od skromne uљteрevine, љto ju je donio u xepu - kupio je lopatu - i poиeo s njom da zaraрuje.

Neљto kasnije prikljuиio se monterima koji su oko San Franciska postavljali dalekovod... No, sudbina se tada s njim poigrala. U jednoj nesreжi, prilikom zatezanja иeliиne uћadi, pao je s visokog stuba i izgubio desnu nogu i lijevu ruku!!!

Sindikat mu je pomogao da naplati odљtetu, od koje je kupio pozamaљnu kuжu na dobroj lokaciji.

Ostatak radnog vijeka proveo je Jakov Novиiж u malom kiosku, prodajuжi novine i cigarete... U иasovima dokolice, a imao ju je na pretek i na samom poslu u San Francisku - иesto bi mu misli odlutale do Hercegovine, do onog javora...

U vrelini popodnevnog grada, иesto bi mu ta misao donijela prijatnost i smiraj u samotniиkoj duљi.

"Hm, ja i nemam nikog sem tebe", oteo bi mu se taj љapat na srpskom, u sijesti velegrada, gdje veжina ne bi ni znala љta to љapжe иovjek iz kioska, pa bi se prenuo iz popodnevnog polusna i vratio u stvarnost... Kao da niљta nije bilo. Zapalio bi duvan u velikoj luli i duboko povukao nekoliko miriљljavih dimova...

Nije Jakov bio љkrt, sjeжa se Radojka Pudar, djevojaиki Novиiж. Slao je dolare svojima u Stari kraj:

- Pamtim, dok sam bila u Melijevom Dolu, ponajviљe zahvaljujuжi njegovom novcu, imali smo prvi kuжe i љtale pokrivene crijepom, najbolju opremu za jahanje, lovaиku puљku, garderobu... Pomagao je i drugog brata Jovana, koji se 1947. kolonizovao u Banatski Topolovac, a koji je imao dva sina i tri kжerke. Najmlaрa od tih kжerki je bila Nevenka i vaћna je za ovo љto vam priиam... ali o njoj жu malo kasnije... Za razliku od pisama koja je upuжivao u Ravni Topolovac, u onim љto su stizala nama ovamo u Melijev Do, obavezno za Boћiж i naљu krsnu slavu Рurрevdan, reиenica koja bi mu se otimala, иak i kad je u prvi mah nije planirao ni napisati, glasila je: "Nemojte mi posijeжi javor!" Ponavljala se u porukama, samo malo rjeрe od onog uobiиajenog "dragi moji..."Javio nam je docnije da je k njemu u San Francisko stigla i bratiиna Nevenka iz Banata, pomaћe mu u kuжi i predaje srpski jezik u naљim љkolama, da жe ostati s njim u Americi, pa opet, pozdravljajuжi dodao: иuvajte mi javor, nemojte ga posijeжi!

Vidio ga je ponovo poslije taиno 60 godina!!!

Novиiжi, vele, da nije htio prije dolaziti, dok su mu roditelji bili ћivi, bilo ga stid љto je invalid...

A, kad je doљao u ljeto 1976. najviљe vremena provodio bi u hladu onog javora.

- Odnijeli bismo mu dolje pod kuжe, u onaj hlad, fotelju. On bi nas po nekoliko puta, kao djecu, zapitkivao kako se zovemo, иiji smo, koliko imamo godina, pa bi na kraju ostao sam u tiљini. Satima je tu жutao, drijemao, pa bi se onda probudio, gledao u kroљnju iznad sebe i s nekim blaћenim mirom sluљao љum liљжa iznad sebe.

Jednostavno, nigdje mu nije bilo prijatno kao tu, u hladu, nasred imanja odakle se vide naљe kuжe, љtale, Rovanj Glavica, Bovan, Krtinjske Strane i druga uzviљenja, kuda je kao djeиak jurio...

Isto je bilo i иetiri ljeta kasnije, kada je stigao drugi put... Shvatila je rodbina o иemu se radi: u Jakovovim oиima, u zaseoku se sve promijenilo... I kuжe. I ljudi. Samo je javor ostao isti! Kao sidro vezano za toplu luku njegovog davnog djetinjstva.

I onda, u junu 1991. kad su Jakova sahranili u porodiиnoj grobnici Novиiжa, nakon љto je kovиeg s njegovim zemnim ostacima dopremljen iz San Franciska na dubrovaиki aerodrom Иilipi, na osamdesetak kilometara od Melijevog Dola, sjetili su se njegovih rijeиi: svi жemo mi proжi, samo жe javor ostati...

Tako je i bilo. Novиiжi su se raselili, spustili ka kotlinama i rijeиnim dolinama. U Melijevom Dolu, od prije љest godina viљe nema nijednog stanovnika.

Samo na sred njihovog imanja, a nedaleko od njihove porodiиne grobnice, u kojoj je sahranjen i Jakov Amerikanac, љumi liљжe starog javora... A љumari i lovci, koje put katkad tuda sluиajno nanese, s posebnim poљtovanjem pogledaju na to staro drvo - i neљto im toplo zaigra u duљi kad se sjete ljubavi иovjeka s drugog kontinenta prema njemu.

Jer u njoj se zaokruћuje neki viљi smisao ћivota od ovog љto nam ga nudi rastrzana svakodnevnica...


priznanja novinarima
Ћarku JanjiЖu diploma Interfera

Na 14. internacionalnom festivalu reportaћe (Interfer 2009) u Somboru priznanje je stiglo i naљem saradniku - reporteru Ћarku Janjiжu iz Ljubinja.

Meрu 117 prijavljenih, njegova reportaћa "Kako sam nosio englesku kraljicu", naљla se meрu sedam najuspjeљnijih, pa je Janjiжu pripala specijalna diploma festivalskog ћirija.

Uиestvovali su reporteri iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Federacije BiH i Francuske, a predsjednik ћirija je bio Duљko Raduloviж, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda.

Interfer je ove godine trajao samo jedan dan, a odrћan je 10. oktobra u Somboru.

Inaиe, Ћarko Janjiж je saradnju sa "Glasom Trebinja" otpoиeo joљ sedamdesetih godina proљlog vijeka, kao gimnazijalac, joљ dok je list ureрivao pokojni Draљko Bubreљko, vrsni reporter beogradske "Ilustrovane Politike".

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Подршка развоју Требиња и Љубиња

Datum: 09.11.2009 22:00
Autor: Ратомир Мијановић

ТРЕБИЊЕ - Република Српска општини Требиње пружиће финансијску подршку за реализацију планова, а у сљедећем периоду радиће се на томе да овај град постане високошколски центар - изјавио је предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић.
Послије разговора са општинском влашћу Кузмановић је истакао да су приоритети изградња одређених инфраструктурних објеката, путева, заобилазница, као и развој пољопривреде.
- Општинска власт у Требињу има реалне идеје и планове и све оно што је у савременим условима потребно да се један град развија у културном, образовном, привредном и сваком другом смислу - истакао је Кузмановић.
Према његовим ријечима, заједнички интерес је да се младим људима у овој општини омогући адекватно школовање, да би остајали у свом граду и ту се запошљавали.
- Нећемо ићи са тим да отварамо факултет по сваку цијену, а да за то нема реалне основе, али се свакако може очекивати да се идуће школске године нешто конкретно уради - истакао је Кузмановић.
Начелник општине Требиње Доброслав Ћук је изразио задовољство посјетом предсједника РС, те истакао да га је упознао са свим до сада реализованим плановима, као и оним чија реализација тек треба да почне.
Предсједник РС посјетио је и општину Љубиње, гдје је разговарао са представницима власти ове општине.
Према ријечима Кузмановића, Љубиње је изразито неразвијена општина са малим бројем становника, којој не треба само финансијска помоћ већ и друге природе.
- Општина Љубиње није направила ниједан пројекат са којим би аплицирала за средства за развој те општине, док их је Требиње кандидовало 19 - рекао је Кузмановић.
Он је истакао да љубињској општини треба пружити помоћ при изради пројеката, што ће и учинити надлежна министарства у Влади Републике Српске.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Љampioni niиu iz kamena

Odbojkaљki klub Ljubinje za dvije godine жe proslaviti 50 godina postojanja, a za nepunih pet decenija ovaj klub iz malog hercegovaиkog mjesta iznjedrio je cijelu иetu vrhunskih igraиa, reprezentativaca Jugoslavije, a poslije i gotovo svih bivљih jugoslovenskih republika.
Ljubinjci su najponosniji na Рorрa Рuriжa, osvajaиa bronzane olimpijske medalje u Atlanti 1996. godine, ali i sve ostale.
Tu je i Strahinja Koziж, takoрe reprezentativac SRJ, odbojkaљ koji je nekoliko puta igrao fajnal-for Lige љampiona, a sada je trener Vojvodine. Milorad Kovaи, nekada juniorski reprezentativac Jugoslavije, potom Hrvatske, pa BiH, joљ uvijek je aktivan odbojkaљ koji igra u Grиkoj.
- Sada je tu nova generacija, Anрelko Dangubiж, reprezentativac SCG, a potom igraи Buduжnosti, potom je igrao na Kipru, u Grиkoj... Njegov brat Milenko takoрe se moћe pohvaliti inostranom karijerom. Anрelko Жuk je hrvatski reprezentativac, igrao je u Koreji, ove godine u Japanu. Tu su joљ dva Жuka, braжa, Gojko, koji igra u Budvanskoj rivijeri i crnogorski je reprezentativac, kao i njegov mlaрi brat Boћidar. Zatim, Petar Turanjanin, doskoraљnji igraи Partizana, a sada je otiљao u Liban, Arsenije Mutapdћija igra u Vojvodini, a njegov brat Milan igrao je u najjaиim evropskim ligama... - s ponosom istiиe uspjeh ljubinjskih odbojkaљa sadaљnji љef Struиnog љtaba OK Ljubinje, Slaviљa Peљut, takoрe svojevremeno uspjeљan igraи.
Zbog иega je Ljubinje tako odbojkaљki uspjeљno, Peљut kaћe da postoji viљe razloga.
- Valjda je to i tradicija, potom momci su dosta visoki, ali, naћalost, ovo je siromaљan kraj, pa se djeca rano guraju da idu negdje. Ovdje imamo samo kamen i talentovane odbojkaљe - objaљnjava Peљut.
I ove sezone menadћeri nisu zaobiљli rasadnik talenata, pa je iz Ljubinja otiљao Рorрe Kneћeviж, koji se obreo u zagrebaиkoj Mladosti.
- Za njega su nam rekli da je vrhunski talenat, na љta smo ponosni, ali i na љta smo navikli. Svake godine iz naљeg kluba odlaze najbolji igraиi. Mi ih otkrivamo i dajemo u druge veжe klubove, a oni uglavnom svi zavrљe u inostranim klubovima - dodaje Peљut.
Meрutim, on se plaљi da tako neжe biti joљ dugo ukoliko se ljubinjskim odbojkaљima ne stvore bolji uslovi za rad.
- Mi smo malo mjesto, teљki su uslovi za rad. Ako uslovi ne budu bolji, onda neжemo moжi da radimo ni sa djecom. Na margini smo deљavanja i jedino љto bi nas moglo spasiti jeste da se neki veжi klub zainteresuje za nas - ћali se Slaviљa Peљut.


M. ILIЖ | 11.09.2009 19:00

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Љубиње без дима од „Високог Херцеговца”

Већ наредне сезоне могло би се десити да дувана у Љубињском пољу уопште не буде. Кривац за такво стање су ниске откупне цене, слабе премије и недостатак тржишта

[You must be registered and logged in to see this image.]
Дуван у сушници Фото С. Пешут

Од нашег дописника
Љубиње – До пре пет-шест година на њивама око Љубиња сађено је и по пет милиона стабљика дувана. Ове године било их је свега око седамсто хиљада, а већ наредне сезоне могло би се десити да дувана у Љубињском пољу уопште не буде. Кривац за такво стање су ниске откупне цене, слабе премије, недостатак тржишта.
Дуван се у љубињском крају узгајао вековима, не зна се тачно од када, и био је то основни извор прихода за овдашње становништво. Сва села и насеља око Љубиња начичкана су дрвеним „сушарама” у којима се под најлонском фолијом и топлим херцеговачким сунцем суше листови дувана нанизани на канап. Готово да није било домаћинства које се, макар повремено, није бавило гајењем дувана. А за овдашњу сорту „високи Херцеговац” кажу зналци да даје лист најбољег квалитета, боје и ароме. Колико је дуван био значајан за Љубиње и Љубињце, говори податак да је лист дувана донедавно био и на општинском грбу. Али, како су и у Босну и Херцеговину стигли строги европски закони о забрани пушења и рекламирања дувана, и лист дувана на том грбу замењен је гранчицом зановети.
Како је у љубињском крају увек успевао добар дуван, који је пружао и добру зараду, у различитим временима различите власти контролисале су строгим правилима његову производњу. Неки записи говоре да је производње дувана у Херцеговини било још у 17. веку, у доба Османлија. Тада се садио слободно за властите потребе, а приликом продаје плаћао се посебан порез. Касније Аустроугарска царевина доноси нове, строже законе којима се целокупна производња, прерада и продаја дувана стављала под државну контролу. Дуго су најстарији Љубињци помињали такозване „филанце” (од немачког финанз), омражене порезнике који су на терену контролисали како се државна правила спроводе. Народ се довијао на различите начине не би ли пред „филанцима” прикрио који килограм дувана за продају и тако обезбедио за себе мало више новца. И данас се у Љубињу дуван откупљује у згради саграђеној за ту намену 1890. године.
А узгој дувана није нимало лак посао. Од сејања у расаднике па до „предаје на вагу”, проспе се много зноја низ чело. А сушне године и биљне болести увек су биле претња, а често су знале однети и целокупан род. Након брања на њиви, најчешће по мраку, пре сунца, јер се лист не сме угрејати, следило је низање на канап, лист по лист, сушење, слагање. Раније се сваки лист равнао на колену дланом и разврставао по боји. После сушења долазило је резање дувана на посебним ручним „аванима”. Само су прави зналци умели да га изрежу довољно ситно и танко да задовоље најпробирљивије пушаче.
„Дувањарство” је у Љубињу прехранило многе породице и током последњег рата у Босни и Херцеговини – када су се готово сва предузећа угасила. За становнике ове мале општине која је остала одсечена од свих центара на које је била усмерена, гајење и продаја дувана у ратним годинама били су једини извор прихода. У време санкција, када се није могло доћи до цигарета, љубињски дуван био је изузетно тражен на пијацама од Херцеговине и Црне Горе, па до Београда и Новог Сада.
Али оно што нису урадиле суше и „пламењача”, урадиле су акцизе, нови закони, нова правила. Слаба откупна цена и лоша зарада, нови закони о дувану и забрани пушења, по свему судећи, угушиће његову производњу у Љубињском крају баш попут опушка.
Сања Пешут

[објављено: 15/11/2009]
[You must be registered and logged in to see this link.]

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Bojana Tamindћija


[You must be registered and logged in to see this image.]
Roрena 1981. godine u Ljubinju (varoљica u izumiranju u Istoиnoj Hercegovini).

Trans-balkanskim migracijama 1992. godine dospjela preko Beograda i Novog Sada u Niљ, da bi se 2004. vratila u rodni kraj na studije slikarstva, na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju (Republika Srpska, BiH) i uspjeљno ih okonиala aprila 2009.
Period od februara do oktobra 2008. godine provela je u Sloveniji i Austriji zahvalhujuжi stipendijama i grantovima tih drћava. Ima krizu identiteta mjesta zbog stalnog seljakanja /ћivot u koferu/.
Emotivna i mentalna pripadnost iscjepana na lokalne kontekste Trebinja i Niљa, donekle je ekvivalentna Balkanskoj postsocijalistiиkoj iscjepanosti. Iako sa svojih 28. godina ћivi sa primarnom porodicom smatra sebe ratnim profiterom zbog blagodati razliиitosti koje su joj gore pomenute migracije donijele.
Definiљe svoj rad kao “rad u autistiиnom kontekstu”, kontekst je balkanski i bio bi samo “kontekst” da Balkan nije sam po sebi autistiиan.
Preokupirana stvarnoљжu iz koje potiиe i u kojoj ћivi, nalazi da je jedini naиin za njeno prihvatanje djelovanje u toj stvarnosti, u isto vrijeme vjerujuжi da najlokalniji i najintimniji govor moћe (ili mora) biti razumljiv svima i svuda ako se pravilno interpretira.
Samostalno izlagala: 2009: Diplomska izloћba, instalacija iz tri dijela, galerija ALU Trebinje (Trebinje). 2008: Samostalna izloћba grafika, (Kranj).
Uиestvovala na viљe kolektivnih izloћbi, izmeрu ostalih: 2009: Visual Container, Italian Videoart Distributor, (Milano). 2008: RE-ARTICULATION, in situ instalacija, (Salzburg); 19th Colony of Postgraduates ALUO, (Ljubljana); XIX kolonije diplomantov ALUO Ljubljana, Galerija Velenje, (Velenje). 2007: Live Painting, performans, (Trebinje).
TU. OVDJE. TAMO. preispitivanje prisutnosti u nuћnosti i izolaciji
/ work in autistic context / instalacija /
[You must be registered and logged in to see this image.]
Trodjelna dekonstrukcija / rasklapanje / prisutnosti izvedena u koracima koji su vezani i za sam naиin postavke, je pokuљaj materijalizacije kljuиnih pitanja identiteta; aktuelizacija pitanja prisutnosti spoljnih faktora u formiranju jedne liиne priиe i preispitivanje sopstvene prisutnosti u korelaciji sa datom stvarnoљжu. Jedina nuћnost koja se pretpostavlja je nuћnost postavljanja pitanja. Pitanja su baziиna jer se identitet traћi. Korelacija sa vremenom i prostorom je pokuљaj suoиavanja sa datim, umjesto dosadaљnjih pokuљaja skrivanja.
Instalacija je prvi put postavljena i prezentovana u galeriji zgrade Akademije Likovnih Umjetnosti u Trebinju, koja je tranzicionim mutacijama namjene i smisla, od kasarne postala visokoљkolska ustanova. To je prostorna i smisaona determinanta u okviru koje rad funkcioniљe kao cjelina.To je u isto vrijeme i njegov autistiиni momenat koji se ne odnosi samo na geografsku izolovanost, nego prije na izolovanost takve institucije u odnosu na tokove u savremenoj umjetnosti i kulturi.Vremenska determinanta je post-socijalistiиki, post- ratni i tranzicioni momenat Zapadnog Balkana.
Najvaћniji koraci vezani za cjelovitu postavku:
Prvi korak – lociranje
Drugi korak – tamponiranje galerijskog prostora
Treжi korak – punktiranje traumatiиnih mesta
Baziиna pitanja identiteta su determinisana kao traumatiиna mjesta i nazivima referiraju na nazive ranih konceptualista.
Traumatiиno mjesto 1 : nacionalni identitet od germanofobije ka...
naziv segmenta: “Igra onoga љto se ne smije pomenuti“
referenca na naziv : “Zero & Not“ / “Nula i Niљta“, Dћozef Koљut
Responsibility /engl. / Verantwortung / njem. / Odgovornost / srp. /
Ovo je igra sa neиim љto prisutnost izjednaиava sa predstavom, a cenzura je uиitana u pojedinaиnu svijest.
U pluralnosti odgovornosti, na koje se pozivamo i koje “preuzimamo“ na sebe, samo znaиenje rijeиi nam negdje izmiиe i umjesto иinjenja, mentalne ili fiziиke aktivnosti koja proizilazi iz shvatanja da smo za neљto odgovorni, naљ odnos иini sve ambivalentnijim. Kljuиna rijeи - odgovornost - postaje parola iza koje stoje uspavani akteri / odgovorni /.
Bosna i Hecegovina, koja sada funkcioniљe kao multietniиka drћava, podijeljena na boљnjaиke, srpske i hrvatske gradove / teritorije / i иetrnaest godina posle potpisivanja mira ћivi u magnovenju nacionalnih previranja i prebacivanja krivice na druge i treжe. Ono љto iz daljine jeste akumulacija prizora u svojoj suљtini i na licu mesta je pojedinaиna nesreжa individua pogoрenih tragedijom. Ono sa иime se danas naљe, izolovane od sebe i od svijeta, drћavice / ili u BiH entiteti / suoиavaju, su odgovornosti za ratne zloиine. Oni padaju na teret lidera i mi im je prepuљtamo.
Ipak, nelagodnost koju osjeжamo svaki put kad gledamo scene zloиina poиinjenih od strane pripadnika “naљih“ armija nad onim “neprijateljskim” je onaj eho koji poziva sve nas pojedinaиno na preispitivanje udjela prisutnosti i naљe liиne odgovornosti u “histerijama” koje su zavodile i koje zavode na ovim prostorima.
Na zidu parola, natpis DIE VERANTWORTUNG, a na podu fotografije, dokumentacija o иinjenicama. Suoиavanje s tim иinjenicama - slikama, na nivou nacije i na nivou druљtva, ali i na najlokalnijem - konkretno gradskom – nivou, uvijek predstavlja problem; иitajuжi “parolu“, natpis – verantwortung – na zidu posmatraи stoji na foto-dokumentima. To je pozicija autorefleksije i pojedinca i druљtva, na poligonu sterilnom, proиiљжenom, izolovanom ,zapuљenom, tamponiranom. Zagledani u intrigantne “parole“ gazimo po stvarnosti na koju one upuжuju.
Koncept ovog dela rada je zamiљljen tako da bude prezentovan u jednom srpskom, jednom hrvatskom i jednom boљnjaиkom gradu u Bosni i Hercegovini, gde bi fotografije i dokumentacije na podu svjedoиile o zloиinima tog naroda - u srpskom o srpskim, u hrvatskom o hrvatskim, u boљnjaиkom o boљnjaиkim.
U isto vrijeme spojene su dvije traumatiиne taиke srpskog naroda, jedna iz perioda socijalizma i joљ dalje iz drugog svetskog rata / germanofobija / i druga iz perioda “nacionalnog osvjeљжivanja“.

Bojana Tamindћija

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Mali Ljubinski podsetnik za svadbe i sahrane

[You must be registered and logged in to see this image.]

U izdanju Srpskopravoslavne crkvene opљtine LJubinje uskoro iz љtampe izlazi "Mali porodiиni podsjetnik o vjeri i dobrim obiиajima srpsko-pravoslavnog naroda parohije ljubinjske", koji жe na jednom mestu, kako nam otkriva jedan od njegovih saradnika Slavoljub Mihiж, doneti niz upustava za racionalnije postupanje u situacijama kao љto su svadbe, sahrane, krsne slave... Ovu publikaciju deliжe protojerej Drago Cvijanoviж prilikom osveжenja vodice za рurрevdan, krsnu slavu koju slavi najveжi broj domaжinstava u LJubinju. Revnosniji иitaci "Vesti" setiжe se da smo pre godinu dana pisali o sve иeљжim primedbama na skupe obiиaje u ljubinjskom kraju, o potrebi da se mijenjaju, ali i иinjenici da taj lanac neжe niko prvi da prekine. I, evo, crkvena opљtina odluиila se da ovom publikacijom da za pravo onima koji bi hteli u takvim situacijama da se ponaљaju skromnije, љtedljivije, a praktiиnije - a da sve opet bude u duhu vremena i tradicije.

Otvorena koverta

Kad je u pitanju sahrana pokojnika иija je porodica siromaљna, ili kad se zna da je familija umrlog imala izdatke zbog leиenja ili kad iza pokojnika ostaju nezbrinuta deca - poћeljno da tom prilikom dati i veжi prilog od 10 KM, koji se stavlja u otvorenu kovertu na kojoj je naznaиeno ime priloћnika i iznos priloga.

U "Malom porodiиnom podsjetniku", sugeriљe se i naиin organizovanja svadbi: "Preporuиujemo da porodice mladenaca organizuju zajedniиku svadbenu sveиanost u jednom prostoru ( hotel, restoran, љator i drugo) - sve u jednom danu: svatovi umjesto "prinosa", darova, kitarina, kolarina i sliиnog, prilikom kiжenja svatovskom maramicom daju novиani poklon od 50 KM (25 evra), dok kum i bliski srodnici mogu dati veжe novиane poklone... Kad bi se ovako postupalo, mladenci bi, umesto иesto nepotrebnih stvari koje im poklanjaju, sami odredili љta im je neophodno i u novu ћivotnu situaciju uљli sa viљe sredstava..."

Sauиeљжe

Neumereni izlivi emocija, koji se ispoljavaju u obliku ljubljenja prilikom izjavljivanja sauиeљжa иlanovima porodice, mogu naruљiti dostojanstvo иina, stoji u ovoj podsetniku. Zato, izjavu: "Primite moje sauиeљжe" - umjesto ljubljenjem treba potvrditi stiskom ruke.

Jedan od najvaћnijih predloga jeste da se izbace gozbe nakon sahrane. Ili, doslovce, kao njegovi prireрivaиi piљu: "Na dan sahrane hranu ne treba spremati niti iznositi. Izuzetno, dopuљteno je spremiti hranu samo za one koji su doputovali izdaleka. U dane posta, potpuno je neprimjereno i nedopustivo iznositi i nuditi mrsnu hranu, odnosno posluћenje. Dovoljno je iznijeti voжe. Alkoholno piжe, sada popularni, a suљtinski neprimjereni znak ћrtve Bogu za pokojnika, ne treba donositi u kuжu umrlog. Nepristojno je da se na grob umrlog stavljaju razne imitacije cvijeжa, plastika ili vijenci.

Poklon siromaљnim

Deo priloћenog novca, dodaje se u podsetniku, porodica umrlog bi trebala svakako darovati: mesnoj crkvi, fondu za odrћavanje i ureрenje groblja, crkvenoj ili nekoj drugoj organizaciji ili ustanovi koja brine o siromaљnim, nemoжnim ili bolesnim licima.

Oni koji dolaze u kuжu oћaloљжenih, kao solidarnosti u bolu sa njegovim najbliћim, mogu dati novиani prilog porodici. U ovom vremenu, smatra se adekvatnim prilog u iznosu od 10 KM, a najbliћe srodniиke, kumovske i prijateljske porodice mogu priloћiti po 20 KM - kao naknadu za namijenjen buket cvijeжa..."
"Knjigu" koja sahrane, svadbe, a i druge situacije, vraжa skromnosti i ekonomskoj podnoљljivosti veж je blagoslovio i episkop zahumsko-hercegovaиki i primorski Grigorije. LJubinjci su se prvi odvaћili na ovaj korak, a nije iskljuиeno da жe ih slediti i u drugim mestima.


[You must be registered and logged in to see this image.] Objavljeno: 11/5/2005
[You must be registered and logged in to see this image.] Autor: Ћ. Janiж
[You must be registered and logged in to see this image.] Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

05. 11. 2009. 00:00h | [You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubinje

POLICAJCI POD NOVIM KROVOM

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ministar unutraљnjih poslova Republike Srpske Stanislav Иaрo u Ljubinju je sveиano otvorio novu zgradu policijske stanice, иija je gradnja koљtala 690.000 maraka.
Obraжajuжi se prisutnim predstavnicima lokalne vlasti, kolegama policajcima i predstavnicima evropskih institucija, Иaрo je rekao:
- Ovaj objekat na odreрen naиin predstavlja jednu vrstu simbolike opredeljenja naљe vlade: da svaki pedalj Republike Srpske tretira na ravnoporavan, odgovoran i korektan naиin. I to je politika koju жemo sigurno sprovoditi i u buduжnosti.
I Иaрo i naиelnik Centra javne bezbednosti Trebinje Goran Zubac istakli su da su i viљe nego zadovoljni bezbednosnom situacijom na podruиju opљtine Ljubinje, napominjuжi da je u ovoj opљtini u prvih devet meseci tekuжe godine zabeleћeno samo 13 kriviиnih dela.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

30. 11. 2009. 00:00h | . JANjIЖ

HERCEGOVAИKI PEЉAИKI REKORDER PEKO SIKIMIЖ IZ LJUBINJA

Opanci su za hodanje nenadmaљni!

Iako je zagazio u devetu deceniju ћivota on s lakoжom savlaрuje 20 kilometara rastojanja izmeрu dve svoje kuжe

[You must be registered and logged in to see this image.]
KAO MLADIЖ: Peko Sikimiж


Iako je zagazio u devetu deceniju ћivota Peko Sikimiж s lakoжom savlaрuje 20 kilometara rastojanja izmeрu dve svoje kuжe - one u Ljubinju i one u ћrvanjskom zaseoku Krnjin Kamen. U stanju je, tvrdi, da i danas, preko Zvijerine, stigne do 50 kilometara udaljene Bileжe, a svaku stopu tog puta zna, poљto ga je niz puta prevalio... U иemu je tajna njegovog jedinstvenog zdravlja i krepkosti?
Peko Sikimiж je joљ u maju napunio 82 godine. Jedini je Ljubinjac љto po gradu hoda u opancima, a meрu svim u ljubinjskom kraju - koji u toj obuжi koraиaju - apsolutni je rekorder po broju preрenih kilometara... Jer, Peko iznad svega voli peљaиenje, nema mi, veli, "niљta mrznije nego besposleno sjediti, zato hodam"
- I sad, sa osamdeset dve i po godine, sa lakoжom i zadovoljstvom savladam dvadeset kilometara. Kad idem iz Ljubinja gore, predahnem u selu Ograda... Meрutim, kad se s Krnjina Kamena spuљtam u Ljubinje, nizastranu, ni taj mi odmor ne treba - bez sedanja i zaustavljanja doрem od seoske do gradske kuжe!
Onima koji ga ne poznaju иudno, onima koji ga poznaju - sasvim obiиno, jer znaju da je Peko oduvek voleo peљaиenje, ali samo u opancima љto ih sam naoputi.
- Gore na Krnjinom Kamenu - objaљnjava - ћivim dobro. Drћim stoku: љezdesetak brava, иetiri krave, dva konja...Supruga Bora i ja imamo penziju, zdravlje nas dobro sluћi...Nego, to za hodanje љto me pitate, da vam odgovorim: imam ja cipele, ali ih u gradu, gde provedem deo ћivota - nosim samo kad je kiљa! U svim drugim prilikama sam u opancima. Njih najvolim! Oputim ih sebi, ћeni, nevesti, unucima ... svakom ko hoжe opanke. Gore na Krnjinu Kamenu иuvam krave, pa vidim ako ћensko иuva stoku ono plete ili prede. E, onda i ja, da ne bih bio praznih ruku - oputim opanke! I ћivim zdravim ћivotom u prirodi, jer na Krnjinom Kamenu diљem najиistiji vazduh љto mi stiћe sa planinskih vrhunaca, љto ih odatle vidim, sa Ilije, Sitnice, Leotara - sa tri planine u tri opљtine, jer Ilija je u ljubinjskoj, Sitnica u bileжkoj, Leotar u trebinjskoj opљtini!
U zaseoku je sedam kuжa Sikimiжa. Svaka je, kazaжe Peko, uzgor, "ali samo se iz moje, gdje ћivimo ja, ћena Bora i nevesta Radmila, dimi iz odћaka... u ostalim niko ne stanuje".
Kuжu u Ljubinju izgradio je 1979, u njoj relativno malo boravi, u njoj su mu unuci, koji idu u Osnovnu љkolu "Sveti Sava". Ni na Krnjinom Kamenu ne voli da sedi besposleno. Nema li pak obaveza, zaputi se do bileжke opљtine, do sela Zvijerine:
- Zvijerina je sat i po hoda u jednom smeru od moje kuжe... Љta da ti priиam o Zvijerini, u kojoj sam davno nekad iљao u osnovnu љkolu. Љkolska zgrada je i sada uzgor, ali ono љto je najlepљe u Zvijerini je Zvijerinsko polje. Lepљe je i veжe od Bileжkog. Znate, celi ovaj moj rvanj je tvrdo mesto, a, boga mi, u Zvijerini nije. Nije, baљ zahvaljujuжi tom polju... Pa opet, ni ono ne pomaћe: u Zvijerini je u doba moje mladosti, dobro to pamtim, bilo 70 kuжa. A, evo, proљle godine u tom selu je zimovalo - samo petoro иeljadi Kisiжa i Miliжeviжa!!! Najstariji stanovnici su Nikola Miliжeviж, koji je 1918. godiљte i ћena mu Radojka (roрena Mitruљiж) - ona je 1926. godiљte. Eh, Zvijerina, sa crkvom u sredini, ma to je lepota jedna u odnosu na ova naљa ljubinjska sela. Ko joj onda dade tako ruћno ime, ne znam... Ali, sigurno neko zna. Baљ bi i mene zanimalo da иujem... Ћrvanj je, rekoh, tvrрi od Zvijerine. I on se, brate, raselio. Nema u njemu sada viљe od 25 stanovnika. Eno ti dolje u Melijevom Dolu, ћrvanjskom zaseoku s juћne strane, ima 21 kuжa uzgor, a tu samo dva stanovnika stanuju tokom cele godine! Da si priиao nekad da жe, u tom pogledu, ovakva vremena doжi, niko ti ne bi verovao!
Eto, i ovakve slike vidi naљ sagovornik, peљak bez premca, koji joљ dodade da - kad hoda peva i osluљkuje kako gora diљe, a љtap nosi samo kao zaљtitu od zmija, inaиe se na njega puno ne opire, jer joљ ima dovoljno snage u nogama. Иovek koji je stotinama puta s Krnjina Kamena peљice otiљao i do Bileжe, i koji tvrdi da bi to i sad, bez problema, mogao:
- Zaљto ne bih? Znam svaku stopu tog puta preko Zvijerine, pa na Novakinju, na granicu i oboriљ prema Bileжi... Ako ne vjerujete, doрite kod mene, pa жemo zajedno - veli Peko Sikimiж.

Ne volim motiku Pitaj moje sinove, i sad mogu kositi kao i oni. I reжi жe ti da nikad nisam bolestan bivao, izuzev љto sam ћuи operisao... Samo neљto na selu ne volim. Ne volim motiku, to mi je za neљto prljavo, a zaљto ni sam ti ne znam objasniti. Nikad je nisam ni voleo... Ostale sve poslove obavljam bez zastoja i zamora - kaћe Peko. Recept za zdravlje Na samom kraju razgovora nas je zamolio da njegovu poruku prenesemo i drugima: - Ljudi, hodajte po иistom vazduhu i kroz иistu prirodu. Niљta vam zdravije i lekovitije od tog nema. A lek je potpuno besplatan... i svakom dostupan! izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]