Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Muљka juniorska reprezentacija BiH

Selektor objavio љiri spisak

Piљe: E. Жatoviж
Utorak, 29.11.11. 16:27.

Slijedeжe godine je na rasporedu Evropsko juniorsko prvenstvo za odbojkaљe, a odbojkaљkom Savezu BiH je dodijeljeno domaжinstvo kvalifikacionog turnira.

Pomenuti turnir жe se igrati od 4. do 8. januara 2012. godine u Brиkom. Naљa juniorska reprezentacija жe igrati u grupi sa Engleskom, Litvanijom i Љvedskom. Selektor muљke juniorske reprezentacije objavio je љiri spisak od 24 odbojkaљa, a to su:
Tehniиari: Bjelopoljak Adnan (OK Kakan), Begiж Belmin (OA Kakanj), Trakiж Eldar (MOK Jedinstvo Brиko)

Primaиi: Simkiж Milenko (OK Majevica), Рakovac Esad (OK Kakanj), Radonиiж Anel (OK Bosna), Davidoviж Mihajlo (OK Pelagiжevo), Hukiиeviж Asmir (MOK Jedinstvo Brиko), Janjiж Radoslav (OK Ljubinje), Janjiж Radoslav (OK Ljubinje), Ugljeљiж Goran (OK Modriиa), Bariљiж Anto (HOK Balegovac)

Srednji blokeri: Gajiж Zdravko (MOK Jedinstvo Brиko), Aliж Adnan (OK Kakanj), Gajiж Tihomir (MOK Jedinstvo), Deliж Nenad, (OK Radnik), Mirkoviж Miroslav (OK Pelagiжevo), Bono Mihalj (HOK Balegovac), Simiж Siniљa (OK Radnik), Рuriиiж Toљo (OK Pelagiжevo)

Korektori: Krivokapa Muris (OK Kakanj), Budinиiж Teofan (OK Ljubinje), Kuzmanoviж Duљan (OK Radnik)

Libero: Mustafiж Seijdin (OK Kakanj), Lukiж Mlaрan (MOK Jedinstvo Brиko)

Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

KULTURNO ZABAVNO VEИE U TOPOLOVCU
nedelja, 04 decembar 2011 12:05

Tokom vikenda u Ravnom Topolovcu u organizciji Mesne zajednice, Kulturno-prosvjetne zajednice iz Ljubinja u Hercegovini i Udruћenja Hercegovaca i prijatelja Hercegovine odrћano je kulturno-umetniиko i zabavno veиe.Program je zapoиet otvaranje likovne izloћbe akademskog slikara Biljane Ristiж iz Novog Sada koja radi slike na kamenu. Izloћbu je otvorio pomoжnik pokrajinskog sekretara za kulturu Milan Miciж. U nastavku programa organizovana je promocija knjige „Kroz Istoиnu Hercegovinu“ autora Nikole Asanoviжa. O knjizi su govorili Milan Bjelogrliж Beli i Duљan Miliжev. U 19 иasova u Domu kulture prireрeno je kulturno-umetniиko i zabavno veиe uz uиeљжe KUD „Ljubinje“ iz Ljubinja, muљke i ћenske pevaиke grupe i narodnih guslara.

Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Извјештавање ПОЛИТИКЕ о земљотресу магнитуде 6.0 који је погодио Љубиње 14.02.1927.


чланци од 16.2.1927.

[You must be registered and logged in to see this link.]

чланци од 17.2.1927.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Фотографије из ПОЛИТИКЕ од 19. и 20.2.1927.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Иitaжe se i u Juћnoj Koreji

Novi broj godiљnjaka ljubinjske „Prosvjete” - „Glasnik Ljubinje” predat je u љtampariju, a njegovo pojavljivanje pred иitaocima oиekuje se za desetak dana. O njegovom sadrћaju razgovarali smo sa Slavoljubom Mihiжem, zamjenikom glavnog i odgovornog urednika ove publikacije.

– I u ovom, osmom broju drћimo se naљe koncepcije, љto drugim rijeиima znaиi da obraрujemo teme koje se tiиu Ljubinja, Ljubinjaca i ljubinjskog. Nismo iљli љire, raиunajuжi da je to dovoljno prostora za naљe djelovanje, a da ostalo ostavimo nekom drugom - kaћe Mihiж i, uz napomenu da je rubriиki raspored sliиan onom iz prethodnih brojeva, nastavlja:
- U „Spomenici” imamo zanimljivu priиu o jednoj istaknutoj liиnosti koja je u svom vremenu igrala znaиajnu ulogu - Anрi Budinиiж - Poliж, koja je ћivjela u Americi, a pomagala ljude u zaviиaju svojih roditelja. O tome u podrobno piљe Rade Likiж. U naљoj, moћda i najиitanijoj rubrici „Proza” donosimo neobjavljeni dio rukopisa naљeg knjiћevnika Miroslava Toholja, kao i priloge naљeg nekadaљnjeg ljekara iz Ljubinja Milivoja Praљиeviжa. Prvi put objavljujemo i aforizme Ratka Dangubiжa, koga smo prethodno upoznali kao pisca priиa, a sada жemo ga upoznati kao vrsnog aforistiиara. Tu je prilog i naљeg zemljaka Ћarka Radiжa, koji ћivi i stvara u SAD, u Kaliforniji.
Oblast linvistike takoрe je polje interesovanja „Glasnika Ljubinje”.
-U njoj imamo istaknute i zasluћne ljude, taиnije, nekada smo imali pokojnog Branislava Brboriжa, a sada imamo na najistaknutijoj funkciji u srpskoj lingvistici dr Veljka Brboriжa, profesora Filoloљkog fakulteta u Beogradu, koji nam u svakom broju podari po jedan svoj prilog.
U „Glasnikovoj” rubrici „Povodi” ovog puta жe biti objavljen prilog dr Ranka Popoviжa o knjizi Miroslava Toholja „Zvona za trojicu”, za koju je Toholj ove jeseni dobio knjiћevnu nagradu „Svetozar Жoroviж” za roman, na Жoroviжevim susretima pisaca u Bileжi.
U osmom broju godiљnjaka, uz tradicionalnu hroniku sa pregledom najznaиajnijih ovogodiљnjih dogaрaja u ljubinjskom kraju, naжi жe se i osvrt glavnog i odgovornog urednika „Glasnika Ljubinje” Ratomira Жuka na pisanje i spise Joanikija Pamuиine.
I ovaj broj biжe na 144 stranice, A 4 formata, u tiraћu od 500 primjeraka. Za prenumerante i иitaoce na domaжem prostoru koљtaжe 10 maraka, a za one koji ga poћele, a ћive recimo u Kanadi, SAD, ili nekoj azijskoj zemlji 20 maraka, u љta su uraиunati troљkovi slanja i poљtarine. Nezvaniиno smo иuli da жe jedan od takvih brojeva biti upuжen i u Juћnu Koreju, poznatom ljubinjskom odbojkaљu Anрelku Жuku, koji sada tamo igra u jednoj prvoligaљkoj ekipi.
Zvaniиna promocija ove „Prosvjetine” publikacije i jedinog godiљnjaka koji izlazi u istoиnoj Hercegovini biжe obavljena na Savindan iduжe godine.
Ћarko Janjiж

Filozofija, istorija, poezija

U oblasti istoriografije godiљnjak жe donijeti nastavak sumorne priиe publiciste iz Trebinja Boћidara Иuиkoviжa o stradanju Srba na stratiљtu jame Kapavica, kao i rad mr Duљana Topaloviжa, koji sada ћivi u Љvedskoj, o odjeku Balkansih ratova u publicistici drugih zemalja.
- Ni oblast filozofije nismo zaobiљli - istiиe Mihiж.
-Prenosimo jedan intervju Riste Tubiжa, filozofa, naљeg zemljaka iz nekadaљnjeg ljubinjskog sreza, jednog od najplodnijih filozofskih pisaca svoje generacije i vjerovatno najistaknutijeg filozofa danas iz Hercegovine. A u rubrici „Poezija” uz nekoliko pjesama Mile Ratkoviжa, prvi put objavljujemo i pjesme Duљice Kovaи, uиenice gimnazije u Ljubinju.

15-12-2011
[You must be registered and logged in to see this link.]

Sela ћeljna djeиje igre


Na nedavnom saboru u ljubinjskom selu Banиiжi - pod Dubom svetog Save - mnogi stariji seljani sa posebnom nostalgijom posmatrali su trku i igru djece sa ovиarom Љarom, koga je i samog ovaj skup privukao iz nedalekih Mihiжa kuжa, pa je i sam na trenutak zaboravio na dnevne zadatke i obaveze i doљao da se igra s maliљanima...Nije ni иudo, jer u cijelim Banиiжima danas ima samo troje djece, a ovom prilikom doљli su njihovi roрaci i vrљnjaci iz Ljubinja, pa je sve najednom bljesnulo mladalaиkom vedrinom, neиim љto se odavno u selu zaboravilo. A oni stariji Banиiжani, s vidnom tugom su se prisjeжali da je u selu sve do 1974. radila osmogodiљnja љkola, da su u nju dolazili рaci i sa obliћnjeg sela Miљljena u kome danas ћive samo иetiri stanovnika, dok ih je u samim Banиiжima preostalo jedva - tridesetak!
Zato je ova cika, graja i trka maliљana neљto jedinstveno љto se u selu moglo vidjeti samo na saboru u nedjelju, 13. decembra. A do novog ovakvog prizora trebaжe иekati sljedeжi sabor, sljedeжi decembar iduжe godine, jer u meрuvremenu mnoga od ove djece neжe imati povoda i razloga da doрu u selo i ovako razdragano se igraju.
-Niиeg nismo ћeljni kao ovakvih slika - kazao nam je jedan stariji Banиiжanin, napominjuжi da je i ovo tipiиno staraиko selo, kakva su po krasu nanizana po cijelom hercegovaиkom jugu od Ljubinja do Trebinja.

15.12.2011.
Ћ.Janjiж
[You must be registered and logged in to see this link.]

Muzika na toиkovima


Ono љto rade dvojica Brana iz Ljubinja - Brano Turanjanin i Branislav Jahura - primjeri su roditeljskog odricanja, sa ciljem da im djeca neљto nauиe, a љto ne mogu u rodnom kraju. Naime, oni svake subote, naizmjeniиno, voze djecu iz Ljubinja do 90 kilometara udaljene Muziиke љkole "Sveti Roman Melod" u Nevesinju i tamo, maltene cijeli dan provedu, иekajuжi da Stefan Jahura zavrљi иasove iz harmonike, a Kristina Turanjanin iz solo pjevanja. Poslije toga, slijedi voћnja duga novih 90 kilometara i povratak kuжi, u grad pod Radovinjom.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Kristina je deveti, a Stefan иetvrti razred Osnovne љkole "Sveti Sava" u Ljubinju, a muziиku љkolu pohaрaju veж po tri godine. Na nastavu u muziиku љkolu ne mogu drugaиije jer izmeрu Ljubinja i Nevesinja nema direktne autobuske linije.

- Ima tu odricanja, ne samo zbog dugog putovanja, naravno, nego i zbog drugih stvari. Ali ne odriиemo se samo mi, nego i djeca - priиa Brano Turanjanin i Branislav Jahura.

Istiиu kako im je u susret izaљlo rukovodstvo muziиke љkole pristajuжi da subotom organizuje cjelodnevnu nastavu za ovo dvoje polaznika i na tome su veoma zahvalni.

Lani se, saznajemo, na ovoj relaciji vozila joљ jedna djevojиica, ali je iz objektivnih razloga ove godine morala da izostane. Prije nje se do Nevesinja vozila i Milica Radiж, koja je u meрuvremenu zavrљila ovu љkolu i upisala etno-pjevanje u jednoj beogradskoj uglednoj љkoli i gotovo je izvjesno da жe napraviti uspjeљnu karijeru.

- Od Kristine i Stefana, kao prvo, oиekujemo da postanu dobri ljudi, a ukoliko u muzici joљ neљto postignu onda tim bolje. Na nama je, trenutno, da stanemo iza njihovih iskrenih ћelja. Nadamo se da жe s upornoљжu koju su dosad pokazali svoje ciljeve i ostvariti - napominje Brano Turanjanin.

Roditeljima je posebno teљko zimi, kad na putevima bude i poledice i neoиiљжenog snijega, meрutim, istiиu kako je do sada, Bogu hvala, sve teklo u redu.

- Kristina bi dogodine љkolovanje trebalo da nastavi u srednjoj muziиkoj љkoli. Ne znamo joљ gdje: da li u Mostaru, eventualno u Srbiji, Vojvodini. Joљ nismo odluиili - objaљnjava Turanjanin.

Ima nekih nagovjeљtaja da bi Stefan Jahura harmoniku u iduжoj љkolskoj godini mogao da uиi i u Ljubinju.

- Ministarstvo prosvjete i kulture RS nije imalo niљta protiv da se odjeljenje nevesinjske muziиke љkole otvori u Ljubinju, ali ove godine se zakasnilo sa zahtjevom. U Ljubinju se dvadesetoro djece izjasnilo da bi htjelo iжi u takvo odjeljenje, a i profesori iz Nevesinja, s mr Saљom Stojanoviжem na иelu, direktorom Muziиke љkole, izrazili su spremnost da dolaze u Ljubinje i drћe nastavu. Nadam se da жe iduжe godine doжi do realizacije tog projekta - kaћe Branislav Jahura.

Autor: Ljubiљa Lazareviж
ponedjeljak, 19 decembar 2011
[You must be registered and logged in to see this link.]

Otkupljeno 15 tona lista

Otkup ovogodiљnjeg roda duvana u Ljubinju juиe je zvaniиno zavrљen, a uzgajivaиi su na tradicionalnu jesenju vagu "Agrara" dovezli ukupno 15 tona lista sorti bubalovac, VH 32 i veliki hercegovac.

[You must be registered and logged in to see this image.]


- Ne moћemo reжi da smo nezadovoljni, iako bismo otkupili joљ da su ga duvanari dovezli u ovom otkupnom roku, koji smo иak petnaestak dana produћili, jer u jeku otkupa nismo imali jugovo vrijeme koje je jedino podesno za transport lista osuљenog u prirodnim suљnicama - rekao nam je Zdravko Novokmet, direktor "Agrara", jedinog zvaniиnog otkupljivaиa duvana u istoиnoj Hercegovini.

Novokmet, koji je ujedno i procjenjivao kvalitet lista prilikom vaganja, rekao nam je da je ovogodiљnji rod u osnovi kvalitetan, kao i da je "Agrar" svim koopreantima isplatio otkupljeni duvan u roku od tri dana.

- Onima koji su duvan dovezli posljednjeg dana isplatili smo sve odmah, tako da nikom niљta u tom smislu ne dugujemo, kao љto nismo dugovali ni ranijih godina - kaћe Novokmet.

Iako je zvaniиni otkup zavrљen, Novokmet nije iskljuиio moguжnost da bi vaga mogla biti otvorena i sljedeжe sedmice ukoliko bi se pojavili uzgajivaиi koji bi ћeljeli da predaju neke znatnije koliиine duvana iz ovogodiљnjeg roda.

- Teћak je hljeb koji se zaradi na duvanu, ipak je malo lakљe nego uzgoj povrжa иije cijene su nepredvidive a i otkup nije organizovan - kaћe Milena Jahura, iz ljubinjskog sela Voрeni, koja sa svojim suprugom Simom uzgaja duvan.

U istoиnoj Hercegovini duvan uzgajaju jedino ljubinjski poljoprivrednici i to u tri kraљka polja, Ljubinjskom, Ubalaиkom i Popovom, a njih sedamdesetak je ovom prilikom svoj rod ili dio svog roda predalo "Agraru".

Dio roda duvana жe, kao i prethodnih godina, zavrљiti i kod nakupaca, preteћno onih iz zapadne Hercegovine ili жe biti u privatnoj reћiji izrezan i prodavan kao poznata hercegovaиka љkija, uglavnom po sjevernim krajevima Hercegovine, poput Nevesinja, Gacka, Kalinovika i Foиe.

Autor: Ljubiљa Lazareviж
ponedjeljak, 19 decembar 2011
[You must be registered and logged in to see this link.]

Los Angeles Times



In Memory of
Risto Milosevich
October 28, 1923 - November 6, 2011
Obituary


MILOSEVICH, RISTO (88).

Survived by Wife, Mary of 68 years; Son, Mark; Daughter, Susan Vessells(Bobby); 6 Grandchildren, and 7 Great
Grandchildren. Predeceased by Daughter, Carol.

Risto Milosevich's parents were from Hercegovina. Risto's father, Arsen Milosevich, came to the United States in 1912 from the village of Ljubinje. His mother, Milka (Pravica), was from Trebinje. She emigrated in 1922. Arsen and Milka were married in Los Angeles that year, and the Miloseviches became a well known family in the Boyle Heights neighborhood of East Los Angeles.

Riso Milosevich, a native of Los Angeles, California, and a highly decorated American soldier, was in a foxhole in Belgium on the morning of December 16, 1944, when the German army unleashed a furious artillery barrage. That was the beginning of World War II's largest and last battle on the western front, the Battle of the Bulge.
Milosevich and 17 other members of a 24-man platoon, were part of an "intelligence and reconnaissance" unit whose assignment was to gather information on the German troop movements. As the Battle of the Bulge began, they found themselves on the front lines.
Fighting against incredible odds, the 18 men held out for 18 hours and killed over 500 Germans, most of them shot by Private Milosevich and Sergeant William Slape. They fought heroically, with no chance of winning, as thousands of Germans poured into the battle. They were eventually taken prisoner and held in a German prisoner-of-war (POW) camp for 136 days.
Only decades later was the platoon given recognition. It became the highest decorated platoon for a single action during the entire Second World War.
Risto Milosevich and three additional platoon members were considered for the Medal of Honor, the nation's highest medal, but the consideration was ultimately turned down. Their heroism, however, was justly honored in 1980 when Milosevich and the three--Lyle J. Bouck, Jr.; William James; and William L. Slape--were awarded the second highest medal, the Distinguished Service Cross.

Funeral Services
November 12, 2011, 11:00 AM
St. Stevens Cathedral, 1621 W Garvey Avenue, Alhambra, CA.
Interment: Serbian United Benevolent Society Cemetery - LA.
In lieu of flowers make Donations to the Cathedral.


Arrangements by Pierce Bros Turner & Stevens
San Gabriel, CA 626-287-0595.

Dobar materijal za film.

polemospater ::Dobar materijal za film.

Snimljen je film, doduљe dokumentarni..

Risto govori oko sedmog minuta


[You must be registered and logged in to see this link.]

nakon ovog dokumentarca jos sam vise ubedjena da je odlican materijal za film,neku ratnu dramu

За сахрану око 2.000 марака


ЉУБИЊЕ - Да ни сахрана не може проћи без великог трошка потврђује и податак из Љубиња, гдје за четири гробна мјеста у љубињском градском гробљу у оквиру двије гробне парцеле треба платити 1.600 марака.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Aко се томе дода 20 марака по дану за чување сандука у капели, 100 марака за употребу чајне кухиње до сахране умрлог и 200 марака за употребу просторија, намјештаја и посуђа у Светосавском дому добија се цифра од готово 2.000 марака за трошкове сахране. Не треба заборавити да породице покојника припремају храну, што не улази у овај износ.

Ове цијене су истакнуте у новом правилнику о сахрањивању у Љубињу који је ступио на снагу од нове године, а према којем ће се покојници испраћати на посљедњи починак из новоизграђене капеле код православне цркве Рођења пресвете Богородице. Правилник који је предложила Црквена општина Љубиње изазвао је расправу на посљедњој сједници Скупштине општине Љубиње, али је ипак добио зелено свјетло одборника.

- До сада су нам млади ишли из општине, бојим се да нам се послије овог не деси да нам из Љубиња не почну "одлазити" и мртваци. Ово је превисоко за услове у којима данас живимо - рекла је одборник СНСД-а Перса Климента.

Она је предложила да општина Љубиње из буџета финансира сахране плаћањем 30 одсто трошкова.

Напомињући да породица умрлог не мора користити ниједну од поменутих услуга, сем оне о смјештају умрлог у капелу, парох љубињски Младен Жуловић је рекао да су цијене гробних мјеста у окружењу три пута више, али и остали трошкови испраћаја покојника.

Берковићи

Све источнохерцеговачке општине имају регулисану област сахрањивања и трошкова сахране осим Берковића. Према мишљењу упућених, ова тема се још задуго неће наћи на расправи код скупштинских посланика.

Datum: 22.01.2012
Autor: З. Ш.
[You must be registered and logged in to see this link.]

SPASOJE POPARA, NAJAMBICIOZNIJI PИELAR LjUBINjSKOG KRAJA ZA „DAN”

Ne pamti se gora godina

■Prljave kiљe desetkovale tri ispaљe, pиele odavno na љeжeru, gubici bi mogli narasti do 40 odsto

Nikad gora godina od ove! Ta reиenica, kao sumoran refren, ponavlja se meрu ljubinjskim pиelarima i njihovim koљnicama, lociranim od Popovog polja do Vlahoviжa, na granici s Berkoviжima. Иujete je iz usta onih koji se duћe od иetiri decenije bave ovim poslom, poput Gruje Miиete, Nikole Љkoriжa, Jove Janjiжa, ali i iz usta Spasoja Popare, znatno mlaрeg, ali najambicioznijeg ljubinjskog pиelara, koji je na tri mjesta - u Kotezima, na Rћanom dolu i u ljubinjskoj Lastvi, rasporedio svojih viљe od 200 druљtava.
- Ne samo љto nismo imali nikakvih prinosa, nismo vadili med, nego joљ od avgusta 2010. godine moramo da prihranjujemo pиele. Radili smo to иak i u maju i junu ove godine, kad su trebale neљto da donesu. Paљe maltene nije ni bilo. Odnosno, april i maj bili su izuzetno kiљoviti. Tek љto je bila poиela paљa na zanovijeti, pala je neka prljava kiљa i sve pokvarila.Poslije su pиele samo nekoliko dana radile na cvijetu ћalfije i ponovilo se skoro isto - uslijedila je prljava kiљa i kraj nadanja da bi od te paљe moglo biti iљta. Treжa repriza s istim scenarijem uslijedila je jesenas na vrijesku. I, evo, prihranjujemo ih do danaљnjeg dana. Loљe su se pripremile za zimu, neжe zimovati na prirodnom nektaru, veж na љeжeru, љto nije nimalo dobro.Veж imamo gubitaka, biжe ih joљ, nismo mijenjali ni matice, zimska pиela nije dobro odhranjena, tako da prognoze nisu ni malo utjeљne - navodi na poиetku razgovora za naљ list Spasoje Popara, 37- godiљnjak sa desetak godina iskustva u pиelarstvu i predjsednik Skupљtine Ljubinjskog udruћenja pиelara.
●Koliko prosjeиni ljubinjski pиelar ima druљtava?
-Prosjek je иetrdesetak koљnica. Ima i onih koji drћe tek dvije - tri, onako iz hobija, ali veжinom su sa иetrdesetak koљnica. Inaиe, broj se poveжava sa godinama, jer Vlada Republike Srpske od lani isplaжuje premije onima koji imaju viљe od 50 druљtava, pa ljudi љire pиelinjake da bi mogli ostvarivati premiju.
●Nadate li se pomoжi, mimo pominjanih premija?
-Znamo svi da je kriza, svi nam to ponavljaju preko medija. Pokuљali smo da traћimo pomoж preko Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i љumarstva Republike Srpske. Nisu nam izaљli u susret. Nemaju para. Dobili smo premije koje ove godine iznose љest maraka. I premija se svake godine smanjuje, jer manje je para izdvojeno za podsticaje u pиelarstvu za ovu godinu. Meрutim, imamo neka obeжanja od Ministarstva lokalne uprave i samouprave da жe nam pomoжi. Koliko, љta - o tom, potom...
●Znaиi li to da u Ljubinju nema domaжeg meda u prodaji?
-Pa joљ uvijek kod nekog se pomalo naрe. Ali i to je pri kraju. Za mjseca - dva dana takvog meda neжe biti u prodaji u Ljubinju. Cijena mu se sada kreжe do 15 maraka po kilogramu, toliko je i na trebinjskoj pijaci.
●Kako жe se dalje razvijati situacija?
-Mi se nadamo da жe i Vlada RS imati viљe razumijevanja prema pиelarima, da жe to biti sliиno kao u regionu. U Srbiji su, recimo, mnogo veжe premije. U Hrvatskoj da i ne govorimo Samim tim nismo konkurerentni s njima s cijenom meda. Meрutim, zbog visoke stope nezaposlenosti i neimaљtine, narod se ovdje poиeo иeљжe baviti pиelarstvom, svake godine poveжava se broj druљtava i pиelara. Nadamo se da жe, ipak, stiжi bolje godine, da жe sve krenuti u nekom boljem smjeru.
●Koliki su dosadaљnji gubici?
-Zima nije ni poиela, a veж pojedini pиelari imaju gubitke 20 do 25 odsto. Oиekuje se, na ћalost, da жe do proljeжa gubici biti joљ veжi. U Ljubinjskom udruћenju pиelara procjenjujemo da bi gubici do proljeжa mogli biti i 40 odsto!-kaћe pred kraj razgovora Popara, podsjeжajuжi da se u ljubinjskom kraju oko 120 porodica bavi pиelarstvom s manje ili viљe ambicija, a da su, uz njega, sa po viљe od 100 koљnica, joљ Njegoљ Janjiж, Miљo Vukoviж, Vito Cerovina, Rade Lugonja. Ne sumnja da bi i njihova priиa uglavnom bila sliиna ovoj njegovoj.

Planovi puni nade

●Kao predsjednik Skupљtine udruћenja pиelara, љta nam joљ moћete reжi o planovima i oиekivanjima ljubinjskih pиelara?
-Udruћenje broji oko 80 иlanova. Funkcioniљemo. Neљto novca dobijemo od иlanarine pиelara, iz opљtinskog budћeta dobijamo neku malu, takoreжi mizernu pomoж, a trudimo se da pomognemo pиelarima. Ujesen vrљimo tretiranje pиela erosonim topom protiv varoe, stojimo na usluzi pиelarima za druge potrebe, odrћavamo vezu sa Pиelarskom zadrugom „Ћalfija” iz Trebinja. I nadamo se da жe BiH uskoro dobiti monitoring - plan za izvoz meda u Evropsku uniju, da жemo u meрuvremenu zavrљiti Medni centar u Trebinju koji se gradi, a i da жemo preko Pиelarske zadruge „Ћalfija” moжi naжi trћiљte za naљ med u Evropskoj uniji. Nadamo se, naravno, i boljoj cijeni meda - kaћe Popara.


Ћarko Janjiж

Republika Srpska
datum: 2011-12-14

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubinje: Opljaиkana radnja

Utorak, 21 Februar 2012

[You must be registered and logged in to see this image.]

Policijskoj stanici Ljubinje je prijavljeno da je, u noжi 19/20.02.2012. godine, izvrљena provala u jednu trgovaиku radnju i otuрena odreрena koliиina kafe, cigareta, i druge robe.

Izvrљen uviрaj i nastavljen rad na rasvjetljavanju djela.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Dajte detalje o ovome, gdje, ko sta...???

Obren Koziж ponovo meрu svojima

■ Decenijama se pisalo i priиalo da se ne zna gdje je sahranjen jerej Obren Koziж, Vjerovalo se иak da njegov grob i ne postoji, odnosno da ga je „zatravilo” vrijeme. Bilo je tako sve do prije nekoliko dana...

[You must be registered and logged in to see this image.]


Taj, jedan od posljednjih januraskih dana 2012. bio je neuobiиajeno ugodan, s nebom bez ijednog oblaиka nad trebinjskim krajem. Trojica mlaрih ljudi iz Ljubinja - Zoran Koziж, Mitar Рurica i Rade Likiж - meрusobno su podijelili zone u starom groblju Pogljivlju, na izlasku iz Trebinja prema Nikљiжu, te s tankom nadom otpoиeli novo traganje za grobom jednog od najpoznatijih etnografa koje je Hercegovina do sada imala - za grobom jereja Obrena (Рurina) Koziжa. Pretpostavljalo se da bi tu negdje mogao biti, ali rekosmo nada je bila tanka, tim prije љto se posljednjih godina, osim Zorana, joљ nekoliko Koziжa raspitivalo, pa i povrљno razgledalo to groblje, vraжajuжi se s priиom da su im stariji ljudi kazali kako Obrenov grob nije ni tu, ni u nekom drugom trebinjskom groblju, odnosno da ga je najvjerovatnije vrijeme „zatravilo”, kao i tolike druge bez kamenog biljega - i da takve potrage neжe dati rezultata! I sam Zoran je donekle vjerovao u ovu verziju.
Ali, sreжa je tog januarskog dana bila neobiиno sklona troиlanoj grupi Ljubinjaca. Poslije samo desetak minuta iduжi od jednog do drugog kamenog spomenika Mitar Рurica je na tren zastao, ni sam ne vjerujuжi u ono љto u sivilu krsta vidi: a razabrao se samo rijeиi „jerej” i „Koziж”, pa je viknuo: „Zorane, Rade, dolazite ovamo!”
Dohvatili su se kreda koje su im i ranije bile od velike pomoжi dok su istraћivali steжke i nekropole po ljubinjskom kraju, i pred njih su izronile rijeиi: „Ovdje poиivaju zemni ostaci jereja Obrena Р. Koziж, r. 1875 g, + 3. maja 1905. g. Ovaj ti spomen podigoљe braжa i tvoja supruga”.
Zoranovu sreжu zbog ovog „otkriжa” teљko je opisati, kriknuo je od iznenaрenja, zaiskrile su mu suze u oиima, zagrlio je drugare, poljubio spomenik. Nije ni иudo. Skoro deceniju i po tragao je za ovim, na raznim mjestima, na razne naиine, a po knjigama, иak i onim poput kapitalnog djela Ljube J. Mihiжa „Ljubinje sa okolinom” doиekivale su ga reиenice da je poznati etnograf Obren Р. Koziж sahranjen na nepoznatom mjestu! Sliиno je zaticao i u pogovorima novijih knjiga koji su citirali odlomke iz Obrenove knjige „Љuma, Povrљ i Zupci”, sliиno je i sam zapisao u jednom opљirnijem radu o njemu objavljenom u godiљnjaku ljubinjske „Prosvjete” - „Glasnik Ljubinje”. Ali, sada je u Pogljivlju bio neizmjerno radostan: ovim je na biografiju njegovog slavnog pretka stavljena taиka!
A kako se ovaj grob uopљte izgubio?
-Oni koji dublje poznaju Hercegovinu lakљe жe to shvatiti - objaљnjava Zoran Koziж.
- Ovo je bilo podruиje иestih migracija, buna, ratova, epidemija. I sam Obren umro je mlad, u 32. godini, od tuberkuloze! U to vrijeme dva brata su mu, Boљko i Nikola, bili u Americi, oni su mu kasnije, sa suprugom Gospavom (rodom iz trebinjskog bratstva Palikuжa), najvjerovatnije i podigli ovaj spomenik. Obren i Gospava su imali samo sina Milenka. Milenko je, kao stipendista trebinjske „Prosvjete”, zavrљio ekonomsku љkolu u Kriћevcima, poslije je radio kao sekretar Crvenog krsta u Sarajevu, umro je 1934. godine i sahranjen je na sarajevskom groblju Lav. Potomaka nije imao, pa u toj иinjenici, kao i иinjenici da je to bio turbulentni period na Balkanu, pa i uopљte u svijetu, treba traћiti razlog zbog иega se nekako prije љest desenija izgubilo Obrenovo posljednje poиivaliљte.
Obrenova braжa sahranjena su u ljubinjskom selu Krajpolju, u rodnom selu.
- Obrenov otac Рuro i majka Milica, rodom od Miиeta iz popovopoljskog sela Иavљa- istiиe Zoran Koziж-imali su иetvoro djece, a Obren se jedini od njih љkolovao. Zavrљio je osnovnu љkolu u Mostaru, zapoиeo gimnaziju u Sarajevu, pa se 1892. prebacio u Beograd i upisao Srpsku bogoslovnu akademiju. Po zavrљetku bogoslovije, vratio se u Hercegovinu i kao uиitelj sluћbovao u manastiru Duћi kod Trebinja.
Odmah po povratku u Hercegovinu, javlja se prvim etnografskim radovima u kojima obraрuje sela ljubinjskog i trebinjskog kraja. Zapaћaju ga na beogradskom Geografskom institutu i u njemu prepoznaju neobiиno talentovanog autora. Pod svojim imenom objavio je samo jednu knjigu „Љuma, Povrљ i Zupci” (1904) u Beogradu. Kao takvog pedantnog istraћivaиa i etnografa, angaћuje ga Jevto Dedijer za svoje kapitalno djelo „Hercegovina”. Ta knjiga pojavila se 1909. godine, poslije Obrenove smrti, a uz to treba joљ dodati da je jednom prilikom profesor Savo Pujiж iz Trebinja pomenuo da je Obren Koziж imao i jedan rad o Popovom polju, ali je taj rad u onim, veж pominjanim turbulentnim vremenima, netragom nestao.
Dosta hercegovaиkih geografa i publicista pominjalo je i pisalo o ovom znaиajnom etnografu, ali njegovu najpotpuniju biografiju objaviжe baљ naљ sagovornik Zoran Koziж (50) u knjizi „Ljubinje pod Austrougarskom okupacijom” koja bi do kraja ove godine trebalo da izaрe iz љtampe.
-Ne samo љto smo Obren i ja srodnici, nego жe knjiga dobrim dijelom biti i nastavak njegovih radova, poљto жe govoriti o ћivotu naroda u ljubinjskom kraju u vremenu koje je doљlo poslije Obrenove smrti. I joљ neљto: za grobom svog najslavnijeg pretka tragao sam punih 14 godina, obiљao mnoga groblja po Hercegovini, pa me onda i ne pitajte koliko sam sreжan љto je ta praznina u njegovoj biografiji konaиno popunjena, љto je na dugu potragu konaиno stavljena taиka na ovako lijep naиin. Jednostavno, presreжan sam zbog toga- zakljuиio je Zoran Koziж.

Ћarko Janjiж
03-02-2012
[You must be registered and logged in to see this link.]

POTPISANI UGOVORI O PARTNERSTVU SA OPЉTINAMA BERKOVIЖI I LJUBINJE

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dana 17.01.2011. Udruћenje graрana „Neљto Viљe“ je potpisalo ugovore o partnerstvu sa opљtinama Berkoviжi i Ljubinje kojima je definisana saradnja na dva projekta koja жe se realizovati tokom 2012. godine: „Unapreрenje vodosnabdjevanja u opљtini Berkoviжi“ i „Natkrivanje drenaћnog kanala oborinskih voda u gradskoj zoni Ljubinja“.
Projektom „Unapreрenje vodosnabdjevanja u opљtini Berkoviжi“ ћele se poboljљati ћivotni uslovi za 320 domaжinstava opљtine Berkoviжi. Ovo se ћeli postiжi kroz osposobljavanje i zaљtitu izvoriљta Trebesinj. Realizacijom ovog projekta stanovnici opљtine Berkoviжi жe dobiti sigurno izvoriљte pitke vode иije жe odrћavanje preuzeti Javno komunalno preduzeжe „Vodovod“ iz Berkoviжa.
Osnovni cilj projekta „Natkrivanje drenaћnog kanala oborinskih voda u gradskoj zoni Ljubinja“ jeste unapreрenje ekoloљkih uslova u opљtini Ljubinje kroz natrkrivanje Bukovog potoka, drenaћnog kanala koji je sluћio kao ilegalna deponija smeжa, u duћini od 64 m. Natkriveni prostor жe biti pretvoren u igraliљte za djecu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Oba projekta su podrћana od strane MDG-F Zaљtita ћivotne sredine i klimatske promjene „Standardizacija upravljanja okoliљem: povezivanje lokalnih i drћavnih inicijativa u BiH“ i samih opљtina Berkoviжi i Ljubinje.
MDG-F program Oиuvanje okoliљa i klimatske promjene: „Standardizacija upravljanja okoliљem: povezivanje lokalnih i drћavnih aktivnosti u BiH“ je trogodiљnji program koji zajedniиki provodi pet UN agencija: UNDP, UNV, UNEP, FAO i UNESCO, u partnerstvu sa Ministarstvom za vanjsku trgovinu i ekonomske odnose BiH, Ministarstvom civilnih poslova BiH, Ministarstvom za prostorno ureрenje, graрevinarstvo i ekologiju RS, Ministarstvom poljoprivrede, љumarstva i vodoprivrede RS, Ministarstvom okoliљa i turizma FBiH, Ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i љumarstva FBiH, opљtinama, te organizacijama civilnog druљtva. Program se finansira sredstvima љpanskog Fonda za dostizanje milenijumskih razvojnih ciljeva (MDG-F).

Utorak, 24 Januar 2012
[You must be registered and logged in to see this link.]

^^
Wolfe, Kume svaka иast, kad жe izaжi ta knjiga "Ljubinje pod Austrougarskom okupacijom", ima li kakve ekskluzive ?

^Ko viљe osmiљljava ove projekte, ovo moћe da stoji rame uz rame sa idejom reverzibilnog potoka

reverzibilni potok, hahahahahaha
A moћe uz njega da se stavi i onaj bazen za navodnjavanje koji ne drzi vodu...
Inaиe, Wolfe i kume, i od mene svaka иast za trud i entuzijazam, a Space drћi ovu temu...

space ::^^
Wolfe, Kume svaka иast, kad жe izaжi ta knjiga "Ljubinje pod Austrougarskom okupacijom", ima li kakve ekskluzive ?

^Ko viљe osmiљljava ove projekte, ovo moћe da stoji rame uz rame sa idejom reverzibilnog potoka

Knjiga je skoro gotova.Ostala se joљ poneke tehniиke korekcije.Onda slijedi rjeљavanje finansijske konstrukcije izdavaиkog projekta.Ljubaznoљжu autora imao sam priliku da se upoznam sa djelom i moj prvi utisak je da se radi o prvorazrednom materijalu иija kulturna vaћnost prevazilazi ne samo Ljubinje,veж i region.

wolf sagash ::

space ::^^
Wolfe, Kume svaka иast, kad жe izaжi ta knjiga "Ljubinje pod Austrougarskom okupacijom", ima li kakve ekskluzive ?

^Ko viљe osmiљljava ove projekte, ovo moћe da stoji rame uz rame sa idejom reverzibilnog potoka

Knjiga je skoro gotova.Ostala se joљ poneke tehniиke korekcije.Onda slijedi rjeљavanje finansijske konstrukcije izdavaиkog projekta.Ljubaznoљжu autora imao sam priliku da se upoznam sa djelom i moj prvi utisak je da se radi o prvorazrednom materijalu иija kulturna vaћnost prevazilazi ne samo Ljubinje,veж i region.

koliki жe biti tiraћ, treba li rezervisati

space ::

wolf sagash ::

space ::^^
Wolfe, Kume svaka иast, kad жe izaжi ta knjiga "Ljubinje pod Austrougarskom okupacijom", ima li kakve ekskluzive ?

^Ko viљe osmiљljava ove projekte, ovo moћe da stoji rame uz rame sa idejom reverzibilnog potoka

Knjiga je skoro gotova.Ostala se joљ poneke tehniиke korekcije.Onda slijedi rjeљavanje finansijske konstrukcije izdavaиkog projekta.Ljubaznoљжu autora imao sam priliku da se upoznam sa djelom i moj prvi utisak je da se radi o prvorazrednom materijalu иija kulturna vaћnost prevazilazi ne samo Ljubinje,veж i region.

koliki жe biti tiraћ, treba li rezervisati

Za to se ne boj ! Ti kao lice od struke biti жeљ oduљevljen dodacima u knjizi.

a ko ce biti izdavaи? dajte malo vise informacija..

Ljubinje: Lekovito bilje traћeno po celom svetu

Bogati lekovitim biljem, jug RS buduжnost vide u organizovanoj proizvodnji. „Ljekobilje“ napravilo projekte иija realizacija otvara 10.000 radnih mesta

[You must be registered and logged in to see this image.]

LjUBINjE i љiroki prostor juga Republike Srpske idealno su staniљte za preko sto vrsta samoniklog lekovitog bilja, smilje, ћalfiju, vresak, kantarion, matiиnjak, ruzmarin, kadulju... Lekovito bilje iz ovog regiona, u kojem je 300 sunиanih dana, traћeno je u celom svetu u koji je odlazilo neorganizovano i u malim koliиinama. Pre 12 godina nekoliko odvaћnih i preduzimljivih Ljubinjaca odluиilo je da krene sa organizovanom organske proizvodnje i otkupom lekobilja. Osnovali su firmu „Ljekobilje“ i u Ljubinju zapoиeli plantaћnu proizvodnju, izgradili proizvodne pogone, a u sediљtu firme u Trebinju razvojni centar sa projektovanjem i edukacijom.

- U posao smo uљli organizovano, oslonjeni na tradiciju i nauku. U svetu je velika potraћnja za lekovitim biljem. Nema problema sa plasmanom, posebno kad se zna kvalitet hercegovaиkog lekobilja. Krenuli smo sa ameriиkim trћiљtem, koje je traћilo 1.000 tona naљih lekovitih biljaka. Nismo koliиinski mogli da odgovorimo takvoj porudћbini. Vaћno je da postoji trћiљte, posao se moћe љiriti, љto obezbeрuje nova radna mesta. Praktiиno иitava Hercegovina mogla bi se ukljuиiti u ovaj projekt - kaћe Boћa Iliж, jedan od inicijatora formiranja „Ljekobilja“ u Ljubinju.

Potencijali i korist ulaganja u ovaj posao, posebno moguжnost da se na bazi lekovitog bilja razvije preraрivaиka industrija, prehrambena, farmaceutska i kozmetiиka, otvorila je moguжnost da se uz ulaganja ostvare viљestruki efekti. Prvi su to prihvatili pиelari. Ispaљa pиela na vrijesku, kadulji, lavandi i drugom hercegovaиkom lekobilju daje prvoklasan med za koji je trћiљte obezbeрeno. Potvrрuju to i reиi Slavka Boљkoviжa iz Popova polja, Mome Aleksiжa iz Bileжe, Milenka Betegala iz Ljubinja.

- Prihvatili smo saradnju sa „Ljekobiljem“ i ostvarili izvanredne rezultate. Med unapred prodamo, a zahvaljujuжi naљoj kooperaciji imamo viљestruku pomoж - uglas kaћu ovi pиelari koje smo zatekli na redovnim konsultacijama u prostorima „Ljekobilja“.

Pune ruke posla ima Milan Dangubiж, zaduћen za proizvodnju na plantaћama lekobilja.

- Imamo rasadnik i oglede. Jedini u svetu imamo plantaћe lavande, jedinstvene biljke koja ima lekovitost, medonosnu zaљtitnu i dekorativnu funkciju. Nedavno smo i na beogradskoj Adi zasadili lavandu sa naљih plantaћa. Potraћnja za naљim sadnicima i semenskim materijalom je velika, nudimo preko 20 vrsta zaиinskih i aromatiиnih biljaka, 20 vrsta semena i 30 vrsta sadnica lekobilja. Napreduje i stalno se љiri proizvodnja kod kooperanata - istiиe Dangubiж.

U halama u Ljubinju pakuju preko 100 vrsta иajeva. Najveжa potraћnja je za hercegovaиkim narodnim иajem. Traћe se иajevi sa proverenim dejstvom protiv upalnih procesa i poremeжaja organizma, za jaиanje imuniteta, polne slabosti... Sve potrebe i zahteve trћiљta za hercegovaиkim иajevima teљko je podmiriti. Cenjeni su biljni ekstrakti i eterska ulja koja se, isto tako, proizvode u pogonima „Ljekobilja“.

U Ljubinju imaju dugoroиne planove, nove projekte u proizvodnji smilja, ћalfije, vreska. Proizvodnja vreska, иiji su jedini proizvoрaиi, posebno je interesantna zbog moguжnosti viљestruke upotrebe. Planovi su vezani i za proљirenje proizvodnje i otkupa lekobilja na podruиju иitave Republike Srpske, u kojem bi bilo favorizovanje specifiиnosti regionalnih endemiиnih lekovitih biljaka, hajduиke trave,gloga, kleke. Raиuna se i na berbu i otkup jestivih gljiva.

- U naљim razvojnim planovima traћimo partnere za proљirenje proizvodnje. Postoje resursi, trћiљte. Sa naљim programima upoznali smo Vladu Republike Srpske, jer bismo uz podrљku drћave mogli da obezbedimo 10.000 novih radnih mesta. Bile bi to fabrike na otvorenom sa izvozom od 100 miliona dolara - istiиu u „Ljekobilju“.



NAUKA I TRADICIJA

PROIZVODNjA na plantaћama i oglednim povrљinama „Ljekobilja“ zasnovana je na vekovnoj tradiciji i nauиnim saznanjima o иemu svedoиi sertifikat љvajcarskog IMO. „Ljekobilje“ ima stalnu saradnju sa Poljoprivrednim fakultetom u Иaиku, kao i sa Institutom za prouиavanje lekovitog bilja „Dr Josif Panиiж“ iz Beograda. Koordinator razvojnih projekata je prof. dr Svetislav Petroviж, jedan od vodeжih struиnjaka u ovoj oblasti.



NAJVREDNIJI BERAИI

SVE љto se proizvede na plantaћama „Ljekobilja“ se otkupi. Velike koliиine lekovitog bilja sakupe se berbom samoniklih biljaka. U proseku se plaжa dve marke po kilogramu. Moћe se dobro zaraditi. Ima porodica koje godiљnje zarade i po 10.000 KM. Beraиi se prethodno edukuju, a prednost je љto lekobilje mogu da beru svi, od dece do staraca. Meрu najvrednijim beraиima, kako kaћu u Ljubinju, su Slavica Piћula, Slavko Krulj, Borko Ћarkoviж, Mila Bajat i Novo Kuиinar.


M. BEKAN
27. februar 2012.

[You must be registered and logged in to see this link.]