Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

VJEЉTAИKI KUK STOGODIЉNJAKU



Doktor Duљan Vlatkoviж, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije trebinjske Opљte bolnice, ugradio je vjeљtaиki kuk stogodiљnjem starcu Ristu Vujoviжu iz Ljubinja koji je operaciju podnio izuzetno dobro i veж nakon dva dana – prohodao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Ni sam ne znam kako mi se to desilo, jer sam prije toga bio kod unuka koji ћivi u prizemlju naљe kuжe, posjedao malo kod njega i vratio se ponovo u kuжu, gdje sam, zakljuиavajuжi vrata za sobom, na kuжnom pragu iznenada pao, ko da me je neko bacio“, kaћe Risto.

Padao je, kaћe, i ranije, ali je ipak mogao hodati uz pomoж љtapa, pa se nada da жe i ovoga puta moжi hodati, barem onoliko koliko mu je najnuћnije.

„Ako me noge budu sluћile onako dobro koliko su se ovdje u trebinjskoj bolnici o meni brinuli, ja жu onda biti ko nov“, љali se starac, pun hvale za doktora Vlatkoviжa i njegovo osoblje, koji su se, kaћe, prema njemu odnosili kao prema ocu.

Za svoj dugi vijek, kaћe, ipak nisu zasluћni doktori, jer ih je rijetko obilazio, veж mu je dobro zdravlje dato od Boga, a oиuvao ga je zahvaljujuжi zdravom naиinu ћivota i domaжoj rakiji lozovaиi.

„Nisam ja bio pijanica, veж mi je pokoja иaљica samo davala elana, pa sam kod kuжe imao svoju domaжu lozovaиu, a u kafani sam pio vinjak, jer su lozovaиe, naroиito domaжe, dosta razliиite, pa bi se od njih, da sam ih pio, napijao“, priиa starina.

Ћivot ga, dodaje, nije mazio, jer je izgubio dva sina, ali mu je ostao joљ jedan i tri kжeri, od kojih ima dosta unuиadi koji mu olakљavaju starost i produћuju vijek.

Doktor Vlatkoviж kaћe da je starac zadobio zdrobljenje desnoga kuka, gdje mu je uspjeљno ugraрen vjeљtaиki i nakon nekoliko dana poslije operacije je otpuљten kuжi.

On dodaje da ovo nije prvi put da operiљe kukove pacijentima od 90 do stotinu godina i svaka od tih operacija bila je uspjeљna.

„Sjeжam se jedne bake Kapor iz Bileжe, naљe Trebinjke Krstinje Љupljeglav koja danas ima 103 godine, Zorke Љegrt, a starina Risto je sigurno peti ili љesti stogodiљnjak kojem sam uspjeљno ugradio kuk, iako nisam vodio takvu vrstu evidencije“, kaћe doktor Vlatkoviж.



Ovakvi rezultati trebinjskih ortopeda su tim veжi љto, kako kaћe doktor Vlatkoviж, na zajedniиkom odjeljenju Hirurgije i Ortopedije joљ uvijek ne postoji rendgen aparat u operacionoj sali, kao i dodaci za operacioni sto kako bi on postao ekstenzioni, ali su u fazi nabavke.

Buduжi da su ortopedija i traumatologija vezani za mjesta povreda, odnosno, pacijentima sa ovakvim ozljedama se ne preporuиuje transport, potrebno je osavremeniti ovu sluћbu i na tome se radi...

V.D.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ulice u Ljubinju prepune smeжa, komunalci nemaju novca da ga odvezu


LjUBINjE - Gradske ulice na podruиju Ljubinja su pretrpane smeжem jer komunalci nemaju novca da ga odvezu na gradsku deponiju na Miljanoviжima - saznaje Srna u ljubinjskoj "Gradskoj иistoжi".

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ovo komunalno preduzeжe pozvalo je poиetkom mjeseca stanovniљtvo da izmiri obaveze za odvoz smeжa, jer preduzeжu prijeti blokada raиuna zbog nagomilanih dugovanja za poreze i doprinose, a viљe nemaju novca ni za gorivo.

V.d. direktora "Gradske иistoжe" Иedomir Жuk kaћe da su dugovanja prema Poreskoj upravi oko 23.000 KM, te napominje da se ove obaveze nisu mogle izmiriti jer su prioriteti bili redovan odvoz smeжa i isplate neto zarada radnicima.

"Obaveze se i dalje gomilaju, a ukoliko nam se raиuni blokiraju biжemo najvjerovatnije prinuрeni da prestanemo sa radom", kaћe Жuk.

On navodi da je naplativost u posljednje vrijeme znatno bolja, ali smatra da bi trebala biti stoprocentna, poљto domaжinstva za odvoz smeжa mjeseиno plaжaju po pet KM.

Naиelnik opљtine Ljubinje Vesko Budinиiж kaћe da se iz budћeta ne moћe viљe odvojiti novca za komunalnu potroљnju od 45.000 KM koliko se daje posljednjih godina.

Budinиiж dodaje da жe, ukoliko komunalci ne odvezu smeжe, Civilna zaљtita oиistiti grad, nakon иega жe na иiљжenju, kako je rekao, angaћovati neke druge ljude.


Srna - 27.03.2012
[You must be registered and logged in to see this link.]

Врбица у Љубињу

[You must be registered and logged in to see this image.]

фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

Љубиње на Велики петак

[You must be registered and logged in to see this image.]

У седмици када молитвено прослављамо страдања Христова у Храму рођења Господа Исуса Христа служили смо бдење на Велики Четвртак и поклонили се Распетом Христу, а тако и на Велики петак, служећи вечерњу службу поклонили смо се полагању Христа у гроб и погребу Његовом. Као и обично велики број вјерног народа дошао је да узме учешћа у молитви. Нека нас Господ удостоји да се поклонимо и Његовом свијетлом Васкрсењу.


Фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubinje: Sanacijom kanala sprijeиeno plavljenje

LJUBINJE, 17. MAJA 2012. - U Ljubinju je zavrљena sanacija kanala za oborinske vode иime жe biti sprijeиeno plavljenje љire zone centra, kao i nekontrolisano odlaganje otpada.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Ukupna vrijednost projekta je oko 72.000 KM, a sredstva su obezbijeрena zahvaljujuжi zajedniиkom radu opљtine Ljubinje i UN-ovog programa "Oиuvanje ћivotne sredine i klimatske promjene".
Projekat koji je implementiralo Udruћenje graрana ''Neљto viљe'' iz Sarajeva obuhvatio je иiљжenje i pokrivanje oborinskog kanala u centru grada u duћini 64 metra. Naиelnik opљtine Ljubinje Vesko Budinиiж rekao je da жe ovim projektom biti rijeљeno viљe vaћnih pitanja, meрu kojima, spreиavanje plavljenja koje uzrokuje potok koji teиe kroz urbani dio grada, a koji je postao smetljiљte.
"Prije desetak godina planirali smo da taj potok pokrijemo, ali se ideja tek sada realizovala", rekao je Budinиiж i dodao da su se projektom sanacije kanala stvorili uslovi za izgradnju puta, odnosno prilaza novom naselju sa 300 kuжa.
Budinиiж je podsjetio da je opљtina od poplave 2006. godine imala viљe od 90.000 KM љtete. Zahvaljujuжi sredstvima ovog UN-ovog programa proљle sedmice je zavrљeno osposobljavanje i zaљtita izvoriљta Trebesin, vrijedno 20.000 KM, иime je 320 domaжinstava iz Berkoviжa dobilo zaљtiжeno izvoriљte pitke vode, te je osiguran kvalitet vodosnabdjevanja.
U okviru UN-ovog programa "Oиuvanje ћivotne sredine i klimatske promjene" trenutno se realizuje 28 projekata љirom BiH, иija je ukupna vrijednost viљe od tri miliona KM. Program finansira Vlada Kraljevine Љpanije.

(Milosava Supiж Vukoviж / SRNA)
[You must be registered and logged in to see this link.]

Василије Носовић из Љубиња освојио прво мјесто на Републичком такмичењу из вјеронауке

[You must be registered and logged in to see this image.]

Републичо такмичење из Православне вјеронауке 2011./12. године одржано је у суботу 19. Маја 2012. године са почетком у 11.00. Домаћин Републичког такмичења из Православне вјеронауке био је манастир Озрен, општина Петрово. Хецеговачки ученици су показали висок ниво знања. Василије Носовић из Љубиња (вјероучитељ ђакон Саша Којовић) освојио је прво мјесто. Ученица из Билеће Душанка Бјелетић (вјероучитељица Вања Шуловић) осовјила је четврто мјесто, док су ученици Кристина Продановић из Требиња и Владан Буха из Гацка, заједно са вјероучитељима Лидијом Буха и ђаконом Миланом Стањевићем, остварили запажене резултате. Братство манстира Озрен је показало велико гостопримство и несебичну љубав. Епископ Василије и епархија Зворничко-Тузланска заједно са Катихетским одбором Р.С. и Републичким педагошким заводом даривали су све учеснике.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Представа „Радост прољећа“ у Љубињу

[You must be registered and logged in to see this image.]

Данас су љубињски малишани били даровани представом Радост прољећа. У организацији Православне црквене општине љубињске организована је представа у великој сали Светосавског дома коју су у потпуности испунили ученици прва четири разреда Основне школе Свети Сава. Такође, представи су присуствовали и малишани дјечијег вртића у Љубињу. Представа коју је извео глумац Велибор Ђорђић интерактивног је карактера и у потпуности је нашла пријем код ове мале публике који су све вријеме активно учествовали у програму. Пошто је представа имала лијеп пријем остао је договор да опет буде организована нека нова представа.

23. мај 2012.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubinjski poljoprivrednici sve viљe uzgajaju bijeli luk

[You must be registered and logged in to see this image.]

23.05.2012. Trebinje – Sve viљe ljubinjskih poljoprivrednika odnedavno sadi bijeli luk. Kaћu da se uzgoj ove biljke najviљe isplati, jer se za kilogram moћe dobiti pet do љest KM.

Ovog proljeжa ljubinjskim poljoprivrednicima je prodato skoro љest tona sjemena bijelog luka, a viљe od polovine ratara koji su proљle godine sadili crveni luk preљli su na bijeli.

Agronom Danilo Jahura objaљnjava da su se Ljubinjci na ovaj potez odluиili zbog toga љto se kilogram bijelog luka na kvantaљkoj pijaci u Иapljini moћe prodati za 5 do 6 KM, dok je cijena crvenog luka ispod 50 pfeninga.

„Poljoprivrednici su bijeli luk poиeli da sade prije dvije godine, kada je otkupna cijena dostizala i 18 KM po kilogramu“, veli Jahura.

I ove godine najviљe Ljubinjaca ipak je zasadilo duvan иija cijena dostiћe do 15 KM.

M.S.

[You must be registered and logged in to see this link.]

JOVANOVA SVJETSKA KULA U LJUBINJU!



Na temeljima jedne sportske љkole, izrasle u sivim vremenima na prosijanom pijesku iz potoka Bukovљtaka, uzdiћe se jedinstvena igraиka kula u naљoj regiji. Njeni иlanovi, odbojkaљi, jeli su ili jedu sportski hljeb u petnaestak drћava svijeta od Amerike do Japana, od Norveљke do Irana, a jedan se peo i na olimpijski tron... Zdanje je zamislio i osmislio nekadaљnji drћavni reprezentativac Jugoslavije Jovan Рuriж i ovo su sve na neki naиin "njegova djeca", bez obzira na to љto odavno nije meрu ћivima. Ovo je, uostalom, priиa o njemu - i tome љta sve moћe veliki pojedinac u malom mjestu...

Ne bi bilo ni retka ove priиe da mi neki dan do ruku ne dospje najnovija monografija novosadske Vojvodine (1946-2011), u kojoj se kao njen prvi reprezentativac ondaљnje Jugoslavije, pominje Ljubinjac Jovan Рuriж (1936 - 1973). Buknuљe uspomene. Novinarske, i sportske - jer moja beznaиajnost jedan je od ona danas svega tri ћiva lika sa posljednje Jovanove sportske fotografije, snimljene sedamdesetih proљlog vijeka u Ljubinju, dok smo strasno u Republiиkoj ligi BiH branili crvene boje Jugometala.

Nema viљe meжu ћivima ni njega, ni Boћe Bobana Turanjanina, ni Gaje Kruniжa, ni Dragana Jankoviжa, ni Mirsada Kalabe...Ostala samo dva Ћarka, uz ovog љto vam piљe, Ћarko Rikalo u Trebinju, i Slobodan Turanjanin u Ljubinju... Nema odavno ni Jugometala...tek pregrљt pepeljastih uspomena, razbacanih po crnobijelim fotografijama malih formata, jer je u oskudnim vremenima izrada veжih formata bila neka vrsta luksuza. Baљ kao љto to bjehu i nove patike, pa nas je polovina, prvenstveno mlaрih, igrala bosa, a tabanima nam posebno godila jedina ondaљnja dvorana s parketom u sarajevskom FIS -u, dok smo na ostalim otvorenim terenima u Zenici, Foиi, Banja Luci, Derventi, Brиkom, Bihaжu i inim skakali po љljaci, betonu i asfaltu, kod kuжe, u Ljubinju, na prosijanom i utabanom pijesku iz potoka Bukovљtaka...

Izvjeљtili smo se i u markiranju igraliљta, najиeљжe gipsom. No ako bi ga nestalo u lokalnoj prodavnici, onda braљnom - "oљtrom nulom". Nakon љto bismo u subotu uveиe u mjesnom bioskopu odgledali neki od filmova u crnobijeloj tehnici ili eventualno vestern u tehnikoloru, poput "Zbogom golubovi", "Skano Boa", "Rio Bravo", "Traper Keli" (koji vama, jelte, niљta ne znaиe!) u nedjelju bi, u 9 sati, istrиavali na teren kod zanatskog preduzeжa Jugometal, иije smo ime nosili, praжeni gromkim navijanjem ostalih Ljubinjaca.

Malo ko se moћe pohvaliti da nas je nadigrao i bodove odnio ispod Radovinje. Bili smo ponos gradiжa koji je potom jedva иekao kada жe, srijedom, izaжi tabela u novinama i skromni izvjeљtaji o naљoj novoj pobjedi, koji жe nam u oиima roрaka i prijatelja, razasutih po velikim gradovima, podiжi ugled i znaиaj, jer oni su nas voljeli nekom posebnom, danas zaboravljenom ljubavlju, kojom su se onda voljeli klubovi malih, privredno potpuno beznaиajnih mjesta, koji su najиeљжe kroz sport dospijevali pod kakav-takav reflektor javnosti. Zato smo neљtedimice izgarali na onom pjeљиanom terenu, zato smo i na strani иesto imali viљe navijaиa od domaжina, zato se poиelo љaputati da je Ljubinje grad odbojke, nekako smo svi Ljubinjci i kod kuжe i na strani zajedno osjeжali da se kroz nju gradi identitet, rekoh, naљeg u ostalim smislovima priliиno beznaиajnog zaviиaja...

Uљli smo u mitologiju svakidaљnjice tadaљnjih djeиaka, osnovaca, koji su potpunu inicijaciju u gradiжu mogli doћivjeti samo kad se domognu crvenog dresa i mjesta u Jovanovom klubu.

A Jovan, Jovo - иeљжe smo ga tako zvali, bio je za nas, mlaрe saigraиe, prosto, legenda! Joљ ranije, dok smo mu, kao maliљani, u vrijeme "љezdeset i neke", kada je bio prvo pokrenuo OK Partizan, dodavali lopte s vanjske strane terena, znali smo da je zavrљio novosadski Poljoprivredni fakultet, љto nam je tad bilo nekako nevaћno, ali i da je bio drћavni odbojkaљki reprezentativac, љto nam je bilo itekako vaћno - i izgledalo visoko, i nedostiћno...

Jedne, viљe ne znam ni koje sezone, Partizan je ugaљen, on je "fiжom" odlazio do Rijeke i igrao za prvoligaљki Kvarner, poslije se vratio i pokrenuo "Jugometal", u kome je, kao i u Partizanu, bio trener, kapiten, najbolji igraи - i љto je najvaћnije, pokazaжe vrijeme, utemeljivaи najtvrрe i najponosnije ljubinjske graрevine - sportske graрevine - иiji жe potonji izdanci njenu slavu pronositi od Japana do Amerike, od Norveљke do Irana.

Metaforiиno reиeno: svekoliko to raskoљno иudo korijenje vuиe iz onog pjeљиanog igraliљta i velike ambicije jedinstvenog иovjeka, kakvog sudbina, ili pak neki puki sluиaj, jednom u vijeku dodijele i ovakvim mjestima da ih uvjere do kojih visina moћe uzletjeti pojedinac kroz svoj rad i uиinke svojih sljedbenika. I zamislite, ta kula na pijesku zasnovana u oskudnim i sivim vremenima (ali isto tako i vremenima buрenja poleta, kolektiviteta, energije i strasti) istrajaжe duћe od pola vijeka i donijeti gradu toliko slave i ponosa koliko onda nisu mogle izmaљtati ni najsmjelije misli njegovih graрana! Pojedinaиno nabrajanje dometa odvelo bi nas u beskraj, ali neke ne moћemo preskoиiti: ko je tada mogao i zamisliti da жe jednom Ljubinje biti najmanje mjesto u Evropi koje u prvoj saveznoj ligi jedne drћave sa 20 miliona stanovnika ima svoga predstavnika, da жe imati igraиa s najduћom igraиkom karijerom na Balkanu - to jest Dragana Pupiжa koji je pune 24 godine igrao za prvi tim OK Ljubinja, da жe baљ sin Jove Рuriжa - РorРe Рuriж donijeti prvu olimpijsku medalju u Republiku Srpsku (nakon Olimpijade u Atlanti), da жe meрu љest igraиa novosadske Vojvodine u onom иuvenom duelu sa italijanskim Sislijem biti иak dva Ljubinjca (uz veж pominjanog Рorрa Рuriжa i Strahinja Koziж) zbog koga жe prvi i jedini put otako je izgraрen novosadski SPENS biti pretijesan da primi sve znatiћeljnike koji su htjeli da vide taj meи.

Ko je, dakle, mogao joљ i zamisliti iz onog bosonogog sportskog djetinjstva pod Radovinjom da жe neki ljubinjski djeиaci jednom odbojkaљki hljeb jesti u Austriji, Wemaиkoj, Luksemburgu, Francuskoj, Belgiji, Norveљkoj, Bjelorusiji, Grиkoj, Italiji, Libanu, Izraelu, Kataru, Iranu, Juћnoj Koreji, Japanu... da жe igrati u Svjetskoj odbojkaљkoj ligi u dresu Srbije i Crne Gore, kao љto je igrao Anрelko Dangubiж? Kaћete niko, ali to nije taиno...

Jedan иovjek bi to, vjerovali ili ne, mogao zamisliti - Novosaрanin Branislav Bane Otiж, Jovin saigraи iz mladalaиkih i studentskih dana.

- Jova Рuriж, Jova Brada, zvali smo ga tako zbog naglaљene donje vilice, bio je иovek zastraљujuжe energije. Vi u Ljubinju verovatno ne znate da je on osim odbojke igrao takozvani veliki rukomet i fudbal. Ne pamtim ko ga je angaћovao, ali seжam se da bi posle viљeиaosvne odbojkaљke utakmice ovde, u Novom Sadu, onako znojav i mokar u dresu znao uskoиiti u "fiжu" i pojuriti prema Gajdobri, tamo gde ћive vaљi zemljaci, kolonisti iz Hercegovine. Branio je za njihov fudbalski tim, иesto bi dres presvlaиio u poslednji иas, na fudbalskom terenu, na samoj gol liniji... Иovek velike ambicije i neponovljive energije, to su mi prve asocijacije na Jovu Bradu. Nije se љtedeo, i siguran sam, ovako na neviрeno, da se najviљe znojio i u tom vaљem ljubinjskom klubu... Nije on ovamo igrao samo za Vojvodinu, prelazio je skupa sa drugarom Uroљem Ribariжem u Baиki Magliж, u Jedinstvo iz Stare Pazove. U Pazovi je drugovao sa imenjakom Jovom Jankoviжem, zvanim Jova Kelner, a Jankoviжevog sina Dragana жe, kao љto i sam znaљ, dovesti kasnije da igra tehniиara za taj vaљ ljubinjski Jugometal. Nije sluиajno postao drћavni reprezentativac, do strћi je bio takmiиar, trudeжi se da su svemu иim se bavi bude najbolji - priиao mi je prije nekoliko godina u svojoj kancelariji u poslovnoj zgradi NIS-a u Novom Sadu ljubazni Branislav Otiж.

OtiЖ je i sam izdaљno pomogao da se saиini ova obimna monografija OK Vojvodine na 280 strana. U njoj priиa o naљem Jovi kreжe joљ od 1956. godine. Uz Danila Marinkoviжa i Uroљa Ribariжa, bio je najbolji su Studentskoj reprezentaciji Novog Sada koja je u maju te godine bila prva na Drћavnom prvenstvu, savladali su ovim redom: Skoplje 3:1, Sarajevo 3:2, Zagreb 3:1 i Beograd 3:2. Mnogo kasnije, na onim stranama u koloru, gledamo joљ dvojicu Ljubinjaca - Jovinog sina Рorрa i Strahinju Koziжa koji su, osim љto su bili drћavni reprezentativci, sastav Novosaрana uzdigli do najviљih visina u dugoj istoriji ovog kluba. Sem njih, i to je u mografiji zabiljeћeno, u klubu je, doduљe kratko, boravio Ljubinjac Aleksandar Жuk. Na kraju su u Vojvodinu iz Ljubinja dospjeli, i neko vrijeme igrali sinovi Jovine kжeri Glorije - Milan i Arsenije Mutapиija!!! A Vojvodina, podsjetimo one koji odbojku redovno ne prate, nije bilo ko, nego klub koji je dao bazu za najviљe (svjetske) domete reprezentacija SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, Srbije...

Niљta od ovoga, naћalost, nije doиekao ni vidio Jovo Рuriж. Tragiиno je izgubio ћivot u saobraжajnoj nesreжi kod Tarиina, 3. aprila 1973. godine. Zavrљio je nekako nesreжno baљ kao i koљarkaљka legenda onog doba Radivoje Koraж - Ћuжko s kojim se liиno i srdaиno poznavao, a koji je takoрe smrtno stradao u saobraжajnom udesu kod Semizovca u junu 1969. Potresen ovim dogaрajem, priиao bi nam katkad Jovo na putovanjima kroz Bosnu (jer u Hercegovini i nije tada bilo nijednog odbojkaљkog kluba osim naљeg) o tim njihovim susretima, razgovorima, drugovanjima na masovnim (uglavnom studentskim) takmiиenjima u raznim sportskim disciplinama, ali smo kao mladiжi koji odrastaju u provinciji s malo sumnje primali te skaske i anegdote. Ih, da je legendarni Ћuжko baљ tako prisno жaskao s Jovom, taman posla! Ali, zadnji krajiиak ove sumnje razbio nam se sedamdesetih godina, jedne proljeжne subotnje veиeri, kada smo s fudbalerima ljubljanske Olimpije odsjeli u sarajevskom hotelu Central. Spazivљi Jovu kako sjeda s nama za sto, naglo se iza onog drugog stola ustao иovjek i viknuvљi "gde si Brada", srdaиno priљao, izljubio se s njim, rukovao s nama... Zanijemili smo od iznenaрenja. Bio je to иuveni Radoslav Beиejac, bivљi иlan mitskog sastava Partizana koji je oиarao naљu mladost, ali i natjerao nas u gorke suze kada je na Hejselu u finalu Kupa љampiona izgubio od Reala sa 1:2... Veиerao je Beиejac s nama, s Jovom prebirao neke vojvoрanske uspomene, poљto je rodom iz banatskog Ћitiљta, a mi mlaрi zbunjeno smo prebirali misli: Boћe, je li moguжe da, evo, sjedimo s naљim idolom, иije smo sliиice, iz lizala i иokoladica, kupljenih u ljubinjskoj slastiиarnici "Kod Keme", do juиe lijepili u albume...

Kad smo to sutra uveиe ispriиali vrљnjacima u Ljubinju, odreda su tvrdili da laћemo, no mi smo od tada bespogovorno vjerovali svakoj Jovinoj rijeиi. Nikad do kraja nismo izraиunali s koliko se vaћnih i vrijednih ljudi poznavao, kao љto ni do kraja ћivota, mi ondaљnji mlaрi, nikad neжemo zaboraviti kako je na nas prosto dreknuo na Pionirskom prvenstvu Jugoslavije (1972) u Zrenjaninu иim smo mu se poиeli vajkati kako smo mi uиesnici iz najmanjeg mjesta:

- Љta to ima veze љto su oni iz Rijeke, Beograda, Kragujevca, Zrenjanina i љta ja znam koga joљ grada i velegrada? Ima da ih pobijedite!

I, иovjeиe, savladali smo ih baљ tim redom, pa u gradu na Begeju postali viceљampioni SFR Jugoslavije!!! Vijest o tome objavila je i Televizija Beograd, istiиuжi kako su najprijatnije iznenaрenje "bili sjajni deиaci iz malog hercegovaиkog mesta Ljubinja".

Poslije, u ћivotu, spoznali smo koliko je u Jovinim zrenjaninskim reиenicama bilo i pouke i poruke i poduke. I da je sreжa љto smo ih na vrijeme иuli... Kao љto je uopљte sreжa љto se u onim sivim godinama "malog hercegovaиkog mesta" pojavio jedan takav senzacionalno snaћan pojedinac koji жe, љto direktno, љto indirektno, evo, pola vijeka mijenjati nabolje sudbine darovitih djeиaka, o иemu slikovito govori i onih petanestak svjetskih zemalja u kojima su oni jeli ili jedu sportski hljeb.

Prvi je tim putem krenuo, sada veж pokojni Mladen Likiж, odlazeжi iz Jugometala u rijeиki Kvarner i postajuжi иlan drћavne reprezentacije, a posljednji u tom dugom, predugom nizu je, barem za sad, Radoslav Raљo JanjiЖ, svrљeni gimnazijalac, prvotimac OK Ljubinja, kapiten Juniorske reprezentcaije Bosne i Hercegovine - koji se, igrajuжi u mlaрim selekcijama, za protekle иetiri godine, okitio sa љest titula najboljeg igraиa meрu vrљnjacima! Posljednju je osvojio nedavno u Ljubinju (kada su juniori Ljubinja osvojili titulu prvaka Republike Srpske), a, gle иuda, nagradu mu je uruиio zemljak i internacionalac Ranko Pupiж, koji je takoрe иlan, ali seniorske reprezentacije Bosne i Hercegovine.

I Raљo жe poslije ovog otiжi, kao љto je svojevremeno otiљao i Ranko, kao љto je onom "rijekom bez povratka" minulih decenija otekao toliki broj ljubinjskih igraиa, ali gdje god doрe doжi жe s oreolom glasovite ljubinjske odbojkaљke љkole, иije je temelje joљ davno, na pijesku, postavio legendarni Jovo Рuriж, nakon иije smrti u seniorskom klubu Ljubinjaca viљe niko nije obukao dres sa brojem 1, smatrajuжi da mu ne moћe biti ravan. Nije to uradio ni njegov sin Рorрe, potonji osvajaи olimpijske medalje, tvrdeжi da je ono љto je njegov otac uиinio za Ljubinje jedinstveno i nedostiћno.

Kao љto uostalom i jeste.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nevrijeme oљtetilo ljubinjski duvan

07.06.2012. Ljubinje – Nevrijeme praжeno gradom koje je ljubinjski kraj zahvatilo poиetkom juna nanijelo je љtetu duvanarima u gornjem dijelu ljubinjskog polja. U duvaniљtima su primjeжeni oboljeli listovi, zbog иega pojedini proizvoрaиi razmiљljaju da preoru parcele.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Viљi struиni saradnik za poljoprivredu u Opљtini Ljubinje Dragoljub Sorajiж kaћe da se za pomoж obratilo dvadesetak duvanara kojima je grad 01. Juna u poslijepodnevnim иasovima nanio љtetu na zasadima.

„Najviљe љtete je na podruиjima Grablja, Graca, Donje Ivice i dijela Krajpolja, koje жemo na terenu procjenjivati narednih dana i obratiti se za pomoж resornom ministarstvu“, kaћe Sorjaiж.

On dodaje da u duvaniљtima ima poћutjelih listova, ali da joљ nije utvrрeno da li je ljubinjski duvan zahvatila bolest prstenasta nekroza ili je to posljedica plamenjaиe koja je primjetna na velikom broju parcela.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Парастос на Капавици


[You must be registered and logged in to see this image.]

2. јуна служен је парастос свим пострадалим на Капавичкој јами. Парастос је служио свештеник Младен Жуловић, уз саслужење ђакона Саше Којовића. Парастосу је присуствовао велики број људи, потомака оних пострадалих на јами.

На дан 8. јуна 1941. године, на Тројице, овдје су усташе убиле укупно 115 људи. У јаму је убачено 57 људи, а на Гумнима убијено 58 људи док је 51 побјегло.

Вјечан им спомен.


фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

06. јун 2012.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Preventing floods in Ljubinje


LJUBINJE, Bosnia and Herzegovina - 13 June, 2012 - Flooding in the town of Ljubinje town is no longer a problem for more than 300 households, thanks to joint efforts of Ljubinje Municipality and the United Nations. People were illegally dumping their garbarge in the drainage ditch, which was prevented once the ditch was cleaned and covered over.



"This project addresses several problems we were facing, the prevention of flooding being the most important one," said Vesko Budinиiж, Mayor of Ljubinje. "In 2006 alone, flooding created [around $60,000] in damages."

The city is now able to build an access road to a new part of town with some 300 houses.

The United Nations is also working with municipalities to define their priotities related to environmental protection. The Municipality of Berkoviжi decided to protect its clean sources of drinking water for citizens in Trebesin, and the United Nations supported an initiative to protect and cover natural springs, together with the civil society organization Neљto viљe. This activity ensured that 320 households in the Berkoviжi area have a safe and protected water source

fotogalerija: [You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubinjci pobjednici Vidovdanskog turnira u fudbalu


28 Jun 2012

Na ovogodiљnjem Vidovdanskom turniru u malom fudbalu u konkurenciji 7 sedam ekipa iz Hercegovine i Crne Gore, pehar i nagradu od 1.500 KM odnijela je ekipa "Bronhi" iz Ljubinja.

Ekipe koje su uиestvovale su: BMD - Nevesinje, NO-Mi - Herceg Novi, AGROCENTAR - Berkoviжi, BRONHI - Ljubinje, MILENIJUM - Nevesinje, BERKOVIЖI - Berkoviжi i
KASATO - Stolac.
Nakon odigranih utakmica u finalu su razigravali Ljubinjci i Stoиani. Pobjednik ovogodiљnjeg Vidovdanskog turnira je ekipa Bronhi iz Ljubinja koja je savladala Kasato iz Stoca rezultatom 5:3 i osvojila pobjedniиki pehar i 1.500 KM , dok je dugoplasirana ekipa Kasato iz Stoca osvojila 500 KM.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Крсна слава Храма у Влаховићима


[You must be registered and logged in to see this image.]

У четвртак 28. јуна 2012. године на Влаховићима је прослављена крсна слава у храму Светог Великомученика Лазара. Свету Литургију служио је свештеник Младен Жуловић уз саслуживање ђакона Саше Којовића. У склопу Свете Литургије обављено је и крштење Радована Љубенка. Послије Свете Литургије уприличен је скроман културно забавни програм као и трпеза љубави. Као и увијек и ове године је СПКУД Просвјета из Љубиња додијелио дипломе и награде учесницима видовданског литерарног конкурса.

Обнова храма је почела прије три године. Иако је прошле године обављено освећење храма обнова се наставља. За ову годину било је планирано да се поправе звона на цркви, и да се направи галерија у цркви што је и завршено. Такође је постављена нова капија на улазу у црквено двориште.

28. јун 2012.
фотогалерија: [You must be registered and logged in to see this link.]

RATNIK RISTO I POSLJEDNJI KAUBOJ IZ GALVESTONA


Risto Miloљeviж je bio иlan najodlikovanijeg voda ameriиke vojske u Drugom svjetskom ratu, a Tripo Popoviж, kao pjeљadinac, uиestvovao u iskrcavanju na Normandiju i bio nosilac znaиajnih odlikovanja. Oba su sinovi Ljubinjaca koji su doplovili u Ameriku u potrazi za boljim ћivotom.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Risto Miloљeviж


[You must be registered and logged in to see this image.]
Tripo Popoviж

Dva potomka ljubinjskih iseljenika u Ameriku, Tripo Popoviж i Risto Miloљeviж, otiљla su proљle jeseni sa ћivotne scene. Da ste kojim sluиajem, bez ikakvog znanja engleskog, zalutali na ameriиki kontinent, иim biste im иuli imena, znali biste da su "naљe gore listovi".
O prvom je, doduљe, pisano i na srpskom jeziku (pisao je i ovaj vaљ autor, i joљ neki - o иemu жemo kasnije), o drugom jedino na engleskom - ali oni koji znaju taj jezik, na Internetu, sa divljenjem i interesovanjem, mogli su proиitati:
"... Roditelji Riste Miloљeviжa su iz Hercegovine. Ristin otac Arsen Miloљeviж doљao je iz ljubinjskog sela Uboska u SAD 1912, a majka Milica Pravica bila je iz Trebinja - emigrirala je 1922. godine. Arsen i Milica vjenиali su se u crkvi Svetog Save u Los Anрelesu i brzo postali vrlo poznata porodica u Bol hejgsu, istoиnom predgraрu tog grada. Risto Miloљeviж roрen u Los Anрelesu (1923) visokoodlikovani je ameriиki vojnik. Zatekao se u lisiиijem jarku u Belgiji, u zoru 16. decembra 1944, kada je njemaиka armija otpoиela sa ћestokom artiljerijskom pripremom, oznaиavajuжi poиetak najveжe bitke u Drugom svjetskom ratu na Zapadnom frontu, bitke za Bulg!

Miloљeviж je sa joљ 17 иlanova izviрaиke patrole bio na redovnom zadatku: osmatrali su i prikupljali podatke o kretanju njemaиkih trupa. Kad je bitka kod Bulga otpoиela, zatekli su se na prvoj liniji fronta kod mjestanceta Lanzaret. Prihvatili su borbu. Tih 18 ljudi borilo se 18 sati. U toj borbi pogiulo je viљe od 500 njemaиkih vojnika - stradali su veжinom od metaka vojnika Riste Miloљeviжa i narednika Vilijama Slejpa. Pripadnici izviрaиke patrole su se herojski borili, premda nisu imali љansi za pobjedu... Poslije su zarobljeni, i u njemaиkom zarobljeniљtvu proveli 136 dana, dok ih nisu oslobodili vojnici generala Dћordћa Patona!

Nekoliko decenija kasnije, vod kome su pripadali dobio je zasluћeno priznanja: postao je najodlikovaniji vod ameriиke vojske u Drugom svjetskom ratu!!!
Risto Miloљeviж, uz joљ tri иlana reиenog voda, bio je predloћen za Medalju иasti, najviљe nacionalno odlikovanje, ali komisija je odbila taj prijedlog.
Meрutim, 1980. godine, primili su Miloљeviж, Lajl Buk, Vilijam Dћejms i Vilijam Slejp drugo po znaиaju ameriиko ratno odlikovanje: ratni Krst za primjernu sluћbu!
Risto Miloљeviж sahranjen je 12. novembra 2011. godine, u 11 иasova, na srpskom groblju u istoиnom Los Anрelesu. Poћivio je 88 godina, a kao oћaloљжeni potpisani su supruga Meri, sin Mark, kжerka Suzan Vesele, љestoro unuиadi i sedmoro praunuиadi, te dodatak da je nadћivio kжerku Kerol.

U osmrtnci, iz koje smo preuzeli prethodne podatke njegove biografije, napominje se da bi na dan sahrane, umjesto cvijeжa, priloge trebalo darovati crkvi.
Oni koji se viљe zanimaju za najdramatiиnije Ristine ratne avanture, mogu ih gledati na popularnom ameriиkom TV kanalu "Histori", uz Ristino autentiиno objaљnjavanje. A prije toga жemo ih podsjetiti na retke ameriиkog publiciste Dћeralda Astora, koji kroz svjedoиenje jednog Ristinog saborca ovog krљnog Hercegovca opisuje kao vrlog druga, vjernog, jednog od najmlaрih u vodu, uz opasku i da je "bilo neљto divlje u njemu"... ne poriиuжi mu ni jednog trena izuzetnu srиanost i odvaћnost. U nezaboravna sjeжanja ovog neustraљivog ratnika spadala su i dva mirnodopska dana: onaj kada ga je tri i po decenije poslije borbi kod Lanzareta (zajedno sa ostalim preћivjelim иlanovima izviрaиke patrole) u Bijeloj kuжi primio predsjednik SAD Dћimi Karter i uruиio mu ratni Krst kao i kada je, 2005. godine, sa ameriиkim ratnim veteranima posjetio Belgiju i Ardene - i sreo sredovjeиnu ћenu iz Lanzareta koja ga je prepoznala i oslovila po imenu, pamteжi ga iz onih ratnih mjeseci, kao djevojиica, poљto je Miloљeviж sa joљ nekoliko ameriиkih izviрaиa, jedno vrijeme boravio u kuжi njenog oca!!! Bez obzira na razlike u mentalitetu, bez ozbira na to љto su sa dva razliиita kontinenta i sa dva posve razliиita ћivotna iskustva, ni ona ni on suze nisu mogli zadrћati!
Staraиke godine naљ junak proveo je spokojno, иesto i rado igrajuжi golf, okruћen paћnjom unuиadi i praunuиadi... Pomen za upokojenje sluћio mu je sveљtenik Nikola иeko.
U ljubinjskom selu Ubosku, zaviиaju Ristinog oca Arsena, danas viљe nema nijednog Miloљeviжa. Svi su se raselili ili pomrli, tako da se ni ovoj priиi, koja o Ristinim podvizima stiћe tek sad u Stari kraj, niko od roрaka neжe moжi razveseliti...
Godinu manje od Riste ћivio je Tripo Popoviж - roрen 13. februara 1924. u Galvestonu, иiji je otac bio rodom iz ljubinjskog Bjeloљevg Dola. љto se tiиe nas s ove strane Atlantika, prvi nam ga je opisao nekadaљnji dopisnik beogradske "Borbe" iz SAD Bogdan Deиermiж u briljantnoj reportaћi "Tripo iz Galvestona".
Galveston je, podsjeжa nas u njoj Deиermiж, za ameriиke prilike gradiж sa љezdesetak hiljada ћitelja na istoimenom ostrvu u Meksiиkom zalivu, pedesetak milja jugoistoиno od Hjustona, u Teksasu. Ako je nekad bio poznat kao sjediљte pirata, glavni stan @ana Latifa, љto lokalni propagandisti obilato eksploatiљu, danas je omiljeno ljetovaliљte Teksaљana, a ima ih koji dolaze iz sunиane Kalifornije, zbog ribolova i skijanja na krotkijem moru od Tihog okeana.

"Moћda smo se sa Popoviжima iz Glvestona upoznali sluиajno, ali sa Tripom Popoviжem veoma namerno. иim smo se trajektom prebacili na ostrvo, zapravo ne znajuжi nijedno ime, nijednu adresu, drugim reиima ne poznavajuжi nikoga i bez bilo kakve preporuke, dohvatili smo prvi imenik u potrazi za naљim tipiиnim jugoslovenskim prezimenima. Popoviжa u imeniku ima desetak... ali mi izabrasmo Tripa, ne znamo zaљto, moћda baљ zato љto se zove Tripo, arhaiиno narodno ime. I nismo se prevarili...", konstatuje novinar, opisujuжi ljubaznog domaжina koji se tada bliћio љezdesetoj godini i koji je naprosto gostoljubivoљжu, karakterom i ћeljom da posjeti ljubinjski kraj - rodni kraj svog oca Danila Popoviжa - toliko oduљevio Deиermiжa, primivљi ga u svoju kuжu, u svoju porodicu, da жe on poslije trenutak rastanka sa Tripom Popoviжem opisati kao najpotresniji u cjelokupnoj ameriиkoj dopisniиkoj karijeri.

Usput жe dodati da Popoviжi sa tog ostrva govore jednom vrstom hercegovaиkog i crnogorskog govora kakav se govorio u kraju njihovih roditelja prije stotinjak godina.
"Kako bi bilo lepo da Tripo, jedan skromni Tripo, obiиniji od svih koji k nama dolaze, doрe u Ljubinje, kad to tako postojano ћeli, kad to iskono leћi na dnu njegovog srca", zakljuиio je tada "Borbin" novinar svoju dugu priиu o njemu.
A u kroki - biografiji, kakve se obiиno ispisuju prije sahrane u Americi, иitamo:
"Tripo je pamtio dugo i volio da priиa stare priиe. Do kraja ћivota bio je stanovnik Galvestona i jedan od posljednjih kauboja sa ostrva. Bio je i posljednji ћivi u porodici od tri brata i jedne sestre.
U Drugom svjetskom ratu, kao pjeљadinac, sluћio je domovini. Iskrcao se na plaћu Omaha u junu 1944 - za vrijeme iskrcavanja u Normandiji - u okviru Operacije Overlord, najveжe pomorske invazije u istoriji ratovanja. Poslije je odlikovan Purpurnim srcem. Iz Normandije je krenuo u Englesku, a malo zatim za Bastons... Po okonиanju Drugog svjetskog rata vratio se u Galveston i otpoиeo profesionalnu boksersku karijeru, koja je prekinuta zbog jedne povrede zadobijene joљ tokom ratnih operacija.
Sa bratom je drћao uspjeљan restoran s roљtiljem u 23. ulici, a poslije se zaposlio kao vozaи u Galveston - gradu (u galvestonskoj gradskoj upravi). Vozio je viљe od 40 godina, sve do sredine devedesdetih proљlog vijeka.

Tripo Popoviж ili \edo, kako ga zvahu unuci, pamtio je sve i priиao svima njihove porodiиne priиe. Vaљe je bilo da mu kaћete odakle ste, i Tripo bi nastavljao da priиa. Svakog jutra ste ga mogli vidjeti u Rendal kafe klubu sa prijateljima, a srijedom bi svraжao u љerif dipatrment klub.
Tripo je volio i viceve, ћivotni kredo mu je bio: ako se ne smijeљ, ne vrijedi ti ni ћivjeti!
Nadћivio je roditelje Danila i Spasiju Popoviж, suprugu Dolores Popoviж, svoju sestru Sofiju Miloљeviж i svoja tri brata: Sema, Boba i Branka Popoviжa, kao i zeta Xona Mek Aldoneja. A Tripu su nadћivjeli љon Popoviж i njegova supruga Kiti, te Tripina kжerka Stefani Bel i njen muћ Henri i kжerka Sintija Mek Aldonej.
Smisao ћivota bila su mu unuиad Sabina i Heli Popoviж, Dћeremi i Seri Bel i Lindon Parsons.

Sahranjen je u ponedjeljak, 26. septembra 2011. na pravoslavnom groblju kod crkve Svetog Konstantina i Jelene. Kovиeg su nosili: Sem Popoviж, Mimo Miloљeviж, Stiv Popoviж, Mark Popoviж, Dejvid Popoviж i Dћoni Kovaиeviж.
Umjesto cvijeжa dati su prilozi za crkvu Svetog Konstantina i Jelene.
Sve je bilo, dakle, onako kako je Tripo mogao i zamiљljati sopstvenu sahranu... Samo...
...Samo jedna ћelja mu je, naћalost, ostala zauvijek neispunjena, uprkos ћarkoj ћelji - nikad nije vidio Ljubinje, stari kraj svoga oca Danila... Kraj koji je bio iskonski zavolio na osnovu oиevih (imigrantskih) gotovo magiиnih priиa, dok je kao djeиak odrastao na drugom i drugaиijem kraju svijeta - na ostrvu u Meksiиkom zalivu... I zbog kojih mu ono sopstveno i jedinstveno ime koje je nosio na tom ostrvu nikad nije bilo teљko.

PIЉE - ЋARKO JAJNIЖ
[You must be registered and logged in to see this link.]

OPTIMIZAM NA VODI NIИE!

Mjeљtani ovog sela uzgajaju najbolju crvenu papriku "ajvaruљu" u Hercegovini, farmeri su, takoрe, u regiji иuveni po odliиnom siru iz mijeha... Joљ u rimsko doba ovuda je prolazio put od Ljubomira do Metkoviжa i Ubosko je uopљte puno "istorije", ali sve mu to ne bi pomoglo, da ga kao i veжinu drugih na hercegovaиkom jugu, ne skrcka zub vremena - da seljani nisu doveli vodovod sa Orlja, pa razveli sistem za natapawe polja kap po kap. ћivot je od tada krenuo uzlaznom linijom...

[You must be registered and logged in to see this image.]
Bujni papriиnjak - Lazar Жuk

Hodeжi ljubinjskim selom Uboskom, љto iz rodbinskih, љto iz reporterskih razloga, uviрam kako se ono, za razliku od veжine juћnohercegovaиkih sela, posljednje decenije ubrzano mijenja, osavremenjuje.

Samo... Samo seljakovo lice ostaje isto... Isto onakvo kako ga je davno opisao Ivo Andriж: "Seljakovo lice isparaju i rastoиe rad i briga oko zemlje, sunce i kiљa, vetar i sneg. Stezanje zuba i grи napora koji se stalno ponavljaju, ћmirkanje i treptanje kojim se oиi i liиni miљiжi brane od nemilosrdne jare, od mraza i vejavice, izbrazdaju to lice u svim pravcima i daju mu boju mrke i zarudele zemlje nad koju se tako иesto naginje. Bojazan od zamke ili iznenaрenja, napor da pogodi tuрe misli i planove a da ne oda pre vremena svoje, sve to udari peиat na to lice. I pre nego љto seljak navrљi иetrdesetu godinu, ono je veж modelirano i zavrљeno. Koћa tvrda i mrka. Miљiжi se ocrtavaju vidljivo. Jabuиica iskoиila, vrat zboran i proљiren. Oиi ne gledaju, kao u mladosti, sa potpunim paralelizmom, nego svako ide malko svojim putem. Sve je izraрeno i odvojeno jedno od drugog, a iznad svega leћi ravnoteћa i mir zrelih godina."

I ovdje je to, dakle, poиesto tako - iznad nevelikog kraљkog Ubalaиkog polja, sa иije sjeverne i sjeveroistoиne strane se pru`a niz kuжa Banрura, Bogdanoviжa, ћarkoviжa, Komada, Рoga, Janjiжa, Miиeta, Bukviжa, жukova, Miloљeviжa, Medana i Љkoriжa, i gdje nikad niko joљ otkad tu dubi turska kula (danas Komadova kula), jedan od najstarijih graрevinskih objekata u Hercegovini, na stranиevo pitanje "kako vam je", nije odgovorio "dobro nam je".

Ne иudi se tome, sinak, tjeљio bi me u ovakvim prilikama nekadaљnji Tanjugov dopisnik iz Budimpeљte Miloљ жoroviж (i sam s ljubinjskim korijenima), ni u prostranoj maрarskoj ravnici neжeљ sresti zadovoljnog seljaka, ako niљta drugo reжi жe ti da ga je luk pred kuжom izdao ove sezone!

Seljak, naroиito ovaj juћni, kraљki, ћivi u svojevrsnom vidu "depresivnog optimizma". Skruљeno ti tvrdi da mu je pakleno, da se niиem ne nada, a ti, opet, zakljuиujeљ da ispod te, иesto vrlo argumentovane tugovanke, u njemu, ispod onih rijeиi, u dubini, u podsvijesti, bije nejasan, jedva spoznatljivi damar optimizma, koji mu љapatom poruиuje: ћilav si, preћivjeжeљ, i predak ti je ovakva iskuљenja preћivljavao! Tu drugu, samozatajnu stranu sopstvene liиnosti, seljak nikom ne otkriva, a baљ mu ona pomaћe da prebrodi sve to - na љta se razloћno i javno ћali i prituћuje, pa da na kraju, kad ostane sam sa sobom, uhvati onaj "mir i ravnoteћu zrelih godina"!

[You must be registered and logged in to see this image.]
Sa farme Dragoljuba Bukviжa

Ovu ravnoteћu u Ubosku, na dvanaestom kilometru od Ljubinja, uиvrstilo je prikljuиivanje sela, na Orlju, na vodovod Vrelo Bregave – Ljubinje, otkad je voda s dobrim pritiskom zaљiљtala kroz slavine. Do tad posustali suvi kraj, poиeo je da sanja osavremenjeni san davnih “hidrauliиnih civilizacija” – koje su nicale i uzdizale se kraj rijeka, otkrivajuжi da je voda u ljudskim ћivotima oduvijek bila pogonsko gorivo. Ozidane su nove љtale za po desetak-petnaest krava, svaka kuжa moћe da ima kupatilo, razveden sistem za navodnjavanje polja kap po kap, podignuta zgrada mjesne zajednice, asfaltirano igraliљte za male sportove, pa put sa dna navrh sela... Te su i selo i polje, s povrљinom od 5,5 kvadratnih kilometara, unekoliko izmijenili lik. Da ne pretjeramo s optimizmom valja reжi da su ubalaиki иobani svojevremeno иuvali 15.000 ovaca i koza, sada je taj fond desetkovan, pa se smatra da familije Bukviжa, Miиeta i Janjiжa, Рoga, Banрura i Љkoriжa imaju skupa jedva 1.500 grla. Meрutim, poveжao se broj krava, uveden je farmerski uzgoj, obnovljeni su stari, a zasaрeni i novi vinogradi, dok je duvan, kao tradicionalna kultura, sve иeљжe i viљe, iz sezone u sezonu, ustupao mjesto paprici sorte "slonovo uho".

Da bi zadrћao daљak minulih vremena, Neрo Bukviж je uz kuжu, u kojoj ima i vinariju, kompletirao i pravu malu etno - kuжu od onog љta su Ubalaљtani nekad upotrebrabljavali u ћivotu, a љto su nove tehnologije i stilovi ћivota bili prvo pomjerili do kamenih izbi, a onda i potpunog zaborava... Ponosan je Neрo na rodno selo i veж prvom prilikom kad nam je pokazao etno-kuжu, pitao nas je znamo li љta znaиi "ono", pokazavљi na zamaљna brdska podruиja sa priliиno gustom i neugodnom draиom, pa je, ne saиekavљi ni prvi odgovor kazao: osim љto nervira putnike i stoku, draиa vam u Hercegovini pokazuje da ste u podruиju s blagom klimom, jer u Hercegovini gdje nema draиe, nema ni prave pitomine:

- Gledajte, uostalom, sami - pokazuje. - Ovdje uspijeva smokva, pitomi љipak, treљnja, zanovijet, koљжela... voжe i bilje љto je u najtjeљnjoj vezi s jugom. Nekad ranije su se poljem pruћali vinogradi puni slatkog sitnog plavca i ћilavke, dok ih nije pokosila peronospora... Evo, sad opet, navodnjavanje polja omoguжilo obnovu vinograda i vinogradarstva. Nadaleko smo poznati po izuzetnoj pиelinjoj paљi. Zimi u selu nikad nije umrlo nijedno pиelinje druљtvo, u proljeжe ovdje svoje koљnice doseljavaju i pиelari iz zapadne Hercegovine, ne samo zbog zanovijeti i ћalfije veж i brojnog ostalog aromatiиnog i ljekovitog kraљkog bilja. Pиelarstvo je generacijama omiljeno u velikoj veжini kuжa, a ponajbolji pиelar nam je Miloslav Bukviж. Imajuжi navedeno na umu, logiиno je љto razmiљljamo da u selu napravimo pijacu i odredimo pijaиni dan, da nama dolaze trgovci, ne da mi traћimo kome жemo prodati sir, stoku, med i druge poljoprivredne proizvode!

Optimizam je to, istaжi жemo ponovo, koji je nikao na vodi! Koliko жe se realno ostvariti, otkriжe buduжe vrijeme, koje je ionako otkrivaи brojnih tajni.

Svi preci danaљnjih Ubalaљtana, sem Banрura, doselili su iz juћnijeg sela Hrasna. Zatekli su oko polja иetiri nekropole pune steжaka jedinstvene ljepote – nedvojben dokaz da je tu i u srednjem vijeku bujao ћivot.

- Ni danas nema nijedne bolje knjige o steжcima u Bosni i Hercegovini, bez slike nekog steжka iz Uboska – isppriиao mi je svojevremeno 91-godiљnji (danas pokojni) Rajko жuk, u to doba najstariji muљkarac u selu i najstariji lovac u vaskolikoj Hercegovini. – Љezdesetih godina proљlog vijeka liиno sam vodio jednog profesora iz Sarajeva, иini mi se, prezivao se Kuжan. Sa njegovom ekipom iљli smo od nekropole do nekropole. Profesor je kod mene konaиio, a bio sam s njim i kad je unutar ostataka nekadaљnje crkvene zgrade naљao ploиu na kojoj je starobosanskom жirilicom ispisano: “Ase leћi Dabiћiv Radovanoviж, иoиe tako da si blag”... Bjeљe ushiжen. Gle, kako stara, a lijepa poruka iz srednjeg vijeka, govorio je... Rekao mi je joљ da je mnogo, mnogo prije onog Dabiћiva, Uboskom prolazio stari rimski drum od Ljubomira do Narone (danaљnjeg Metkoviжa), da ti kojekakvi kameni ostaci svjedoиe o ћivotu ovdje i prije dvije hiljade godina!

Jedan od tih starih, rimskih miljokaza, otkopaжe sluиajno rovokopaиem Draћenko Banрur, prilikom gradnje sistema za navodnjavanje u polju, te tako potkrijepiti one profesorove rijeиi.

U tom dugom vremenskom periodu, od Rimljana do naљih dana, smjenjivali su se usponi i krize, uzleti i padovi, poleti i zastoji... i ћivot je u ovom kraju, s oblikom ubla, po иemu se selo i zove Ubosko, otkrivao da niљta nije vjeиno, jednom i zauvijek dato, veж da sve teиe i sve se mijenja, kao љto sada teиe i ona voda s Orlja, s kojom je љtoљta u selu poteklo nabolje, љto Ubosko иini jednim od rjeрih hercegovaиkih sela u kome mjeљtani, barem oni srednjih godina, vide perspektivu. Vide je, recimo, farmeri - uzgajivaиi krava: Dragoljub i Milorad Bukviж, Radenko Janjiж, Miloslav Рogo, Radenko Banрur, od kojih se neko opredijelio za prodaju sira iz mijeha (po desetak i viљe maraka za kilogram) neko za prodaju teladi - za prosjeиno tele uzme se 1.100 maraka! Njihove nove љtale, sa prateжom opremom i mehanizacijom, dale su selu nekako nov i sveиaniji izgled, kao љto su, od prije pet godina, dolje polju nov izgled dali papriиnjaci, a ubalaиki povrtlari poput Lazara жuka, Ristana i Dragana Bukviжa, Momиila Miиete, Bore, Miloslava i Vule Рoge, Siniљe i Ristana Medana, postali su, sudeжi po potraћnji za njihovom robom na иapljinskoj pijaci na veliko, najcjenjeniji paprikari Hercegovine! Moћda zato љto radimo na kvalitetnoj, joљ neiscrpljenoj zemlji, moћda zbog ugodne klime, tek njihova "debelozidna" crvena paprika sorte "slonovo uho" posebna je na toj velikoj kvantaљkoj pijaci.

Zaљto kaћete "debelozidna"? - pitamo. Zato, odgovaraju, љto su joj strane debele, soиne, odliиne za ajvar, kiselenje i svaku drugu upotrebu! Ne treba da je vozimo nigdje drugdje nego do ^apljine, sve se tu proda, najиeљжe kupcima iz Banjaluke i Sarajeva! Oni љto imaju malo "tanju" papriku od naљe voze je, katkad sami, do drugih manjih pijaca...do Foиe, Sokoca, mi smo barem toga poљteрeni, objaљnjavaju nam Ristan Bukviж i Lazar жuk, dok Ristan pakuje prvu ovogodiљnju berbu za pijacu, a Lazar se sprema da nam pokaћe imanje, koje je, gle иuda, nalik modrozelenom jezeru u donjem dijelu Ubalaиkog polja, dok je sve livade oko njega ћarki avgust ispio, utisnuvљi im onu ћuжkastobijelu boju najsuљnijeg ljeta u posljednjoj deceniji.

Sistem kap po kap u bujnom papriиnjaku odliиno funkcioniљe, plodovi su kao i minulih ljeta, krupni, zdravi, jedri, list na biljkama povelik, gust, pa ni na temperaturama koje se penju iznad 30 stepena Celzijusa, plod neжe nagorjeti. Ali, s druge strane, kaћe Vule Рogo, koji brine o vodovodu i sistemu za navodnjavanje, ove modrozelene oaze nije lako иuvati, jer oko njih je ћeр, gotovo biblijskih proporcija:

- Ne moћete ni zamisliti љta sve navaljuje na plastiиne cijevi kad u njima иuje љum vode: lisice, zeиevi, kune, vrane, vrapci i druge sitnije ptice, do najsitnijih bubica i insekata! U svemu tome je skoro sasvim umro prirodni strah, pa bezglavo juri, grize i kljuje cijevi, koje potom svakodnevno obljepljujem trakama, krpim, popravljam, dopisujuжi dodatne i neplanirane troљkove. Nikakva plaљila, ni buka, ne pomaћu, jer se, eto, i taj ћivotinjski svijet bori s nama da preћivi. Ne doрe li do spasonosnih kapi, crknuжe od ћeрi, a nama, ponavljam, samo rashodi rastu. Do prve velike kiљe niљta se od te slike neжe promijeniti!

U brdima oko ublastog kraja, sa sparuљenom travom i poћutjelom makijom, opasnost predstavljaju zmije - poskok i љarka. Neoprezan korak moћe biti fatalan. Miloslav Bukviж (76), proljetos je napravio baљ takav korak, ali mu se sreжa po drugi put u ћivotu nasmijeљila:

- Иuvajuжi ovce, prelazio sam preko klanca, kad osjetih ugriz ispod иlanka desne noge, bol nije bio puno jaиi od onog kad te ujede osa, ali sam se stresao od muke, spazivљi poskoka kako se udaljava. Pokuљao sam da ga ubijem, ali mi umaиe u zanovijet, pa u suhozidinu... Brzo su me sjeli u automobil odvezli do Doma zdravlja u Ljubinju, doktorica Branka Koziж me pregledala, dobio sam antiviperin, sutradan je oko mjesta ugriza bilo joљ malo modrine, pa je i to proљlo... Prvi put me je ugrizao, isto poskok, negdje љezdeset i neke proљlog vijeka, i to usred sela, kod Janjiжa kuжa. Samo onaj za lijevu nogu, isto ispod иlanka...I isto sam ovako, љto se kaћe, relativno dobro proљao...

...Doktorica Branka mi reиe: Miloslave, biжe u redu, samo kad ideљ za ovcama obuj kakve иizme ili barem debele vunene иarape... A рe жeљ, brate roрeni, po ovakvoj vruжini, kad oиi hoжe da ti iskoиe od ћege, joљ vunene иarape na noge? Da жu morati bolje gledati kud stajem, moraжu... Jasno mi je da mi treжi put sreжa ne mora biti naklonjena! Ali љta жeљ, na selu moraљ da radiљ. Iako je rizika puno - i sa zemlje i sa neba!

Gledamo ispod Miloslavove kuжe dolje na polje... U kraљkom ublu vrelo je kao u kotlu, odozgo, s pepeljastoplavog neba sunce ћeћe nemilice, dolje u polju teљki mir nad modrozelenim papriиnjacima, za иije strukove, ravnomjerno, a odavde nevidljivo, kaplje voda - kap po kap - i nadjaиava tu nebesku vatru, donoseжi novu nadu selu...

[You must be registered and logged in to see this link.]

SVE BOLJI USLOVI ZA ZIVOT U LJUBINJU
Ljubinjska opstina spada u red najnerazvijenih krajeva u nasoj Republici ,ali to nece vjecito trajati.Iznalaze se razne mogucnosti da se u dogledno vrijeme i na ovom podrucju stvore bolji uslovi za zivot.Medjutim ,program razvoja neposredno je vezan za izgradnju dva osnovna objekta ,a to je vodovod Vrelo Bregave- Ljubinje u duzini od 16km i dalekovod Stolac- Ljubinje sa trafo-stanicama 35/10kv u Ljubinju.
Za izgradnju dalekovoda i trafo-stanice ciji je investitor Elektro Hercegovina iz Mostara vec se vrse pripreme.Investiciona sredstva u iznosu od 6,5 miliona dinara obezbijedjena su iz Fonda za razvoj nedovoljno razvijenih krajeva,te ucesce preduzeca Elektro Hercegovina i Sokola iz Mostara
Izgradnja ovih objekata treba da pocne u decembru a radovi,prema predvidjanju, da budu zavrseni u prvom polugodistu 1973.godine.
U tom roku,kako se ocekuje,bice dovrsena i fabrika pomocnih transportnih sredstava u Ljubinju koji gradi mostarski Soko.
Izgradnjom novih energetskih objekata omogucice se nesmetano snadbijevanje elektricnom energijom i drugih objekata cija je gradnja u toku ,a to predstavlja i solidnu bazu za dalju elektrifikaciju sela.
Izgleda da ce Ljubinje ,najzad rjesiti i pitanje vodovoda.Investiciono-tehnicka dokumentacija je gotova i ,ukoliko sredstva budu na vrijeme obezbjedjena ,radovi bi trebali da pocnu prvih mjeseci 1973.godine.Vrijednost radova na izgradnji ovog objekta prema predracunu je oko 10 miliona dinara.

Sloboda br48-49,Mostar 29.novembar 1972,str 15.

Bivљi direktor tvrdi da je zatekao, a ne napravio dugovanja

TREBINJE - Bivљi direktor Doma zdravlja Ljubinje Gojko Leиiж demantovao je danas tvrdnje da je tokom dvoipogodiљnjeg mandata napravio dug od 319.000 KM, navodeжi da je njegovim odlaskom sa funkcije ostao samo dug za jedan doprinos od 15.000 KM.

Leиiж je istakao i da su netaиne tvrdnje da nije imao ugovor o radu, navodeжi da je Ugovor potpisao sa Upravnim odborom Doma zdravlja i da je u toku 60 dana Upravni odbor Skupљtini opљtine Ljubinje predloћio da se raspiљe konkurs za izbor direktora, љto nije provedeno.
Predsjednik Sindikata zdravstva i socijalne zaљtite Republike Srpske Milenko Granuliж rekao je danas u Trebinju da je prethodni direktor ljubinjskog Doma zdravlja od dobre zdravstvene ustanove napravio gubitaљa, te da je za dvije i po godine napravio dug od 319.000 KM.
Granuliж je rekao i da je bivљi direktor u to vrijeme bio samo vrљilac duћnosti i da nije imao ugovor o radu.
"Kada sam 9. avgusta 2010. godine doљao na funkciju direktora zatekao sam dug od 119.000 KM - pozajmica Vlade Republike Srpske za zaostale plate zaposlenim radnicima koja je data na иetiri godine prije mog dolaska", naveo je Leиiж i dodao da je njegov prethodnik potpisao kupovinu vozila hitne pomoжi koje je sa kamatama koљtalo 130.000 KM.
Leиiж je istakao da je zatekao i 37.000 KM duga za elektriиnu energiju, te da je za dvije godine i иetiri mjeseca otplatio zaostala dugovanja od 105.000 KM.
Љto se tiиe dugovanja u toku mandata, on kaћe da se, nakon љto je Ministarstvo zdravlja Republike Srpske svim domovima zdravlja odobrilo da se zaduћe kod Komercijalne banke, ljubinjski Dom zdravlja kod Folks banke zaduћio 60.000 KM, љto je 10 odsto od budћeta ove zdravstvene ustanove.
"Sredstva smo utroљili za nabavku lijekova i druge potrebe ove zdravstvene ustanove", naveo je Leиiж.
On je rekao i da je u vrijeme dok je bio direktor rijeљio mnoge nagomilane probleme, te da je preko Ministarstva zdravlja uspio da ovoj zdravstvenoj ustanovi obezbijedi ultrazvuk i hemijski analajzer ukupne vrijednosti 100.000 KM.
Leиiж je rekao da je jedan od razloga loљeg stanja u Domu zdravlja љto opљtinska vlast ogluљila o zakonsku obavezu da se иetiri odsto godiљnjeg opљtinskog budћeta izdvaja za ovu ustanovu.
"Revizija poslovanja u Domu zdravlja жe pokazati ko je bio u pravu", rekao je Leиiж, dodajuжi da bi ona trebalo da bude uraрena za posljedih 10 godina.


SRNA - 13.02.2013 19:35
[You must be registered and logged in to see this link.]

Brboriж: Bosanski jezik nema lingvistiиku osnovu



BEOGRAD - Odluku o uvoрenju bosanskog jezika u pojedine љkole u иetiri opљtine u raљkoj oblasti donijele su srpske vlasti, љto u kulturnom i obrazovnom smislu moћe imati nesagledive posljedice, izjavio je Veljko Brboriж, љef Katedre za srpski jezik Filoloљkog fakulteta u Beogradu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Veljko Brboriж

Brboriж istiиe da je rijeи o ishitrenoj i nepromiљljenoj odluci od koje u lingvistiиkom i kulturnom smislu niko neжe imati koristi.
"Termin 'bosanski jezik' sa stanoviљta srpske lingvistike je neupotrebljiv. To je zaista neka vrsta kulturne љtete иije rezultate жemo tek znati u godinama koje su pred nama", kaћe Brboriж.
Prema njegovim rijeиima, u lingvistiиkom smislu rijeи je o jednom jeziku, ali struku o tome niko nije pitao.
Iako odluku o uvoрenju bosanskog jezika u pojedine љkole u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju niko nije vidio, Brboriж navodi da je sasvim sigurno da iza toga stoji saglasnost prosvjetnih vlasti u Srbiji.
"Imam utisak da je to uraрeno pod politiиkim pritiskom ali u ovom trenutku ne znam odakle taj pritisak dolazi. I to жe se saznati, veoma skoro", istakao je Brboriж.
Svjetski Dan maternjeg jezika Srbija je, smatra Brboriж, odluиila da obiljeћi uvoрenjem nepostojeжeg jezika u dijelovima иetiri grada.
To, kako je rekao, podrazumijeva promjenu nastavnog plana i programa koja se moћe vrљiti samo na poиetku ili prije poиetka љkolske godine.
On navodi da жe bosanski jezik vjerovatno predavati oni koji su na Filoloљkom fakultetu zavrљili srpski jezik ili oni koji od danas budu uиili taj novi jezik.
Pozivanje Boљnjaka iz raљke oblasti na evropska prava nacionalnih manjina kada traћe uvoрenje bosanskog jezika u љkole, Brboriж smatra izgovorom.
"To je manipulisanje jezikom, zloupotreba jezika, politiиke odluke koje nemaju lingvistiиku podrљku", istakao je Brboriж.
Razlika izmeрu srpskog i hrvatskog, srpskog i crnogorskog, srpskog i boљnjaиkog na nivou jeziиke strukture, prema miљljenju Brboriжa, ne postoji. Kod svih je, kako pojaљnjava, zadrћan Vukov model, ali je promijenjena "etiketa".
"Ovde je shvaжeno da je jezik znaиajno obeleћje nacionalnog identiteta. To nije taиno! Ima ogroman broj drћava u Evropi i svetu koje nemaju nacionalni jezik, pa im to ne smeta", navodi Brboriж.

SRNA - 21.02.2013
[You must be registered and logged in to see this link.]

LJUBINJE NAJPOZNATIJE GOLUBARSKO MJESTO U ISTOИNOJ HERCEGOVINI

KAD VISOKOLETAИI UZLETE

Sve je poиelo djeиaиkom znatiћeljom Milorada Kruniжa prema susjedovim golubovima, nastavilo poruxbinom prvog para iz Novog Sada, da bi se danas golubarstvo u Ljubinju razvilo kao ni u jednom drugom istoиnohercegovaиkom kraju. Na nebu iznad grada najviљe je srpskih i budimpeљtanskih visokoletaиa. Ovo je priиa o tome kako se doљlo do njih

[You must be registered and logged in to see this image.]
Milorad Kruniж sa srpskim visokoletaиem

Obiиno poиinje ovako: dobijeљ na poklon par golubova, napraviљ mali kavez... Sljedeжa tri - иetiri ljeta proљirujeљ kavez, broj se poveжava, rastu i tvoje ћelje - ћeliљ da ih vidiљ viљe u vazduhu, viљe u kavezu... I tu je prvi veliki problem koji moraљ razrijeљiti s roditeljima, jer mogu ti kazati "smiиi to, crni kukavиe, ta moћeљ svinju uhraniti, zar ne vidiљ koliko troљe, a niљta ne doprinose?!"

Miloradu Kruniжu (32), aktuelnom treneru Odbojkaљkog kluba "Ljubinje" ovako nisu rekli, pa on sada kaћe:
- Ja sam najpoznatiji golubar u Ljubinju, a Ljubinje je najpoznatije golubarsko mjesto u istoиnoj Hercegovini! U Bileжi i Gacku, recimo, golubara uopљte nema.
I u mom sluиaju, nastavlja, poиelo je kao i kod toliko drugih.  Sjeжam se taиno prvog kaveza, i sad kad pomislim, иini mi se da bi, prema mojim sadaљnjim saznanjima, bio mali i za jednog goluba. U ono vrijeme, negdje 1988, roditelji su mi bili zaposleni, pa me je izjutra иuvala baba. S njom sam prelazio i kod komљija, pa sam tamo vidio prve golubove kod Wege Luиiжa i Vase Mitrinoviжa, njih dva su veж tada bili momci. Jedan od njih mi je i naruиio prvi par od nekog иovjeka,  Ljubomira Dozeta,  iz Novog Sada. Taj иovjek, taj Dozet je u beogradskom listu "Zov" nudio golubove preko oglasa...

Ja sam poslije, kad sam otiљao u Novi Sad, u srednju Saobraжajnu љkolu, njega upoznao... Boћe, kao djeиak stalno sam maљtao: da mi je da budem Ljubomir! Koju god vrstu poћeliљ, on  ti je poљalje poљtom. Naruиiљ u ponedjeljak, doрu ti u petak. Tako, da ne ostanu vikendom u poљti... Vazda sam, kaћem,  maљtao da budem Ljubomir, misleжi da on ima sve vrste golubova...
A kad sam mu poslije naљao ulicu, Turgenjeva 7, u Novom Sadu, vidio sam da Ljubomir ћivi u stambenoj zgradi! Pa, gdje je golubarnik?... I onda sam saznao da Ljubomir ima mali golubarnik na selu i ide nedjeljom na novosadsku golubarsku pijacu (Temerinsku pijacu). Sve poruxbine љto mu doрy, on u nedjelju kupi na toj pijaci. Znaиi, on uopљte nije imao puno golubova... A  slao ih po cijeloj ondaљnjoj Jugoslaviji, od Ljubljane do Skoplja, shvatio da je u tome dobar posao. A ja sam, gle иuda, pet godina ћivio u zabludi da Ljubomir ima barem hiljadu golubova, jer ti poљalje sve љto poћeliљ: hoжu pismonoљe sa bijelom glavom i bijelim krilima, eto ih poљtom... Ma, љto zamisliљ, on ispuni...Od njega su nam u Ljubinje do 1991. godine stizali golubovi...E, onda u ratu je bila kriza. Te rase љto smo imali izmijeљale su se: pismonoљe su se parile sa srpskim visokoletaиima, srpski sa tiplerima... Ti su golubovi imali mijeљane karateristike, pa nisu bili, razumije se, kvalitetni... Kad sam poslije otiљao u Novi Sad, golubove sam dao Miжi Bodirogi, on ih  neko vrijeme drћao pa smaknuo... Smaknuo svoje Dalibor Turanjanin, Japu Novokmeta posao odveo van Ljubinja i njegov golubarnik se ugasio. Nastaje, dakle, period bez visokoletaиa pod Radovinjom... Ne znam pouzdano, moћda je koje dijete imalo par golubova, meрutim, to bi zakratko trajalo - dok maиka ne жapi jednog, pa onda puste drugog da odleti. Jer, љta жe im jedan golub!

U to vrijeme ja sam u Novom Sadu. Vikendom obavezno odlazim na  Temerinsku pijacu, nedjeljom se na njoj, od 7 do 12 sati, prodaje svakojaka perad. Љto se golubova tiиe, donose ih iz cijele Vojvodine, ko љta ima za prodaju, donese tu! Danas je i prodaja na toj pijaci opala,  sad na nju stigne sedamdesetak golubara... A kad sam bio treжi, иetvrti razred srednje љkole, zaticao sam na Temerinskoj  po tristo - иetiristo golubara!!! Osim golubova, nudili su  patke, guske, жurke, morke. Ma svu perad љto moћeљ sa zamisliљ.

Poslije srednje Saobraжajne, Milorad zavrљava Viљu trenersaku љkolu, љtoљta prolazi i mijenja se, ali ljubav prema visokoletaиima ostaje.

- Jednom, na nekom trenerskom seminaru ispred mene sjedi иovjek, a na kljuиevima od auta mu - golubarski prsten... Poиinje predavanje, kuckam ga po ramenu: druћe, odakle si? Iz Nove Pazove. Jesi li golubar? Jesam. Ajmo vani, kakav trenerski seminar... Po иemu si me poznao (pita dok izlazimo), Po golubarskom prstenu na kljuиevima... Draћen Paravinja je to bio. Bavi se odbojkom, golubovima, ima dobru odgajivaиnicu pasa. Od njega sam na poklon dobio prve moje jako kvalitetne golubove - golubove koji su stvarno vrijedili... Znaљ, ima goluba koji ne vrijedi ni marku, nemaju pedigre, isto tako imaљ golubove koji vrijede 5.000 evra i uz to gazda neжe da ga proda!  Zaљto? Zato љto mu pravi rezultate, obezbjeрuje kvalitetno potomstvo,  koje on kasnije prodaje... Prve kvalitetne golubove, te љto sam ih dobio od Draћena 2004. godine, razmnoћio sam i podijelio u Ljubinju. Od tada  poиinje moje ozbiljnije golubarstvo. Kod kuжe sam napravio dva velika i dobra kaveza: moraљ imati matiиno jato (nikog iz tog jata ne puљtaљ iz kaveza) - ono proizvodi one letaиe koje жeљ puљtati, i u иijem жeљ letu uћivati, odnosno golubove koje жeљ poklanjati...

Prostor gdje je matiиno jato veliиine je sobe, kavezima sam od septembra i poиetka mitarenja razdvojio muћjake i ћenke, da se ne bi parili u tom periodu. Sparujem ih oko Boћiжa... Znaљ,  иitavo proljeжe i ljeto oni se legu. Par mi izleћe po љest -sedam tura piliжa. Uvijek su dva jaja, i u 95 odsto sluиajeva iz njih izlaze muћjak i ћenka. Vrlo rijetko, kao љto vidiљ, budu dva muћjaka ili dvije ћenke... U drugom golubarniku drћim samo one letaиe koje puљtam. Svaki par u matiиnom jatu ima boju prstena, a i njihovim ptiжima stavljam prstenove iste te boje. tako da pratim tu liniju... Imam kvalitetno matiиno jato, ono je osnov za dobro golubarenje...

U Kruniжevom matiиnom jatu sada su budimpeљtanski visokoletaиi, a zanimljiv je put i kako je do njih doљao.
- Radeжi kao odbojkaљki trener u Novom Sadu, u sali gdje sam trenitrao ekipu, sluиajno upoznajem portira Peru Burgiжa, golubara koji ima fanstastiиne rezultate sa budimpeљtanskim visokoletaиima i pismonoљama, takmiиi se u obje kategorije. Otiљao sam kod njega u golubarnik, Pero mi je poklonio prvi par, rekavљi: evo, ali doжi жeљ ti, opet, kod mene... Naslutio je da жe mi se svidjeti. I, relativno brzo kod njega sam kupio joљ tri para... Srpske visokoletaиe koje sam imao kod kuжe u Ljubinju poklonio sam Miri Deliжu iz Trebinja, Daliboru Daki Turanjaninu i Boћi i Ћelji Жuzulanu iz Ljubinja i Veliboru Novokmetu iz Duboиice, i oni sad svi imaju srpske visokoletaиe, a sam sam se posvetio budimpeљtanskim visokoletaиima. Ne kaћem da se jednom opet neжu vratiti srpskim, ali sad uћivam u karaktersitiikama budimpeљtanskih. Prije nas golubarstvom su se ovdje bavili Branko Жuzulan, Brano Turanjanin i pokojni Slavko Bato Turanjanin, oni su drћali prevrtaиe. Budimpeљtanski visokoletaи je rasa stara 200 godina, srpski je nastao poslije Drugog svjetskog rata... Uz to budimpeљtanski se ne da lako sokolu, osjeti ga pet sekundi ranije od srpskog visokoletaиa, a to je ogromna prednost... prednost koja иesto ћivot spasava!  U matiиnom jatu trenutno imam osam parova - do avgusta жe od njih biti 80 potomaka... Brza je reprodukcija, ako su im uslovi odgovarajuжi.

Sivi soko je najveжi neprijatelj i visokoletaиima i golubarima.
- Jeste, najиeљжe ih napada. Razmiљljao sam i o tome zaљto sjevernije u Hercegovini nema golubara i zakljuиio da je to ponajviљe zbog njega. Znaљ, on se gnijezdi иeљжe u tim krajevima u crnogoriиnim љumama i na visokim stijenama. I tamo ga sigurno ima viљe, iako je i nama ovamo sivi soko prava mora. U periodu kad soko pravi gnijezdo, od kraja marta i tokom cijelog aprila, tad je potpuno posveжen odnosu sa ћenkom i leћanju na jajima - tad uopљte ne napada naљa jata.
Meрutim, kad mu se izlegu ptiжi, tad bjesomuиno juriљa tokom cijelog dana. Pustiљ golubove, za dva minuta ih je vidio - i eto ga! Maj i jun, pa nekad i u julu, tad je najagresivniji, tad mnogi vosokoletaиi zaglave! Meрutim, starog iskusnog budimpeљtanskog visokoletaиa, znaиi onog koji je i ranije letio, i najiskusniji soko teљko moћe da stigne i ulovi, a soko, kao љto vjerovatno znate, napada samo u letu... na zemlji nikada. Za nas je prava napast, mada mi cijenimo njegov vid, snagu, uopљte njegovo viteљtvo i simboliku.

Golubove nam napada i jastreb, ali poљto je glomazan i slabo manevriљe, visokoletaиima ne moћe niљta. Jastreb je opasan za prevrtaиe, oni su sporiji, a uz to je i podao, jer napada goluba na kuжnom krovu...Tu je kobac, meрutim on moћe da nam odnese pokojeg mladog goluba na prvom ili drugom letu, veж onaj koji treжi put leti жe mu izbjeжi!

Nakon ovoga Milorad Kruniж жe nam ispriиati i u иemu je иar leta visokoletaиa:
- Visinu golubari procjenjuju golim okom. Dok se vidi rad krila, nije preљao 800 metara. Kad vidiљ od njega samo jednu taиku u visinama, to je 1.000 do 1.200 metara. Kad ga potom ne vidiљ uopљte, znaиi da je otiљao u nevidljivost, iznad 1.200 metara!  U propozicijama stoji da golubovi sa sat vremena moraju otiжi u nevidljivost i u nevidljivosti se zadrћati barem pola sata i opet se odozgo pojaviti! To su pravila. Najиeљжe lete oko hiljadu metara! Lete od иetiri do deset sati prije nego љto se vrate u golubarnik, a na takvom letu golub moћeda izgubi i do treжine svoje teћine!!! Vrlo nezgodne su im vazduљne struje, odvuku ih.  Jednom sam pustio sedam mladih golubova. Milina ih bilo gledati, leћao sam na golubarniku, gledao u nebo i uћivao... Kad poslije - nema nijednog... Hm. Zvao me potom Kundaиina iz Dabra (Berkoviжi): maиka mu uhvatila goluba pred kuжom s mojim prstenom. Zvao me иovjek iz Konavala, naљao goluba s mojim prstenom. Upali u jaku vazduљnu struju i odnijela ih. Љta жu s njim, pita me onaj iz Konavala,  hoжu li ti ga donijeti u Ljubinje?
Jok, brate bogami, velim,  nego doрi daжu ti joљ jednog, pa i ti golubari. Najbolje ti je visokoletaиe pustiti ljeti, ujutro u 5 sati, da odu uvis dok je hladno, jer na svakih sto metara temperatura opada za jedan stepen! Ja se tako probudim ljeti, u 5  ujutro, pustim ih, leћim na golubarniku i gledam! Gledam i uћivam. Joљ bolje je ako imam druљtvo, ako mi doрu i ovi ostali golubari pa to zajedniиki gledamo i komentariљemo. Biжe nas i viљe.

Imam, naime, pet mladih komљija, osnovaca: Radovan Ljubenko, Nemanja Brboriж, Matija i Pavle Gordiж i Kosta Janjiж. Oni su preko mog golubarnika zavoljeli golubove, ovog ljeta i oni oиekuju prve ptiжe u svojim kavezima. I, kao љto u Srbiji kaћu: ko jednom proguta paperje taj иitav ћivot ostaje golubar!
Tako жe biti i sa njima. Ko jednom zavoli golubarstvo, nikad ga ne napuљta, odnosno nikad ne prestaje da voli golubove. Moћeљ ti prekinuti s uzgojem na neko vrijeme, kao љto je i sa mnom bio sluиaj, ali ta strast иuиi vjeиno u tebi!
I kad vidiљ golubove - srce ti zaigra. Zato sam sreжan љto su ovi djeиaci iz moje ulice to zavoljeli. I sad,  definitivno sam siguran da жe joљ dugo i dugo iz  naљih Prekopaca golubovi letjeti visoko u nebo! I da жemo u njihovom letu uvijek iznova uћivati!

PISMONOЉE STIGLE IZ LJUBINJA DO NOVOG SADA
Kad smo bili klinci, ja i Gaљo Vujoviж, priиa Milorad Kruniж, njemu je otac od njegove ujne iz Novog Sada donio par pismonoљa. Gaљo ih je zatvorio u kavez za papagaje. I jednog dana, ko жe znati kako, kavez za papagaje se prevrnuo i golubovi su izletjeli... Kad za koji dan zove ga taj prijatellj iz Novog Sada i pita: Gaљo, љto si pustio golubove, evo ih ovamo, vratili se u golubarnik!
Eto, to su ti pismonoљe. Golubovi kakvi  se takmiиe i u onoj иuvenoj Trci od milion dolara u Juћnoafriиkoj Republici, gdje finalna trka poиinje sa 700 kilometara i gdje se sve pretvara u pravi spektakl. Priиa se da je neki Kinez za pobjednika ove trke vlasniku ponudio 280.000 dolara za tog goluba!

Piљe: Ћarko JANJIЖ
[You must be registered and logged in to see this link.]

Парастос и освећење споменика дванаест страдалих беба у збјегу у Илији


У љубињском селу Бјелошев До, уз присуство многобројне родбине, мјештана и осталих вјерника, јутрос је Епископ Григорије одслужио парастос дјеци страдалој у збјегу у Илији 1941. године. 1941. године, у збјегу од усташа, у периоду између јуна и октобра мјесеца, у планини Илији, у нељудским условима, од глади и болести, умрло је 12 беба од којих је 9 било у првој години живота.


[You must be registered and logged in to see this image.]

ИМЕНА 12 СТРАДАЛИХ ЉУБИЊСКИХ БЕБА

Биљана (Илије) Турањанин, Бојана (Благоја) Михић, Бора (Божидара) Јањић, Драго (Гојка) Рудан, Душан (Славка) Топаловић, Јово (Војислава) Козић, Јелена (Ристе) Сулавер, Милена (Боже) Брборић, Радојка (Ђоке) Ликић, Радојка (Николе) Рудан, Спасоје (Гојка) Рудан, Спасоје (Ћетка) Сулавер

[You must be registered and logged in to see this image.]


Након што је освештао споменик, присутнима се обратио и епископ Захумско-херцеговачки и примоски Григорије:
„ Не вјерујем да данас постоји љепше мјесто гдје бисмо се могли састати, ни свијетлији гроб који бисмо могли опојати, зато је браћо и сестре наша огромна захвалност онима који се досјетише да се подигне једно овакво спомен обиљежје, које овако лијепо украшено, ништа друго не свједочи до васкрсење, као и побједу правде над неправдом, свједочи посрамљење таме од свјетлости, те посрамљење зликоваца од невине дјеце“ Он је поручио да ми нашу кућу требамо градити на доброти, честитости, на темељу ових 12 беба и на темељу оних 12 из овога рата, умрлих у Бањалуци, те да је оно што је свијетло и честито у српском народу, невиност и дорбота, страдање на правди Божијој, онда када неко пожели и помисли да може да нас истријеби.“Ова дјеца овдје пострадала, и свако дијете пострадало, свједоци су да је злочинац – злочинац и да је праведник – праведник. Да Бог да, да наш народ никад не заборави ове жртве, да Бог да да се никад не понови да мормо бјежати у ове планине, да Бог да иако морамо бјежати, боље да бјежимо, него да ми гонимо друге или туђу дјецу, да Бог да да будемо храбри одлучни и мудри, вјерни Богу и нашим потомцима, да буде мир и покој овим светим душама, нека је мир и вашим душама браћо и сестре, хер сте велико дјело учинили и свима нама радост приредили. Христос васкрсе и нека лака земља овим жртвама. „

[You must be registered and logged in to see this image.]

Месингане плоче за овај споменик донирала је породица Жарка Михића из Смедерева, а сам Жарко је и један од преживјелих у споменутом збјегу.

„Посебну захвалност дугујем директору Секретаријата за вјере, Јову Турањанину, без чије финансијске подршке ово спомен обиљежје не би заживјело, као и епископу Захумско-херцеговачком и приморском Григорију што је својим доласком увеличао овај, за све нас, веома важан догађај“. – нагласио је Слободан Турањанин.
Он се захвалио и мјештанима села Бјелошев До, који су у складу са својим могућностима, одржавали гробље у којем се овај споменик и налази.

[You must be registered and logged in to see this image.]

На самом крају данашњег догађаја, присутнима се обратио и директор Секретаријата за вјере Јово Турањанин:„Срећан сам што сам могао допринијети да се ово мјесто у задњи час отргне од заборава и да сљедећим генерацијама остане на сјећање и памћење, јер ово мјесто, осим што је мјесто злочина, треба да буде и мјесто сјећања, памћења и учења. Обиљежили смо наша стратишта, као што су Ржани до, Капавица, Пандурица, Чаваш, отргли их од заборава и оставили нашим поколењима да се сјећају и да никад не забораве! „

[You must be registered and logged in to see this image.]


извор:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Иedo Рordan ћivi usred minskog polja: Sam deaktivirao 500 mina!

LJUBINJE - Иedo Рordan (67), poljoprivrednik i stoиar iz ljubinjskog sela Miљljen, veж viљe od 20 godina ћivi usred minskih polja, zaostalih iz proteklog rata, i do sada je sam deaktivirao иak 500 mina!

[You must be registered and logged in to see this image.]


Nekada je Иedo bio vodiи stranim deminerima i to je jedini period njegovog deminiranja koji mu je bio plaжen.
"Ni danas mi nije iљиezao strah od mina, ali sam, uvidjevљi odmah nakon rata da mi je kuжa udaljena od minskih polja svega 500 metara, gdje su mi ovce poиinjale ulaziti u minska polja i stradavati, odluиio da sam pokuљam kidati njihove silkove, deaktivirati ih, dizati im upaljaиe i evo me do danas ћivog i zdravog", priиa Рordan.
Od mina mu je stradalo tridesetak ovaca, ali mu je najstraљniji bio gubitak komљije Milivoja Samopjana prije osam godina, koji je иuvajuжi ovce i sam izgubio ћivot. Inaиe, u ovom selu danas ћivi samo njih иetvoro.
Osim Milivoja, stradala su ovdje i dvojica vojnika, joљ dvojica daljih komљija, ali sve to nije obeshrabrilo Иedu da nastavi svoj posao, jer, kako dodaje, od neиeg se mora ћivjeti.
Kaћe da je, sluћeжi vojni rok, bio u inћinjeriji, ali je i kasnije kao radnik ljubinjskog "Graрevinara" nauиio poneљto o eksplozivima, pa je sve to znanje, povezujuжi ga logiиki, primijenio u svojim deminerskim aktivnostima.
"Stradavali su ovuda, nekom seljaku konj, nekom krava, nekom ovca, tako da mladima koji su se odavde raselili nije ni padalo na pamet da se vrate u selo, a ovo starih љto je ostalo polako odumire, jer ni mi ne bismo voljeli da naљa djeca ћive ovdje, a imamo dva sina, jednog u Ljubinju, a jednog u Njemaиkoj, i oba sa familijama", kaћe supruga Mara.
Ne zna, kaћe, koliko je na ovaj naиin njen suprug spasio ћivota, i ljudi i stoke, ali je svjesna da radi opasan posao.
"Ovdje sam se susretao sa brojnim ubojitim minama, razliиitih vrsta, koje mi nazivamo kukuruzaиe, klackalice, paљtete, ali je najopasniji takozvani prom 1, koji je i nagazna i potezna mina, pa se teљko spasi ko se naрe u polju ovih ubojitih naprava, иije je dejstvo, kaћu, i preko 50 godina", objaљnjava Иedo.
Zanimljivo je da je, i u vrijeme dok demineri nisu obiljeћili minska polja, ovaj Hercegovac znao gdje su mine postavljane, ravnajuжi se uglavnom prema zaostalim bunkerima, kojih i danas ima u ovoj nekadaљnjoj zoni razgraniиenja borbenih dejstava.


V. DUKA - 17.07.2013
[You must be registered and logged in to see this link.]

Слава храма у селу Крајпоље код Љубиња


У понедељак 19. августа 2013. године на Свето Преображење Господње свечано је прослављена слава храма у селу Крајпоље код Љубиња. Свету Литургију служио је свештеник Саша Којовић. Послије Литургије пререзан је славски колач и освећено грожђе, а након тога наставио се сабор око трпезе коју су припремили мјештани.

[You must be registered and logged in to see this image.]

ostatak fotki na linku: [You must be registered and logged in to see this link.]

Slobodan Novokmet iz Ljubinja uћiva u svom mirisnom polju


Slobodan Novokmet, nezaposleni nastavnik fiskulture iz Ljubinja, jedini je uzgajivaи lavande u Ljubinju i okolini pa, iako njegovo zanimanje nema nikakve veze sa uzgojem ove sredozemne kulture, danas u Ljubinjskom polju ima oko 2,5 dunuma ove mirisne biljke.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ovaj Ljubinjac nam priиa da se ipak odmalena sa porodicom bavio poljoprivredom i razmiљljao o tome da zapoиne uzgoj neke kulture kojoj neжe biti potrebna velika briga, a koja жe uspijevati i na loљijem tlu, odnosno, manje plodnom zemljiљtu pa se odluиio za lavandu u иijem mirisu danas uћiva.
"Lavanda se kao izbor sama nametnula pa sam prve zasade posadio joљ prije deset godina, da bih danas uzgoj ove biljke proљirio na oko dva i po dunuma", kaћe ovaj vrijedni Ljubinjac.
Iako mu je onaj prvi zasad na njivi povrљine od oko dunum u potpunosti izgorio u poћaru, Slobodan  ipak nije odustao od lavande, veж je zasadio nove povrљine.
Kaћe da su prednosti sadnje ove biljke ogromne, tim prije љto Ljubinje nije toplo poput trebinjskog kraja, veж temperature znaju biti znatno niћe, a lavanda trpi hladnoжu i do minus 20 stepeni Celzijusa, odnosno, neki hibridi i do minus 30, ali je ovo i izuzetno otporna biljka koja dobro trpi parazite i praktiиno ne obolijeva pa je nije potrebno ni hemijski tretirati.
"Osim svega toga, zajedno sa иinjenicom da dobro uspijeva i na posnom tlu, u prilog joj ide joљ jedna stavka, a to je da se ova biljka okopava samo do druge godine", kaћe Slobodan.
Nije mu, navodi, iљla u prilog иinjenica љto su mu bila potrebna velika poиetna sredstva, jer na jedan dunum se sadi oko 2.000 sadnica, tako da je na njegovom posjedu od 2,5 dunuma morao zasaditi oko 5.000 strukova, a svaki struk koљta od jedne do иetiri mareke, ali ga to nije obeshrabrilo.
Raиunica je, dalje, prosta i skupa, jer onaj ko ne ћeli rizikovati, taj ne kupuje najjeftiniji sadni materijal koji je po pravilu i najloљiji, ili proizvodi svoj pa se Slobodan odluиio na varijantu u kojoj se viљe namuиio, ali nije morao imati poиetni ulog pa je i rasadnik uzgojio sam.
"Potroљio sam popriliиno mnogo vremena i truda da bih doљao do sadnog materijala na naиin љto sam oћilio reznice, gdje sam zaista potroљio mnogo vremena, ali mi se nije ni ћurilo, tako da sam sve uradio sa tolikim uspjehom da mi je jedan dio i preostao za prodaju", kaћe Slobodan.
Prema njegovim iskustvima se na jednom dunumu u hercegovaиkom kraju moћe ubrati oko 70 kilograma lavande, ali je, prema njegovim iskustvima, za pristojan ћivot od uzgoja ove biljke potrebno dvadeset dunuma, љto je zasad nemoguжe, pa od svoja dva i po dunuma jedino moћe potpomoжi kuжni budћet.
Ne razmiљlja joљ ni o destileriji koja bi bila isplatnija, ali skuplja varijanta, ali se sve to moћda ostvari jednoga dana, jer, kako dodaje, Ljubinjci su vrijedni ljudi.

Kleopatra koristila vodicu

Lavanda  vuиe porijeklo s grиkih ostrva i nosi sa sobom istoriju dugu 2.500 godina. Jedni su lavandu smatrali cvijetom nevinosti i иednosti, dok su joj drugi pridavali jaka afrodizijaиka svojstva. Legenda kaћe da je upravo lavandina vodica pomogla kraljici Kleopatri da zavede rimskog imperatora Cezara.

Lijeиi nesanicu

Lavanda je od davnina koriљжena za lijeиenje nesanice, bolesti nerava i loљeg varenja. Osim љto opuљta miљiжe, smiruje nervozu i uznemirenost, иaj od lavande djeluje blagotvorno i u sluиajevima poremeжaja spavanja. Dvije kaљiиice cvijetova lavande prelijte љoljom vrele vode, ostavite da odstoji deset minuta i procijedite. Иaj zasladite medom i pijte dvije љolje dnevno, jednu obavezno prije spavanja.

VESNA DUKA - 15.09.2013
[You must be registered and logged in to see this link.]