Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

Jovo Turanjanin: Prioritet obnova Ferhadije

Razgovarala: Danka VUJIИIЖ

30.01.2008 20:26

Direktor Sekretarijata za vjere u Vladi Republike Srpske Jovo Turanjanin najavio je da жe u 2008. godini prioriteti tog sekretarijata biti obnova Ferhad-paљine dћamije u Banjaluci i Aladћa dћamije u Foиi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Takoрe, Sekretarijat жe pomoжi i izgradnju najveжeg hrama u BiH, a treжeg po veliиini na Balkanu - tj. hrama svetog Save u centru Foиe.

NN: Љta je uz pomoж novca iz Sekretarijata realizovano u protekloj godini?

TURANJANIN: Budћet s kojim raspolaћe Sekretarijat iznosi neљto preko 1.300.600 KM. Srpskoj pravoslavnoj crkvi ide 45 odsto sredstava, 35 odsto Islamskoj zajednici, te 20 odsto Katoliиkoj crkvi i Jevrejskoj zajednici. Srpska pravoslavna crkva, koja ima pet eparhija u RS, uvijek Sekretariju dostavljala zahtjeve i u dogovoru sa direktorom odreрivani su prioriteti. Tako je, recimo ovaj mjesec prioritet saborni hram svetog Save u Foиi, sljedeжi mjesec je prioritet, primjera radi, u Eparhiji
zvorniиko-tuzlanskoj manastir Sase. U Sarajevu je prioritet manastir Lovnica, a u Eparhiji banjaluиkoj hram Hrista spasitelja. U okviru Katoliиke crkve se takoрe utvrрuju prioriteti, a Islamska zajednica odnosno njen Rijaset, iz Sarajeva je u 2007. godini dostavilo svoje prioritete meрu kojima je i Aladћa dћamija u Foиi, Ferhad-paљina
dћamija u Banjaluci itd.

NN: Љta je najprioritetnije u ovoj godini, koji su vam ciljevi?

TURANJANIN: Sad жemo se obratiti pismeno Rijasetu u Sarajevu da dostavi svoje proritete, a obratiжemo se i naљim episkopima koje жe opet dostaviti svoje prioritete, kao i Katoliиkoj crkvi i Jevrejskoj
zajednici.

NN: Pored banjaluиke Ferhadije, koji жe joљ islamski vjerski objekti biti obnovljeni uz pomoж Sekretarijata?

TURANJANIN: Neki objekti su veж i zavrљeni. U Prijedoru je zavrљena Careva dћamija, obnavlja se u Foиi Aladћa dћamija, a obnova Ferhadije je takoрe poиela. U Љamcu je takoрe bila dћamija prioritet. Izgradnja i obnova Aladћa i Ferhad-paљine dћamije, kao spomenika kulture koji su bili u katalogu UNESCO-a, je mukotrpna, dugotrajna i skupa љto znaиi da realno nije oиekivati da bude brzo zavrљena.

NN: U Foиi se gradi pravoslavni vjerski objekat koji je najveжi u BiH, a treжi po veliиini na Balkanu. Da li жete pomoжi njegovu
izgradnju?

TURANJANIN: Pomoжiжemo izgradnju hrama jer oиigledno je da se na podruиju Mitropolije dabrobosanske ovaj hram iskristalisao kao prioritet. Sekretarijat se i do sada u velikoj mjeri ukljuиio u priиu oko izgradnje temelja hrama, ali i samog projekta. Mi жemo i dalje nastaviti pruћati, prije svega, materijalnu podrљku. Radi se o gabaritnom, velikom hramu koga treba isfinansirati, ali uz dobru volju naиelnika opљtine Foиa i drugih ljudi dobre volje, kao i Vlade RS, to жe, nadam se, biti zavrљeno.

NN: Kakav je odnos Sekretarija prema jedinim obrazovnim ustanovama Srpske pravoslavne crkve u BiH - Bogoslovskom fakultetu i Bogosloviji u Foиi?

TURANJANIN: Duhovni zavodi ili Bogoslovski zavodi u Foиi su u sastavu љkolstva RS, a to znaиi da dijele materijalnu i drugu vrstu pomoжi kao љto to dijele i drugi љkolski zavodi. Dakle, nema viљe one podvojenosti koja je bila u ranijem politiиkom sistemu, da su te љkole bile odvojene ili da su bile iskljuиivo "na teretu" crkve, itd. Sada su one, kratko i jasno reиeno, na budћetu. Naravno, ta sredstva, kao љto inaиe sredstva koje se izdvajaju za љkole, nisu moћda neki put dovoljna, ali dobro je da se doиekalo da ti bogoslovski zavodi budu uvrљteni u sistem љkolstva i da u tom pogledu dijele sudbinu sa ostalim љkolama.

NN: Studente na Bogoslovskom fakultetu u Foиi stipendira Ministarstvo vjera Srbije.

TURANJANIN: Oni imaju za to predviрena sredstva, ali mi nemamo. Mi imamo u skromnom budћetu srestva za obnovu i rekonstrukciju crkava i vjerskih objekata, љto je sasvim prirodno, jer ovaj rat se vodio moћda najћeљжe po vjerskim љavovima. Naћalost, mnoge bogomolje su stradale.

NN: Po Vaљem miљljenju, da li su Islamska zajednica u BiH i Katoliиka crkva zadovoljni radom Sekretarijata?

TURANJANIN: Mislim da jesu. Zaista nije moje da ocjenjujem, njihovo je da kaћu, ali na osnovu kontakata koje imaju sa Sekretarijatom, konkretno sa mnom, to se da vidjeti. Kao љto rekoh, nema niљta uvijeno ili sakriveno. Ono љto stvara problem iskreno meni, poљto u kontinuitetu dugi niz godina radim ovaj posao, jeste љto ne znam љta drugi entitet u tom pogledu daje. Oиigledno daje - na primjer Kanton Sarajevo je izdvojio 200.000 KM za rasvjetu Saborne crkve u Sarajevu itd. Vjerovatno ima i drugih davanja, ali mi nemamo javnost, odnosno transparentnost, ne znamo љta je to joљ. Dakle, u drugom entitetu ne postoji nikakav organ.


Izvor: Nezavisne novine

Злочин није заборављен

Datum: 15.06.2008 22:00
Autor: Ж. Јањић

ЉУБИЊЕ - На јами Гумна код љубињског села Капавица, на Тројичиндан је, по традицији, одат помен за 115 жртава усташког злочина геноцида из 1941. године. Жртве су били Срби, мјештани овог и сусједних села Ранковаца, Убоска, Влаховића и Поцрња.

[You must be registered and logged in to see this image.]

У злогласној акцији, на Тројичиндан, 8. јуна 1941. усташе су у ову јаму, завезавши им очи и руке, бациле или код ње стријељале 104 Србина, а претходно су још 11 убили приликом хапшења по поменутим селима. Ипак, 54 Србина су у посљедњи час успјела побјећи од гротла саме јаме, и остати свједоци тешког злочина. Посљедњи од њих, Рајко Ћук из Убоска, умро је лани у 92. години живота.
Па премда више нема живих свједока страдања на Гумнима, педесетак потомака недужних жртава, као и мјештана из ових пет села, паљењем свијећа и поменом имена мртвих још једном је поручило да злочин није заборављен.
Осим у ову јаму, усташе су 1941. године, тридесетак Љубињаца бациле у јаму Пандурицу, а још многе похапсили и депортовали у логор Јасеновац, одакле се више никад нису вратили.

24.06.2008.

Ljubinje: "Rekreacija i socijalizacija djece"

[You must be registered and logged in to see this image.]

U okviru projekta ’’Rekreacija i socijalizacija djece’’, 14 djeca sa podruиja opжine Ljubinje ljetovaжe u Kumboru na crnogorskom primorju.
U ljubinjskom Centru za socijalni rad potvrрeno ja da жe krajem augusta na ljetovanje otputovati djeca sa posebnim potrebama, kao i djeca iz viљeиlanih porodica.

Troљkove ljetovanja ljubinjskih maliљana snosiжe Javni fond za djeиiju zaљtitu RS-a.

(FENA)

Парцеле мале, а приноси велики

Datum: 26.06.2008 22:00
Autor: Ж. Јањић

ЉУБИЊЕ - Са првим откосима озимог јечма, по јаким жегама, отпочела је овогодишња жетва на херцеговачком југу у Поповом, Љубињском и Убалачком крашком пољу.

И већ на самом старту, љубињски ратари се озбиљно кају што су у три поља под озиме културе засијали само 37 хектара, јер ће, процјењују, ово бити једна од најроднијих година посљедњих деценија.
- Још немамо прецизних података о приносима. Међутим, голим оком је видљиво да су сва житишта у одличном стању, да им је овогодишњи климатски распоред, без вјетра и града, са доста киша у прољећном периоду и сада сунца на крају и те како погодовао - рекао је руководилац љубињске општинске службе за пољопривреду Драгољуб Сорајић.
Он истовремено подсјећа да се жетва неће прекидати, уколико то временске прилике дозволе, јер одмах послије озимог јечма на реду су озима пшеница и тритикала, па затим све јаре културе - под којима је укупно 90 хектара - са којих би и посљедњи клас требало да буде скинут до половине јула.
Већину љетине пољопривредници ће употријебити за сточну храну. Од свих житарица тако ће најчешће завршити јара зоб, коју су Љубињци засијали на 50 хектара и од које ће три четвртине покосити у зеленом стању и балирати, док ће само једну четвртину комбајнирати.
Највеће сјетве у овом источнохерцеговачком крају биле су током ратних и поратних година, док још Љубињско поље није било под вишњом, када се засијавало по 200 хектара парцела. Ова година је, наравно, немјерљива с тим, али ће ратари ако успију да сакупе сву садашњу љетину идуће сезоне у сјетву кренути с много више амбиција.

izvor
[You must be registered and logged in to see this link.]

mashala za velike prinose,super....
nego me bas zanima koje 14oro dece ce ici na to letovanje,nesto mi tu trulo...to ce neko da zloupotrebi polozaj 100% isto kao i s onim kreditima...daj boze da se varam

Браћа чекају понуде

Datum: 08.07.2008 22:00
Autor: Ж. Јањић

ЉУБИЊЕ - Највиши близанци у европској одбојци, Љубињци Aнђелко и Миленко Дангубић, високи по 208 центиметара, тренутно се одмарају у завичају и чекају понуде за наредну сезону.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Мада су каријеру заједнички почели у подгоричкој Будућности, ова два 24-годишњака одавно не играју у истим клубовима, па се тако и сами сретну за вријеме љетњих такмичарских пауза. Aнђелко је, као средњи блокер, полусезону провео у кипарском Дионисосу из Пафоса, а потом одиграо и три утакмице у дресу грчког прволигаша Етникоса из Aлександропулоса, док је Миленко цијелу сезону био коректор Металург Беле из Могиљева и с њим освојио друго мјесто у првенству Бјелорусије.

- Нажалост, ни овај одмор у завичају није ми се баш посрећио - жали се Aнђелко, показујући загипсану поткољеницу и наставља:

- На једном лакшем тренингу с љубињским одбојкашима повриједио сам лигаменте и морао сам хитно у Подгорицу код мог некадашњег доктора - ортопеда Мирослава Кезуновића. Ипак, биће све добро за петнаестак дана. За то вријеме ћу сакупљати понуде, а волио бих да добијем ангажман у неком од румунских клубова, јер ми у тој земљи игра и дјевојка Брижитка Молнар која је иначе и репрезентативка Србије, с којом сам у вези двије и по године.

За разлику од њега, Миленко нема таквих посебних жеља, док се одмара у завичају под Радовињом. Опредијелиће се, каже, за клуб који му понуди више новца, без обзира на то из које је земље. Оба очекују да ће уговоре потписати до средине јула.

У међувремену с пажњом прате наступе Србије у Свјетској одбојкашкој лиги, посебно Aнђелко - јер је и сам, као средњи блокер репрезентације Србије и Црне Горе, двије године учествовао у том елитном такмичењу.

izvor
[You must be registered and logged in to see this link.]

Крашка поља миришу кадуљом

Datum: 23.07.2008 22:00
Autor: Жарко Јањић

[You must be registered and logged in to see this link.]

Дар Цркви у Љубињу
од г.Јове Турањанина


[You must be registered and logged in to see this link.]

У мају ове године, у Новом саборном храму Христова Рођења постављен је централни полијелеј. Велики и богато украшени полијелеј, на коме осим 220 сијаличних мјеста, стоје 24 веће и 16 мањих икона, израђен је у Грчкој.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Цркви у свом родном крају, овај полијелеј је даровао г. Јово Турањанин, министар вјера, односно директор Републичког секретеријата за вјере у Влади Републике Српске.
На спомен-плочици, на полијелеју стоји запис: „За живот, здравље и спасење својих Љубињаца -придарио- Јово Турањанин, са породицом, 2008. године.

ЦО Љубиње

izvor : [You must be registered and logged in to see this link.]

Освјештање конака
у Рђусима



[You must be registered and logged in to see this link.]

Ових дана интезивно се ради на уређењу конака на метоху Тврдошког манастира на Рђусима. Предсједник Одбора за изградњу, начелник општине Љубиње г. Веско Будимчић, казао је да су радови при крају и да ће свечаност отварања конака бити на Илин дан 2. августа, када се код Цркве Вазнесења Господњег на Рђусима традиционално одржава народни сабор.


[You must be registered and logged in to see this link.]


izvor : [You must be registered and logged in to see this link.]

e ovo ti je kad covjek nema ideju o cemu bi pisao,a mora da preda clanak,pa onda nalupeta kojesta...prestao sam citati na polovini... ufff

Da vam opriиam

Kmetska mrћnja

O ponovnom иitanju romana Progon Hasana Жesiжa

Ponovo sam proиitao Progon, roman Hasana Жesiжa, ovdaљnjim иitateljima nepoznatog pisca. Kaћem ponovo, jer sam ga иitao u rukopisu i nakon љto je iziљao u Zorou - podatak koji govori sam za sebe. Roman se sastoji iz dva dijela: Pred povodanj i Prolom. U prvom dijelu, glavni junak i kazivaи romana Smail Isakoviж, ћitelj hercegovaиkog sela Vlahoviжi kod Ljubinja, priиa o onome љto mu se deљavalo, njemu i njegovoj porodici, punih dvadeset pet godina, do rata u BiH, a u drugome o onom љto mu se dogaрalo za vrijeme i poslije rata. I mada je rijeи o uspjelom knjiћevnom tekstu u kojem su oba dijela pribliћno jednake vrijednosti, meni je, u oba иitanja, bio neuporedivo zanimljiviji prvi dio.

Jer Smailova priиa o onom kroz љta je prolazio u ratu mnogo me nije iznenaрivala, ako me uopљte iznenaрivala, poљto su ta zbitija manje ili viљe poznata svima nama koje je joљ jednom, na ovoj vjetrometini, stigla istorija koja je, kako kaћe Liton Strejиi, spisak sramota ljudskog roda, a Smail je zaista imao љta da zakaiti na taj spisak. Ali onim љto je Smaila snalazilo prije rata bio sam ne jednom zaprepaљten, prvo, zato љto su mi te stvari bile posve nepoznate, jer u komunistiиkom vaktu, koji se odlikovao politikom zataљkavanja, nije bilo naиina ni moguжnosti da ih doznamo, i, drugo, zato љto zdrav ljudski mozak teљko prihvata, ili uopљte nije u stanju prihvatiti da su takve stvari, za vrijeme Titovine, bile moguжe, a jesu, ne samo moguжe nego su i nepobitne, jer glas i jezik kazivaиev, koji posjeduje nemale иari љto ih nudi dijalekat, nepotkupljivo su istiniti do u sitnice. O иemu se radi?

Smail Isakoviж je u Vlahoviжima kupio imanje od Zeжe koji se takoрe zvao Smail, vjerovatno sluиajno, ali u tekstu romana to prestaje biti sluиajnost, jer u oиima vlahoviжkih Srba ono je bio pas, a ovo mu brat, ali je ubrzo od Joљe Mutapиije doznao gdje je doљao: "Sluљaj", kaћe, "bolan, ne treba ti se boriti, ti neжeљ ovdje moжi opstati. Da ti je zub koliki u krmka!" Svoj monolog pjani Joљe zavrљava rijeиima: "I sluљaj, mi жemo se boriti svijem silama i neжemo birati srestva da te oжeramo."

Na sljedeжih osamdesetak strana romana, Smail жe nas voditi kroz dvadesetpetogodiљnji pakao svog ћivota u selu gdje je on bio jedini Musliman. Pakao koji moћe da ilustruje, potvrdi i dokaћe hiljadama priznanica i dokumenata koji govore o zaludnoj borbi za mrvu ljudskog dostojanstva i joљ zaludnijoj borbi za zeru pravde. Saznaжemo иak i љta Smailova ћena i djeca sanjaju u tom paklu: "Tako je to njima u krv uljeglo da oni sanjaju po noжi da poљtar donosi pozive, da mene hapse, da njih gonjaju da ih podave, da ih uniљte, svaku noж je tako", a biжe nam prikazano, do u potankosti, i s velikom snagom koja prvenstveno potiиe iz pune istinitosti jeziиkog akcenta ove knjige, љto izaziva primisao da su Smailove ispovijesti snimane na magnetofonu, љta su sve vlahoviжki Srbi, osobito иlanovi SK, u sprezi s ondaљnjom vlaљжu, poduzimali da "Turиina" otjeraju.

Meni ni prije rata nije bila posve nepoznata srpska mrћnja prema "Turcima", i kad Duљan Ljubenko, negdje na poиetku romana, kaћe Smailu: "Jerbo, Turиin, ako dobro djelo uиini Srbinu sluиajno, on mu nije to uиinio љto on ima obraza i karaktera, nego mu je on od straha uиinio dobro djelo", pisac ovih redaka kaћe: Ti, Smaile, zbilja znaљ Srbe, svaka иast, a kako ih i ne bi znao kad si ih vlastitom koћom prouиio! Jer meni Ljubenkove rijeиi u sjeжanje vraжaju sliиne srpske, najиeљжe seljaиke, ali, bogami, ne samo seljaиke priиe otprije povodnja, da se izrazim Жesiжevom rijeиju, a sve su se one, u biti, svodile na isto: Turиin fin? Ma bjeћi tamo! Svi su oni fini zato љto moraju, љto im ne ostaje drugo, љto ih je strah, a pitao bih te ja kakvi su da im se neљto vrati begovski vakat!

Ali, dok иitam Smailovu ispovijest, bespoљtedno istinitu kao љto jeste i mora biti priиa svakog oиajnika, a od koje normalnu иeljadetu ne jednom mozak staje, posve mi biva jasno da prije rata o srpskoj mrћnji prema "balidћanima" nisam zapravo znao niљta, ili ne bar ono najvaћnije. Nisam, prvo, zato љto je to bilo, u suљtini, manje ili viљe teoretsko znanje, a ono o иemu govori Жesiжev roman dolazi iz prve ruke, bije sa samih vrela te mrћnje. I drugo, zato љto sam ћivio u pogreљnom dijelu BiH, to jest u gradu, u bosanskoj prijestonici, gdje iskonsku kmetsku mrћnju nisam, razumije se, ni imao priliku sresti u njenom neprikrivenom, nepatvorenom obliku.

Stoga sam, nakon иitanja Жesiжevog romana, shvatio u kojoj mjeri je naivno bilo moje, i ne samo moje, na poиetku rata иesto ponavljano pitanje: otkud ovolika mrћnja? Odgovor da je proizvedena velikosrpskom propagandom bio je taиan, ali nije sve objaљnjavao, ili jeste, ali samo ћitelju Sarajeva, kome nije bilo, niti moglo biti znano da je ta mrћnja na selu postojala gotovo posve legitimno, u svakom sluиaju neprikriveno, a onima koji su preћivjeli granate љto su 44 mjeseca tamanile Sarajlije, ako proиitaju Жesiжev roman, postaжe savrљeno jasno, kao i piscu ovih redova, da je dobar dio tih granata dolijetao iz hercegovaиkog sela Vlahoviжi.

Marko Veљoviж
Dani, 29.08.2008

prije svega izvinjavam se zbog postovanja zaredom,ali cini mi se da je ovo primjeran nacin da nesto kazem o ovom djelu.

u sarajevu je nedavno u ''nakladi'' izdavacke kuce ''zoro''hasan cesic(rodjen na vlahovicim)objavio roman-progon.
radnja knjige desava se u periodu 61'-92' u ljubinjskom selu vlahovici.
smail isakovic(kao sto sam tvrdi,ustaski potomak iz bitunje kod stoca)61"kupuje imanje od porodice zeco(osvjedocene ustase) i naseljava se na vlahovicima.
da vam ilustrujem o kakvom se potezu radi moram se posluziti nekom fiktivnom usporedbom.
to bi otprilike bilo slicno situaciji da sin ratka mladica kupi imanje u potocarima a da su ovi u federaciji i da je tu jedini''vlah''
naravno da vlahovicki srbi ne mogu da se pomire da u njihovom selu zivi potomak onih koji su njihove oceve sprovodili i bacali u jamu kapavicu.
zaista se taj ustaski zlocin kroz knjigu blijedo provlaci na jednom mjestu ali se i opravdava ubistvom dvojice vlahovickih muslimana koje se pocinili komiti maja vujovica dvadesetih godina.
normalno da hasan cesic izbjegava da napise cinjenicu da su ti komiti likvidirani 26' od strane jugoslovenske zandarmerije.
takodje se namjerno zaobilazi i suckorski teror u prvom svjetskom ratu koji bi onda zlonamjerno mogli iskoristiti kao povod za komitske zlocine
namjerno se ispusta iz vida i cinjenica da je isakovic bio i konfliktna licnost o cemu ja necu pisati detaljnije jer bi to zalazilo u sfere privatnog zivota pomenutog.
istina je da je bilo provokacija i izvjesnog maltretiranja isakovica od strane srba ali ni on im nije ostajao duzan.ocevidci pricaju da je smail u afektu govorio i -zaboravicete 41'sta vam se sad sprema.
to je naravno moralo izazivati i odredjene postupke komsija kojima su te aluzije izazivale dusevnu bol.
ovdje se radi i o izvjesnom planu bosnjackih obavjestajnih struktura da sve srbe prikazu u istom svjetlu jer za boga milog,vlahovicki vlasi nisu bili cetnici,vec poznati partizani i eto fakta koji dokazuje da su ''prljava vlaska kmetovska krmad''bez obzira na ideologiju psihopatoloski bolesni u svojoj mrznji prema ''dobrim bosnjanima''

da pomenem i marka vesovica.to je predratni osvjedoceni srpski nacionalista koji je vise puta dolazio u ljubinje i cesto se u svojim novinskim i knjizevnim radovima dotice i ljubinjskog kraja,pogodicete uvijek u negativnom kontekstu.bolje upuceni znaju da se radi o njegovom licnom sukobu sa svojim bivsim pajdasem miroslavom toholjem.otud i ova aluzija o granatama sa vlahovica.on zeli tim da skrene paznju da navodni ideolozi srpskog nacionalizma poticu iz ljubinja pritom misleci na toholja i na gojka djogu,poznatog pjesnika .

ko dan je i jasno da ljubinje treba da ispasta zbog agresije na bosnu i hercegovinu.
posto nema masovnih grobnica a nije zabiljezeno niti jedno ubistvo bosnjaka u ovo kraju,onda se ljubinje etiketira na ovaj nacin












9 iz bitunje

Da nije bilo Vlahovickih srba Smail bi sam sebe tuzakao i okrivljavao samo da bi imao sa kime da se gonja.

Gonjanje mu je bilo u krvi ,a imao je i pogodno tlo sto je oko sebe imao Srbe mada mislim da je isto mislio i
Vlahovickim muslimanima a na kraju svega je bila potencijalna ekonomska dobit.
Trebalo bi pregledati arhive KP ljubinje i garantujem da je bio clan kao i njegovi najveci vlahovicki
protivnici.
Jedan od njegovih vlahovickih suparnika je bio u KP pa je od partije trazio da mu ispuni neke uslove i posto partija to nije ucinila on je odmah presao u crkveni odbor.
Partija je pitala ljubinjskog popa Brenju kako gleda na tu pojavu ovaj je odgovorio "ne sekirajte ,nit ste Vi izgubili jakog clana nit sam ja dobio velikog vjernika" sto je bilo potpuno tacno.
Opisujuci njegove protivnike pokusavam da vam upotpunim sliku i lik Smaila Isakovica .
Njegov sin ,Adem, je isao samnom u gimnaziju tako da pisem ovo iz jedne pozicije poznavanja te familije.
Adem je privodjen od strane policije pod optuzbom da je zatvarao koze u portu crkve na Vlahovicima?
Ne bi me cudilo da se otkriju tuzbe Smailove protiv crkve jer su mu se pcele rojile od zvonjava crkvenih
zvona.
Smailove price,kao ni njegovih najvecih protivnika, niko nije ozbiljno uzimao ni od Srba kao ni od muslimana
u ljubinju.

Izgorjelo stado ovaca, vatra prijeti kuжama

Datum: 09.09.2008 18:04
Autor: Ћ. Duka

TREBINJE - Poћari u Hercegovini ne jenjavaju, a, prema izvjeљtajima vatrogasaca, najkritiиnije je u opљtini Ljubinje, u иijim selima Banиiжi i Gornji Ћrvanj bjesni vatrena stihija.
"U Gornjem Ћrvnju su preksinoж stradale 52 ovce Anрelka Dangubiжa, koje su bile na ispaљi u brdu, ali ih je vatra opkolila sa svih strana. Dok nije stigla pomoж, najprije je stradalo oko 30 ћivotinja, ali su i ostalih 22 zbog opekotina morali da eutanaziraju", kazao je Milenko Rudan iz Centra za gazdovanje krљom Ljubinje.
U ovom selu joљ nije lokalizovana vatra, ali se petnaestak radnika Centra za gazdovanje krљom, vatrogasaca i mjeљtana bori da plamen ne zahvati i kuжe.
Na drugom kraju opљtine, u selu Banиiжi, vatra koja je na teritoriju opљtine Ljubinje stigla iz pravca Federacije BiH rasplamsala se, a plamen se podijelio u dva kraka. Jedan gori u pravcu mjesta Ћegulja, gdje je ugroћeno selo Mrkalji, dok drugi krak gori prema kuжama Mihiжa i Miиeta u Banиiжima.
I ovaj krak prijeti da ugrozi kuжe ovih porodica, ali se dvadesetak mjeљtana, vatrogasaca i radnika Centra za gazdovanje krљom bore sa vatrenom stihijom.
Poћari na teritoriji opљtine Ljubinje zahvatili su, kako kaћe Rudan, ogromne povrљine, najviљe niskog rastinja i izdanaиke љume, ali se joљ ne moћe procijeniti opoћarena povrљina jer vatra ne jenjava.
U rejonu opљtine Trebinje situacija je dosta bolja, iako su preksinoж, do kasno u noж, pripadnici Vatrogasne jedinice Lastva gasili poћar u mjestu Pareљki do u blizini Brane Granиarevo, koji je i lokalizovan.
Prema rijeиima Zdravka Paranosa, komandira vatrogasaca iz Lastve, poћar љirokih razmjera se ka ovom dijelu trebinjske opљtine kreжe sa teritorije opљtine Herceg Novi i stigao je do nepristupaиnih terena crnogorskih graniиnih planina, odnosno planinskog vrha Vuиji zub. Kaћe da je samo pitanje kada жe vatra preжi na teritoriju BiH, odnosno opљtinu Trebinje.
Vatrena stihija, meрutim, kako je saopљteno u Centru za obavjeљtavanje Civilne zaљtite, prijeti Trebinju i sa teritorije Republike Hrvatske, iz pravca Konavala, kao i iz pravca Federacije BiH, u rejonu sela Slivnica.Vatrogasci se joљ bore s poћarom u selu Budoљ, gdje je zaprijetio i kuжama.
Poћar je joљ aktivan u selu Slivlja, u opљtini Gacko.

Izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Vatrogascu izgorjela kuжa

Datum: 25.08.2008 19:36
Autor: V. Duka

TREBINJE - Stara kuжa i dvije љtale Ranka Radiжa, komandira Vatrogasne jedinice Ljubinje, izgorjela je juиe u poћaru u selu Ћrvanj kod Ljubinja.
Prema rijeиima Milenka Rudana, nadleћnog u Centru za gazdovanje krљom u Ljubinju, na lokalitetu sela Ћrvanj, poћar je i dalje aktivan, ali je stavljen pod kontrolu.
Rudan dodaje da je vatrena stihija koja je iz pravca sela Hrasno u Federaciji BiH preљla u selo Banиiжi u ljubinjskoj opљtini, juиe skrenula u minsko polje, pa je gaљenje za sada onemoguжeno.
Љumski poћar koji veж treжi dan bjesni u rejonu Oblog brda, izmeрu sela Gareva i Lipnika u opљtini Gacko, juиe se љirio prema lokalitetu Kosov vrh, na teritoriji Crne Gore, potvrрeno je u Vatrogasnoj jedinici Gacko.
Prema rijeиima Nebojљe Avdaloviжa, komandira gataиkih vatrogasaca, vatrena stihija je u toku noжi stavljena pod kontrolu samo na sjevernom dijelu poћariљta, da se vatra ne bi proљirila na selo Lipnik i ugrozila kuжe.
Vatrogasci na ovom dijelu joљ deћuraju u dvije smjene.
Veliki љumski poћar je, kako kaћu gataиki vatrogasci, aktivan i u rejonu Krstac, u pograniиnom dijelu gataиke i nikљiжke opљtine, ali je za sada na teritoriji Crne Gore.
U opљtinama Nevesinje, Berkoviжi, Bileжa i Trebinje poћari su uglavnom pod kontrolom.
Prema saopљtenju Vatrogasne jedinice Lastva, meрutim, opљtini Trebinje prijeti poћar iz pravca Crne Gore, jer je u rejonu planine Bijela gora juиe izbio veжi љumski poћar.
Zdravko Paranos, komandir ove jedinice, kaћe da je poћar zahvatio oko tri hektara borove i jelove љume, a s obzirom da na ovom podruиju duva jak vjetar, crnogorski vatrogasci su, shodno Sporazumu o prekograniиnoj saradnji, pozvali lastvanske vatrogasce u pomoж.

Izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

"Prije nekoliko tjedana vozio sam se starom i danas uglavnom pustom
cestom koja vodi iz Mostara do Dubrovnika preko Popova polja i krajnjeg
juћnoj kraja danaљnje Republike Srpske. Vozeжi se cestom naiљao sam na
gradiж Ljubinje,
maleno mjesto usred suhe, draиave visoravni, mjesto koje u duhovnom
zemljovidu svjetluca ponajviљe kao zaviиaj Mirka Kovaиa,
srpsko-hrvatskog, a prvo i najviљe hercegovaиkog pisca. Iz nekog
иitateljskog sentimenta zastao sam i razgledao Ljubinje, i tada vidio ono љto жu opisati... "

nastavak teksta na stranici: [You must be registered and logged in to see this link.]

listajuci hercegovacka raseljavanja i stvaranja novih ognjista po svijetu nadjoh :

Gradonacelnik grada Valjeva od 1marta 1906 do 1 aprila 1912 godine bio je Risto Topalovic iz sela
Krajpolja opstina Ljubinje.

Pokojnji Risto je, mislim,bio stric Mitra,Rade,Bore itd Topalovica.


pozdrav

POSJET PИELARIMA U LJUBINJU, ISTOИNA HERCEGOVINA

Иetvrtak, 09 Listopad 2008

Poziv gospodina Zajca Andreja iz Ljubljanje (Slovenija), da idem sa njim u istoиnu Hercegovinu, sa naљim prijateljem iz Brиkog, Velimirom Ћivanoviжem, rado sam prihvatio Naime u tom dijelu Bosne i Hercegovine nisam bio, a joљ pogotovo u manjem mjestu kao љto je Ljubinje, koje ima oko 4-5 tisuжa stanovnika. Ma zamislite putovanje od Brиkog, preko Tuzle, Sarajeva, Konjica i Mostara trajalo je sedam sati, razdaljina izmeрu Brиkog i Ljubinja je samo 300 kilometara. No to nije toliko vaћno, nego vaћnije je љto se dogaрa na putovanju. Uoиili smo uz cestu kod Konjica, kako se prodaje livadski med upitne kvalitete, normalno bez etikete po 9 KM ( 1 KM= 4 hrk), a kaduljin med isto tako upitne kvalitete po samo 10 KM, a rakija љljivovica? po 15 KM. [You must be registered and logged in to see this image.] Med na cesti Dalje putujuжi naiљli smo kod Bijelog polja (prema Mostaru), prodaju voжa i povrжa, ali i meda uz cestu, a tu je bilo bezbroj postavljenih љtandova, svaka иast bar su istog tipa, na slijedeжe cijene: naranиe 5 kg za 10 KM, groћрe: Afusali 1 kg za 4 KM, smederevka 1 kg za 3 KM, љipak 1kg za 4 KM, smokve suhe-svjeћe 1 kg po 4 KM, ali nama pиelarima najzanimljiviji je med. Sve isto, tegla, isti poklopac, boja livadskog ali kaduljinog meda ( kao kod Konjica), ali cijena je ista po 10 KM. Zaљto o cijenama piљem veж na samom poиetku. Prvo љto nam je to bilo zanimljivo na putovanju prema Ljubinju, kasnije иete doznati joљ jedan razlog zaљto smo napisali cijene , ali i komentirali te dvije vrste meda koje se u tom kraju najиeљжe prodaju. U Ljubinje smo stigli, sa velikim zaostatkom vremena, tek u 20,30 sati. A tamo nas je doиekao predsjednik Udruћenja pиelara „Ljubinje“ iz Ljubinja, gospodin Milenko Betegalo, i pomalo se smjeљkao kada smo ulazili u dvoranu za predavanja. [You must be registered and logged in to see this image.] Milenko Betegalo, Marko Gordiж, Savo Novokmet Љto mislite љto sam primijetio u dvorani? Veжinom mlade pиelare koji su doљli na prezentaciju aparata za zamagljivanje EKO FOG 2003, za uniљtavanje varooe. [You must be registered and logged in to see this image.] Mladi pиelari iz Ljubinje [You must be registered and logged in to see this image.] Naрe se i poneki stariji pиelar E sada malo iz kraja gdje je poznato Ljubinsko polje, i gdje se mogu ubrati dvije ljetine godiљnje ako su vremenski uvjeti idealni, ili ako navodnjavate zemljiљte.Ali mi neжemo o povrtlarima i voжarima veж o pиelarima. A tu smo dosta toga doznali zanimljivog. Prvo kod pиelara u Ljubinju i okolici, prestaje leglo u sedmom i osmom mjesecu( idealno za tretman protiv varooe) . Ove godine bez padalina bilo je 100 dana, te se i vrijesak umirio, sada je poиeo mediti( poиetak listopada) kada je palo malo kiљe, a idealni uvjeti su oko 20 kolovoza. Inaиe vrijesak moћe mediti i do 40 dana, i to selektivno. Tu je i paљa kadulje, ali koja je proљle godina dala samo 8 kg meda po zajednici, a ove godine samo po 2 kg, kaћu ljubinski pиelari, nemoj to pisati od sramote, mislit жe mnogi da ne znamo radit sa pиelama. A to malo meda љto je izvrcano prodaju na kapaljku samo najboljim prijateljima i to po 15 KM. Zato sam pisao poиetak putovanja i kakav se prodaje med uz cestu, kada sam upitao pиelare, da li smijem to napisati pa dati na ovu internet stranicu, dobio sam dozvolu. Jer kako mi rekoљe, vidite da ima vrlo malo meda od kadulje a na desetine tona se prodaje i to tokom cijele godine. Ali pustimo mi to pa da vi иitate љto se u tom kraju dogaрa joљ? Osim jesenjeg vrijeska, kadulje, tu joљ cvijeta i zanovet, koji je ovdje endemiиna biljka, ali nije samo on, ima tu barem joљ 15-tak biljaka, meрu njima je i hrast koji u prosincu ima zelene listove, a listovi mu poиinju otpadajti u oћujku, jer je to spoj mediteranske i kontinentalne klime. U jednu noж, temperatura se spusti na minus 7 stupnjeva, a u 13 sati doрe na plus 25 stupnjeva, tako da je upitna paљa od jeseni do proljeжa. [You must be registered and logged in to see this image.] Cvijet bez pиela Ali zato pojedini pиelari sele na Иemerno i Zelengoru na druge pиelinje paљe, jer u ovom kraju ima 83 pиelara koji su иlanovi Udruћenja iz Ljubinja, pиelare sa LR i DB koљnicama , a ukupno posjeduju 5000 koљnica punih pиela. Kako kaћu, ako nema meda onda жemo barem skinuti varoou pomoжu amitraza (normalno po propisu kako ga preporuиuje proizvoрaи) sa aparatom za zamagljivanje kojeg je izumitelj Andrej Zajc., i иekati bolje vremenske uvjete, jer uvijek trebaљ biti spreman a ne reжi iznenadilo me. Priиa o aparatu slijedi u slijedeжim vijestima. Tekst i fotografije: Milan Kramer

izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

EKONOMSKA I SOCIJALNA SLIKA REPUBLIKE SRPSKE (IV)

Datum: 02.09.2008 16:26
Autor: Pantelija Matavulj

Opstali peradari i povrtari

Samo tri najveжa privredna preduzeжa u Ljubinju prijerata zapoљljavala 950 radnika. Danas ova istoиnohercegovaиka opљtina ima ukupno oko 900 zaposlenih. Mladi se ne vraжaju u Ljubinje. Peradarstvo je buduжnost. Љta je “slovenaиka zaposlenost”

Predratni privredni hroniиari Ljubinja joљ su u naslovima tekstova isticali ovdaљnju visoku “slovenaиku zaposlenost”, spominjuжi da je za nju najzasluћnija metalopreraрivaиka industrija “Soko”, poljoprivredna proizvodnja - voжarstvo i peradarstvo - u okviru APRO “Hercegovine” i industrija konfekcije u sastavu stolaиkog Inkosa.

Samo ova tri preduzeжa zapoљljavala su blizu hiljadu radnika. Danas su te slike samo u sjeжanjima.

Ljubinje je sada izrazito nerazvijena opљtina sa oko 5.000 stanovnika, sa 870 zaposlenih, od иega 250 u javnom sektoru. Na Birou rada ih je 571. Onima koji rade prosjeиna plata je svega 430 maraka.

U prijeratnom sastavu stanovniљtva Srbi su иinili 90 odsto. Povratnika je, kaћu u opљtini, malo - a za to je, kako objaљnjavaju, “kriva iskljuиivo slaba ekonomska situacija”.

Sve viљe peиalbara

Iz sliиnih razloga i od 160 studenata, koliko ih sada studira, najиeљжe na univerzitetima u Novom Sadu, Banjoj Luci i Istoиnom Sarajevu, i znatno manje u Beogradu, Mostaru i Nikљiжu, malo жe ih se vratiti u zaviиaj. Odlaze dalje trbuhom za kruhom. Neki novi peиalbari!

- Po tradiciji, bar 80 odsto жe ih ostati u mjestima ili regijama gdje diplomiraju - kaћe Рorрe Toholj, direktor Srednje љkole “Svetozar Жoroviж”, koju pohaрa oko 160 uиenika - u иetiri odjeljenja Gimnazije, dva odjeljenja ekonomskih tehniиara i jednom Ugostiteljske љkole.

Od svih ratnih i poratnih “рaka generacije” vratio se samo jedan: 27-godiљnji graрevinski inћenjer Branislav Peљut. Oduћio je pripravniиki staћ u opљtini. Radno mjesto жe ga, vjerovatno, zadrћati u Ljubinju.

Govoreжi o promjenama, naиelnik opљtinskog Odjeljenja za privredu i finansije Иedomir Жuk priиao je da su direktnom prodajom privatizovani GP “Graрevinar” i “Plantaћe”, dok je “Peradarstvo” privatizovano praktiиno prodajom, poslije sprovedenog steиajnog postupka.

Preduzeжe “Radovinja metal” i hotel “Ljubinje” - vlasnike su dobili poslije steиaja. Priveden je kraju i steиaj u “Soko holdingu”, dok жe oni u “Dogania 1890” i “Soko - panelima”, sve su prilike, potrajati duћe.

Radnicima iz veжine tih preduzeжa povezan je staћ, neki su veж u penziji, a, naћalost, najmanje je onih koji su naљli posao kod novog poslodavca!

“Soko” bez krila

Ukupnu sliku tranzicione krize dopunjuju “Soko - fabrika transportnih sredstava” i “Soko guma”, gdje poslije vauиer privatizacije nikako da stanu na svoje noge.

Nasuprot potpunom krahu metalske industrije, u ukupnoj slici ljubinjskog privrednog stanja najvitalniji su projekti na bazi peradarstva, gdje su se razvili i kapaciteti regionalnog znaиaja. Najviљe zaposlenih meрu peradarima, 45, ima “Koka produkt”.

Na farmi za proizvodnju konzumnih jaja imaju od 80.000 do 100.000 koka nosilja. Jaja prodaju љirom BiH, najviљe u Sarajevu, Mostaru, Banjoj Luci, Zenici i Trebinju. Veж pet godina rade i opstaju na trћiљtu, u nimalo lakim uslovima. Plate isplaжuju redovno...

U poslovima se dodiruju sa drugim ljubinjskim kapacitetima: “Farmavitom” - fabrikom stoиne hrane, “Ljubivitom”- koja proizvodi jednodnevne piliжe i “Karneksom” - koji preraрuje meso.

Nadalje, na farmi “Agrara” odgajaju 18-nedjeljne pilenke za prodaju, a i za proizvodnju jaja...

Peradarstvo je mukotrpan posao, u kojem se radi 24 иasa svih 365 dana, ali za sada se solidno nose sa svim iskuљenjima. Tu je dobra i sigurna zarada. Drugi imaju joљ manje. Svjesni su toga i peradari, pa su se prihvatili ovog teљkog posla. Uz peradarstvo, tradicionalno hercegovaиko zanimanje je uzgajanje povrжa. Svaki pedalj plodne zemlje u kamenu iskoriљжen je za uzgoj povrжa, najviљe luka. Tako su opstali i povrtari.

U ovoj opљtini, koja se nekad diиila izuzetno visokom zaposlenoљжu, posljednjih godina se na konkurse javlja i po tri puta viљe kandidata nego љto ima radnih mjesta.

Mnogi od onih koji traћe posao sanjaju da ga naрu u preduzeжu “Ljubinjski eksport”, jer su ovdje plate redovne. Kreжu se oko 400 maraka prosjeиno i, s obzirom na ovu granu, moћe se reжi da su dobre. Volje za rad ima, joљ da bude posla.

(Nastaviжe se)

Vrijedne tkalje



U odvajkada siromaљnoj tekstilnoj grani Ljubinjci imaju firmu s najviљe zaposlenih. U fabrici za proizvodnju konfekcije “Ljubinjka eksport” veж dvije godine, bez prestanka, radi 125 radnika, uglavnom ћena. Proizvode ћenske ljetne i zimske pantalone, i preko “Novoteksa” iz Trebinja izvoze na njemaиko trћiљte.

Izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]

TRI POLOVINE SRCA!

04.11.2008 07:07

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubinjski kamen za duљu u Australiji: Nemanja Pecelj

Nemanja Pecelj, moler iz Sidneja

LJUBINJE, 7. NOVEMBRA – Na dan kad je potpisan Dejtonski sporazum Nemanja Pecelj sa suprugom Marijom i tri sina krenuo je na dalek put.
-Kada smo – priиa – iz Novog Sada prispjeli vozom u Sofiju vani je bilo minus 19. Cvokotali smo u perjanim jaknama, иekajuжi na aerodromu let bugarskog “Balkan aviona” za Bankok. Iz Bangkoka smo produћili u Singapur, gdje nas je preuzela australijska kompanija “Kontas”. Ona nas je spustila u sidnejsko ljeto. Na aerodromskoj pisti bilo je plus 40 stepeni Celzijusa!!! Tako je poиela treжa dionica moje biografije. Sa tim paklenim ljetom, ali i veseljem, poљto smo stigli pravo na svadbu moje rodice Nataљe Miletiж. Na aerodoromu su nas doиekali njeni roditelji – moj tetak i tetka, Miжo i Duљica, koji su nam poslali garantno pismo; moja sestra Dragana i njen muћ Ranko Kovaи iz Ljubinja! Dirljivo je to bilo...Kako i neжe, sestru sam sreo prvi put poslije иetiri godine! Evropa i minuli ћivot izgledaju mi se daleko, predaleko...pa иak i ona studen љto smo je ostavili u Sofiji. Okolo svijet se opustio, uljetio, liћe sladolede...uћiva u vrelini vikenda. Priиa, pjeva – a ja ne razumijem ni rijeиi engleskog... Da nije bilo supruge Marije ni ja ni sinovi ne bi znali љta nam stjuardese nude od hrane na onim dugim letovima...

Priиa to Nemanja, jedan od onih davnih ћivahnih, vedrih, љirokogrudih djeиaka koji su veж samom pojavom unosili prijatni fluid mladosti u cijelu glavnu, Ulicu Novice Domazeta, te mnoљtvo sporednih joљ makadamskih - kuda su praљili njihovi “motoriжi”. I neosjetno vraжa spomen na staru anegdotu svog djeda Alekse Akana Pecelja. Djed se, onako жopiжevski leћeran, jednom bijaљe upleo u kafansku raspravu o tome koje vozilo najviљe troљi goriva, pa kad veж privedoљe kraju da se sloћe kako je to opљtinska “volga”, Akan se obrecnu: “A, jok...Od svega љto vozi po Ljubinju, najviљe troљi motoriж! Ako ne vjerujeљ, pogledaj mog unuka Nemanju. Najиeљжi je na pumpi, a valjda i ja znam po mom novиaniku!”
Prepriиava se ovo i sad, vjerovali ili ne, od Kanade do Australije, gdje su se rasuli mnogi vrљnjaci iz Nemanjinog pokolenja, ostavljajuжi za sobom, u onoj ulici, љto se sada zove drugim imenom (Svetog Save) sjeжanje, i sjetu – nalik onoj iz filma “Ameriиki grafiti”.

I, dok unuci praљe bjelosvjetskim drumovima, dobri djedovi odavno poиivaju na mjesnom groblju...Nemanja je, u meрuvremenu naravno, odrastao, ali u odrastanju dobrotu i osmijeh nije izgubio...Nekadaљnji mladi ljubinjski automehaniиar, u Australiji je odavno iskusni moler:
-Prvih љest godina radio sam s Nikolom Novakoviжem, poslije sam preљao u kompaniju “Moris” – gdje nas je 400 molera. Najviљe priznanje mi je љto sam radio fasadu glasovite Sidnejske opere, zdanja koje je simbol cijele Australije!!! Rukovao sam se i sa bivљim australskim predsjednikom Polom Kitingom. Baљ smo farbali ogradu oko njegove kuжe, kad se dovezao u dugoj bijeloj limuzini, onako holivudskoj...Izaљao je i nje u papuиama, pruћio mi ruku, predstavio se: “Ja sam Pol Kiting!” “Ja sam Nemanja Pecelj, drago mi je љto sam vas upoznao”, uzvratio sam u dahu na engleskom. Sijevnulo mi je kroz glavu: predamnom je stajao иovjek koji je bio predsjednik drћave u koju sam sletio, ne usuрujuжe se da sam poruиim ni jelo koje bih htio da jedem! Da mi je tad neko rekao da жe do ovakvog susreta doжi, pomislio bih da se sa mnom grdno zavitlava... Ali, ћivot je иudo...
S druge strane, administrativno je sloћena i sama Nemanjina biografija. Roрen 1966. u Baиkoj Palanci, djetinjstvo je proveo u Gajdobri, trinaest godina najljepљe mladosti u LJubinju, i, evo, dvanaesta u Australiji:
-Volim i Srbiju i Republiku Srpsku i Australiju! Sve s razlogom. U Gajdobri sam proћivio bezbriћno djetinjstvo, u Ljubinju odrastao, oћenio se Marijom iz Trebinja, tu nam se i rodilo dvoje djece; u Sidneju ћivimo...i zadovoljni smo ћivotom...Opet, i naљa tri sina roрena su za tri godine, ali, ispada, u tri razliиite drћave: Aleksandar 1991. u Bosni i Hercegovini, Рorрe sljedeжe godine u Republici Srpskoj, Uroљ 1993. u Novom Sadu – u SR Jugoslaviji! Ne znam hoжe li se kod njih mijeљati ta osjeжanja kao kod mene. Zaista, ne znam...Ali, veж poslije treжeg dana boravka u Ljubinju i druћenja s pojedinim prijateljima iz mladosti, uиini mi se kao da sam uvijek tu; kao da nigdje nisam iљao...Oћive stare slike i dogaрaji...Bilo bi sigurno ljepљe da sam stigao kojim drugim povodom, a ne, evo, da sa majkom Mirom i rodbinom obiljeћim godiљnjicu smrti moga oca Dragoljuba, poznatijeg kao Dragana...Podigli smo mu spomenik, s neizostavnom harmonikom...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nemanja Pecelj sa majkom Mirom
Priиa se tu za tren prekida, sin traћi prave rijeиi za nastavak.
-I sami znate – reжi жe – Dragan je bio boem, veseljak, svirao harmoniku, pjevao na bog te pita koliko svadbi. Poћenio pola Vojvodine i pola Hercegovine! Satima sam zabavljao naљe zemljake u Sidneju njegovim doskoиicama, љalama, pjesmama; onim љto sam od njega иuo i ponio kao duhovno nasljeрe...Onda lani, poziv: dolazi, kaћe majka...Uvijek sam iz australijskih daljina maљtao kako жu doжi, kako жemo se smijati, ispjevati do mile volje. Sretnemo se, naћalost, poslije deset godina. U pretuћnoj atmosferi...Dovezli ga iz Gajdobre ovdje, po liиnoj ћelji; dovezao ga Рoko Sulaver. Eto, veli, a bila mu je 64. godina - da tu umrem: tu je porodiиna grobnica...Nismo mu kazali da su mami u Gajdorbi govorili: Miro, ako je veж takva sudbina, neka ostane ovdje na naљem groblju...pa svi znate koliko smo ga mi Gajdobrani voljeli!
I to je ћivot...I ovo љto sam ja sad uzeo jedan kamen iz ljubinjskog kraja, pa жu ga sad ponijeti u Sidnej. Jer...jer ja, figurativno kazano, imam tri polovine srca i svakom volim kraj u kom sam ћivio i ћivim, bez obzira da li me za nj veћu ћitna polja, motoriжi ili kenguri...


Tekst i snimci: Ћarko Janjiж


preuzeto sa:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ljubinje grad bez razvoda

Datum: 11.11.2008 20:08
Autor: Ћeljko Duka

LJUBINJE - Ljubinje je jedan od rijetkih gradova u RS u kojem ove godine nije zabiljeћen nijedan razvod braka, a, prema informacijama iz opљtinskih sluћbi, razvoda gotovo da nije bilo ni u posljednjih dvadesetak godina.[You must be registered and logged in to see this image.]
Prema podacima sa kojima raspolaћe sluћba naиelnika opљtine Ljubinje, u posljednje dvije decenije zabiljeћena su samo dva razvoda braka i to jedan u proљloj godini, a jedan u 2005.
"Mislim da patrijarhalno vaspitanje nije glavni uzrok ovako malog broja razvoda, veж иinjenica da narod ovog kraja slovi kao veoma tolerantan i da i muљkarac i ћena brak shvataju zaista kao ravnopravnu zajednicu", kaћe Vesko Budinиiж, naиelnik opљtine Ljubinje.
Ljubinjci u љali kaћu da takvoj situaciji doprinosi i sama opљtina Ljubinje jer kome se jednom u toj zgradi, kako istiиu, "oиita bukvica", taj se ne odluиuje da je prekrљi.
Budinиiж dodaje da opљtina stimuliљe brakove, ali samo one novosklopljene, jer je na snazi veж nekoliko godina skupљtinska odluka da svaki novi braиni par iz Ljubinja dobija po 500 KM, kao dar lokalne zajednice za uspjeљan poиetak "novog ћivota".
On istiиe da je opљtina Ljubinje donijela i odluku da svakom novoroрenom djetetu u toj opљtini bude dat novac, tako da prvo dobija 250 KM, a иetvrto i svako naredno po 1.000 KM kao jednokratnu pomoж roditeljima, ali da je porodica sa иetvoro i viљe djece u Ljubinju sve manje.
Tokom proљlog rata u BiH u Ljubinju, u kojem ћivi oko 5.000 stanovnika, broj sklopljenih brakova iznosio je oko 30, pa иak i viљe vjenиanja, ali se nakon rata broj prepolovio.
Budinиiж kaћe da je u pitanju moћda i loљa ekonomska situacija, migracije stanovniљtva, ali, pomalo, i nedostatak ћelje za sklapanjem braиne zajednice pa je i u Ljubinju sve viљe starih neћenja, ali i djevojaka koje ne ћele formirati porodicu.
Ove godine sklopljeno 14 brakova


U Ljubinju se godiљnje sklopi u prosjeku 15 brakova, tako da je od poиetka ove godine do sada registrovano 14 novih braиnih parova, rekao je Vesko Budinиiж, naиelnik opљtine Ljubinje.
Ovakva slika se kada su novosklopljeni brakovi u pitanju u posljednjih desetak godina ne mijenja, a, kako kaћe Budinиiж, jedini izuzetak je bila jedna od prethodnih godina kada je u Ljubinju registrovano viљe od 20 vjenиanja.

izvor:
[You must be registered and logged in to see this link.]