Arhiv novinskih tekstova o Ljubinju i Ljubinjcima

"INTERNET NOVINE SERBSKE", SRPSKA DIJASPORA
Objavljeno: 12.01.2006.
Autor: Ћarko Janjiж

Gou in Amerika


Na Internet pretraћivaиu klikneљ "bumba ljubinje" i evo te na ameriиkom
imigracionom sajtu, u Knjizi imigranata. Иitaљ imena LJubinjaca koji su
se poиetkom 20. veka useljavali u Ameriku. Ne znaљ za njih, izuzev o
ponekom, iz priиa starijih. Mnogi se nikad nisu ni vratili. Onog Bumbu
danas niko i ne poznaje. Ovde, u LJubinju, arhive o onima koji nisu
znali ni reиi engleskog, ni da plivaju, a opet su se odluиivali da
preplove Atlantik nemamo.

Osvanuli u NJujorku

Samo
u jednom danu 15. maja 1903, u ameriиkoj Knjizi imigranata na strani
broj 31 u luci NJujork upisani su LJubinjci: Jovo Samardћiж, Nikola
Popoviж, Ivan Nikoliж, Risto Miжiж, Luka Жuk, Obren Mrkajiж i Vasilj
Жoroviж! Niko od njih nije bio stariji od 21 godine.


Oskudica
krasa, preteжa glad, strah od austrougarske mobilizacije bili su jak
"motor" koji ih je vukao na drugi kontinent i kakvom-takvom nadom da bi
jednom moglo biti bolje. Иudna pletilja sudbina plela je oko njihovih
imena neobiиne priиe. Poput ove o Jovanu Rudanu iz ljubinjskog sela
Banиiжa koji je 1902, da bi izbegao sluћenje u austrougarskoj vojsci,
reљio da ilegalno, preko Crne Gore, doрe do primorja, domogne se nekog
broda koji plovi u Ameriku. Uspelo mu je da se u Zelenici zavuиe u
prostor za ugalj, na jednom od takvih, da bi se tek nakon dva meseca
iskrcao u San Francisku. Tamo je Jovan radio na utovaru i istovaru
brodova, љto je iziskivalo velike fiziиke napore, a donosilo malu
zaradu. Zbog toga je иesto menjao radna mesta tokom 12 godina, a
najduћe se zadrћao u Иikagu, u fabrici za izradu avionskih cilindara.

Veza sa zaviиajem

Jovan
Rudan je bio иlan Srpskog sokolskog druљtva u Sinsinatiju, Ohajo.
Dopisivao se sa zemljacima iz starog kraja - Novicom Miloљeviжem iz
Uboska i Duљanom Koziжem iz Krajpolja, koji su bili иlanovi solkolskog
druљtva u Los Anрelesu, Kalifornija.


Kad je izbio
Prvi svetski rat meрu prvima se javio u dobrovoljce za odbranu
otadћbine. Sve vreme rata proveo je u dobrovoljaиkom odredu Vojina
Popoviжa - Vojvode Vuka. Bio nosilac Albanske spomenice, Srebrne
medalje "Miloљ Obiliж" i Medalje za odbranu otadћbine. Dva puta je
ranjavan - na Kajmakиalanu i Иemerniku. Od teљkog ranjavanja dumdum
metkom u borbi sa Bugarima nosio je doћivotne posledice. Leиio se u
Francuskoj, ali nije dao doktorima da mu odseku ruku: "Kakva god bude,
moja je, bolja je od proteze!"
Oћenio se Anicom Janjiж iz Banиiжa i
sa njom imao sedmoro dece. Odselio se u Banat i tamo se sa porodicom,
na osam i po jutara dobrovoljaиke zemlje, nanovo skuжio. Na bivљem
imanju grofa Иekonjiжa ћiveo je sve do smrti, 1971. godine.
Samo,
dakle, jedan sluиaj, jedna priиa, sakrivena iza imena љto ih otkrijete
na reиenoj stranici kad na pretraћivaиu kliknete "bumba ljubinje". A
Bumba u LJubinju danas nema. Ima, meрutim, neљto drugo. Neљto љto sve
vreme traje u ovom juћnom, kraљkomi migratornom kraju: iseljavanje,
selidbe, odlasci u beli svet i u poneиem sliиna drama onoj s poиetka
proљlog veka, samo u drugim kostimima!

Roрak u Velingtonu

I
na Novom Zelandu, u Velingtonu, odavno ћivi jedan Rudan iz zaseoka
Duboke, иijeg se imena ovamo u krasu ne mogu setiti, ali znaju da je u
daljem srodstvu sa onim opisivanim Jovanom Rudanom! Stigao i on nekim
brodom, polovinom proљlog stoleжa na Novi Zeland, i ostao, oиito zauvek.


Evo,
otkako je zahladilo, gradiжem osviжu plakati s pitanjem: "Zaљto ћelim
da budem u Americi?". I odgovorom: "Zato љto ћelim da putujem i radim u
Americi", kao i porukama za mlade љta sve treba ispuniti da im se
ostvari taj san, da bar neko vreme provedu uиeжi i radeжi u SAD. U
istoj glavnoj ulici, Svetosavskoj je i fotokopija obaveљtenja za koje
niko ne zna koliko je taиno i pouzdano, ali koje kaћe: "Na godiљnjoj
konferenciji Udruћenja turistiиke industrije Novog Zelanda, koja je
odrћana od 19. do 21. septembra 2005. u Oklandu, u okviru planirane
turistiиke strategije do 2010, objavljen je podatak da жe
novozelandskom turizmu biti potrebno oko 120.000 novih radnika (17.250
godiљnje) kako bi se pokrile najprofitabilnije izvozne delatnosti ove
zemlje. Traћe se struиnjaci za podruиja softvera, finansijskog
menadћmenta, menadћmenta planiranja, analitike preduzeжa, razvoja
proizvodnje, prodaje, prevoрenja...

Traћe umne glave

I
joљ neљto u vezi s plakatima: pre jednog veka njima su iz Hercegovine
odvlaиili fiziиke radnike i majstore, dakle zlatne ruke, a ovim novim
iz Hercegovine traћe obrazovane - umne glave!


I
opet mladi iz Hercegovine odlaze. Pa i ne samo mladi: u najnovijoj
predstavi ljubinjskog Pozoriљta mladih "Gimnazijalac" i deda Ljuban uиi
engleski da bi se sa unukom iselio u Ameriku! Zasad je to samo komedija
"Gou in Amerika", koju su napisali lokalni gimnazijalci. Ali, pozivi i
plakati nisu komedija. Kao ni onih 547 lica koji u malom gradiжu gotovo
beznadeћno иekaju na birou Zavoda za zapoљljavanje Republike Srpske ne
bi li dobili kakav posao.

Sjajna tema,svaka cast autoru...
Ljubinjski forum u osnovi i treba da bude pun ovakvih stvari...

"DANI", BH NEZAVISNI NEWS MAGAZIN
Objavljeno: 21.01.2005.

Smrt hercegovaиkog zlata


[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvog sijeиnja na snagu je stupio zakon koji жe uniљtiti domaжe proizvoрaиe
duhana, osiromaљiti ovdaљnje tvornice cigareta i bez posla ostaviti na
hiljade ljudi. Dani su posjetili rijetka mjesta u Hercegovini gdje
duhan joљ uvijek odolijeva velikim ћegama, dugim suљama i vladajuжim
strukturama

Duhan,zelena stabljika porijeklom iz Juћne Amerike, иiji plodovi nisu slatki
niti hranjivi, nego se smatraju itekako љtetnim, иak i zloжudnim, za
Hercegovce je joљ od osmanskog vakta znaиio puno viљe od industrijske
biljke. Duhan je definitivno stoljetni simbol Hercegovine,
njene suhe ispucale zemlje, kojeg vlasti u BiH ozbiljno namjeravaju
iskorijeniti: prvog sijeиnja na snagu je stupio zakon koji жe uniљtiti
domaжe proizvoрaиe duhana, osiromaљiti ovdaљnje tvornice cigareta i bez
posla ostaviti na hiljade ljudi, smatraju struиnjaci. Dani su
posjetili rijetka mjesta u Hercegovini gdje duhan joљ uvijek odolijeva
velikim ћegama, dugim suљama i vladajuжim strukturama.

Grad duhana Ljubinje
je jedna od rijetkih sredina gdje je proizvodnja duhana i dan-danas
glavni izvor zarade tamoљnjih stanovnika. Veж pri ulasku u grad,
primjetne su suљionice duhana, a donedavno je i grb grada imao list
duhana na sebi, ali жe ga zbog "europskih propisa" zamijeniti list
ljekovite biljke zanovijet. Kada Ljubinjce pitate: "Ima li ko
da proizvodi duhan u gradu?", oni odgovaraju: "Ovdje skoro da nema
иovjeka da ga ne sadi." Za selo Duboиicu se, pak, kaћe da se tamo
proizvodi prvoklasan duhan. U selu, svega nekoliko kilometara
od centra grada, razgovaramo sa Radom Sorajiжem. "Firme ne rade. U
Ljubinju narod malo ћivi od prodaje drva, malo od stoke, a, bogami,
najviљe od duhana. Ovaj naљ 'hercegovac' (sorta duhana, op. aut.)
odliиno podnosi suљu, иak mu ona i godi, a ima i dobar rod i najbolju
aromu. Ove godine su pokuљavali saditi sortu 'berley', ali njemu treba
voda, a i ne miriљe kao ovaj naљ." Ne zna se taиno kada je
duhan stigao u Hercegovinu. Ako je vjerovati putopiscima i hroniиarima,
kultura duhana u BiH postojala je joљ u 17. stoljeжu. Duhan se tada
mogao slobodno uzgajati za vlastite potrebe, ali se za prodaju morao
plaжati porez zvani "mururija". "Prije se sadio 'mali ravnjak'
- to ti je bio kvalitet. Prije su se njive gnojile bravljim рubretom,
ti listovi duhana su bili ћuti kao dukati. Drugaиije se duhan i
obraрivao", kaћe Rade Sorajiж.

Nekadaљnje listanje duhana
preko koljena - Hercegovci жe reжi demeжenje - bilo je, pored okopavanja
motikom, jedan od najmukotrpnijih poslova: preko koljena se peglao
svaki list, иak bi se duhan razvrstavao po boji! Rade priиa: "Sada viљe
toga nema, samo sniћi s konca i upakuj je u balu od platna." Drћavna
kanafa Austro-Ugarska monarhija je 1880. godine proklamirala Zakon o
osnivanju monopola, po kojemu se pod nadzor drћave stavlja cjelokupna
proizvodnja, prerada i prodaja duhana, a иitava proizvodnja je bila pod
kontrolom specijalnih poreznika Finanza - u narodu filanci. Mijenjali
su se sistemi, drћave, poreznici, иak ni okrutna bolest "plamenjaиa"
1961. nije mogla ubiti hercegovaиko zlato. No, sadaљnje vlasti su
uvoрenjem akciza pokazale da znaju biti gore i od opakih bolesti.
"Umjesto da nam pomaћe, drћava nam godinama 'veћe kanafu oko vrata'. U
ratu sam ostao bez posla u firmi, sad bismo ћena i ja trebali ostati i
bez ovog posla - jedino nam onda ostaje da odemo pred Opљtinu i kaћemo
im: 'Evo nas, radite od nas љta hoжete!' Ja Ljubinje ne mogu zamisliti bez duhana. Ako duhan umre, mi se nemamo иemu drugome okrenuti. Jedino iseljenju", kaћe Sorajiж. Ove
godine Ljubinjci su proizveli oko 30 vagona (300 tona) duhana, oko 50
posto duhana otkupljeno je u njihovom gradu, a ostatak u Stocu i
Иitluku. "Ove godine sam imao 11 kvintala (1.100 kg, op. aut.). Za
sezonu zaradim oko 4.500 KM. To nije nimalo loљe, prijatelju moj! Tim
parama finansiram kжerku koja studira u Nikљiжu. Tamo je skupo - sve u
eurima. Ostavio sam pedesetak kilograma da imam za sebe. Za te
specijalne potrebe imam posebnu baљиu - tu sam posadio 197 struka. Moj
otac pokojni mi je priиao da je odatle, dok je Austrija ovdje bila,
njihov glavni komandant puљio baљ s te njive. To se gnoji bravljim
рubretom - to ti, sine, nije duhan, nego barut!"

Rade je ostao
vjeran svom duhanu - on puљi љkiju od djetinjstva. "Ne mogu puљiti
cigare. Kod nas kaћu: ko je puљio љkiju, nikada nije obolio. Ovdje se
spominje Petar Peљut, koji je stalno puљio na lulu - ћivio je 98
godina." Zabranjeno puљenje Porodica Halila Zele iz Borojeviжa,
sela udaljenog pet kilometara od Stoca, bila je poznata po proizvodnji
duhana. Nekada je njegova porodica proizvodila i po tri tone zelene
stabljike. U njegovom mjestu su povratnici Boљnjaci ћivot ponovo
zapoиeli sa proizvodnjom duhana. No, duhan je u tom mjestu skoro
iskorijenjen. "Jedini razlog љto viљe ne sadimo duhan jeste
loљa cijena. I kad duhan prodaљ, mora se иekati i po godinu dana. U
naљem podneblju, dubravskom kraju, najbolje uspijeva duhan. Duhanska
stanica u Stocu je nekada otkupljivala i po 300 vagona duhana. Sad ako
otkupi vagon-dva, i to je dobro", kaћe Halil Zele. A o proљlim
vremenima priиa: "Kad je bila Kraljevina Jugoslavija, bili su filanci,
oni su vodili raиuna o duhanu, porezima na alkohol. Drћava je uzimala
75 posto od proizvodnje. Иak je bilo zabranjeno i puљenje љkije. Sjeжam
se da se nisu smjele nositi kutije. Mi smo tabakere ostavljali na ulazu
u grad, da nas ne bi uhvatili. Ako te uhvate, odmah dobijeљ zabranu
sadnje duhana - љto je u to vrijeme bila straљna kazna. Kopale su se
rupe gdje bi se duhan sakrivao. Preko zime ga proљvercaљ, prodaљ, i
tako se uspijevalo prezimiti. Duhan je ovdje bio sveta biljka, meрutim
to sigurno viљe nije. Ljudi su se okrenuli proizvodnji krompira, gdje
ima vode - praprike i paradajza. Meрutim, negdje krompir rodi, negdje
ne - ova zemlja je izmiљljena za duhan. Hercegovaиki duhan ti je kao
zlato, samo љto je ovdje osuрen na izumiranje."

U zapadnoj Hercegovini,
pored Viљnjice kod Gruda, rijetko mjesto gdje se joљ uvijek sadi duhan
jesu Grljeviжi, selo udaljeno dvadesetak kilometara od Ljubuљkog. Jedan
od najveжih proizvoрaиa je Stanko Kordiж, koji je pomislio da smo
otkupljivaиi duhana, jer niko drugi za tu biljku viљe ne pita: "Loљa mu
je cijena, eto zaљto ljudi viљe ne sade. Meрutim, na ovoj naљoj zemlji
niљta drugo ne uspijeva, tako da smo osuрeni na duhan. Nekad je to bila
glavna grana proizvodnje, ћivjelo se od duhana. Ja proizvodim godiљnje
oko 700 kilograma. Jedne godine moћe ћito, ali veж naredne zemlja traћi
promjenu. Hercegovci su voljeli duhan zbog njegove otpornosti,
ћilavosti, neuniљtivosti, ali i dobre cijene; sad smo svjedoci njegovog
izumiranja."


Hercegovizmi - Tajna najboljeg duhana na svijetu

Nakon nekoliko rakija, Rade Sorajiж prisjeжa se jednog prijeratnog dogaрaja:
"Bilo
je to u jednoj kafani, kad nam je doљao jedan Crnogorac i hvalio se da
u kutiji ima najbolji duhan na svijetu. Dade meni tabakeru, govori da
je љkija iz Makedonije. Otvorim, pogledam - crn, iskriћan krupno. Ja
zapalim, on me pita: 'Kakav je?' Odgovaram: 'Nije loљ da ima jaиine.'
'Pa, jesi li puљio jaиi?', pita me Crnogorac. 'Prijatelju, hoжeљ li
zapaliti? Ako hoжeљ, prvo sjedi na stolicu, i nemoj puno povlaиiti u
sebe.' Zapali on, oиi mu se okrenuљe, kaћe: 'Љta je ovo?! Haj'
ti meni stavi malo duhana u tabakeru, izgleda da je ljubinjski duhan
bolji od makedonskog.' E to je 'ravnjak-hercegovac', najbolji duhan na
svijetu."

Kriћaиi duhana

U Ljubinju najpoznatiji kriћaи duhana je Cvetko Љuљiж. Ljubinjci kaћu da
su tone duhana preљle preko njegovih ruku i motoriziranog havana,
stroja za rezanje duhana. "Ja imam posla, skoro 80 posto domaжih
potreba ja iskriћam. Nisam biljeћio, ali sam prije godiљnje kriћao i po
vagon. Za љkiju je nenadmaљan naљ 'ravnjak'. Za ovu maљinu nije
potreban ћivot kao za onaj starinski havan." Halil Zele duhan
kriћa na starinskom havanu, sa jednim noћem. "Poиeo sam kriћati za
vrijeme Drugog svjetskog rata, 1942. Kriћao sam svakome. Nakon rata
kriћao sam samo za sebe i za mahalu. Prije, dok su filanci bili, niko
nije smio imati havan da mu boga daљ. Duhan mora biti mehak, mora
omeиati kad je jugovina, da bi se mogao kriћati."


5. 000 otkaza

U Bosni na otkup polovine proљlogodiљnjeg roda duhana neжe uticati novi
Zakon o akcizama, smatra Ignjo Babiж, direktor "Duhana" d.d., poduzeжa
za proizvodnju i obradu duhana iz Gradaиca. Ova firma saraрuje sa 500
domaжinstava na podruиju Gradaиca, Srebrenika, Doboj-Juga i Gornje
Tuzle, te joљ nekoliko opжina na podruиju RS-a. Ta domaжinstva uglavnom
proizvode sorte "berley" i "virginia". Babiж upozorava da жe, ukoliko
se uskoro ne otklone zakonski nedostaci, tvornicanti biti prinuрeni da
uzimaju jeftiniji duhan, odnosno da ga uvoze. "Do sada smo
poslovali na granici rentabilnosti. Ako se ne donesu neki amandmani na
zakon koji je odnedavno na snazi, znaиit жe to otkaze za 5.000 ljudi
koji rade u duhanskoj industriji", kaћe Babiж.


BH Dani

(skinuto sa sajta Opљtine Negotin)


VUKOSAVA DOMAZET POSLE DUGIH GODINA IZBEGLIЉTVA U POSETI LJUBINJU

SREЖNA BAKA IZ TORONTA

[You must be registered and logged in to see this image.]

• U poznim godinama morala sam da se navikavam na drugi kraj i klimu, pa opet, kad sve sagledam, sreжna sam, kaћe Vukosava Domazet

- U suљtini, ja sam jedna sreжna baka - reиe Vukosava Domazet i zaiskriљe joj suze. - Ali, eto, moja je sreжa nekako razasuta po svetu...
Vrela ljubinjska obdanica pretakala se u bledoljubiиastu boju, a joљ mlak vetriж zaigrao je u kroљnji najveжe ljubinjske lipe u NJegoљevoj ulici.
- LJubinje ne mogu, evo, prepoznati. Drago mi je љto je ovako napredovalo, љto je sad lep gradiж, a opet, na svoj naиin mi nedostaju slike iz mladosti. LJubinje mi je zaviиaj, roрena sam u selu Ubosku 24. jula 1923, u njemu provela detinjstvo i mladost. A kad sam se 1947. udala za muћa Jovu, ћivjeli smo u dosta mesta - u Stocu, Prozoru, Gacku, Mesiжima kod Rogatice, pa od sedamdesetih godina proљlog vijeka u Sarajevu.
U Sarajevu smo ћiveli na Grbavici, sa kжerkom Zojom, sinom Aleksandrom. S nama je bila i moja svekrva, Jovina majka Mara. Lepo smo je pazili. U porodici smo se svi lepo slagali. Bio je to, u najkraжe, ugodan i skladan ћivot. Mara je umrla taиno u stotoj godini. Moj muћ se razbolio devedesetih godina, umro je pred sam rat u Bosni i Hercegovini. Videla sam da se neљto straљno zbiva, ali nisam joљ pomiљljala da жe me ћivot, ovog puta samu, povesti novim, teљkim i neizvjesnim putevima. A baљ to se desilo.
Prvo je Vukosava krajem 1992. sa kжerkom Zojom, zetom Draganom Ivkoviжem i njihovom decom Igorom i Sanjom izbjegla u Beograd. Иetiri godine kasnije Ivkoviжi su sredili papire u kanadskoj ambasadi i odleteli u Toronto, a njoj su tada u istoj ambasadi kazali: "Vi ne moћete, vi ste drugo domaжinstvo."
Put u neizvesnost
Љta mi je preostalo nego da иekam? I иekala sam punu, meni dugu godinu dana. Onda je Zoja javila: "Mama, pripremi papire, biжe sve u redu." No, ovamo nije bilo u redu - Srbija pod sankcijama, avioni za Toronto poleжu iz Budimpeљte, ali drћala sam papire u rukama i nadu u sebi: mogu ja to, imam godina, ali mogu ja to. Rodbina u Beogradu me ispratila sa suzama, autobus je krenuo ka granici, ka Horgoљu. Neki mlaрi muљkarci, Sarajlije, iza mene su se snebivali, bojali su se da ih ne skinu na granici, da im ne kaћu: "Vratite se natrag." Upoznala sam ih joљ na polaznoj stanici u Beogradu, bili su jako ljubazni, rekoљe: "Pomoжi жemo ti, bako, oko prtljaga, destinacija na aerodromu - samo ako proрemo." Oseжala sam negde u njihovim pogledima bojazan, strah da ih neжe pustiti. Brinula sam u tom иasu viљe o njima nego o sebi. Znate kako je to, pa imam sopstvenu decu. I moj sin Aleksandar sa suprugom Aidom i decom Majom i Denisom je veж bio otiљao u Norveљku. Vjerujte starim ljudima kad vam kaћu da brinu za decu, pa makar im od te brige i ne bilo nikakve koristi! I carinske formalnosti su trajale popriliиno, no na kraju je sve sa svima bilo u redu. Kad smo od maрarske granice krenuli drumom ka Budimpeљti, zagrlila sam onu decu, ona dva deиka, grlili su i oni mene - kao da smo najroрeniji. O ovom danu sam tokom one godine иekanja razmiљljala bezbroj puta; svakojako sam ga zamiљljala, ali nikada da жe biti ovakav, sa velikom brigom i velikom radoљжu zbog neиije dece koju do tog jutra nisam ni poznavala.

Lepota Hercegovine

Dolazila je Vukosava dosad tri puta iz Toronta, jednom do Sarajeva, dva puta do Beograda. Ovog puta reљila je da obiрe Hercegovinu. Ali, prethodno je provela petanestak dana u Budvi, gde je njena kжerka kupila stanиiж nakon љto je stan u Sarajevu prodala. U Budvu je doputovala iz Sarajeva unuka Maja.
- Posle odmora, obilazim Hercegovinu - kaћe. - Bila sam u Trebinju, posetila hercegovaиku Graиanicu, manastir Tvrdoљ, sada bih u LJubinju, razume se, ћelela videti љto viљe, uporediti te nove slike sa onim iz mog seжanja. Meni sve ovo izgleda nekako lepo. Ne mogu da prepoznam LJubinje iz moje mladosti, oиas mi u duљi bude malko ћao, ali onda mi opet milo. Pa mora svet da napreduje i da se menja. Tako to treba. Tako je dobro.



Jutro uz "Vesti"
Na aerodromu u Torontu doиekali su me kжerka i zet. Prvih dana u Kanadi loљe sam se oseжala, klima mi nije odgovarala. Stanovali smo na periferiji grada, stalno sam plakala, suze nekako idu same od sebe, sve je naoko dobro, posle dugog иekanja sam opet kod svojih, ali, svejedeno, suze zbog neиeg krenu nekontrolisano. Pa, onda jezik. Dok sam bila mlaрa verovala sam najiskrenije kako ne postoji neљto љto se ne moћe nauиiti. A, eto, kad je trebalo da nauиim engleski, nisam mogla. Savlada sam nekoliko fraza i stala. I danas samo to znam. A kada su mi jedno doneli "Vesti", to je za mene bilo otkrovenje. Pa joљ kad sam naiљla na teme iz Hercegovine, na ljude koje poznajem. Mnogo mi je to znaиilo. To se ne da jednostavno opisati, taj osjeжaj bliskosti koje su izazvale u meni. Sada svako jutro jedva иekam da mi donesu "Vesti".
- Imam иetvoro unuиadi, od kжerke Igora i Sanju, od sina Maju i Denisa. Uh, to nipoљo ne bih smela da preskoиim u priиi, to mi je njen najsreжniji dio! Igor bi sada trebalo da doktorira na informatici i inћenjeringu na univerzitetu u Vaterlou kod Toronta. Igor mi se veж oћenio, ћena mu je Indijka - zove se Љabnnam. I Љabnnam je isto magistar. Sanja studira marketing. Moja unuka Maja se vratila iz Norveљke u Sarajevo i uspeљno studira marketing i komunikacije. Denis je zavrљio љkolu i radi u Norveљkoj. Kaћem vam, imam ja dosta sreжe, samo mi je razbacana po svijetu. Ali, neжu da razdvajam ni decu, ni snahu, ni zeta, ni unuиad - svi me paze i vole.

„Glas javnosti”
Utorak, 16. 12. 2003.

Opљtina Ljubinje u RS bezuspeљno promoviљe brak

Neжe da se ћene ni za 500 maraka

LJUBINJE (Srna) - Broj sklopljenih brakova u opљtini Ljubinje nije se znatnije poveжao ni u ovoj godini, iako opљtina sa po 500 maraka stimuliљe parove koji se venиaju i ostanu da ћive u toj istoиnohercegovaиoj opљtini.

Prema reиima matiиara Mirjane Kovaи, u ovoj godini je sklopljeno tek 16 brakova, samo tri viљe nego proљle godine. Najviљe sklopljenih brakova u Ljubinju evidentirano je 1990, kada se venиalo 36 parova, a najmanje 1997. godine, kada je pred matiиarem "da" reklo svega sedam parova.

"Политика"
аутор: Сања Пешут
[објављено: 26.10.2007.]

„Бела куга” хара Херцеговином

Драстичан пример је општина Љубиње где је у прошлој години умрло 57 особа, а рођено свега 29, а на подручју Калиновика пре 40 година рађало се више од 300 беба годишње, а лане само тринаесторо
У Херцеговину роде све ређе слећу

Требиње – Годинама, па и деценијама већ, демографска слика Херцеговине је поражавајућа. Статистика показује негативан природни прираштај и расељавање становништва посебно у сеоским подручјима. На стотине херцеговачких села је потпуно опустело, али и у градовима се смањује број становника. Истраживачи кажу да разлога за овакву ситуацију коју називају „демографском транзицијом“ има много.

О овом проблему дуго се није говорило нити се о демографској политици водило рачуна. Поразни статистички подаци о наталитету и смртности становништва у регији у последњих неколико година упућују на претпоставку да ће уколико се „бела куга“ не заустави овај део Републике Српске у будућности бити скоро пуст.

Драстичан је пример мале општине Љубиње: у прошлој години у Љубињу је умрло 57 људи, а рођено је свега 29 беба. У суседној Билећи у истом периоду умрла су 144 становника, а рођено је свега 83 деце. Само девет година раније, 1998, слика је била другачија: 158 рођених, а 103 умрла. На подручју Калиновика, на пример, пре 40 година рађало се више од 300 деце годишње. Прошле године у Калиновику их је рођено свега тринаесторо.

– Оно што је специфично за источну Херцеговину јесте вишедеценијско стихијско мигрирање становништва које је одавде „одводило“ најквалитетнији део популације: од високообразованих људи до млађег, репродуктивно способног становништва. То је временом нарушило старосну структуру и довело до депопулације, најпре у сеоском подручју, а потом и у целој регији – оцењује једини демограф у Херцеговини Раде Ћоровић.

Херцеговачке општине покушавају стимулативним мерама за младе брачне парове и новорођену децу да задрже становништво. Општина Љубиње прва је, пре неколико година, почела да примењује такве мере не би ли макар ублажила веома лошу демографску слику. За сваки склопљени брак додељује се једнократна помоћ од 500 конвертибилних марака, за прворођено дете 150, друго 250 , треће 700 и свако наредно по хиљаду марака.

– Ми као мала општина не можемо својим буџетом да „покријемо“ све проблеме који постоје. А, на крају крајева, и да читав буџет поделимо и уложимо у стимулисање наталитета, стипендирање ђака и студената и слично, опет се дешава да они одлазе у веће центре – каже начелник општине Љубиње Веско Будинчић.

За Херцеговину одавно кажу да „цео свет насели, себе не расели“. Статистика ипак говори да би се уз овакав тренд могла и „раселити“. Иако постоје тврдње да није тако, чињеница је да економски фактор у свему игра пресудну улогу. Ово сиромашно подручје у прошлом веку опустошили су ратови, колонизација, индустријализација. Тренд да се развијају већи центри, а мале средине остају углавном на маргинама траје и до данашњег времена.

– Прецизну слику немамо, јер од 1991. нисмо имали ни попис становништва. Међутим, имамо поуздану статистику на основу које можемо извести процене и сагледати стање. Тако бисмо могли планирати за будућност неке стимулативне мере које морају доћи са државног нивоа, нешто попут подручја посебне државне бриге у Хрватској – сматра демограф Раде Ћоровић.
Чињеница је, међутим, да би чак и уколико се одмах почне са мерама за „поправку“ демографске слике први резултати били видљиви тек за две или три деценије.

"SRNA"
Objavljeno: 31/10/2007

Maloljetnici pokuљali kraрu u ljubinjskom hotelu

• Policija je u Ljubilju privela dvojicu maloljetnika zbog pokuљaja kraрe u Hotelu "Ljubinje", saopљtio je Centar javne bezbjednosti Trebinje.

Jednog maloljetnika policija je zatekla na licu mjesta juиe rano ujutro, dok je drugi uspio da pobjegne, ali je kasnije i on priveden.

Policija je obojicu prestupnika pustila nakon razgovora sa njima i njihovim roditeljima i u toku je dokumetovanje kriviиnog djela teљke kraрe u pokuљaju.

Hotel "Ljubinje" ne radi veж deset godina, a prema nezvaniиnim informacijama maloljetna lica zateиena su u restoranskim prostorijama.

"Veиernje novosti"
V.POPOVIЖ - R.GUTIЖ, 6. jul 2007

Doрite da ostarimo zajedno


"GRAD staraca", tako je neko pojednostavio poruku ћitelja Ljubinja (oko pet hiljada) da privuku paћnju ljudi zrelih godina kojima viљe i nije do svakodnevne frke i cimanja, da promene mesto stanovanja i dosele se ovde. "Ovde" se dolazi "vinskim putem" od Trebinja, zvaniиno M 6, a drum dalje vodi prema Stolcu i Mostaru. Svega 20 kilometara je udaljen Dubrovnik, tu je i primorsko mesto Slano, a moћe se i u Neum, Ploиe...
Ovaj deo Hercegovine poznat je po kraљkim poljima, na kraju svakog je neko mesto, kao oaza. Od Trebinja put vodi pored mesta Staro Slano, jedan od dokaza da su Hercegovci nekada imali izlaz na more. I sada sluљamo da je Herceg Novi, uz zalaganje knjaza Nikole, na Beиkom kongresu, dodeljen Crnoj Gori.
Sledi selo Mrkonjiжi, rodno mesto Svetog Vasilija Ostroљkog.
Uveliko se gradi put prvog reda, Jadransko - jonska magistrala, a od Ljubinja жe biti udaljen svega 20 kilometara. U planu je i moderan drum od Budimpeљte, preko Sarajeva do Ploиa. Eto joљ jedne moguжnosti prikljuиivanja. Dobro, zaљto sve ovo piљemo?
Ljubinje je, prema popisu iz 1939. godine imalo 15 hiljada stanovnika, prostiralo se na 840 kvadratnih kilometara. Onda doрe rat, o иemu uz i niz put svedoиe jame u koje su ustaљki koljaиi bacili 2.7oo Srba samo iz ove opљtine. Posle rata je mesto dodatno kaћnjeno od komunista, pa mu je oduzeto иitavo Popovo polje, a povrљina svedena na 320 kilometara kvadratnih.
- Kasno se posle rata u Ljubinju pojavio naљ sugraрanin Simo Radiж, koji nije ni znao da je znaиajan zato љto je bio na zasedanju AVNOJ-a, u Jajcu - govori nam Vesko Budimиiж, naиelnik Ljubinja.- Ti si stvorio ovu drћavu! - tako su mu podilazili komunisti. Pristao je taj, tada mlad иovek, na takva laskanja i od tada smo i mi imali "svog иoveka" i prestao je teror nove vlasti.
Tako жaskamo i pijemo vrhunsko vino nabavljeno u manastiru Tvrdoљ, a sve uz mirise Mediterana i vetriж veљto izmeљan u strujanju iznad grada. Penjemo se u seoce Banиiжi, desetak kilometara odavde, poznato po ljudima, stogodiљnjacima. Usput nam meљtani nude nadaleko иuveni med od ћalfije i ostalih gorobiljastih cvetova.
- Poslali smo dopis ljudima u rasejanju, Srbima poreklom iz Hercegovine, da navrate ovde, nastane se - nastavlja Budimиiж.- I da ne ostanu ovde, i da ih ponove ne greje sunce ovog neba, biжe to korisni susreti.
Љta su smislili Ljubinjиani? Kvadrat stana u Herceg Novom koљta najmanje hiljadu i po evra, a ovde bi se mogao stvoriti za manje od 500. Zaљto neko ne bi doљao iz Banjaluke, Podgorice, Beograda, Niљa, Kragujevca, ostavio stan deci i prepustio se mirnom ћivotu? Ili, mogao bi da proda neku nekretninu u svom gradu. Ovo je zaleрe turistiиkih metropola, seljani veж poveжavaju ponudu ekoloљki zdrave hrane. "Grad staraca" nije odgovarajuжi izraz za ideju. Ima programa za spreиavanje bele kuge, konkretno se pomaћu mladi braиni parovi (a i stariji, tek venиani), daje se pomoж za svako dete.
Slave se slave Рurрevdan, Aranрelovdan, Nikoljdan. Ljudi se, primeжujemo, joљ uиe zajedniљtvu, biznisu. Mnogo hektara koje smo uz put videli u svim tim љirokim poljima, nedovoljno je ili uopљte nije obraрeno i pored moguжnosti navodnjavanja.
Svidela se jednom zagrebaиkom novinaru ova ideja o povratku i doseljavanju Srba u Ljubinje.
- Video sam da je motiv tog njegovog "oduљevljenje" ћelja da i to malo preostalih Srba u Hrvatskoj ode iz "lijepe njihove" - konstatuje Budimиiж.- Nama nije ni do kakve politike. Ovde ima uslova za lep i miran, komforan ћivot. Ko hoжe uz sve to i dinamiku - brzo moћe do dobrog provoda. Moћe li joљ malo vina? Dobro je, dok moћe.

sigal ::„Glas javnosti”
Neжe da se ћene ni za 500 maraka

CAPITAL, Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj
Novi poslovi firme “Soko” Ljubinje
Objavljeno u kategoriji:Privreda

LJUBINJE, Fabrika transportnih sredstava “Soko” iz Ljubinja potpisala je ugovor sa preduzeжem za proizvodnju i prodaju namjeљtaja “Nova forma” iz Љamca o proizvodnji baљtenskih garnitura.

Kako je Srni rekao direktor ovog preduzeжa Branko Жuzulan, ovo je novi posao “Sokola” koji veж realizuje ugovor o proizvodnji autodijelova sa prijeratnim partnerom “Crvenom zastavom” iz Kragujevca”. Osim toga, “Soko” proizvodi i toиkove srednje nosivosti za kontejnere koji se koriste u komunalnim preduzeжima.

Жuzulan se nada da жe se ovim ugovorima obezbijediti redovne plate za tridesetak zaposlenih i vratiti kredit od 30.000 KM, koji je preduzeжe, radi pokretanja proizvodnje, podiglo polovinom septembra.

CAPITAL, Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj
Hotel “Ljubinje” na licitaciji
Objavljeno u kategoriji:Privreda

TREBINJE, Jedina imovina ljubinjskog Akcionarskog druљtva “Ugostiteljstvo”, hotel “Ljubinje”, nakon nedavnog steиajnog postupka pred Osnovnim sudom u Trebinju, naжi жe se na licitaciji sa poиetnom cijenom od 380.000 KM.

Kako je Srni danas rekao Slavoljub Miniж iz Sluћbe za informisanje opљtine Ljubinje, prva licitacija zakazana je za 18. decembar, a ukoliko ne bude zainteresovanih kupaca na drugoj licitaciji cijena жe biti umanjena za 15 odsto.

Naиelnik opљtine Ljubinje Vesko Budinиiж na posljednjoj sjednici lokalnog parlamenta najavio je da ima zainteresovanih kupaca iz zapadne Hercegovine, a 25 radnika koji su nakon zatvaranja hotela, prije deset godina, ostali bez posla nadaju se da жe prodajom ovog objekta biti obeљteжeni.

Hotel u Ljubinju izgraрen je 70-tih godina proљlog vijeka i raspolaћe sa 25 soba i drugim hotelskim sadrћajima i jedini je objekat ovakve vrste od Mostara do Trebinja.

Slavoljub Miniж = Slavoljub Mihiж ????

ajd da skupimo pare i kupimo hotel

n=ж

Kad doрeљ iduжi put u zaviиaj, moжi жeљ konaиno odsjesti u luksuznu hotelu.......evo ti virtualni prikaz "novog" Hotela "Ljubinje"...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Heheh...
Kako je meni...ispred vrata mi propada Hotel...nemogu nista da ucinim...nemam para da ga kupim...da imam...taj bi bio smjesan za njega

Ma sta ce hotel uopste tamo...treba neki motelcic sa par soba napraviti i to je to...
a tamo napraviti nesto opstekorisno...

Pa ono i jes bio fini mali motelcic do sta ja znam, mozda 90', ne sjecam se bas...

Kapetan ::Pa ono i jes bio fini mali motelcic do sta ja znam, mozda 90', ne sjecam se bas...

mense cini da onu zgradu treba srusiti i ispocetka nesto praviti.mozda staracki dom.

haha,to ce za koju godinu biti najpotrebnije...

katabuya ::haha,to ce za koju godinu biti najpotrebnije...

moja zgrada je vec staracki dom....hahahah

Staraиki dom u Ljubinju bio bi veoma profitabilna stvar.
25 soba x 4 staraca = 100 glava.....x 500 KM = 50.000 KM mjeseиno.......a kad posao krene, moћe se i propali trћni centar na Љkoravi pretvorit u bungalove, kao dodatni smjeљtaj za proљirenje hotelskih kapaciteta........Ova ideja sa staraиkim domom uopљte nije za odbacit!

wolf sagash ::moja zgrada je vec staracki dom....hahahah

Hercegovaиki иobanin-deminer

Petak, 14. mart 2008. 12:48


Vlasnik stada ovaca Иedo Рordan (62) iz hercegovaиkog sela Miљljen kod
Ljubinja do sada je u tom kraju razminirao viљe od 500 mina zaostalih
iz poslednjeg rata.

Рordan je vlasnik stada od 80 ovaca i isto toliko jagnjadi, a prve mine
su mu jedva oko pola kilometra od kuжe. Istiиe da, uprkos brojnim
akcijama, ni 12 godina po zavrљetku rata, joљ niko nije dolazio da
ukloni minska polja ispod sela Miљljen.

Zbog toga je sam morao da krene u akciju, pa je poиeo da uklanja mine
svuda gde su predstavljale opasnost po njega i njegovo stado i uklonio
ih viљe nego ijedan deminer profesionalac.

"Viљe od 300 mina onesposobio sam na taj naиin љto sam ih njih izvadio
upaljaиe, ali nikoga da doрe i da ih potpuno ukloni ili uniљti. Odliиno
poznajem mesta sa minskim poljima, pa sam neko vreme iљao sa ekipom
profesionalnih deminera iz Љpanije, koji su ih uklanjali u blizii
ljubinjskog sela Banиiжi", istiиe Иedo.

Љpanci su mu plaжali dnevnicu 24 marke, pa je sa njima radio na tim
poslovima punih osam meseci. Sluћeжi vojni rok pre viљe od 40 godina u
inћenjerskoj jedinici nauиio je dosta o minama, pa mu je i to znanje od
velike koristi.

U minskom polju zaostalom iz poslednjeg rata 2. novembra 2002. godine
poginuo je Иedin prvi komљija Milivoje Samopjan, koji je takoрe иuvao
ovce. Nagazio je na protivpeљadijsku rasprskavajuжu minu od koje se ne
preћivljava, iako su i on i Иedo tuda sa stadom proљli na desetine puta.

Od sliиne mine, malo dalje odatle, kod sela Okoliљta, neљto ranije
stradao je Neрo Rudan, koji je, иuvajuжi goveda, uљao u zaostalo minsko
polje.

Иedo Рordan istiиe da je stalno na oprezu, jer dok иuva ovce mora
strogo da pazi gde staje, a kada pada kiљa onda mu ne preti samo
opasnost od mina nego i od gromova, koji su u tom delu Srpske иesti kao
retko gde na svetu.

Bilo je, meрutim, kako istiиe i joљ gorih i opasnijih prilika. Proљlog
leta љumski poћari, koji su doљli sa jugozapadna iz Hrvatske, zahvatili
su i podruиje njegovog sela Miљljen.

"Kad su stigli do minskih polja eksplozije su poиele da se smenjuju
jedna za drugom. Niko nije smeo da gasi vatru. Kad je vatrena stihija
stigla ispod samih kuжa nekako smo se organizovali i uz pomoж
vatrogasaca u poslednji иas spasili selo", veli Иedo.

Иedo je u viљe navrata, иuvajuжi stado, otkrio da je i sam zaљao u
minsko polje. Tvrdi da ga je u nekoliko navrata od sigurne smrti
saиuvao oprez. Nikada, dok je sa stadom na ispaљi, ne ћuri i redovno
osmatra teren kuda prolazi љto mu i pomaћe da ne napravi pogerљan korak.

(Tanjug, arhivska fotografija Beta/AP)

cak je i deminerima prodavao mine.

smelo i mudro cobance taj chedo,ali ja bih rekla da covek ima vise srece nego pameti....sve do jednom...