Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

space ::ja sam rekao da su vjerovatno iz istog perioda (ako si иitao prethodne postove shvatiжeљ zaљto), otkud tebi tolika sigurnost da tvrdiљ da nisu...

Ja ne bih ulazio u analize motiva sa Vlahoviжa niti bi ga datovao ali znam da je neki klesar Turanjanin uradio sliиan motiv iznad ulaza u ljubinjsku crkvu

[You must be registered and logged in to see this image.]

La dalle, au dessus de la porte d'enceinte de l'йglise de Vlahovici, est un stecak en rйemploi. Pour moi, je pense, que cette pierre avec le motif de la croix est largement antйrieure à l'annйe 1864. 1864 йtant la date de construction de l'enceinte. D'ailleurs les montants comme le seuil sont faits de stecci.
A regarder la petite photo du motif de la vieille йglise de Lujbinje, j'ai l'impression que le sculpteur se serait inspirй des motifs de Vlahovici.
En ce qui concerne les motifs du stecak du haut de la porte il faut aussi reporter son attention sur les demies sphères (1/2 pommes ?). Chacune йtant de chaque cфtй de la croix.
Des 1/2 pommes se trouvent aussi sur d'autres stecci du site. Certains sont inclus dans les murs de la ruine juste à cфtй de l'йglise, à droite en entrant dans l'enceinte.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Quelqu'un pourrait-il me fournir plus de renseignements sur cette ruine : date construction, d'abandon, rфle etc ... ?
Merci.
La traduction en ligne de Google ne rend pas facile la comprйhension du dialogue de ce forum.
Pierre

The flagstone, with the top of the door of enclosure of the church of Vlahovici, is a stecak in re-employment. For me, I think, that this stone with the reason for the cross is largely former to the year 1864. 1864 being the date of construction of the enclosure. Moreover the amounts as the threshold are made of stecci.
To look at the small photograph of the reason for the old church of Lujbinje, I have the impression that the sculptor would have taken as a starting point the reasons for Vlahovici.
With regard to the reasons for the stecak from the top of the door it is also necessary to defer its attention on the half spheres (1/2 apples?). Each one being on each side of the cross.
Of 1/2 apples are also on others stecci site. Some are included in the walls of the ruin right beside the church, on the right while entering the enclosure.


Ploиa nad vratima zid crkve Vlahoviж je steжak u reemployment. Za mene, mislim, da je ovaj kamen s uzorkom kriћa je dobro prije godinu 1864. 1864 kao datum izgradnje ograde. Osim toga, prag iznosi kao љto su Stecca.
Pogled na malu sliku za uzorak od stare crkve Lujbinje, imam dojam da je kipar je bio nadahnut razloga Vlahoviж.
Љto se tiиe razloga steжci vrhu vrata takoрer mora okrenuti svoju pozornost na sferu slanina (1 / 2 jabuke?). Svaki od njih na svakoj strani kriћa.
1 / 2 jabuke su i druge Stecca stranice. Neki su ukljuиeni u zidovima ruљevina pokraj crkve, pravo na ulazak u ograрeni prostor.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mogao netko davati mene viљe informacija o ovom ruљevinom: datum gradnje, napuљtanje, uloga i sl. ...?
Hvala.
Online prevoрenje Google ne lako razumjeti dijalog iz ovog foruma.

Pierre

Smatram da se na Vlahoviжima radi o steжku koji je upotrebljen kao dovratnik i na koji je naknadno upisana godina kada je obnovljena crkva, dok je u Ljubinju klesan kada je raрena crkva ili kada je pravljen zvonik.
Sa иime je klesar bio motivisan ne bih ulazio u to jer je sjeжanje u narodu na proљla vremena tada kud i kamo bilo svjeћije nego danas.
Љto se tiиe dva obrnuta polumjeseca, ne tvrdim ali je moguжe da se radi o grbu Miloradoviжa ili nekoj stilizovanoj verziji.

Na 47. sjednici komisije za oиuvanje nacionalnih spomenika odrћanoj od 1. do 4. decembra 2009. godine donesene su odluke o proglaљenju 14 dobara nacionalnim spomenikom, izmeрu ostalih i :

Istorijsko podruиje – nekropola sa steжcima i pravoslavna crkva Sv kneza Lazara (grobna crkva kneza Vlaрa Bijeliжa) u Vlahoviжima, opљtina Ljubinje, Republika Srpska



[You must be registered and logged in to see this link.]


kad su proиitali ovu temu na forumu, nisu imali izbora [You must be registered and logged in to see this image.]

Tema je izgleda dala rezultata...
Љalu na stranu, stvarno se na ovoj temi puno ozbiljnih podataka iznjelo, i ovo je jedna od najkvalitetnijih i najozbiljnijih tema na forumu, иak i sa meрunarodnim uиeљжem...

imas na 3 strani ove teme isjecak iz njegove knjige "leksikon stecaka" gdje kaze da je stecak vukca vuchinica iskoriscen kao dovratnik, ne nadvratnik [You must be registered and logged in to see this image.]

Moguжe da sam se ja pogreљno izrazio dovratnik-nadvratnik, ali bilo je priliиno jasno o иemu priиamo, a na tome nema nikakvog natpisa osim godine (1864), e sada da li je жiriliиna ili latiniиna...

[You must be registered and logged in to see this link.]

obratite paћnju na fotku i opis ispod

[You must be registered and logged in to see this image.]

Љa je ovo ba?Posavina neрe?

wolf sagash ::Љa je ovo ba?Posavina neрe?

ma novinar opleo po srpskim sajtovima pa udri copy/paste [You must be registered and logged in to see this image.], njemu to sve isto ...


... nego da se vratim na temu, ja se nadam da жe uskoro da postave na sajt komisije za oиuvanje nacionalnih spomenika njihovu argumentaciju u vezi istorije crkve i okoline, kao љto su uradili i za crkvu u Ljubinju

Baљ da vidimo znaju li neљto mimo nas, ako je suditi po slici jadno je u njih pouzdanje.

Ево један занимљив податак, везан за тему...

Листајући гласнике земаљског музеја у Срајеву из 1895 г. прочитао сам да је те године у Книну (каква иронија из данашње перспективе) , почео да излази лист "гласило хрватског старинарског друштва " - "Старохрватска просвјета". Тамо кажу да је : "...хрватска археологија доста слабо напредовала, док се је вриједни предсједник книнског старинарског друштва, госп. Фра Луиги Марун није прихватио." [You must be registered and logged in to see this image.]

даље аутор поименце наводи ауторе у првом броју часописа и чланке које су писали, а затим се посебно осрће на чланак који се тиче ове теме...


... е сад ... можда ово и не би било толико чудно (ауторово погрешно тумачење) да госп. Вид Вулетић-Вукасовић не пише истовремено и за гласник земаљског музеја из Сарајева и за старохрватску просвјету из Книна, тако да је искључена могућност да није знао за Бијелићев чланак о Влаховићима. Кад сам се вратио још једном на текст и прочитао ... схватате ме откуд онај [You must be registered and logged in to see this image.] на почетку...

Нажалост нисам успио да пронађем оригинал, да видим шта је још писало...

У сваком случају, ово наводим чисто као примјер када је ова тематика у питању - како треба у корјену сасјећи сваки покушај фалсификовања ...


Извор: Гласник земаљског музеја у Сарајеву 1895 г., стр 150-151

следећи цитат из књиге М. Веге ћу постовати из пар пута пошто прелази дозвољену количину текста за пост...
...дио први...

У селу Влаховићима код Љубиња постоји средњовјековна некропола у дворишту цркве Св. Лазара, ограђена остацима стећака и самим стећцима. Изван дворишта је други дио средњовјековне некрополе; у том дијелу је данас православно гробље. На средњовјековним надгробним споменицима се истичу украси тролистова, аркадица, фигура коњаника и жене која држи коња за узду.
Код улазних врата у двориште види се на десној страни окрњена надгробна плоча и на њој непотпун натпис. Натпис је покушао прочитати C. Hцrmann, али није уочио да је натпис велик и да је потпуно читљив. (72) Он нам је пружио податке о неколико слова која немају много везе са оригиналом. Зато сматрамо да је овај натпис досад непрочитан.
На нашем одлијевку, а послије прегледа оригинала натписа, установили смо слиједећи текст:


1.ред: † А СЕ ЛЕЖИ ВУКАЦЪ ВУЧ[И]ХНИЋЪ ..
2.ред: ВИДИ СЕ ЗЛАМЕНИЕ ЧТИО . . .
3.ред: ТЕ А ВАСЪ БГЪ БЛАГОСЛО . . .
4.ред: ПРИБИСАВЪ (Т.IV,3).

Палеографске особине - На почетку текста стилизован је крстић. Слово К је урезано у облику кукица попут углова.
У презимену Вучихнић испуштено је слово И. Првом реду недостаје 5 до 6 слова која би се могла по смислу допунити ријечима НА ПЛЕМЕНИТОМ.
Интересантна је употреба ријечи ЗЛАМЕНИЕ која долази и у натпису кнеза Радоја из Забрђа у Лепеници (из поч. XV вијека) и на натпису из Подубоваца код Билеће. (73) У поменутим натписима ријеч ЗЛАМЕНИЕ означава надгробни споменик као и у натпису Вукца из Влаховића. Истина ријеч ЗЛАМЕНИЕ може означавати грб, али се она према садржини натписа Вукца односи управо на његов споменик.
У другом реду недостају нека слова иза дијела ријечи ЧТИО . . . која се могу допунити са два слова - ЧЕ, тако да се добије вокатив ријели ЧТИЛАЦЪ, која тако прочитана, има једино смисла. Иза те ријечи би требало додати ПОМЕНИ . . . да би остатак текста имао своје оправдање. Да је наша допуна правилна, доказује натпис Вратка Чихорића из 1349. године, урезан на његову гробном споменику у цркви Св. Николе у Куршумлији. Љ. Стојановић је објавио тај натпис у својим Записима и натписима (књ. I, бр.95 и књ. VI, бр.10013). Дио тог натписа гласи:...БРАТИЕ, ПОМЕНЕТА, А ВАС...
Сличан натпис је и на гробном споменику у манастиру Бањи код Прибоја из 1359. године (Љ. Стојановић, о.ц., књ. I, бр.13).
У трећем реду натписа је ријеч БГЪ без знака скраћивања.
Ријеч БЛАГОСЛО . . . допуњавамо словима - ВИО, тако да се добија читав глаголски облик БЛАГОСЛОВИО. Иза
те ријечи би требало, према обичају формулисања средњовјековних надгробних текстова, додати ријечи А СЂЧЕ КОВАЧЪ или А ПИШЕ КОВАЧЪ - ДИКЪ. Тиме четврти ред добија свој смисао.
Послије дате анализе уочава се да је писар употријебио једанпут глаголски облик у другом лицу једнине заповједног начина, а други пут у другом лицу множине.

Према датој анализи текста и нашим допунама натпис би гласио:

1.ред: † А СЕ ЛЕЖИ ВУКАЦЪ ВУЧ[И]ХНИЋЪ [НА ПЛЕМЕНИТОИ]
2.ред: ВИДИ СЕ ЗЛАМЕНИЕ ЧТИО[ЧЕ] [ПОМЕНИ]
3.ред: ТЕ А ВАСЪ Б[О]ГЪ БЛАГОСЛО[ВИО] [А СЂЧЕ или ПИШЕ КОВАЧЪ - ДИКЪ]
4.ред: ПРИБИСАВЪ

Транскрипција гласи: † А СЕ ЛЕЖИ ВУКАЦЪ ВУЧ[И]ХНИЋЪ [НА ПЛЕМЕНИТОЈ]. ВИДИ СЕ ЗЛАМЕНИЈЕ ЧТИО[ЧЕ ПОМЕНИ]ТЕ, А ВАСЪ Б[О]ГЪ БЛАГОСЛО[ВИО! А СЂЧЕ или ПИШЕ КОВАЧЪ - ДИК] ПРИБИСАВЪ.

Вријеме урезивања натписа - Графија слова К, Ц и Ћ, употреба старог глагола БЛАГОСЛОВИТИ, именице ЗЛАМЕНИЕ у смислу означавања надгробног споменика доказују да је натпис урезан вјероватно у XV - XVI вијеку.

... дио други...

У цркви Св. Лазара у Влаховићима леже двије велике надгробне плоче с натписима о којима се писало у нашим научним часописима с већим или мањим успјехом. Напомињемо да црква саграђена послије канонизације кнеза Лазара Хребљановића, извршене 1391. године. И данас постоји стара обновљена црква Св.Лазара у Влаховићима, чији се патрон слави 28. јуна.
Прва надгробна плоча с натписом кнеза Влађа Бијелића лежи близу часне трпезе у знак поштовања према ктитору ове цркве. Натпис је објавио Лука Зоре погрешно. (74) На читање овог натписа осврнули су се C. Hцrmann, и Љ. Стојановић; први с успјехом у читању натписа, док је други учинио мању грешку испуштајући знак крста из почетка. (75) Нико од њих, осим Луке Зоре, није улазио у одређивање времена писања натписа. Зато је њихово објављивање натписа непотпуно и недовољно употребљиво у науци.
Зоре је без разлога ставио натпис у XVI вијек. Овако мишљење не може се одржати из више разлога. Из садржине натписа произилази потпуно јасно да је кнез Влађ Бијелић о свом трошку сазидао цркву Св. Лазара јер се то наглашава ријечима: У СВОИ ЦРЪКВИ У СВЕТОМЪ ЛАЗАРУ... У ријечи СВОИ слово С је легирано са словом В те се не може сумњати у Hцrmann - ово читање, а у исто вријеме и у име ктитора ове цркве. Име кнеза Лазара као светитеља спомиње се у српским повељама XV вијека. Гргур и Ђурађ Бранковић спомињу у једној повељи из 1405. године "господина светога кнеза Лазара". (76) Народни пјевачи су, осим свећеника, брзо преносили култ Св. кнеза Лазара под утицајем цркве која је највише била оштећена српском катастрофом на Косову.
Црква Св. Лазара у Влаховићима доживјела је више оправака, али упркос томе, она два надгробна споменика с натписом пред олтаром нису настрадала. Прегледом њихових површина установили смо да споменици нису били изложени атмосфералијама као остали у дворишту.
Када су Турци заузели катун Поцрње код Љубиња 1465. године, ставили су га под своју јурисдикцију, о чему нас обавјештава Дубровачки архив у септембру 1465. године. (77) Тада су сусједни Влаховићи вјероватно потпали под турску власт. На тај начин смо дошли до последње границе када је Влађ Бијелић био кнез у Влаховићима и градио цркву Св. Лазара. Да се то догодило послије 1465. године, кнез Влађ би морао прибавити за то дозволу од турских власти, нарочито за грађење нове цркве. По смјештају ктиторове надгробне плоче до самога олтара, може се осим по садржини текста, закључити да је Влађева плоча постављена прије него плоча војводе Вукосава Влађевића о којој ће још бити говора.
Катунар Великих Влаха је, према изворима 70-их година XV вијека био Вукосав Влађевић који је касније добио војводску титулу, што се чита на његовом гробуу цркви Св. Лазара у Влаховићима. (78) Нема сумње да је кнез Влађ Бијелић био отац Вукосава Влађевића јер су се тада презимена формирала по патронцима. То се очито потврђује и чињеницом покопавања војводе Вукосава Влађевића уз ктиторов гроб.
Кнез Влађ Бијелић је умро прије 1470. године. Највјероватније је да је он саградио цркву око половине XV вијека. Облици слова XV вијека, В, Н и Т, појава спомена рода Влађевића 70-тих година XV вијека у Дубровачком архиву, нису у противурјечју да се натпис Влађев стави у вријеме прије 1470. године када су Турци освојили већи дио Херцеговине. Влађ је још жив 20.1.1466 (М. Динић, из дуб. арх. III, 137)

... дио трећи ...

Трећи натпис из Влаховића војводе Вукосава Влађевића урезан је на велику надгробну плочу, смјештену у цркву до гроба кнеза Влађа Бијелића.

Натпис су објавили погрешно Лука Зоре, Вид Вулетић-Вукасовић, уредништво Гласника Земаљског мизеја и
C. Hцrmann. (79)

Палеографске особине - Hцrmann није оопазио да у првом реду десне стране антписа стоји С МОМЪ мјесто С МОИМЪ. Јасно је урезана ријеч РЗМИРНОИ мјесто РАЗМОРНОИ. Овдје НА РЗМИРНОИ КРАИНЕ значи исто што и
на бојној Крајини.
У првом реду лијеве стране погрешно је преписана ријеч КО у облику ћирилских слова СО(?) која у тексту не значи управо ништа, док наше читање КО[НЪ] има своју подлогу у тексту и садржају. Тиме је писар хтио нагласити да је војвода Вукосав погинуо скупа са својим господином, старјешином, вишим од њега.
Приједлог КОНЪ често долази у босанско-хумским повељама и натписима, нпр. у натпису војводе Миотоша из Влађевине код Рогатице. Тамо стоји КОНЪ НОГУ мјесто код ногу. (80)
На горњој страни натписа у трећем реду урезана је замјеница ТКО мјесто КО. Hцrmann - ов израз САГИБОХЪ треба читати као САГИБОХЪ јер је прво слово С урезано у облику грчког слова омега (ω) окренутог удесно, у супротном правцу, него што је случај са словом З у РЗМИРНОИ.
Слово Д је урезано с петљицом на доњим крајевима у облику који сусрећемо у дубровачким писмима писара Николе Бијелића и у писмима написаним у босанско-хумским канцеларијама XV вијека. (81)

Историјски моменти - Садржај натписа нам очито говори да је војвода Вукосав Влађевић погинуо за свог господина и скупа са њим на размирној Крајини. Дружина војводе Вукосава га је пренијела и сахранила у цркву Св. Лазара у Влаховићима покрај гроба кнеза Влађа Бијелића, како смо то прије нагласили. Hцrmann је погрешно тумачио текст наглашавајући да је војвода Вукосав покопан са дружином. Да је његово тумачење у противурјечју са садржајем текста, види се, поред осталог и по изразу ЛЕЖИ, урезаном у трећем лицу једнине, а који се односи једино на Влађа.
На коју се размирну Крајину мисли у тексту, није лако одредити јер се она може тражити на свакој граници жупа и туђих земаља. (82) Управитељи Херцеговине за вријеме турске окупације у XV вијеку називали су се у почетку војводама, а касније крајишницима или санџацима. Бајазид-бег је био први војвода Херцеговине с именом крајишника, од јесени 1475. године. (83) по томе је Херцеговина у то доба била, у једну руку, Крајина, док је у централној Босни постојало Босанско Крајиште са сједиштем у Ходидједу (1448-1463. године). Оно се спомиње и у повељи херцега Стјепана од 19. јула 1453. године. (84) На једној од ових крајина вјероватно се одиграла битка у којој је погинуо војвода Вукосав.
Будући да је војвода Вукосав Влађевић био катунар 1470. године, његова функција војводе у смислу старјешине Доњих Влаха могла је услиједити само послије 1488. године, до када је војвода Доњих Влаха био Петар Милорадовић. У другом значењу Вукосав је могао добити титулу војводе и послије 1470. године.
Тиме још нисмо ријешили проблем како је катунар Вукосав Влађевић добио титулу војводе и какво је њено значење. Треба имати у виду да су при крају XV вијека Турци именовали своје људе војводама Доњих Влаха. Турчин Јунус носи титулу Доњих Влаха од средине маја 1489. године, иако Вукић Храбрен-Милорадовић носи титулу војводе без државне функције до августа 1496. године. (85) Како су војводе Доњих Влаха од 1489. до 1526. године били Турци, може се врло вјероватно закључити да су Вукић Храбрен и Радосав Храбрен (умро 1505) носили титулу војвода без државних функција јер се иначе
не би могло схватити зашто постоји истодобно више лица која носе војводску титулу на истом територију, тј. на истој територијално-политичкој заједници. Зато се може на исти начин закључити да је војводску титулу носио и род Влађевића из Влаховића, али не у смислу управитеља Доњих Влаха, него команданта своје дружине, како се то у натпису војводе Вукосава Влађевића истиче. По чињеници постојања војводске титуле испред имена Вукосава у натпису може се закључити да је војвода Вукосав обављао неку државну функцију војног значаја, нешто друкчију него последњи Милорадовићи с краја XV и почетка XVI вијека (војводе Вукић и Радосав).
Да се борба на размирној Крајини догодила послије турске окупације Херцеговине 1482. године, тешко да би писар написао у натпису да је војвода Вукосав погинуо са својим господином и за њега, ако би се под иемном господин имало сматрати војно турко лице. Сигурно се у натпису не мисли на господина турског старјешину јер се то не би изразило на надгробној плочи у цркви. Због тога се може доста вјероватно претпоставити да је војвода Вукосав погинуо између 1470-1482. године на страни хришћана и да је био војни старјешина својих суплеменика, који су сачињавали једну дружину, војну јединицу, поријеклом с исте територијално-политичке јединице. Отац војводе Вукосава ВлаЂ Бијелић носио је титулу кнезаи и као кнез Петар, отац кнеза Зота из Љубомира из 1572. године, кнез Обрад из Подградиња у влашком насељу Горње Храсно и многе друге старјешине катуна. Из тога се види да је Вукосав, син кнеза Влађа, добио титулу војводе у смислу војног старјешине, док из историје познајемо и мање функције које су обављали војводе. Тако се управитељ Имоте код Сланог Весеоко Перфчић називао војводом од Имоте 1382. године. (86)

(72) C. Hцrmann, WMBH III, с. 494
(73) Љ. Стојановић, о.ц., III, бр. 4781 и 4857
(74) Словинац 1880 (III), 278
(75) C. Hцrmann, о.ц. S. 492, фиг. 10; Љ. Стојановић, о.ц., III, бр. 4832
(76) Љ. Стојановић, Ст. срп. пов. и пис. I, бр. 155
(77) М.Ј.Динић. Глас СКА 182, 247
(78) Б. Храбак, ГЗМ 1956, св. за ист. и етн., 30-31
(79) Словинац 1880 (III); Старохрв. просв. I, 41; ГЗМ 1890, 226; WMBH III, с. 493, фиг.11
(80) Љ. Стојановић, Ст. срп. пов. и пис. III, бр. 4774
(81) Др. Г. Цремошник, ГЗМ 1951, 83, сл. 23
(82) Љ. Стојановић, Ст. срп. пов. и пис. I, бр. 607; II, бр. 702
(83) Ћ. Трухелка, ГЗМ 1911, 439
(84) Миклошић, МС 460; Х. Шабановић, Год. ист. др. БХ 1958, 181-183, 189
(85) Б. Храбак, ГЗМ 1956, св. за ист. и етн., 35-36
(86) М.Ј.Динић. Одлуке ..., 274


(извор: М. Вего / "Из историје средњовјековне Босне и Херцеговине" ; "Свјетлост" - Сарајево, 1980 стр. 205-210)

Juиe sam bio na Vlahoviжima, pa da otklonim jednu zabludu koja je iznesena na temi.Naime reиeno je da se na nadvratniku iznad kapije od ulaza u dvoriљte crkve nalazi latinski krst.Latinski krst inaиe ima duћe boиne grane od gornje grane, љto bi se reklo i na osnovu postavljenih fotografija na ovoj temi.
Ali paћljivijim posmatranjem i naravno opipavanjem ustanovio sam da je liљaj prekrio oko 2,5 cm gornje grane krsta te da su sva tri kraka jednake duћine i da ne moћe biti govora o tzv. latinskom krstu veж da se radi o krstu simetriиnih krakova tj. pravoslavnom.
Kako nisam imao foto aparat ne preostaje vam niљta drugo nego da mi vjerujete na rijeи.

Bonsoir,

Je joins une photo du linteau qui se trouve au dessus de la porte de la cour de l'йglise.
Elle a йtй prise en automne 2007 en lumiиre rasante.
Nous pouvons remarquer :
* Les motifs : croix (latine ou pas ?), les volutes et le motif а son pied, les croissants et les 1/2 pommes sont en relief. Cela signifie que le sculpteur а retirй toute la matiиre au tour. Travail considйrable. Pour moi ces motifs sont d'origine avec cette dalle.
* Je ne vois pas de mousse ou de trace de rognage ultйrieur des extrйmitйs de la croix.
* Je vois mal, en l'йtat, comment la branche du haut aurait йtй йgale а la branche du bas.
* La date (?) 18 64 est en creux, gravйe et de facture malhabile.



Dobra veиer

Ja
priloћite fotografiju nadvratnik koji je iznad vrata u crkveno
dvoriљte.
To je bio
snimljen u jesen 2007 u raking svjetlu.
Mi obavijest:
* Razloga: kriћ (latinski
ili ne?), Pomiиe i tlo u podnoћju, croissants i 1 / 2 jabuke u reljefu. To znaиi da je kipar
ukloniti sve stvari u red. Znatan
rad. Za mene ti razlozi su originalni s tom ploиom.
*
Ne vidim trag pjene ili naknadno obrezivanje zavrљava na kriћu.
* Ja ne vidim, u drћavi, kako gornje grane bi bio jednak niћe
grane.
* Datum (?) 18 64 je љuplja, uklesan Bill i
nespretni.Good evening

Enclosed
is a photo of lintel is above the door to the church yard.
It was taken in autumn 2007 in
raking light.
We notice:
* The reasons: cross
(Latin or not?), The scrolls and the ground at its foot, croissants and 1
/ 2 apples in relief. This means that the sculptor removed all the matter in
turn. Considerable work. For me these reasons are
original with this slab.
* I do not see a trace of
foam or subsequent trimming of the ends of the cross.
* I do not see, in the state, how the upper branch was equal to
the lower limb.
* Date (?) 18 64 is hollow, carved bill and clumsy.
[You must be registered and logged in to see this link.]

par svjeћih fotografija Vlahoviжa ...

[You must be registered and logged in to see this link.]



...thnks to zagor

Kaћem vam, liљaj prekrio dio gornjeg kraka i na fotografiji se liљaj bijeli i djeluje kao da je kraжi, ali kada stanete pored i joљ opipate onda nema nikakve sumnje da su simetriиni.
Mislim da жe komisija u sastavu Kum, Wolf i Zagor veж ovoga vikenda otkloniti svaku nedoumicu.

Vidovdan 2010 Vlahoviжi



fotogalerija: [You must be registered and logged in to see this link.]

Izgleda da sam otkrio neљto o klanu Vukosava Vlaжeviжa.Pronaљao sam natpis jednog njegovog saplemenika na lokaciji gdje smo mislili da nije bio posjed Vlaжeviжa

Da ne editujem prethodni post.

Vukosav je vodio jedan od najmoжnijih klanova Dojnjih Vlaha.Niљta slabiji od Hrabrena.

svaka cast,
... aj kad sredite te podatke i fotke, saljite na temu

galerija fotki na sajtu komisije za ocuavnje nac. spomenika

[You must be registered and logged in to see this link.]

Не тикај у ме

Ја кнез Влаћ Бијелић властелин и проче
Дојахах на Белцу са Косова рањен
У Светом Лазару лежим испод плоче
Грешан и трулежан и са земљом сравњен
Чловече ако те словима опточе
У лаври где грех је ктиторима смањен
Зови како хоћеш то што смрћу поче
Ако ти гроб тичу нијеси сарањен
Не не тикај у ме орни читаоче
Лажима госпара иако си стрављен
Два Лазара ако у ропца укроче
И робац је зарном светлошћу преплављен
На баштини својој а твој Владаоче
Ја кнез Влаћ Бијелић властелин и проче



У Савином слову

С размирне крајине до Светог Лазара
Низ небеску стрмен и песму косову
Силазим ти госпо до смртног пазара
Где год сам загибо падох на Косову
Уз Белца ти шаљем урок-поклисара
Који држи кључе душе у окову
Нареди казнацу да не жали пара
Шири стару цркву ко да кројиш нову
Чујеш ли возара Усталог Лазара
И Усекованог на Пољу Косову
Како немо поју ко два васкрсара
У очевој цркви запевку косову
И како сјајкају светлошћу квазара
Влаћ и Вук Бијелић у Савином слову.




(Из награђене збирке поезије пјесника Рајка Петрова Ноге:

"Не тикај у ме", Београдска књига, Београд, 2010)