Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Црква Св. Великомученика Лазара у Влаховићима је већ поменута у теми културно-историјских споменика на подручју општине, ал ми се чини да заслужује посебну тему. Пронашао сам на нету занимљив текст из 1890 који описује цркву и народна предања везана за њу па сам мислио да би било занимљиво то прокоментарисати из данашње перспективе, те сам зато поставио и једини (бар мени до сада познати) доступни текст о овој цркви и то са званичног епархијског сајта.
Оно што ме је фрапирало је детаљност и прецизност извора старог 120 година у односу на данашње, и поред све технике и технологије коју имамо. Да не помињем да сам оригинални ионако мали текст са сајта епархије морао да сређујем јер се, вјероватно приликом copy/paste команди особе која уређује сајт, текст измјешао скоро до неразумљивости. Има овдје још занимљивих тема ал за сад толико...
Надам се да ће неко имати снаге прочитати ово до краја [You must be registered and logged in to see this image.] и још боље да ће неко имати још података и фотографија цркве и прикључити се разговору.
СА епархијског сајта....


Плоча је дугачка 2.14 мтр. а широка 1.90 мтр.
Слова обију натписа велика су 6-6½ мтр. и почињу од крста па иду према олтару те даље около плоче, и то код цркве у једном реду, а код друге у два и три реда, т.ј. по три су ретка на сјеверној и источној страни.
Колико је свака ова плоча дебела, то се без откопавања око њих установити не може, - но људи причају, да су по прилици до листова (35 цмрт.) дубоко око њих земљу откопали, кад су послије задње буне цркву плочили, али да нијесу још сву дебљину нашли.
На Вукосављевој плочи попријеко су исјечене насјекотине, које су по прилици пред 30-40 година људи са чекићима учинили за то, јер је врло клиска била и јер су многи улазећи у цркву и прелазећи преко ње у вријеме кишовито, па и зимних дана падали. Причају, да је овому највише то дало повода, јер се никако нијесу могле извидатио озлиједе, нанесене падом на ову плочу.
Црква у којој су, ова два гроба, направљена је дијелом по Влаћу а дијелом по Вукосаву. По Влаћу саграђени дио сачињава са олтаром 7.73 мтр., а онај по Вукосаву саграђени дијел 4.64 мтр. дуљине. И данас се још види на дувару доклен је Влаћев дио допирао, и доклен је Вукосављев продужен.
Парох Лазар Шаренац, муктар Махмуд Зечић и Шћепан Чолић, као и некоји други приповједаху ми, да је слуга Вукосављев, овог из бојног поља смртно рањена довео до Влаховића, до такозване Плоче. Дошавши овдје, наредио је Вукосав своме слуги, нека иде у војвоткиње и нека, за војну потребу новаца затражи, не казајући јој, да је смртно рањен и у каквим је приликама.
Кад му је слуга новац донио, Вукосав му заповједи, да очеву т.ј. Влаћеву цркву за толико продужи, колико ће његов и његових погинулих другова гроб заузимати, и да га тамо скупа са погинулим друговима сахрани. Одмљах иза овијех ријечи Вукосав испусти душу.
Вријеме, кад су Влаћ и Вукосав у данашњим Влаховићима живјели, и по томе кад је црква, - како онај дио по Влаћу тако и онај по Вукосаву - саграђена, тешко би било установити.
Потражи ли се пак то по приповједању речених људи, који веле да је Влаћ са Браћом Радом и Вуком у оно вријеме из Србије у Херцеговину пребјегао, кад су властела, један против другог војевала; даље ако се узме, да су пребјегли одмах послије пада на Косову пољу, као што некоји веле, пошто је све то од године 1370-1389 бивало; и рачунајући на пошљетку још и то, да је Влаћ одмах при својему доласку онај по њему саграђени дио цркве подигао; то би онда томе дијељу данас било около 500 година.
Као што нам натпис на Вукосављевој надгробној плочи показује, може се узети, да је Вукосав био син Влаћа, и за то се Влаћевић назвао.
Приповједаху ми, да је Влаћ са своја горе речена два брата дошао на брдо, којке се данас зове Радимље (откуда се не само данашње село Влаховић добро видјети, већ цијела оближња околица прегледати може), те кад су цијелу околицу са истога брда прегледали, да им се је сасвиме свидјела и да су одлучили, да се ту населе. Влаћ се је по томе населио у мјесту, које се по његовом имену Влаховић назва, Раде у оно по њему названо Радић, а Вук се настани у ономе, које се по њему назва Вуковић.
Ова су три мјеста по прилици један сат хода једно од другог удаљена, а сачињавају данас свако за се засебну махалу, које све потпадају опћини Влаховић. Махала Влаховић готово је средина цијеле општине, којој осим поменутих припада још више махала.
Од Влаћевих потомака потекли, како народ прича, Кнежевићи и Зечићи; потоњи су мухамеданске вјере, коју су наслиједили по Зеку, Влаћеву унуку, јер је овај због некакове завадње са браћом примио мухамеданску вјеру. Оба ова племена живе још и данас у махали Влаховићима.
Од Рада су потекли Дангубићи, а од Вука Чолићи, који и данас и то први у Радићима, а други у Вуковићима живе.
Чудновато је, да су натписи на обје надгробне плоче све до сада читави остали; то је тим зачудније, што је црква уз задњу буну сасвим похарана и до зида порушена. Зечићи, и ако су мухамеданске вјере, чували су ове гробове, те и данас дају достојну пошту овијем гробовима својијех предака.
Примјетити је, да осим ова два описана гроба још много повећих и помањих гробова има дијелом у црквеном дворишту, а већим дијелом изван њега.
На једној од ових надгробних плоча, која је десно тик врата од црквеног дворишта, био је подуљи натпис, од којег је данас добро читљиво само : [You must be registered and logged in to see this image.], док је остало кроз вијекове нешто киша испрала, а нешто и тиме излизано, што се је прије преко самог гроба у црквено двориште улазило.
На једном надгробном камену, који је мало подаље од дворишних врата, нашао сам на страни прама западу насликану фигуру човјека, којем на сваком рамену по један голуб стоји.
На једном другом таквом камену мало подаље од овог, налази се лик коњаника, који десном руком држи узде, а у лијевој руци стријелу. Пред коњаником стоји један други човјек, који под коњаником коња лијевом руком држи за узде, а у десној руци дугачко копље. Овај је или момак овог коњаника, или нападач.
Допусти ли ми вријеме гледаћу кад било, да ове гробове и још некоје друге онуда проучим и опишем.

ИЗВОР:
Два старобосанска натписа у Влаховићима
Аутор: Матија Бијелић
Публикација: Гласник земаљског музеја
Датум: 01.04.1890
скен оригинала можете преузети у pdf формату овдје: [You must be registered and logged in to see this link.]##

фотографије преузете са: [You must be registered and logged in to see this link.]

Sad bi kvaziprofesur Enver Imamoviж zavapio i zazvao dragog alaha da sprћi kjafirske falsifikatore.Otkud grkoistoиna crkva u bogumilskoj hercegovini...i joљ posveжena onom Lazaru..

Temelji te druge crkve nalaze se u Zadrvenici,zaseoku Vlahoviжa koji je udaljen od ove crkve par kilometara..Postoji moguжnost da se tu nalazi neki natpis ali je potrebno struиno istraћivanje.
U Ubosku postoje temelji grobne crkve i sa natpisa na ploиi unutar nje saznajemo da tu poиiva Dabiћiv Radovanoviж

Ne poznajem dotiиnog profesora ali molim te Wolfe da obratiљ paћnju na naslov Matije Bijeliжa Dva starobosanska natpisa, ne znam kome puku pripada ali taman u periodu kada on stvara poиinje ideja bogumilstva i boљnjaљtva oliиenih u liku i djelu Benjamina kalaja, Beљlagiж koristi termin bosanska жirilica a danas preovladava termin bosanиica иak i kod ponekog neupuжenog srpskog nauиnika.

@zagor
to je jedna od zanimljivih tema na koje sam mislio kad sam pocinjao topik
zanimljivo je da ovaj bijelic ili redakcija u muzeju posto se to u samom tekstu vise nigdje ne pominje ovo zove starobosanski natpis, dok ovaj izvor sa eparhijskog sajta to zove crkvenoslovenska cirilica, a i sam kazes jos min 2 tumacenja

Ja sam samo naveo tri termina koja sluћe da se od жirilice stvori joљ jedno pismo, nikako ne uspijevam da kaћem sve a da budem kratak, ideja stvaranja bosanske nacije stara je oko 130 godina i potiиe iz ere crnoћute monarhije i Benjamina Kalaja koji kada je doљao za namjesnika u BiH prvo љto je uradio zabranio je svoju istoriju BiH gdje on kaћe da su to dvije srpske pokrajine.
Kada se stvara jedna nacija potreban je narod, prostor, jezik, pismo i istorija.
Moguжe je, иak je i istina da se recimo natpisi u Hercegovini razlikuju unekoliko od onih u Makedoniji iz istog perioda, ali se isto tako razlikuju i od onih u Bosni.
Sva pisma imaju svoju savremenu i stariju formu, npr turski i staroturski, njemaиki i staronjemaиki..., latinski se u srednjem vijeku razlikuje od manastira do manastira, ali se samo ovdje teћi ka stvaranju svijesti o odvojenosti od svega u mrskoj nam Rascii.

zagor ::Ne poznajem dotiиnog profesora ali molim te Wolfe da obratiљ paћnju na naslov Matije Bijeliжa Dva starobosanska natpisa,
ne znam kome puku pripada ali taman u periodu kada on stvara poиinje
ideja bogumilstva i boљnjaљtva oliиenih u liku i djelu Benjamina
kalaja, Beљlagiж koristi termin bosanska жirilica a danas preovladava termin bosanиica
иak i kod ponekog neupuжenog srpskog nauиnika.

U dodacima ili
kako se to veж zove, starih bosanskih povelja pisanih baљ
tom"bosanskom жirilicom"иesto nalazimo otprilike sledeжi tekst...uradjene 4 povelje,dve latisci dve srpski ili at rascie ali sto puta izreиena laћ postaje istina..Иak pojedini muslemanski istorici tvrde i da je miroslavovo jevanрelje napisano tom fantomskom bosanиicom

Moћda nam treba nova tema za ovo odoљmo daleko od Vlahoviжa, ali sama иinjenica, kao љto Wolf spomenu i u Ubosku, da se nekropole sa steжcima uglavnom nalaze oko crkava sa apsidom okrenutom ka istoku dovoljno govori.
PS mislim da se zove indelugencija, ali podsjeti me da ti provjerim

evo da se vratimo malo na temu mislim da sam nasao fotke jednog od dva stecka koji su opisani u ovom starom tekstu.
ovo sam nasao na jednom francuskom sajtu, neki likovi su kruzili po zemlji i proucavali stecke i izmedju ostalog boravili i u Vlahovicima i u Ubosku
ovo su fotke iz Vlahovica i mozete ih naci na stranici [You must be registered and logged in to see this link.] u dijelu [You must be registered and logged in to see this link.](27 mai 2006)

U pomenutm glasniku Naљe starine iz 1963 koliko me sjeжanje sluћi takoрe ima rad koji se bavi uporeрivanjem kamene plastike u Francuskoj i BiH, pa se izmeрu ostalog pominju i Vlahoviжi, Ћitomisliж, Boljuni...

Sitni prilog o Vlasima Vlahoviжima*

Abstrakt: Kroz nekoliko novih pokazatelja autor potvrрuje liniju srodstvenog niza koji je predvodio Vlahe Vlahoviжe tokom XV stoljeжa. Pored zasvjedoиenog Vuиihne Vlahoviжa, to omoguжavaju dosad nepoznati pokazatelji o njegovim nasljednicima Vukcu, Vukotu, Bogdanu i Bijeli Vuиihniжu, koji se veћu sa linijom kasnije poznatih predvodnika Vlahoviжa, Vlaрa Bijeliжa i Vukosava Vlaрeviжa. Vlasi Vlahoviжi su bili vazali vlastelinske porodice Pavloviжa, izvjesno do 1435. godine.

Kljuиne rijeиi: Vlasi Vlahoviжi, naselje Vlahoviжi, Vuиihna Vlahoviж, Vukac, Vukota, Bogdan i Bijela Vuиihniж, Vlaр Bijeliж, Vukosav Vlaрeviж, vojvoda Radoslav Pavloviж.

U dosadaљnjim historiografskim radovima Vlasi Vlahoviжi imali su vrlo zapaћeno mjesto.(1) Obrisi napisanog i poznatog, suprotstavljeni sa nekim љturo poznatim i neobjavljenim arhivskim pokazateljima na ovom mjestu pokazuju informaciju viљe i pravdaju polaziљte. Historijat vlaha Vlahoviжa svakako je љirok vremenski raspon i u svome zaokruћivanju zahtijeva temeljitiji istraћivaиki pristup i daleko viљe prostora nego je to uиinjeno na ovome mjestu. Po svemu, upravo je ovdje prezentirano, 20-te i 30-te godine XV stoljeжa, ona sredina koja je kao karika bila neљto tanje obraрena i poznata u njihovoj dosadaљnjoj historiji. U pitanju su, prije svega, informacije o Vuиihni Vlahoviжu i njegovim nasljednicima.
Katun Vlahoviжa spominje se 1368, a na njegovom иelu kao starjeљine, katunari, u strogoj, direktnoj izvornoj potvrdi, duћe vrijeme su bili Ostoja Vlahoviж (1368, 1379, 1391), Vuиihna i Stjepko Vlahoviж (1420, 1423).(2) Osim navedenih i niz drugih indirektnih izvornih pominjanja mogao bi se odnositi i na katun i na njegovog katunara u krilu Vlahoviжa. Poznatijem slijedu Vlaha Vlahoviжa pripada druga polovina XV stoljeжa.(3)

Bez namjere za iscrpnoљжu, naroиito s obzirom na poznato i u mnogim segmentima problemsko u vlaљkoj problematici, izdvajamo prikupljeno o Vlahoviжima u jednom suhom hronoloљkom nizu. U priliиnoj mjeri ono jeste takvo, fragmentarno, teљko spojivo i ne dozvoljava stvaranje jasnije historijske slike.Omoguжuje barem identificiranje aktera.

Decembra 1368. Vlah Ratman iz katuna Ostoje Vlahoviжa otvorio je privatni depozit kod Petra berberina sa iznosom od 100 perpera.(4) Aprila 1391. spomenut je Gojsav Stjepojeviж, Vlah iz katuna Ostoje Vlahoviжa u vezi sa jednim konjem u Dubrovniku.(5) Poиetkom juna 1404. zabiljeћeni su Stojak Radmaniж i Rakoje Bogиiж “de Vlacouich”. Oni su se obavezali Bartolomeju Marinu iz Ulcinja prevesti 180 modija soli do Ustikoline, uz cijenu od polovine prevezene soli.(6) Po uzoru na druge, pitanje je moћe li se veж tada raditi o vezama Vlaha Vlahoviжa i naselja koje nosi njihovo ime (“de Vlacouich”). U svakom sluиaju, nasljednici prvih poznatih katunara, oиito srodnika, i njihovi Vlasi, иlanovi njihovog katuna, preuzimaju prezime Vlahoviж kao oznaku katuna bez obzira љto se linija prezimena meрu predvodnicima katuna s vremenom, kasnije, mijenja. Po strani od te opservacije, koliko se moћe primijetiti, vodstvo jedne porodice ili roda u katunu odrћava i veze liиne zavisnosti prema vladaru ili vlasteli, љto je kvalitet kojim se pokazuje koliko je feudalni sistem sredine utjecao na profiliranje kod Vlaha.(7) Joљ nema odgovora na pitanje иiji je иovjek katunar Ostoja Vlahoviж. Primjer Ugaraka i Burmaza iz 1419. godine pokazuje da geografija vlastelinskih posjeda i stanje na terenu, gdje se obiиno drћi da su pojedini katuni ili Vlasi, ne moћe davati precizne okvire. Naime, veze liиne zavisnosti se kreжu, a za Vlahe kao “posebnu druљtvenu skupinu” to ne znaиi i seobu sa posjeda na posjed.

Vlasi Vlahoviжi su prevoznici robe izmeрu Dubrovnika i zaleрa. Krajem maja 1417. Vuиihna Vlahoviж se obavezao trojici dubrovaиkih trgovaca prevesti svojim konjima robu do Podvisokog i Praиe po cijeni od pet perpera i иetiri groљa.(8 ) Vlahoviжi se, nerijetko, susreжu i meрu optuћenima za pljaиku i razbojniљtvo. U njihovom sluиaju radi se o nizu kvalitetnih informacija koje potjeиu upravo iz tuћbi. Marta 1420. podignuta je tuћba protiv Bogdana Miolљiжa, Vukasa Koviloviжa, Vukaљina Radojkoviжa i drugih ljudi Grgura Nikoliжa, Vukasa Koviloviжa i pripadnika katuna Vuиihne i Stjepka Vlahoviжa. Vlasi Vlahoviжi kao uиesnici pljaиke ipak nisu tuћiocu bili poznati.(9)Poиetkom maja 1420. godine Miljen Budeиeviж optuћio je Vuиihnu Vlahoviжa i Stjepoja koji je pripadao katunu Vuиihne Vlahoviжa zato љto su tih dana (“his diebus propelapsis”), moћda na samom kraju aprila ili poиetkom maja “u mjestu zvanom Stolac” oteli tri krave i jednog vola koji su bili na иuvanju i uzgoju kod Stoиanina Gojka Tihosaliжa.(10) Juna 1420. registrirana je tuћba protiv Vukoslava Bogavиiжa i Radoslava Tolisaliжa iz Dubavske (Dubalescha), te protiv dva иovjeka Vuиihne Vlahoviжa u Buelskoj (moћda isto Dubavska: in Buelscha) kojima imena nisu poznata, a zbog pljaиke u Dubavskoj (in Dubasca).(11) Jako razbojniљtvo ljudi iz katuna Vuиihne Vlahoviжa desilo se i oktobra 1421. godine. Ono je registrirano u tuћbi od septembra 1422. Radovan Utjeљinoviж i Vlatko Radosaliж iz Gromaиa optuћili su Bogdana Miloљiжa i njegovog oca Vukaљina iz katuna Vuиihne Vlahoviжa i petericu (љestericu) Ћabiиana kojima su imena dodali neљto kasnije.(12) Optuћeni je, najvjerovatnije, ranije navedeni Bogdan Miolљiж u tuћbi iz marta 1420. godine.

U jednoj tuћbi iz samog kraja novembra 1423. izuzetno znaиajnoj po materijalu kojeg je proizvela, spomenut je veжi broj osoba, meрu kojima i Vuиihna Vlahoviж i njegovi nasljednici. Opljaиkan je bio Prvoje Radosaliж “in Crasteno” kod Stona na putu prema Dubrovniku. Od njega je otuрeno иitavo stado stoke. Njegova ћena Bijelna je 30. novembra 1423. podnijela tuћbu protiv Vuиihne Vlahoviжa, te njegovih sinova braжe Vukca, Vukote i Bijele (“Biegliam”) Vuиihniжa. U isto vrijeme Bijelna je podigla i tuћbu protiv braжe Radivoja i Bjelana Rajkoviжa i njihovih ljudi jer su bili sauиesnici u preuzimanju opljaиkanog stada. Uz to je Pervoje bio teљko ranjen.(13) Sam Pervoje Radosaliж veж sutradan dodao je niz imena kojima je imenovao pljaиkaљe. Navedeni su Bogdan Vuиihniж, Pribil Radojkoviж, Kriћa Boћiжkoviж, Mileta Vukiж, Radovin Velihniж, Vukaљin Stipkoviж “de Podзernich”, Vitas Radeljiж, Vitko Radeljiж, Milatko Radosaliж, Radosav Gojakoviж, Branko Gojakoviж, Vlatko Gojakoviж, Milorad Radosaliж, Veliиko Bogosaliж, Stanac Goiniж.(14) Optuћeni Vukaљin Stipkoviж ‘de Podзernich’ dao je svoju izjavu augusta 1424. godine.(15) U viрenju dvojice svjedoka, pokrenutih tek marta 1425. spomenuta je manja cifra ukradene stoke, ali i jasan iskaz da su Rajkoviжi (Bjelan Rajkoviж) bili ljudi porodice Pavloviжa i da su sinovi Vuиihne Vlahoviжa povezani sa istima u pljaиki.(16) U vezi s ovom pljaиkom kasnije je naveden Radonja Miloљeviж, pripadnik katuna Vuиihne Vlahoviжa, Bogdan Vuиihniж, koji je oиito pripadao uћem krugu srodnika Vuиihne Vlahoviжa i joљ nekoliko osoba koji su bili povezani za ovu pljaиku. Meрu njima Pribil Ozerniж, Oplan Stojkoviж, Mileta Vukaљiniж, od onih koji ranije nisu bili spominjani. Sluиaj nije bio zatvoren ni maja 1425. godine.(17)

Tuћba obiluje pokazateljima o Vlahoviжima o kojima жe se voditi raиuna u buduжim pristupima. Istaknut жemo najvaћnije. Vuиihna Vlahoviж imao je zasigurno tri sina Vukca, Vukotu i Bijelu Vuиihniжa (Volcichnam Vlachouich et Vulchaз et Vuchotam fratres Volcichnich et Bieglam eorum tertium fratrem cum tota catuna eorum), a vjerovatno je i spominjani Bogdan Vuиihniж bio njegov иetvrti sin. Kao svojevrsno upozorenje, ne moћemo se oteti utisku da se i brojni drugi Vlasi Vlahoviжi, ranije, tada i kasnije navoрeni, linijom patronimika kao osnove prezimena, mogu prepoznavati u tuћbi iz 1423. godine. Pa иak i od same predvodniиke loze katunara Vuиihne i Stjepka Vlahoviжa. Na kraju, katun Vlahoviжa je pripadao kao seniorima, porodici vojvode Radoslava Pavloviжa.

Vuиihna Vlahoviж i njegov sin Bijela Vuиihniж spominju se i poиetkom augusta 1424. godine. Oni su imali dugove prema Dubrovиanima koje nisu izmirili na vrijeme. Zato je njihova roba bila zaplijenjena. Bijela Vuиihniж imao je dugove kod Prvoja Radosaliжa. Stoga mu je bilo zaplijenjeno 12 tovara soli koje je imao kod Nalka Hrankoviжa.(18) Naravno, radi se o istom Prvoju Radosaliжu, sa kojima su Vlasi Vlahoviжi veж imali tekuжi spor zbog pljaиke njegovog stada. Na sliиan naиin proљao je i njegov otac Vuиihna Vlahoviж zbog dugova prema Brajanu Miljenoviжu.(19)

Vuиihna Vlahoviж spomenut je i maja 1432. godine. Tada je dobio dozvolu da sa turmama moћe doжi u Dubrovnik.(20) Posebno isticanje Vlaha koji mogu tada doжi u Dubrovnik povezano je sa tekuжim politiиkim prilikama, Konavoskim ratom, u kojem su vlasi, naroиito oni vojvode Radoslava Pavloviжa, bili u problematiиnim odnosima sa Dubrovиanima pa su bili prinuрeni da traћe dodatnu dozvolu za obavljanje svoga posla.(21) Иini se da je to posljednje direktno spominjanje Vuиihne Vlahoviжa.

Novembra 1434. spomenuti su Prenosav Brankoviж i Stjepan Bogdaniж, Vlasi Vlahoviжi. Oni su se obavezali Vlakoti Hrankoviжu da жe mu prevesti 30 tovara koћe iz Podborиa u Drijeva po cijeni od tri perpera i 2 groљa po tovaru.(22) Pitanje je da li je tada ћiv Vuиihna Vlahoviж, odnosno, ko je tada predvodnik kod Vlahoviжa. Da li je Stjepan Bogdaniж nasljednik Bogdana Vuиihniжa?!

Za Vlatka Dobraљeviжa i Vukљu Stanjeviжa, Vlahe Vlahoviжe, zna se da su juna 1435. bili ljudi vojvode Radoslava Pavloviжa. On su se obavezali na prevoz 17 tovara soli do Borиa.(23) Postoji i jedno ranije spominjanje Vlatka Dobraљeviжa, ali ne i sa prateжom oznakom da je u pitanju Vlah Vlahoviж. Naime, u drugoj polovini juna 1419. g. kao izvrљitelji pljaиke spomenuti su Vlatko i Vukac Dobraљeviж te Radovan i Vukosav Laloeviж. Njih je optuћio Radoslav Sledinoviж zbog pljaиke stoke i ћita.(24)

U istom svojstvu, kao ljudi Radoslava Pavloviжa, juna 1435. spomenuti su i Bijela Vuиihniж, Stjepko Vukaљiniж, Stjepan Radoniж, Prvosav Brankoviж i Vlatko Doberkoviж, svi Vlasi Vlahoviжi. Oni su ugovorili prevoz 150 tovara soli do Borиa(25), a zatim su bili obavezni da prevezu robu (koћe i vosak) iz Borиa u Dubrovnik.(26) Cijenu njihovog prevoza ugovorio je Vukac, brat Bijele Vuиihniжa.(27) Bijela Vuиihniж, Vlah vojvode Radoslava Pavloviжa, augusta 1435. ugovorio je prevoz 53,5 tovara soli i tri tovara tkanina do Pod Borиa.(28) Moћda to i nije posljednja informacija o njemu. Iz navedenog nismo direktno saznali da li je Bijela Vuиihniж bio predvodnik Vlahoviжa.


Navedenim pokazateljima, mada nisu rezultat detaljnijih istraћivanja cjeline Vlaha Vlahoviжa, ipak je stvorena dobra polazna osnova za razumijevanje Vlahoviжa koje prati kasnije vrijeme. Skladnije ih povezuje, naroиito sobzirom na natpise na kamenim spomenicima i informacije koje pruћa osmanska graрa. Kljuиno, isto pokazuje da bi liniju Vlaha Vlahoviжa joљ bolje uиvrstila detaljna istraћivanja iz kasnijeg perioda.

Jedan od sinova Vuиihne Vlahoviжa, Vukac Vuиihniж, zabiljeћen je na jednom natpisu u selu Vlahoviжi kod Ljubinja.(29) Marko Vego nije imao pred sobom arhivskih pokazatelja o Vuиihni Vlahoviжu, pa je natpis datirao љirokookvirno XV-XVI stoljeжem. O njemu nije imao mnogo љta da kaћe i s obzirom na to da je veжu paћnju posveжivao primjercima natpisa kneza Vlaрa Bijeliжa i vojvode Vukosava Vlaрeviжa, o kojima je i imao viљe poredbenog materijala iz drugihizvora.(30) Sliиno je uиinio i Љefik Beљlagiж, navodeжi da je natpis Vukca Vuиihniжa nastao “najvjerovatnije krajem XV vijeka”, a poslije natpisa kneza Vlaрa Bijeliжa i vojvode Vukosava Vlaрeviжa.(31) Imajuжi pred sobom Vuиihnu Vlahoviжa, kao neosporan momenat, nedavno je Рuro Toљiж pretpostavljao da je Vukac Vuиihniж bio njegov sin.(32) Mada to posebno ne istiиe, time je predloћio i veжu starost natpisa Vukca Vuиihniжa od svojih prethodnika Vege i Beљlagiжa. Vidjeli smo da za Vukca Vuиihniжa, kao sina Vuиihne Vlahoviжa, postoje i arhivske potvrde, da je time pretpostavka Toљiжa taиna, a prema arhivskim pokazateljima natpis bi kao donju granicu svog nastanka imao juni 1435, tj. vrijeme kada se posljednji put spominje Vukac Vuиihniж.(33)

Za oиekivati je da navedeno identificiranje Vukca Vuиihniжa sa pokazateljima arhivske graрe profiliraju i drugi pokazatelji, i ne samo kod njega nego i kod ostalih Vlaha Vlahoviжa koji su zabiljeћeni epigrafskim natpisom, a koji detaljnije nisu istraћivani. To pokazuju i primjeri natpisa koji su zahvaljujuжi dubrovaиkoj i osmanskoj graрi kontekstualizirani, kao i oni natpisi koji joљ иekaju na svoje preciznije kontekstualiziranje: natpis u Nekuku kod Stoca sa imenom Radoslava Vlahoviжa, u Radimlji kod Stoca natpis Vlaрa Vlahoviжa, u Vlahoviжima kod Ljubinja natpisi Vlaрa Bijeliжa i Vukosava Vlaрeviжa, u selu Miruљe kod Bileжe natpis Vukobrata Vlaрeviжa, a na lokalitetu Bunиiжi u Baljcima kod Bileжe natpisi braжe Crijepa i Raљka Vlahoviжa, dvojice Vlahovih sinova.(34)

Na osnovu ovdje iznesenih pokazatelja moћemo iznijeti i jednu opravdanu pretpostavku. Djelatnost Vlaрa Bijeliжa pripada 60-tim godinama XV stoljeжa. On se spominje poиetkom 1466,(35) septembra 1468. i u sumarnom popisu Bosne iz 1468–1469.(36) Uzima se da je umro 1474, kada ga je naslijedio njegov sin Vukosav Vlaрeviж.(37) Nemamo direktne izvorne potvrde, ali slijed oиevih imena kao prezimena njihovih sinova i na ovom mjestu je priliиno ubjedljiv da bi se moglo reжi da je Vlaр Bijeliж, ustvari, bio sin Bjele Vuиihniжa, koji se, prema zasad poznatom, zadnji put spominje augusta 1435. godine.(38) I on bi time bio unuk katunara Vuиihne Vlahoviжa, a to bi govorilo i da je linija ‘povlaљtenog statusa’ u njegovom liku, zapravo, pozicija koju je imao dijelom i prirodnom linijom ranijih porodiиnih predvodnika katuna meрu Vlahoviжima.

Na kraju, jedno od pitanja koje nije u dovoljnoj mjeri prezentirano u ranijim pristupima Vlahoviжima odnosi se na njihove seniore. I inaиe pitanje seniora pojedinih Vlaha i njihov meрusobni odnos zahtijeva posebno razmatranje. Ovdje prezentirani pokazatelji govore o tome da su Vlasi Vlahoviжi bili vazali vojvode Radoslava Pavloviжa. Иini se sasvim izvjesnim da su to bili i do kraja onoga perioda do kada su Pavloviжi imali posjede u primorskim krajevima (do 1438). Љta je dalje bilo!?

Umjesto zakljuиka

Ponuрeni materijal zaokruћujemo intrigantno, neuobiиajeno, mijeљanjem dokazanog i pretpostavljanog u nadi da жe kao takvo pobuditi interes za detaljnije pronicanje u nizove srodstvenih linija kod pojedinih katuna i vlaha иija imena i prezimena predstavljaju nedovoljno iskoriљteni materijal u praжenju vlaљke problematike. U rezimeu se vraжamo dostignutim saznanjima.

Predvodnici kod Vlaha Vlahoviжa, oиito, pripadaju liniji jedne srodstvene loze. Ona, najvjerovatnije kreжe od jednog иlana koji je ostavio svoje ime kao osnovu buduжem katunu, Vlasima Vlahoviжima, pa i modernom naselju, Vlahoviжima kod Ljubinja. Ne mora baљ tako biti, ali moglo bi liиiti na liniju spominjanih Crijepa i Raљka Vlahoviжa, upravo “dvojice Vlahovih sinova”. Takvu poziciju mogli su imati i svi drugi sa prezimenom Vlahoviж, pa i sa natpisa poznati Radosav Vlahoviж ili Vlaр Vlahoviж, pa, na kraju, i kao katunari zasvjedoиeni arhivskim pokazateljima Ostoja, Vuиihna i Stjepko (Stjepoje) Vlahoviж. Iako to nigdje izrijekom nije zabiljeћeno, Vuиihna i Stjepoje Vlahoviж su oиito braжa. Vremenska razlika nije velika da se pretpostavi da su Ostoja, Vuиihna i Stjepoje Vlahoviж, ustvari, braжa. Pokazatelji nisu odreрeni niti dovoljno jasni da je Stjepoje Vlahoviж ikada bio katunar, veж prije da je roрeni brat katunara Vuиihne Vlahoviжa.

Dok za Ostoju i Stjepoja Vlahoviжa ne nalazimo sigurne potomke, Vuиihna Vlahoviж je imao sinove Vukca, Bijelu, Vukotu i moћda Bogdana Vuиihniжa. Bijelu Vuиihniжa smo uoиili иeљжe uz oca, kao, po svemu sudeжi i od ranije predviрenog nasljednika. U njemu prepoznajemo i predvodnika Vlahoviжa i kao moguжeg oca kasnijeg Vlaрa Bijeliжa.

Linija predvodniљtva kod Vlaha ne pripada samo Vlasima. Bez obzira na karakter njihove “posebne druљtvene skupine” oni su, ipak, sastavni dijelovi feudalnog ustroja иitave sredine. Kao i sve drugo i oni su u sastavu feudalne hijerarhije. Oni su neиiji vazali, a time i predmetom utjecaja feudalnog sistema na љirem prostoru. Navedenu srodstvenu liniju povezujemo sa normama feudalne sredine kojima pripadaju vlasi Vlahoviжi. Poznata sa primjera Ugaraka, Kresojeviжa, a mogla bi se vidjeti i kod Perutiniжa (Maleљevaca)(39), linija liиne zavisnosti kaoodraz feudalnog ustroja sredine izgleda da je i kod Vlahoviжa imala utjecaja na drћanje i odrћavanje kao predvodniиke, jedne uspravne srodstvene linije.

Prilog: Vlasi Vlahoviжi

Vlahoviж Ostoja (1368, 1379, 1391),
Ratman, Vlah iz katuna Ostoje Vlahoviжa (1368),
Stjepojeviж Gojsav, Vlah iz katuna Ostoje Vlahoviжa (1391),
Radmaniж Stojak, ‘de Vlacouich’ (1404),
Bogиiж Rakoje, ‘de Vlacouich’ (1404),
Vlahoviж Vuиihna, brat Stjepko Vlahoviж, sinovi Bijela, Vukac, Vukota i Bogdan Vuиihniж (1417, 1420, 1423, 1424, 1432),
Dobraљeviж Vukac (1419),
Dobraљeviж Vlatko (1419, 1435),
Laloeviж Radovan (1419),
Laloeviж Vukosav (1419),
Vlahoviж Stjepko (1420),
Miolљiж/Milљiж Bogdan (1420, 1421–1422),
Vukaљin, otac Bogdana Miliљiжa (1421–1422),
Vuиihniж Vukac, sin Vuиihne Vlahoviжa (1423, 1435),
Vuиihniж Vukota, sin Vuиihne Vlahoviжa (1423),
Vuиihniж Bijela, sin Vuиihne Vlahoviжa (1423, 1424, 1435),
Vuиihniж Bogdan, sin Vuиihne Vlahoviжa (1423),
Radojkoviж Pribil (1423),
Boћiжkoviж Kriћa (1423),
Vukiж Mileta (1423),
Velihniж Radovin (1423),
Stipkoviж Vukaљin (1423),
Radeljiж Vitas (1423),
Radeljiж Vitko (1423),
Radosaliж Milatko (1423),
Radosaliж Milorad (1423),
Gojakoviж Radosav (1423),
Gojakoviж Branko (1423),
Gojakoviж Vlatko (1423),
Veliиko Bogosaliж (1423),
Goiniж Stanac (1423),
Miloљeviж Radonja (1423),
Ozerniж Pribil (1423),
Stojkoviж Oplan (1423),
Vukaљiniж Mileta (1423),
Brankoviж Prenosav (1434),
Bogdaniж Stjepan (1434),
Vukљa Stanjeviж (1435),
Vukaљiniж Stjepko (1435),
Radoniж Stjepan (1435),
Brankoviж Prvosav (1435),
Doberkoviж Vlatko (1435),
Bijeliж Vlaр , sin Bijele Vuиihniжa (1466, 1468, 1468–1469),
Vlaрeviж Vukosav, sin Vlaрa Bijeliжa (1474).

Nekontekstualizirani natpisi

Vlah,
Vlahoviж Crijep,
Vlahoviж Raљko,
Vlahoviж Vlaр,
Vlaрeviж Vukobrat.



Linija predvodnika Vlaha Vlahoviжa tokom XV stoljeжa mogla bi biti poznata u cjelini. Novi pokazatelji o nasljednicima Vuиihne Vlahoviжa (Vukac, Vukota, Bijela i moћda Bogdan Vuиihniж), predstavljaju vezivnu srodstvenu liniju sa kasnije poznatim predvodnicima Vlahoviжa, Vlaрem Bijeliжem i Vukosavom Vlaрeviжem. Odrћava je Bijela Vuиihniж, moguжi otac Vlaha Bijeliжa. Natpis Vukca Vuиihniжa dobio je svoju arhivsku potvrdu. Nastao je poslije 1435. godine. Odnos Vlahoviжa i njihovih seniora nije u dovoljnoj mjeri poznat. Vlasi Vlahoviжi su, izvjesno od 1423. do 1435. godine, vazali vojvode Radoslava Pavloviжa.

* Prilog predstavlja proљireno saopжenje izlagano na okruglom stolu “Stolac kroz historiju”, odrћanom u Stocu 19.11.2005. godine u okviru kulturne manifestacije “Slovo Gorиina 2005”.
(1) Izdvajamo: Bogumil Hrabak, “O hercegovaиkim vlaљkim katunima prema poslovnoj knjizi Dubrovиanina Dћivana Pripиinoviжa”, Glasnik Zemaljskog muzeja (Istorija i etnografija) 11, Sarajevo, 1956, 29-39, 30-31; Desanka Kovaиeviж, “Srednjovjekovni katun po dubrovaиkim izvorima”, “Simpozijum o srednjovjekovnom katunu”, Nauиno druљtvo Bosne i Hercegovine, Posebna izdanja 2, Odjeljenje istorijsko-filoloљkih nauka 1, Sarajevo, 1963, 121-140, 124, 126; Ista (D. Kovaиeviж-Kojiж), “Uиeљжe Vlaha u trgovinskoj razmjeni tokom XIV i XV vijeka”, “Simpozijum: Vlasi u XV i XVI vijeku”, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Radovi 73, Odjeljenje druљtvenih nauka 22, Sarajevo, 1983, 79-84; Рuro Toљiж, “Donjovlaљki rodovi Vlahoviж i Miriloviж u istoиnoj Hercegovini”, Radovi 5, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2002, 195-212, 195-203; Isti, “Prilog prouиavanju Donjih vlaha u istoиnoj Hercegovini”, Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine 4, Beograd, 2004, 81-132, 87-94.
(2) D. Kovaиeviж, “Srednjovjekovni katun po dubrovaиkim izvorima”, 124, 126.
(3) B. Hrabak, “O hercegovaиkim vlaљkim katunima prema poslovnoj knjizi Dubrovиanina Dћivana Pripиinoviжa”, 30-31; Р. Toљiж, “Donjovlaљki rodovi Vlahoviж i Miriloviж u istoиnoj hercegovini”, 195-203; Isti, “Prilog prouиavanju Donjih vlaha u istoиnoj Hercegovini”, 87-94.
(4) D. Kovaиeviж-Kojiж, “Uиeљжe Vlaha u trgovinskoj razmjeni tokom XIV i XV vijeka”, napomena 15 na strani 81.
(5) “Goysaus Stiepoeuich vlachus de chatono Hostoy Vlachouich facit manifestum quod ipse se obligat et promictit Radaзa sorori Merioe Rosaniзich presenti et recipienti reconducere Ragussi unum equum rubeum ad presens detentum in Ragusio. Quem equum ipsam Radaзa asserent esse suum usque ad festum Asscensionis proxime futuris” (04. 04. 1391. god.), Drћavni arhiv u Dubrovniku (dalje: DAD), Diversa Cancellariae, XXIX, 194.
(6) “Stoiach Radmanich et Rachoye Bogzich de Vlacouich faciunt manifestum habuisse et recepisse a Bartolomeo Marini de Dulcineo centum octuaginta modia sotilia salis ad mensuram subtilis salis Ragusii ... dare et consignare dicto Bartolomeo in mercato Sticholine medietatem dicti salis” (01. 06. 1404.), DAD, Diversa Cancellariae, XXXV, 76v.
(7) Uporedi, D. Kovaиeviж-Kojiж, “Obaveze na vjernost dvojice katunara vojvodi Sandalju Hraniжu”, Godiљnjak Druљtva istoriиara Bosne i Hercegovine 19 (1970–1971), Sarajevo, 1973, 229-233 .
(8 ) Broj tovara nije preciziran: “Vucicna Vlacouich promisit et se obligauit ser Martolo de Zerieua, ser Simoni de Resti et Andrusco Nemagna ferre omnes salmas eorum et quecumque voluerint ferre cum equis suis habendo pro singula salma iperperos quinque et grossos quatuor partim in Sotouisochi et partim in Praзa” (25. 05. 1417.), DAD, Diversa Cancellariae, XLI, 115.
(9) “Vlatchus Stanoeuich de Umbla ... supra Bogdanum Miolsich, Volchasium Couilouich, Volchasinum Radoicouich et alios quos non cognouit partim, videlicet homines Gregorii Nicolich, videlicet Volchasium Couilouich et alios de cathuna Volcichne et Stiepchi Vlachouich” (18. 03. 1420.), DAD, Lamenta de foris IV, 163v; Branislav Nedeljkoviж, Meљovita porota. Dubrovaиka dokumenta XIV i XV veka o pograniиnoj poroti, Miscellanea XVII/6, Beograd 1978, 7-180, 40.
(10) “Milien Budezeuich coram nobili et sapienti viro domino Rectore ser Nicola Io. de Poza conquitur supra Volcichnam Vlachoeuich et Stiepoe de cathuna dicti Volcichne Vlachouich. Eo quia his diebus propelapsis predicti violenter in loco dicto Stolaз acceperunt sibi vaccas tres et I [unum] bouem quos habebat in manibus et ad custodiam Goiachi Tichosaglich qui stat in dicto loco Stolaз” (07. 05. 1420.), DAD, Lamenta de foris, IV, 190. Navedeno predstavlja prvi pisani pokazatelj o Stocu, Esad Kurtoviж, Vidovski, Vidovo polje i Stolac – prvi pisani pokazatelji (Uz 585-obljetnicu prvog spomena Stoca: 1420–2005), Slovo Gorиina 27, Stolac, 2005, 43-51.
(11) “supra Volchossaum Bogaucich et Radoslaum Tolisaglich de Dubalescha et supra duos homines Volcichna Vlachouich in Buelska quorum duorum nomina ad huc ignorant ... in Dubasca” (26. 06. 1420.), DAD, Lamenta de foris, IV, 210v.
(12) “Radouan Utiesenouich et Vlatchus Radosaglich de Gromaз ... conqueruntur supra Boghdanum Milsich et Volchassinum patrum suum de Volchouichia Volcichna cathuna et quinque aliorum homines de Xabiza quos ignorant “ (16. 09. 1422.), DAD, Lamenta de foris, V, 90. Tek sredinom maja 1425. godine data su imena optuћenih Ћabiиana, ali tada ih je navedeno љest: “Radouan et Vlatcho lamentatores supradicti dixerunt istos essere illorum quinque homines de Zabiza de quibus in lamento supradicto est facto mencio, videlicet, Radouaз Bulosich, Volcosau Bogichieuich, Volcosau Vasilich, Radoe Lipouaз et Radichna Clapizich, Pribigna Miloseuich” (15. 05. 1425.), Isto.
(13) “Bielna uxor Peruoe Radosaglich ... conqueriter supra Volcichnam Vlachouich et Vulchaз et Vuchotam fratres Volcichnich et Bieglam eorum tertium fratrem cum tota catuna eorum. Eo quia his diebus propelapsis in Crasteno prope Stagnum predicti accusati ipsum Peruoe interceperunt dum veniret Ragusium et sibi violenter acceperunt capita animalium Peruoem CCXX et decem inter vaccas et boues. Item conqueriter supra Radiuoi Raichouich et Bielan fratrem suum et homines suos. Eo quia tenent in manibus eoram dictum Peruoe et animalia predicta que sibi signauerent et dederent dicti accusati. Item dixit dicta uxor sua quod audiunt dictum Peruoe virtum suum esse grauiter vulneratur” (30. 11. 1423.), DAD, Lamenta de foris, V, 234v.
(14) Dan kasnije Prvoje je napravio иitavu listu koja nije bila ista kao njegove ћene: “Die ultimo nouembris 1423. predictus Peruoe principalis conquerens coram dicto domino Rectore dixit infrascriptos fuisse culpabiles et fures et latrones supra quos conquiritur: Bogdan Volcechnich [Volecchnich, Volcichnich ?, E.K.], Pribilum Radoichouich, Crixa Bosicchouich, Miletam Volchich, Radouinum Velichnich, Volchassin Stipchouich de Podзernich, Vitas Radeglich, Vitchum Radeglich, Milatchum Radosaglich, Radossauum Goiachouich, Branchum Goiacouich, Vlatchum Goiacouich, Milorad Radosaglich, Velicchum Bogosaglich, Stanaз Goinich. Testes: Peruienaз Obradouich, Iuchus Velisaglich, Bogauaз Qualchouich”, DAD, Lamenta de foris, V, 234v.
(15) “Die XIII augusti 1424 Volcassin Stipchouich unus ex inculpatis suprascriptis et Radoe Bogunouich, Liuoe Grubaceuich et Baglin Sergieuich una cum dicto Volcassino inculpato coram domino Rectoris ser Zore de Palamota et iudice sue curie domino Pasuale de Restis pro lamento supradicto voluerunt et sponte sua promiserunt quod usque ad festum sancti Martini proxime futuris, seu in die domenico proxime post festum sancti martini predicti personaliter comprare debeant coram ipso domino Rectoris et sua curia ad respondendum de iuris accusatori predicto seu sue uxori. Aliter ipsis non comparentibus personaliter, ut dictum est quod tunc dictus Volcassinus Stipchouich remaneat pro culpabili et convicto in eis contra in lamento predicto continenter presente Pribissauo Iuanouich famulo regiminis et ad predicta omnia pristauo dato”, DAD, Lamenta de foris, V, 234v.
(16) “Die II martii 1425 Peruionaз Obradouich testis predictus ... dixit quod nunc est annus et ultra quod dum ipse testis esset in Crasseno voiuode Pauli [?!, Pavle je bio knez, primjedba E.K.] et Radossaui eius filli et ibi appulisset dictus Peruoe cum animalibus circa CL inter parua et magna. Tunc Bielan Raichouich homo dicti Radossauii Paulouich et cum eo filii Volcichne et certi homines cum illis ligauerunt dictum Peruoe et dicta animalia sibi abstulerunt. Et de animalibus ipius testes nil acceperunt. Et tantum scire dixit”, DAD, Lamenta de foris, V, 234v; “Bogauaз testis predictus ... Bielan Raichouich et filii Volcichne cum eorum hominibus ligauereunt et abduxerunt dictum Peruoe et sibi abstulerunt animalia circa CL et boues tres. Et de animalibus ipsius testis nil acceperunt. Et tantum scire dixit”, Isto.
(17) “Die XV aprilis 1425 Radoghna Miloseuich de cathuna Volcichne constitutus coram domino Rectore ser Nicola de Goze confessus sponte fuit se fuisse ad istam robariam et quod iuit de mandato domini sui sie iubentis cui ipse non potuit contrastare et quod sibi venit in partem predictam una capra. Et dixit quod contra ibi fuerunt infrascripti ad istam predictam, videlicet, Bogdan Volcichnich, Pribil Osernich, Oplan Stoichouich, Mileta Volcasinich, Volcassin Stiepcouich, Milatcho Radosaglich, Vlatchus Goiacouich, Bielan Raicouich”, DAD, Lamenta de foris, V, 234v. Sluиaj je raspravljan i 13. maja 1425, Isto.
(18) “ad peticionem et instanciam Peruoi Radosalich creditoris Bieglie Vochcinich sequestrasse penes eum manibus Nalchi filii Vlachote Cranchouich salmas duodecim salis dicti Bieglie” (03. 08. 1424.), DAD, Diversa Cancellariae, XLIII, 8.
(19) “ad peticionem et instanciam Braian Miglienouich creditoris Vozichna Vlachouich sequestrasse penes eum manibus Nalchi filii Vlachote Cranchouich salmas duodecim salis dicti Vozichne” (03. 08. 1424.), DAD, Diversa Cancellariae, XLIII, 8.
(20) “de dando fidem Vocichne Vlacouich vlacho et eius turme” (19. 05. 1432.), DAD, Consilium Rogatorum, V, 85; D. Kovaиeviж-Kojiж, Uиeљжe vlaha u trgovinskoj razmjeni tokom XIV i XV vijeka, napomena 19 na strani 82.
(21) To je izvoriљte ranije uoиene zanimljivosti. Sliиna situacija bila je i 1403. godine, zbog tekuжeg bosansko-dubrovaиkog rata, D. Kovaиeviж-Kojiж, Uиeљжe vlaha u trgovinskoj razmjeni tokom XIV i XV vijeka, 82.
(22) “Prenossaus Brancouich et Stipanus Bogdagnich morlachi Vlachoeuich ... promiserunt Vlachote Cranchouich conducere a Soto Borazio usque Narentum salmas treginta pellium ... ad rationem yperperorum trium grossorum duorum pro qualibet salma” (08. 11. 1434.), DAD, Diversa Cancellariae, XLVIII, 263.
(23) “Vochsa Stagneuich et Vlatchus Dobraseuich vlachi Vlachouich voiuode Radossaui ad meliustendem super se et omnia cuiuslibet bona promiserunt et se obligauerunt Radoe Iagodich et Miglien Pliesich presentibus et contentatis ad omnem voluntatem ipsorum de Ragusio sub Boraз portare salmas decem et septem salis” (24. 06. 1435.), DAD, Diversa Notariae, XX, 23-23v.
(24) “Radoslau Sledinouich pellipparius ... supra Vlatchum Dobraseuich et supra Radouan Laloeuich et Volchaз Dobraseuich et Volchossaum Laloeuich. Eo quia dicti accusati violenter acceperunt accusatori predicto octo inter boues et vacchas et viginti animalia pecudina et unum sacchum frumenti” (24.06. 1419.), DAD, Lamenta de foris, IV, 16.
(25) “Biela Vocichnich, Stiepcho Vochasinich, Stiepan Radonich, Peruosau Branchouich et Vlatchus Doberchouich omnes vlachi Vlachouich voiuode Radossaui super se et omnia cuiuslibet ipsorum bona ad meliustenentem promiserunt et se obligauerunt Francho Vlachote Cranchouich ... de Ragusio sub Boraз portare salmas centum quinquaginta salis ... consignare Nalcho fratri dicti Franchi” (24. 06. 1435.), DAD, Diversa Notariae, XX, 23.
(26) “ipsi vlachi ex Boratio Ragusium portare teneantur Ragusium ... pellaminum et cere”, DAD, Diversa Notariae, XX, 23.
(27) “Et hoc precio e mercato quibus Nalchus suprascriptus se conuenit cum Vochaз fratre suprascripti Biela quas salmas pelaminum et cere conduxisse teneantur ad tardium usque ad medietatem menses iulii proxime futuris”, DAD, Diversa Notariae, XX, 23.
(28) “Biela Vocichnich vlachus voiuode Radossaui super se et omnia eius bona promisit et se obligauit ser Tripcho de Bonda presenti et conducenti ad omnem voluntatem eiusdem ser Tripchi de Ragusio portare cum bonis et cufficientibus animalibus ... sub Boraз ... salmas quinquaginta tres cum dimidio salis ... et salmas tres pannorum” (12. 08. 1435.), DAD, Diversa Notariae, XX, 58.
(29) “A se leћi Vukac’ Vuи(i)hniж’ ..... Vidi se zlamenije иtio(иe) (Pomni)te a vas’ b(o)g’ blagoslo(vio) (A se pisa) Pribisav’”, Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga II, Zemaljski muzej, Sarajevo, 1964, 42-43.
(30) M. Vego, “Novi i revidirani natpisi iz Hercegovine” (nastavak), Glasnik Zemaljskog muzeja 17, Sarajevo, 1962, 191-243, 223-227.
(31) Љefik Beљlagiж, “Ljubinje – Srednjovjekovni nadgrobni spomenici”, Naљe starine 10, Sarajevo, 1965, 113-163, 161.
(32) Р. Toљiж, “Donjovlaљki rodovi Vlahoviж i Miriloviж u istoиnoj Hrecegovini”, 196; Isti, Prilog prouиavanju Donjih vlaha u istoиnoj Hercegovini, 87.
(33) “Et hoc precio e mercato quibus Nalchus suprascriptus se conuenit cum Vochaз fratre suprascripti Biela quas salmas pelaminum et cere conduxisse teneantur ad tardium usque ad medietatem menses iulii proxime futuris” (24. 06. 1435.), DAD, Diversa Notariae, XX, 23.
(34) “...a Vlaи ‘Vlahoviи’”, M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga I, Zemaljski muzej, Sarajevo, 1962, 64-65; “se leћi Radosav ‘V’lahoviж’”; “A se leћi knez ‘Vlaж’ Bijeliж’”; “A se leћi knez ‘Vlaж’ Bijeliж’”; “A se leћi Vukosav’ Vlaжeviж’”; “A se leћi Vukobrat Vlaрeviж boћi rab”; “A se leћi Crjep’ i Raљko Vlahoviж’. A se leћita dva Vlahova sin’”, Isti, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga II, 14-15, 42-43, 44-45; Isti, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga III, Zemaljski muzej, Sarajevo, 1964, 16-17, 20-21.
(35) “contra Vlag Bieglich de Vlacouichi et contra homines et rusticos dicti Vlag” (20. 01. 1466.), M. Diniж, Iz dubrovaиkog arhiva, Knjiga III, Srpska akademija nauka i umetnosti, Zbornik za istoriju, jezik i knjiћevnost srpskog naroda, Treжe odeljenje 22, Beograd, 1967, 137.
(36) Р. Toљiж, “Donjovlaљki rodovi Vlahoviж i Miriloviж u istoиnoj Hercegovini”, 196-197; Isti, Prilog prouиavanju Donjih vlaha u istoиnoj Hercegovini, 88.
(37) Isto.
(38) “Biela Vocichnich vlachus voiuode Radossaui” (12. 08. 1435, DAD, Diversa Notariae, XX, 58.
(39) ЉE. Kurtoviж, ‘Slavni ljudi svoje vrste’ (Stankoviжi vremena vojvode Sandalja Hraniжa Kosaиe), rukopis pripremljen za zbornik posveжen dr. Ignaciju Vojeu.

izvor: Godisnjak BZK "Preporod"
autor: Esad Kurtovic
Naslov rada: Sitni prilog o Vlasima Vlahoviжima
Godina: 2005
site: [You must be registered and logged in to see this link.]

Превод на српски језик врши модул машинског превођења за Гоогле.
То није врло добро, али фауте де миеукс ...
(La traduction en Serbe est rйalisй par le module de traduction automatique de Google.
C'est pas très bon, mais faute de mieux ...)

Линк на слике Стецца Влаховић
(Un lien vers des photos des steccis de Vlahovici)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ја сам уебмастеру у стецци.цом (http://stecci.com)
(Je suis le webmaster de stecci.com)

Ја сам фасциниран овом магичном месту : Црква Св Великомуценика Лазара - Влаховић
Легенде и чињенице исказане у овом форуму ме стварно интересе.
(Je suis fascinй par ce lieu magique : Йglise de Sv. Grande-Lazare - Vlahovic
Les lйgendes et faits rapportйs dans ce forum m'intйresse vraiment.)

Неко би могао да је узрок Стецца налази у гробљу?
(Quelqu'un saurait-il l'origine des stecci qui se trouvent dans le cimetière ?)

Порекла, а посебно оних који су запослени у зиду око цркве и оне у зиду гробља.
(Et plus particulièrement l'origine de ceux qui sont employйs dans le mur qui entoure l'йglise et ceux qui sont dans le mur du cimetière.)

Cordialement - Пуно поздрава

Pierre
Мислим да ћу ускоро објавити на сајту хттп://стецци.цом серију фотографија сам ја узео у јесен 2007.
(Je pense publier bientфt sur le site [You must be registered and logged in to see this link.] une sйrie de photos que j'ai prises à l'automne 2007.)

@PIERRE-HENRI поздрав и добро нам дошао [You must be registered and logged in to see this image.]
супер је овај линк са фотграфијама који си послао, свака част

колико видим ниси имао прилике да уђеш у цркву и видиш стећке са натписима који су узидани у под цркве и говоре о ктиторима (ако сам добро схватио, твоје питање се на то односи). ево фотографије једне од плоча из унутрашњости цркве.

Хвала ти за слику.

4 или 5 пута да сам дошао у Влаховић, нисам могао да уђе у цркву.
Надам се да се врате у пролеће.

(Merci pour la photo.

Les 4 ou 5 fois que je suis venu à Vlahovici, je n'ai pas pu rentrer dans l'йglise.
J'espère pouvoir y retourner au printemps.
)

Црква је још увијек активна, мораш да се обратиш православном свештенику у Љубињу, да ти допусти да уђеш.

Svaka иast space.
A poљto pierre koristi program za prevoрenje pokuљaжu da mu prevedem natpise na moderni srpski.

-Ovdje leћi Vlaж Bijeliж u svojoj crkvi u svetom Lazaru.Иovjeиe tako da nijesi proklet ne diraj u me.

-Ovdje leћi Vukosav vojvoda Vlaжeviж sa mojom drugovah druћinom i pogiboh na nemirnoj krajini sa (ili za) moga gospodina.I donese me druћina na moju plemenitu baљtinu.I da je proklet ko жe u mene dirnuti.

-Ovdje leћi Vukac Vuиiniж.

Mislim da je space dokazao da je Vukosav poginuo oko 100 godina poslije boja na Kosovu pa se na ovu temu viљe ne treba vraжati.

Ako neko pronaрe rad Рure Toљiжa donjovlaљki rodovi Vlahoviж i Miriloviж u istoиnoj Hercegovini bio bih mu zahvalan da ga postavi ovdje.

zagor ::Mislim da je space dokazao da je Vukosav poginuo oko 100 godina poslije boja na Kosovu pa se na ovu temu viљe ne treba vraжati.

...a ja opet mislim da nista nije dokazano posto ako si pazljivo citao i sam autor ovog rada kaze...

space ::Na osnovu ovdje iznesenih pokazatelja moћemo iznijeti i jednu opravdanu pretpostavku. Djelatnost Vlaрa Bijeliжa pripada 60-tim godinama XV stoljeжa. On se spominje poиetkom 1466,(35) septembra 1468. i u sumarnom popisu Bosne iz 1468–1469.(36) Uzima se da je umro 1474, kada ga je naslijedio njegov sin Vukosav Vlaрeviж.(37) Nemamo direktne izvorne potvrde, ali slijed oиevih imena kao prezimena njihovih sinova i na ovom mjestu je priliиno ubjedljiv da bi se moglo reжi da je Vlaр Bijeliж, ustvari, bio sin Bjele Vuиihniжa, koji se, prema zasad poznatom, zadnji put spominje augusta 1435. godine.(38) I on bi time bio unuk katunara Vuиihne Vlahoviжa, a to bi govorilo i da je linija ‘povlaљtenog statusa’ u njegovom liku, zapravo, pozicija koju je imao dijelom i prirodnom linijom ranijih porodiиnih predvodnika katuna meрu Vlahoviжima.

...............................

Ponuрeni materijal zaokruћujemo intrigantno, neuobiиajeno, mijeљanjem dokazanog i pretpostavljanog u nadi da жe kao takvo pobuditi interes za detaljnije pronicanje u nizove srodstvenih linija kod pojedinih katuna i vlaha иija imena i prezimena predstavljaju nedovoljno iskoriљteni materijal u praжenju vlaљke problematike.

mislim da i sam autor ostavlja prostora za razlicita tumacenja...

zagor :: Ovdje leћi Vukac Vuиiniж.

ne znam sto se i kod tebe i u radu ovog lika stalno pominje vukac vucinic, koliko ja vidim iz reprodukcije natpisa pise vukac vulinic...

space ::На једној од ових надгробних плоча, која је десно тик врата од црквеног дворишта, био је подуљи натпис, од којег је данас добро читљиво само : [You must be registered and logged in to see this image.]

ili je u pitanju jos jedan copy/paste zajeb koji poslije preraste u pravilo, a svakog mrzi da provjeri na licu mjesta [You must be registered and logged in to see this image.]

Prviљe je stvari da ne kaћem dokaza da su u crkvi u Vlahoviжima sahranjeni otac i sin.
Prvo prezime se dobijalo kao izvedenica oиevog imena, Bijela-Bijeliж, Vlaр-Vlaрeviж..., moћda je postojao joљ neki Vlaр na Vlahoviжima, ali podudarnost je oиigledna.
Dalje crkva je nadograрivana, prvo je nastala crkva u kojoj je bio smjeљten grob Vlaрev, pa je nadograрen dio u kome se nalazi grob Vukosavov, љto upuжuje na to da je ovaj mlaрi pa mu i godinu smrti pomjera u drugu polovinu XV vijeka.
Ponovo ponavljam da je potvrрena liиnost u dubrovaиkom arhivu i da жeљ ga vj. pronaжi u djelima koja sam naveo, a koja su meni trenutno nedostupna.
Љto se tiиe natpisa koji sam ja pogreљno proиitao, nikada nisam bio u crkvi na Vlahoviжima i nisam ga ni mogao proиitati, to su umjesto mene radili drugi i ja koristim njihove rezultate, ovdje zaista piљe Vuliniж, ali ova verzija je preraрena i data na koriљtenje nama obiиnim smrtnicima, љta hoжu da kaћem, izvorni natpis u crkvi nije ovako иitak, иak nije ni pisan ovim stilom veж je autor preveo ovako da je jasnije иitaocu.Svi nauиnici koji su prouиavali natpis prevode ga kao Vuиiniж i ja jednostavno njih citiram, da li grijeљe...?

@zagor
ne sporim ja da su sahranjeni otac i sin, ja samo komentarisem ono sto sam mogao procitati i uporediti.
sto se tice reprodukcije natpisa, ovo je jedina koju sam vidio i zato mi se cini najvjerodstojnija. Ovaj Bijelic koji je to pisao je sigurno bio na licu mjesta, sto za ostale koji su se bavili ovom temom nisam bas siguran , kao sto rece ni ti nisi bio....

@kum super fotke,
meni je zanimljiva ova godina urezana iznad ulaza u dvoriste 1864, vjerovatno je tada obnavljana ili sta vec, a u onom starom opisu crkve iz 1890 se kaze da je crkva u "zadnjoj buni poharana i porusena ". Koliko ja znam zadnja buna je bila hercegovacki ustanak iz 1875 ... samo 11 godina poslije obnove je poharana

kum ::
[You must be registered and logged in to see this image.]

Mislim da si u pravu, a da je joљ jedna rekonstrukcija raрena izmeрu dva svjetska rata.I cuo sam da su tada podizane ploиe i pronaрena dva skeleta sa ratniиkom opremom i onim иuvenim vinom.

meni je to zanimljivo ne samo zbog toga, nego koliko u stvari znamo malo o relativno skorim stvarima, a sa "sigurnoљжu" govorimo o 14 i 15 vijeku.
ja sam nailazio na podatke na netu da su Vranjska spominjana u vezi sa Hercegovaиkim ustankom 1875—1878. Tu je, navodno, po zamisli vojvode Miжe Ljubibratiжa trebalo da se odrћi velika narodna skupљtina na njojoj bi se odredio pravac ustanka srpskog naroda i izabere privremena vlada , te „pozovu Srbi muslimanske vjere” u borbu protiv Turaka. Ne zna se da li je ova skupљtina odrћana i gdje.
znaиi joљ jedna pretpostavka,vezana za ovaj kraj, ovaj put iz novije istorije [You must be registered and logged in to see this image.]

Ono љto znam da je skupљtina odrћana u Duћima i da su je rasturili Crnogorci na иelu sa mislim Pekom Pavloviжem, a vezano za Ljubinje je napad ustanika na ljubinjsku tvrрavu kojom prilikom su Crnogorci ubili jedno srpsko dijete u Pupiжa mahali Duљana Pupiжa, ali o ovome ima иitava priиa, prekoputa Жoroviжa kuжe na potoku imaju dva spomenika koja navodno pripadaju Crnogorcima koji su tada poginuli, znam da je u ovome periodu devastirana i dћamija u Kotezima, a Ljubinjci su uzeli uиeљжa i u иuvenoj bici na Vuиijem dolu u sastavu Popovopoljskog odreda.
Siguran sam da ima dosta ljudi u Ljubinju koji o ovim dogaрajima znaju dosta viљe pa...