Kulturno-istorijski spomenici na tlu Ljubinja

nekropola pod dubom u ubosku spada medju 5 top nekropola.sefik beslagic je po bogatstvu ukrasa i orginalnosti scena i stavio odmah iza radimlje i boljuna.interesantno je da je izdavacka kuca''veselin maslesa''kao zastitni znak svojih edicija uzela prikaz srna i grlica(cetvrta odozgo)

Crkva na Vlahovicima

У својој прошлости црква је неколико пута дограђивана док није добила данашњи облик. У под данашње цркве уграђене су двије велике плоче, једна испред Олтара, а друга на улазу у цркву са натписом црквенословенској ћирилици. Плоча испред олтара има дужину 190 цм. и ширину 128 цм. Њен натпис говори да је ту сахрањен њен ктитор – Асе лежи Вукосав воевода Влаћевић смом друговах дружином и загибох на размирној краине ко (са) мога господина и донесоше ме дружина на своју племениту баштину и да е проклет тко ће ме такнути. Црква је озидана финим клесаним каменом и врло је висока и прекривена каменим плочама. У њој се служи два пута годишње.

посебна тема о цркви Св. Великомученика Лазара у Влаховићима на форуму: [You must be registered and logged in to see this link.]

cula milion puta za tu crkvu ali nikad bila tamo....ne znam ama bas nista o kulturno-istorijskim spomenicima u ljubinju i okolini...

I garant vino popili radnici sto su ga pronasli?

pa bas bi bilo dobro da okacis slike svih crkava u okolini ljubinja....je l' ti neke slike i tekstove skidas sa interneta...ja to nista ne mogu da nadjem...dzaba guglam....de pomozi...uputi...literatura??

jel moze to da se skenira ili vec sta, bar zanimljivi podaci. fotke vec mozemo sami ubaciti

katabuya ::I garant vino popili radnici sto su ga pronasli?

ne bi me cudilo...
moracu da odem da vidim i ja tu crkvu, ja sam je gledala samo u prolazu, kad idem u selo...

ILIRI.

Iliri zapremahu srednji i sjeverozapadni dio poluostrva. Izmeрu njihovih brojnih plemena napominjemo: Ardiejce, Enhelejce, Autarijate i Neretvi na jugu Daorse. Prva tri plemena poznata su kao najstariji stanovnici stare Travinije ili poznije Trebinjske oblasti.

Po historijskim biljeљkama i Ilirima i po rijetkim njihovim tragovima, koje joљ nalazimo, vrlo je vjerovatno, da su spomenuta plemena nastavala teritoriju Travunije od primorja u unutraљnjost zemlje onim istim redom, kako su navedena. Daorsi su bili u okuci Neretvinoj.

Vaћniji tragovi ilirski jesu ova mjesta: Katera (Ekatera) - Kotor, Pirust *(Ilirski Pirusti poznati su Rimljanima kao vrsni rudari.) - Perast, Rhizon - Risan, Salthua - Vilusi i dr. *(Za porimljeno ime Adzizium tvrdi se takoрe, da je ilirskog porijekla.) Rijeka Tara svojim imenom potsjeжa bez sumnje na ilirske Autarijate. Ilirskog je porijekla i ime sela Burmazi kod Stoca (ilir. buri - math, znaиi golem иovjek).

Osim ilirskih imena mjesta vrlo su zanimljiva i njihova utvrрenja na Dvrsniku i kod Zavale.

Na Dvrsniku, izmeрu Stoca i Ljubinja, dobro se razbire eliptiиni oblik utvrde. U elipsi se vide иetiri koncentriиna kruga kao unutraљnja utvrрenja. Elipsa i krugovi su zemljani nasipi, a svi su sa izvanjske strane opasani opkopima. Dvrsniиkom utvrрenju u svemu sliиi ono kod Zavale, samo je neљto manje.

Obje su utvrde na zaravancima brda, koji su nepristupni, nadvisuju ostale visove oko sebe i dominiraju nad susjednim poljem. Zamjerne naprave dvrsniиke i zavalske utvrde odaju tehniиku umjetnost, a dominantni poloћaj njihov pokazuje strateљku vrlinu ilirsku. Prvo i drugo zajedno govori sasvim jasno o svojevremenoj neosvojivosti ovih utvrрenja.

Dok na sjeveru nailazimo viљe na zemljane ostatke gigantskih utvrda ilirskih, dotle na jugu ne moћemo se naиuditi kiklopskim zidinama kamenitih srodnika njihovih. Kao primjer tome neka posluћi Medun u Zetskoj banovini.

Stojeжi u иudu pred ovako silnim ruљevinama i nehotice se ljubopitljivomu posmatraиu nameжu razna pitanja o njihovoj proљlosti. Jedno je svakako oиigledno i jasno, da su te utvrde podignute za odbranu od neprijatelja. Odgovori na veжinu ostalih pitanja leћe moћda pokopana pod njihovim ruљevinama.

Tu su, po svojoj prilici, pohranjeni i pobliћi podaci o upadu Kelta meрu Ilire. Mi se meрutim moramo zadovoljiti samo sa jednom biljeљkom u historiji o ovom njihovom nasilnom upadu. Po toj vijesti Kelti su oko 280. godine pr. Hr. preљli iz srednje Evrope na Balkan i uskomeљali иitavo njegovo stanovniљtvo. To je svakako vrlo malo, da bi se mogle razabrati sve posljedice tako zamaљnoga dogaрaje. Иini se ipak da su ilirska plemena za keltskog upada preћivjela jedno jaиe pregrupisavanje i veliko selenje prama zapadu i jugu. To je posve razumljiva posljedica pobijeрenoga u borbi sa jaиim. Detalji ove procedure ostaju i dalje ovijeni neprovidnim velom davne proљlosti.

Kakogod љto жute tvrрave ilirske o sebi i o onom, љto su doћivile, isto tako i grobovi ilirski kriju i starije i savremene иinjenice kao tajnu pa ne moћe niљta da izbije na svjetlo sunиano.

Ilirskih grobnica ima dvije vrsti. Jedne su mogile, pod kojima redovno nema niљta zato, љto su one krile samo pepeo spaljenih ljeљeva.

Druge su humci, podignuti na ljeљevima. Ima ih do 200 oko Moska, u srezu bileжkom na plateau-u, koji je oko 690 m visoko nad morem. Ovi su nadgrobni humci иetverouglata oblika. Veжina ih je kamenom ploиom pokrivena, a neki su samo oiviиeni kamenom. U njima su kosturi, koji leћe redovno u pravcu od sjeveroistoka prama jugozapadu. Uz kosture naљlo se je u njima i bronиanih predmeta. Grobnice oko Moska sliиe u svemu onima na Glasincu. Po svemu ovom izgleda opravdano miљljenje onih, koji tvrde, da su nalazi u Mosku iz prehistorijskoga dobga.

Za sada se moћe samo toliko reжi o ilirskim ostacima u ovome kraju. Buduжnost жe vjerovatno biti sretnija, pa жe uspjeti da dublje pronikne u skrivene tajne i da viљe toga ubiljeћi na malo ne prazne stranice historije ilirskoga vremena.

[You must be registered and logged in to see this image.]

ostatak teksta na
[You must be registered and logged in to see this link.]


Посебна тема о градини на форуму: [You must be registered and logged in to see this link.]

ovuda smo bezuspjesno tragali za avionom makedonske vlade.

Sto se tice kulturno historijskih spomenika zaboravljamo i dzamiju Kizlar age Ljubinjca, covjeka rodjenog u Ljubinju koji je za vrijeme turske vladavine igrao znatnu ulogu na visokoj Porti.U znak zahvalnosti rodnom kraju podigao je i dzamiju kao svoju zaduzbinu.

@bolero
tema je kulturno - istorijski spomenici na tlu Ljubinja to podrazumjeva materijalne ostatke, niko ne spori da je u Otomanskoj imperijiji Ljubinje bilo vazan centar ali jednostavno mislim da je tvoj post za neku drugu temu

@bolero
poruka ti je izbrisana jer se ista pojavljuje u jos jednoj temi,a cijenim da nema smisla gomilati isto...
Pozdrav,i dobro nam dosao...

Црква Св. Преображења Господњег, село Крајпоље

Питомо село Крајпоље смјештено је испод планине Илије и удаљено је од Љубиња 4 км. У средњем вијеку подигнута је црква која је крајем 15. вијека порушена од стране Османлија.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Према предању, вјерници овога села дали су завјет да ће да подигну нову. На испуњење овог завјета чекало се пет стољећа, да би се у спомен старе отпочела изградња нове цркве. Освећење камена темељца нове цркве на новој локацији извршио је Митрополит Владислав 23. јула 1988. год., да би 10. септембра 1989, год извршио освећење новосаграђеног храма.
Великим радом, залагањем и новчаним прилогом домаћина села Крајпоље храм је за годину дана завршен. Први кум новог храма био је пољопривредник из Љубиња Живојин Јањић који је за изградњу дао 1500 долара.

[You must be registered and logged in to see this image.]

За прво њено реновирање, кречење унутра и премазивање иконостаса безбојним лаком, као и за облагање централне куполе каменом и звоник приложио је 2000 км Душан Козић и освећење је извршио Епископ Григорије 11. новембра 2001. год.

[You must be registered and logged in to see this image.]

tekst preuzet sa
[You must be registered and logged in to see this link.]

vrlo interesano bi bilo izvrsiti neka arheoloska istrazivanja u gornjem gracu.to se,nauka kaze,nekad nalazilo rimsko naselje pardua.imao sam prilike gledati arheoloski pokretni materijal koji su seljaci prikupili oruci i kopajuci...novci,grivne,nakit,keramika....cak sam sa jednim drugarom i vrsio neka amaterska iskapanja......naime,gracani su nas uputili na lokalitet..kruskice'' i kazali nam da tamo postoje temelji neke kule strazare..stvarno,zateknemo tamo neke ozidane kruzne temelje unutar kojih bjese nabacano kamenje.....puknemo po gavrilovicev narezak i prionemo na posao....bacamo,kamenje,bacamo...cela nam se orosila,napetost u misicima..kad u jednom trenu otkrijemo divno ukrasen keramicki fragment..sreci nema kraja...sa jos vecim poletom nastavljamo mukotrpni posao...kad avaj,kad digosmo jednu poklopnicu...prosuse se rebra i ukaza se razbijena lobanja.odmah se sjetimo tutankamonovog prokletstva i u velikoj zurbi damo petama vjetra.

kakvo prokletstvo?

da li neko ima slike od Neum Kule ? Moze li se tamo prici uopste? I u kakvom je stanju?

Црква Св. Пророка Илије, село Градац
Градац је смјештен на сјевероисточном ободу Љубињског поља и јужним падинама Ђурђеве главе, на надморској висини око 500 м. Према народном предању, црква у Градцу је саграђена у вријеме Немањића у 13. вијеку. То је најстарија црква у овоме крају коју зову Матица црква и до данас је добро очувана. Дужина цркве је 5 м, ширина 4 м и висина 3,50 м. Црква је једнобродна озидана финим клесаним каменом и прекривене каменим почама са звоником на преслицу и једним звоном. Обнављана је више пута, а 1910. год насута је за једну степеницу и ударен је под тако да је измијењен њен првобитни изглед. Довратници на улазним вратима су из једног дијела. Изнад врата постоје три камена натписа, као и један са лијеве стране израђен крст испод којег се налази натпис у коме се помиње Градац и Црква. Из једног натписа на врху може се прочитати име Књаз Лазар. Изнад врата на плочи пише: Ови звоник на храму Пророка Илије подиже се 25.03. 1890. год. У цркви нема фресака, у њој се служи два пута годишње.

[You must be registered and logged in to see this image.]

theguezzwho ::da li neko ima slike od Neum Kule ? Moze li se tamo prici uopste? I u kakvom je stanju?

moze.kula je u rusevinama jos od drugog svjetskog rata.preko tog podrucja nekad je isao glavni put za trebinje...al sad je opustio.

wolf sagash ::vrlo interesano bi bilo izvrsiti neka arheoloska istrazivanja u gornjem gracu.to se,nauka kaze,nekad nalazilo rimsko naselje pardua.imao sam prilike gledati arheoloski pokretni materijal koji su seljaci prikupili oruci i kopajuci...novci,grivne,nakit,keramika....cak sam sa jednim drugarom i vrsio neka amaterska iskapanja......naime,gracani su nas uputili na lokalitet..kruskice'' i kazali nam da tamo postoje temelji neke kule strazare..stvarno,zateknemo tamo neke ozidane kruzne temelje unutar kojih bjese nabacano kamenje.....puknemo po gavrilovicev narezak i prionemo na posao....bacamo,kamenje,bacamo...cela nam se orosila,napetost u misicima..kad u jednom trenu otkrijemo divno ukrasen keramicki fragment..sreci nema kraja...sa jos vecim poletom nastavljamo mukotrpni posao...kad avaj,kad digosmo jednu poklopnicu...prosuse se rebra i ukaza se razbijena lobanja.odmah se sjetimo tutankamonovog prokletstva i u velikoj zurbi damo petama vjetra.

bitno da je bilo gavrilovicevog nareska...
Trebali ste zveknuti jos po jedan,pa nastaviti,prazne su price o prokletstvu...

katabuya ::

wolf sagash ::vrlo interesano bi bilo izvrsiti neka arheoloska istrazivanja u gornjem gracu.to se,nauka kaze,nekad nalazilo rimsko naselje pardua.imao sam prilike gledati arheoloski pokretni materijal koji su seljaci prikupili oruci i kopajuci...novci,grivne,nakit,keramika....cak sam sa jednim drugarom i vrsio neka amaterska iskapanja......naime,gracani su nas uputili na lokalitet..kruskice'' i kazali nam da tamo postoje temelji neke kule strazare..stvarno,zateknemo tamo neke ozidane kruzne temelje unutar kojih bjese nabacano kamenje.....puknemo po gavrilovicev narezak i prionemo na posao....bacamo,kamenje,bacamo...cela nam se orosila,napetost u misicima..kad u jednom trenu otkrijemo divno ukrasen keramicki fragment..sreci nema kraja...sa jos vecim poletom nastavljamo mukotrpni posao...kad avaj,kad digosmo jednu poklopnicu...prosuse se rebra i ukaza se razbijena lobanja.odmah se sjetimo tutankamonovog prokletstva i u velikoj zurbi damo petama vjetra.

bitno da je bilo gavrilovicevog nareska...
Trebali ste zveknuti jos po jedan,pa nastaviti,prazne su price o prokletstvu...

mrtve treba ostaviti na miru.

niste valjda ostavili tako prosuta rebra i lobanju...jeste bar vratili kako je bilo....

ЦРКВА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ЉУБИЊЕ

Црква у Љубињу је направљена 1866. год. Црква је грађена од камена, има звоник на преслицу са три звона, једно је оштећено у току 1941. год. (2 свјет. рат). црква је прекривена са цријепом, више пута је обнављана, као и задњи пут 1998.
Унутрашњост цркве је врло лоша, зидови су пропали, плафон је испуцао и пукотине су видљиве. Дрвени иконостас попуњен је са иконама на платну, које се завршавају Христовим Распећем. Посебну вриједност има св. Јеванђеље са сребрним оковом, које је тешко једанаест килограма. То је црква добила из Русије заједно са сребреном литијом на којој је лик Христа и Богородице, прилог Зорке Радоњић 1901. год. Уз цркву је направљена школска зграда 1878. год. 1959. год. зграда је национализована, а 1992. год. враћена је цркви, да би 1998 зграда била реновирана.

tekst preuzet sa
[You must be registered and logged in to see this link.]

Odlukom komisije za ocuvanje nacionalnih spomenika od 02 jula 2005 godine Graditeljska cjelina - Crkva rodjenja Bogorodice u Ljubinjuj proglasava se nacionalnim spomenikom

kompletno obrazlozenje i opis je na stranici
[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

посебна тема о цркви рођења Пресвете Богородице на форуму: [You must be registered and logged in to see this link.]

wolf ja sam za... javi pa cu sletiti

MUSTAFAAGE LJUBINCA (KIZLARAGINA - GRADSKA DZAMIJA)

Gradjena prije 1592 godine.

AHMED AGIN MESDZID

sagradjen prije 1659 godine

DZAMIJA OSMAN PASE RESULBEGOVICA

MESDZID U RASPACIMA

MESDZID U GORNJIM BARNOSIMA

Ovaj mesdzid su gradili Serdarevici i Mataradzici koncem turske vladavine, oko 1876 godine.