NARODNE PJESME O PORODICI SERDAREVIЖ IZ LJUBINJA

POTRESLA SE ZEMLJA OD ISTOKA

Potresla se zemlja od istoka,
oborila polu Dubrovnika,
i bijele po Ljubinju kule:
jedno kula Bakibegoviжa,
drugo kula age Serdar-age,
treжe kula paљe Durmiљ-paљe.
Durmiљ-paљe doma ne bijaљe,
vet sin Fazle bole bolovaљe,
viљe njega seka Hajka staљe:
Fazlo momиe seku dozivaљe:
"Иu li mene, moja seko draga,
bila nam se naљa kula trese,
иini mi se da жe biti smжe.
Jami mene na pleжi junaиke,
iznesi me na zelenu baљ
иu, al' u baљ иu, pod ћutu naranиu!"
Pa je seka njega posluљala,
iznese ga u zelenu baљиu,
al' u baљиu, pod ћutu naranиu.
A da veli Fazlo, momиe mlado:
"Иu li mene, moja seko Hajko,
ostala mi siжaљna tambura,
a da mi je hoжeљ donijeti!"
Pa je seka njega posluљala,
pa se vrati u kulu bijelu.
A tako joj loљa sreжa bila,
od kule se жoљak otisnuo,
a Hajkune malo dohvatio,
po sred pasa, ukide je s glasa!
A da vidiљ Fezlo, momиe mlado,
on mi zove hitra knjigonoљu.
Pa mu doрe hitar knjigonoљa,
a Fazlo je knjigu nakitio,
pa je љalje ka Mostaru gradu,
svomu babi, paљi Durmiљ-paљi.
Hitro mu je knjiga dolazila.
A da vidiљ paљe Durmiљ-paљe:
knjigu gleda, suze prolijeva,
nema kade osedlat' konjica,
na gola se konja navalio!
Hitro doрe ka Ljubinju gradu,
stade zvati mnoge neimare,
a da diћe prebijelu kulu.
Ode dizat' prebijelu kulu,
brzo svoju nalazio Hajku:
baљka ruke, baљka belenzuke,
baљka uљi, a baљka menрuљe,
baљka kose, a baљka sadћbage!
Viљ' nje babo sidu bradu guli:
"Moja Hajko, ћalostan ti babo,
eto tebi iz Biљжa svatova,
djeverova od Paunoviжa!"



PUSTA BOLEST U SV'JET UDARILA

Pusta bolest u sv'jet udarila,
mori pusta i staro i mlado,
a rastavlja i milo i drago,
u bijele serdareve dvore.
Najprije se serdar razbolio,
razbolio, pa i prebolio.
Dva su mu se sina razboljela,
dvije mu se љжeri razboljele,
dvije mu se snahe razboljeљe.
Umrijeљe dva Serdareviжa,
i dvije љжeri staroga serdara,
i dvije snahe staroga serdara,
u danu je sve to preminulo.
Starijeg mu sina iznesoљe,
i drugog mu sina iznesoљe,
i pred njima konje izvedoљe,
da ne muиe konji u podrumu,
da ih puste na telala daju.
Kad stariju snahu iznesoљe,
pred njom nose beљu od merdћana,
u beљici premnejako иedo,
ah, da иedo na dojilju dadu!
Kad mu mlaрu snahu iznesoљe,
pred njom nose kutiju prstenja,
da ih puste na telala daju.
Kad stariju љжercu iznesoљe,
pred njom nose sorguи od bisera,
da ga pusta na nizilju daju.
Kad mu mladu љжercu iznijeљe,
pred njom nose рerdef od merdћana,
na рerdefu vida suho zlato,
da je pustu na vezilju daju,
da ne tamni u njedrima zlato.
Za njima je serdar izlazio,
o dva љtapa na avlinska vrata:
"Aoh, sine, grdne rane moje,
moji sinci, dogovori moji,
snahe moje, razgovori moji,
љжeri moje, posluљnice moje,
jadan ti sam iza vas ostao!"
To izreиe, a duљicu pusti.