Nekropola steжaka u Premilovom polju

Ево још један опис Матије Бијелића, човјек је стварно одрадио лавовски посао у оно вријеме (поређења ради , тебе је Куме мрзило да прекуцаш мање од једне а4 стране [You must be registered and logged in to see this image.] ). Колико сам успио да схватим читајући ове гласнике, ово старобосански у наслову је вјероватно убацила редакција у Сарајеву, пошто су сви остали чланци који се баве овом проблематиком исто насловљени, а игуман Христифор Михајловић, чији чланак сам окачио у теми о крстачи Радихне, је у једном чланку озбиљно довео у питање форсирање богумилства у причи о стећцима, и тврдио да су то православни споменици. То му је био један од задњих чланака [You must be registered and logged in to see this image.] ...

Опис некрополе стећака у Премиловом пољу, са пар локалних легенди ...


Старобосански натписи у Премиловом пољу

У Премиловом пољу, које је од Љубиња удаљено скоро два сата те припада опћини Глеђевци, има стародревно гробље са многијем надгробнијем споменицима у облику равнијех плоча и огромнијех стећака.
Већи је дио овог надгробног камења без натписа или шара. Многи су стећци преврнути и оштећени, плоче пак покрива доста дебео таван земље, због чега би се могло закључити, да је то гробље доста старо и свакако из доба, прије него што је Босна и Херцеговина пала под власт отоманску.
На жалост многе је ове споменике људска рука оштетила. Народ из околине, кад би требао камена за своје грађевине, одвукао би по који комад с овог гробља; многи стећак или плочу разбише пак поједини становници, тражећи у њима или под њима сребра и злата.
Но ипак сам пронашао у овоме гробљу неколико надгробних споменика са натписима, или разним фигуралним или линеарним орнаментима.




На стећку што га показује слика 1. налази се овај натпис: [You must be registered and logged in to see this image.] Мјере су овом стећку: дуљина 1.25, ширина 0.55, висина 1.30 м.






У слици 2. видимо особито красан споменик; сматрам га знаменитим због тога, јер је надгробна плоча са стећком заједно издјелана од једног комада. Плоча је дугачка 3.10, широка 1.46; стећак је висок 1.10, дугачак 1.90, а широк 0.85 м. Становници из Глеђевца приписују овом споменику неку наднаравну силу и приповједају како је неки Марко Хербез, који се бавио тражењем блага, прије 40-50 година у очи Благовијести легао на стећак да чека, гдје ће се показати мави пламен, који означује мјесто гдје је новац сакривен. Једва што је Хербез легао, дуне силан вихор, који га на други стећак удаљен каквих 50 аршина, тако жестоко пребаци, да је Хербез сломио сву десну страну тијела и послије неколико дана умро. Од тада народ у страху пролази крај овог стећка.




Ова надгробна плоча (слика 3.) има у дуљину 1.86, у ширини 1.40, а у дебљини 0.52 м., стећак пак висок је 2.00, широк 1.45, а дебео 0.36 м. Натпис гласи:[You must be registered and logged in to see this image.]




Слике 4. и 5. показују нам два стећка са лијепим фигуралним орнаментима. Први је висок 1.26, широк 1.35, а дебео 0.65 м; други пак мјери у висину 1.90, у дуљину 1.18, а попријеко 0.75 м. Оба су без натписа; за стећак други народ нагађа, да покрива гроб дјевојке, која се прославила као вјешта играчица.




Слика 6. показује нам надгробну плочу са шарама око руба и по сриједи.




Крст, што га показује слика 7. висок је над земљом 2.71, а дебео 0.50 м. Кракови имају дуљину од 80 цм. Натпис гласи: [You must be registered and logged in to see this image.]. Чини ми се, да је гробница, над којом је овај крст усађен, особито знаменита, јер јој је обим несразмјерно велик. Гроб је ограђен са четири стране тесаним каменом и раздјељен је у два прегратка, први је 4 м, а други 50 цм дугачак; у ширину мјери пак први преградак 2.50 м, а други 40 цм.





На плочи коју нам предочује слика 8. видимо уз полумјесец и звијезду овај натпис: [You must be registered and logged in to see this image.]. Под натписом налазе се: у средини лик коња а десно и лијево два људска лика, један лик има на глави накит.






Камена плоча, на којој се налази овај натпис (слика 9.) узидана је у темељ зида, којим је Селим Премиловац оградио своју њиву. Страна са натписом провирује испод зида; тај натпис гласи: [You must be registered and logged in to see this image.]. Плоча је дугачка 2м, широка 1.40 , а дебела 55 цм.




ИЗВОР:
Старобосански натписи у Премиловом пољу
Аутор: Матија Бијелић
Публикација: Гласник земаљског музеја
Датум: 01.07.1890.
скен оригинала можете преузети у pdf формату овдје: [You must be registered and logged in to see this link.]

Pored seoskog puta u Premilovom Polju leћi oko 60 nadgrobnih spomenika u obliku ploиa, sarkofaga i sanduka. Na nekim su izraрeni simboli krsta, figura ћene i drugi geometrijski ukrasi. Premilovo Polje je zaselak jednog podruиja imenom Gleрevci. Stanovnici zaseoka su muslimanske vjeroispovjesti i veжina nosi prezime Premilovci. Premilovci su u srednjem vijeku bili vlasi stoиari u nekom katunu blizu katuna Gleрevaca. (41)
Na srednjovjekovnoj nekropoli u Premilovom Polju pronaрena su 4 жirilska natpisa. Natpisi su objavljeni, ali djelimiиno pogreљno.

Prvi natpis odnosi se na Radosava Duиiжa i sina mu Cvetka. Objavio ga je, pogreљno Vid Vuletiж-Vukasoviж, a poslije njega i Stojanoviж. Poteљkoжa je bila u иitanju prezimena Duиiж jer su neki mislili da ga treba иitati kao Vuиiж. Te greљke je ispravio K. Hцrmann, iako nije za to dao nikakvih objaљnjenja. Trebalo je najprije ustanoviti u natpisu naиin pisanja slova Д иija je grafija iz XV i XVI vijeka. Kada smo to konstatovali na originalu nije bilo viљe sumnje u Hцrmannovo иitanje. Ispravno je postupio i M. Bijeliж kad je uoиio da se slovo Д nalazi u prezimenu Duиiж. (42)

Natpis glasi: А СЕ ЛЕЖИ РАДОСАВ ДУЧИЋЬ СИНОМЬ ЦВЂТКОМЬ

Natpis u transkripciji glasi: A SE LEЋI RADOSAVЬ DUИIЖЬ (SA) SINOMЬ CVЂTKOMЬ.
U Rupjelima kod Trebinja ћive porodice Duиiжa, dok jedna njihova grana ћivi u Babjoj Glavi kod Nevesinja. (43)
Paleografske osobine - Pisar je napisao slovo Ж u obliku dva љtapiжa tako da izgleda kao rimski broj X. Naroиito treba naglasiti da je on napisao i slovo Ћ poput жirilskog slova П s tim љto je na gornjem vrhu produћio vodoravnu crtu poput bosanskih kancelarija iz prve polovine XIV vijeka. Desni potez slova Ч je urezan pogreљno nalijevo, mjesto nadesno.
Vrijem i postanak natpisa - Po oblikovanju slova Ћ i Д, po obliku spomenika i ukrasima na njemu natpis je vjerovatno urezan u prvoj polovini XV vijeka.

Drugi natpis iz Premilovog Polja odnosi se na Stjepka Radosaliжa. Urezan je na visokom sanduku. Natpis su objavili Vid Vuletiж-Vukasoviж, Matija Bijeliж, C Hцrmann i Lj. Stojanoviж.(44) Oni su samo pogreљno proиitali poиetak natpisa stavljajuжi А СЕ mjesto И СЕ.
Paleografska osobina se ogleda u pisanju slova Ћ u obliku slova Д s produћenom crtom nad njegovim vrhom, sliиno pisanju toga slova u natpisu Radosava Duиiжa. Usporeрivanjem grafije drugih slova jednog i drugog natpisa utvrdili smo da je njihova grafija slova ista, naroиito slova Д i K. Po tome se moћe zakljuciti da je i jedan i drugi natpis napisao ili urezao isti majstor. U svakom sluиaju, u natpisu treba uoиiti slovo Ћ i slovo Д koje se pojavljuje u pismu kayanca Sanka i u raznim pismima dubrovaиke i srpske kancelarije XIV i XV vijeka. (45) Na taj naиin dolazimo do uvjerenja da je natpis urezan krajem XIV ili u prvoj polovini XV vijeka.

Treжi natpis iz Premilova Polja Radoviжa urezan je na visokom sanduku. Objavili su ga pogreљno: Matija Bijeliж, C Hцrmann i Lj. Stojanoviж (46) Oni su ispustili znak krsta u poжetku teksta. Drugi dio teksta su objavili pravilno, ali nisu ulazili u vrijeme pisanja natpisa niti u grafiju njegovih slova.
Grafija slova ovog natpisa ne razlikuje se ni poиemu od spomenutih natpisa iz Premilova Polja, osim po slovu Ћ. Iz toga se moћe izvuжi vrlo vjerovatan zakljuиak da je pisar ovog natpisa proizaљao iz iste klesarske љkole u kojoj su radili klesari prvih natpisa. Izgleda da je natpis Pavla Radoviжa († A se leћi Pavao Radoviж) neљto mlaрi od ona dva prethodna i da je urezan u XV vijeku.

Иetvrti natpis Poznana iz Premilova Polja objavili su pogreљno : Matija Bijeliж, C Hцrmann i Lj. Stojanoviж. (47)
Revizijom smo ustanovili da su pomenuti struиnjaci pogreљno proиitali prezime Poznana, stavljajuжi u tekst Goraniж mjesto Bogdaniж. Pisar je napisao jasno prvo slovo prezimena Bogdaniж. Prilikom urezivanja prezimena klesar je s predloљka prepisao 4. slovo Д иiji je trbuh, po obiиaju pisara iz XIV i XV vijeka urezan nadesno. To je bio razlog zbog koga su raniji struиnjaci иitali Goraniж mjesto Bopgdaniж.
Ispod natpisa je izraрena interesantna figura ћene s naroиito izraрenom kapom raљirenom poput paunova repa, a uz nju figura muљkarca pored konja. Po tome se moћe zakljuиiti da spomenik pripada bogatijem i uglednijem иovjeku kao i Ljupkov iz Troskota u Vlasniжima kod Mostara.
U Dubrovaиkim spisima Malog vijeжa saиuvan je spomen nekog Radoslava Bogdaniжa koji je iz Dubrovnika izveo 1380. godine 2 tovara ulja. (48) U izvoru se ne pominje mjesto iz koga je bio trgovac Radosav Bogdaniж, ali se iz teksta razabire da je porijeklom s teritorija izvan Dubrovaиke Republike. Time se ne iskljuиuje moguжnost da se ovdje radi o porodici koja se spominje u natpisu Poznana Bogdaniжa iz Premilovog Polja.
Bez obzira na gore izloћeno, grafija slova А СИЕ i postojanje izraza upuжuje nas da je natpis urezan vjerovatno u XV vijeku.


(41) B. Hrabak, GZM 1956, sv. za ist. i etn, 32
(42) Vid Vuletiж-Vukasoviж, Viestnik 1890 (XII), 43; M. Bijeliж, GZM 1890, 298-299, sl.1; C. Hцrmann, WMBH III, S. 495, fig. 14; Lj. Stojanoviж, St. srp. zap. i nat. knj. III, br. 4826
(43) J. Dedijer, Etn. Zbor. SKA, XII, 289, 233.
(44) Vid Vuletiж-Vukasoviж, Viestnik 1888 (X), 73; M. Bijeliж, GZM 1890, 304, sl.9; C. Hцrmann, WMBH III, S. 497, fig. 22; Lj. Stojanoviж, o.c. III, br. 4830
(45) GZM 1951, 82, 83.
(46) M. Bijeliж, GZM 1890, 300-304; C. Hцrmann, WMBH III, S. 497-498, fig. 14; Lj. Stojanoviж, St. srp. zap. i nat. knj. III, br. 4827
(47) M. Bijeliж, GZM 1890, 300-304; C. Hцrmann, WMBH III, S. 497-498, fig. 14; Lj. Stojanoviж, o.c. III, br. 4829
(48) M.J. Diniж, Odluke veжa Dub. rep.., knj. I, Beograd 1951, 79.



(izvor: M. Vego / "Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine" ; "Svjetlost" - Sarajevo, 1980 стр. 201-202)

Na velikom krstu, dugom 275 cm, љirokom 55 cm a debelom 55 cm, urezan je kratak natpis nekog Raљkoja. Uz krst ne leћi nadgrobna ploиa nego je grob omeрen manjim kamenjem. U njegovoj krsnici urezan je natpis u dva reda tako da ga dijeli jedna brazda, malo udubljena.
Natpis je prvi objavio Vid Vuletiж-Vukasoviж smatrajuжi ga istovetnim s natpisom Radosava Duиiжa iz Premilova Polja. Uostalom, natpis je objavio netaиno. Njegovu pogreљku su ispravili M. Bijeliж, C Hцrmann i Lj. Stojanoviж. (49) Stojanoviж je sumnjao da u imenu Raљkoja dolazi spojenica ИА (ja) mjesto Ђ (jata). Mi smo, ipak ustanovili slijedeжi tekst: А СЕ ЛЕЖИ РАШКОИА ali se nikako ne bi mogla iskljuиiti moguжnost o иitanju Raљkoja kao РАШКОД.

Naљa transkripcija natpisa glasi: A SE LEЋI RAЉKOJA.

Paleografska analiza - Treba konstatovati da su sva slova natpisa urezana vjeљtom rukom koja je navikla zaobljavati slova. Impozantna slova odgovaraju velikom krstu koji nije pobijen uz neku odgovarajuжu ploиu nego uz grob, moћda naknadno oiviиen sitnim kamenjem.
Slovo Ж je urezano poput onih na natpisima iz Premilovog Polja u obliku dva prekriћena љtapiжa. Obadva poteza slova K su izraрena u obliku жirilskog C, koji se pojavljuje u natpisima i pismima joљ u XV vijeku. Interesantno je konstatovati da je sumnja Jagiжa i Stojanoviжa o postojanju spojenice ИА ovim natpisom malo otklonjenja, jer se taj glas vrlo izrazito pojavljuje u ovom natpisu. To se moћe utvrditi na originalu i na odlijevku, jer je posljenji potez spojenice ИА savinut unutra tako da u velikoj mjeri moramo iskljuиiti иitanje tog slova kao Д. Иini se, pored ostalih pojava spojenice ИА na hercegovaиkim natpisima, da je vjerovatno i ovaj sluиaj eklatantan primjer uticaja crkvenoslovenskog jezika, pa, moћda i klesarskih (pisarskih) љkola iz Zete i Raљke.
Nije lako odrediti vrijeme postanka natpisa, ali se po grafiji slova Ж i vjerovatnoj spojenici ИА natpis moћe staviti u XV-XVI vijek. Tome razdoblju odgovara i naиin pokopavanja mrtvih, uz krst, bez nadgrobnih ploиa. Ipak Жe datiranje Raљkojeva natpisa ostati i dalje bez konaиnog rjeљenja, ukoliko se o tome ne pronaрu izvori iz arhiva.
U neposrednoj blizini je drugi kameni krst s dijelom natpisa: А СЕ ЛЕЖИ . . .



(42) Vid Vuletiж-Vukasoviж, Viestnik 1890 (XII), 43; M. Bijeliж, GZM 1890, 302-304, sl.7; C. Hцrmann, WMBH III, S. 497-498, fig. 20; Lj. Stojanoviж, o.c. III, br. 4828


(izvor: M. Vego / "Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine" ; "Svjetlost" - Sarajevo, 1980 стр. 203)