Krstaиa junaka Radihne

За крстачу са натписом о јунаку Радихни знам одавно и знам да је страшно близу Љубиња и да је близу пута, али једноставно сваки пут када сам у Љубињу, имам план да одем до ње и усликам је и сваки пут ме нешто спријечи. Ако има неко расположен, од вас који сте у Љубињу тренутно, било би лијепо да је фотографишете и постујете на овој теми, још боље ако знате још неку причу или детаљ о њој. За почетак ево један чланак Матије Бијелића из 1891 који описује крст и преноси једну од легенди о њему...

Натпис из Миљановића

Недалеко Љубина, у селу Миљановићу има голем крст од камена. Дужина му је 3'40 m., у крсници 1-50 м , а у обиму мјери свака крсница 1'25 м. На челу уријешен је крст са пет просто усјечених цвијетова, понамјештених по крсницама у накрст (слика 1).


Између тијех цвијетова има натпис на десном крилу крста усјечена је плитким цртежима рука како се хвата мача. Натпис гласи по факсимилу (слика 2.), начињеном према вјерноме снимку овако:




Народ прича, да је тај Радихна био родом из села Дубочице, које је од Љубиња удаљено 3/4 sсата, па да је у боју са Млечићима пао на ономе мјесту, гдје му крст стоји. Овај крст оборио је у години 1883. потрес, те је све до недавна лежао на тлима, док га настојањем пароха Симе Симића не успоставише. Господин парох, да забиљежи тај чин народњег пијетета, дао је на крсту начињети натпис што слиједи :



ИЗВОР:
Натпис из Миљановића
Аутор: Матија Бијелић
Публикација: Гласник земаљског музеја
Датум: 01/01/1891
скен оригинала можете преузети у pdf формату овдје: [You must be registered and logged in to see this link.][You must be registered and logged in to see this link.]

Krstaиa je vidljiva i sa puta Ljubinje-Trebinje (iduжi od Trebinja sa lijeve strane) orijaљkih je dimenzija, otprilike se nalazi preko puta muslimanskog harema.
U Ljubinju жeљ иuti priиu da je krstaиa pala i da su uиestali zemljotresi te da je narod razlog zemljotresima naљao u padu krstaиe, a da su njenim podizanjem zemljotresi prestali.
Interesantna je i priиa da su navodno muslimani sa Miljanoviжa branili da neko ne oskrnavi krstaиu, jer su se na neki naиin osjeжali povezani sa Radihnom i Vukosavom...
Ja жu i danas proжi pored nje ali u veиernjim иasovima, a i naoruћan sam samo sa 2 megapixela, tako da ovaj zadatak sa zadovoljstvom prepuљtam provjeranim fotografima sa foruma.

Што се тиче легенди о крстачи наишао сам на још једно тумачење у дијелу текста о Попову из 1889 г. Пошто ми се и остатак текста учинио занимљивим пренијећу га комплетног, мада у већем дијелу нема везе са темом... у сваком случају уводни дио ми је супер, камо среће да је било још оваквих фаца као што су били Матија Бијелић (да ли неко зна ишта више о њему, пошто видим да се бавио скоро искључиво Љубињем и околином) и игуман Христифор Михајловић, који су оставили писани траг макар о легендама из овог краја... да не дуљим ево га чланак (куриозитет - из првог броја гласника земаљског музеја)


Попово у Херцеговини

Нити ми је намјера, нити бих успио , кад бих и хотио, да покажем велико какво знање; но знајући, да се на жртвеник опћенародни може и мали динар приложити, и да је то чак дужност сваког домороца, то ето наумих, да у наш нови књижевни лист "Гласник" у Сарајеву, нешто о Попову-пољу, овом најздравијем предјелу у Херцеговини, на јавност изнесем. Знам чисто, да ће ми многи наш рећи ону народну: "видјела жаба" и т.д. а ја шта ћу на то? - Баш ништа друго, него ону мудрог Његоша: "Ко ће боље, широко му поље."

Попово. Тек у новије доба придодано је овом имену "поље" т.ј. откако Аустријанци овамо дођоше, дакле од окупације, те се данас у свијем списима, гдје је о њему ријеч, као и у говору, назива Попово-поље, и не само по странцима, него и по мјешћанима. Али ја ћу, пишући о њему, свакако се држати старог или боље рећи правог имена. Мени би било драго, када бих знао штогод о овом красном дијелу наше кршне Херцеговине из стародавнијех књига казати, али шта немам, то не могу ни дати. За то ћу се држати онога, што причају стари, који боље знају, него ми млади. Сви стари Поповци приповједају, да се ово мјесто у старе вакте није звало Попово, него "Крива-лука". Још неки старци придодавају: "Крива-лука покрај Дубровника". А тек доласком Османлија у Херцеговину и то по једном попу-војводи прозвано је Попово. Готово свак у Попову и до Требиња приповједа, пошто је пала Херцеговина под Османлије, да се Попово још седам година држало и борило против Османлија, и то под водством једног попа, који је становао на Вјетреници (1) у Завали. Пошљедњи пораз претрпјели су Поповци и под Османлије пали на Војској-њиви и Хржаном долу; ово је на путу, идући од Љубиња у Попово. И збиља на овијем мјестима има сила гробља и два велика крста , један са овијем натписом: "асе лежи похвалими јунак Радихна. Сије усече син му Вук" (2) Други крст нема никаква натписа, само има рука пружена пут мача. Да су се Поповци заиста могли за неко вријеме одупирати Османлијама, то се може вјеровати, јер су имали згоду, наиме од цијеле јужне стране у близини имали су Поповци од дна до врха Попова на што леђа прислонити т.ј. уз далматинску међу, и вазда су тамомогли уточишт а наћи , било под св. Марком или св. Влахом, као што је тако и у најновије доба било, т.ј. за вријеме буне Вукаловића, као и пошљедње буне 1875. год. Но да ли се збиља прије звало Круива-лука, а послије Попово, ја стално не знам, јер осим предања немам никавијех правијех доказа пред собом. Прво име не само да је наша ријеч, него одговара и самом положају и облику Попова. Попово је, као што се може и на мапи видјети, криво као прегнута рука. Попово по самој ријечи има бити новије име, јер се нијесу ни попови тако од прастаријех времена звали. Само, или сам чуо или негдје видио, да се у некијем повељама, које су давали српски владари Дубровчанима, спомиње још онда Попово, те би ово дакле свједочило против народног предања, т.ј. да је тек доласком Турака по попу-војводи прозвано Попово.

Попово је кад год се устајало против Турака, вазда имало бољу улогу, једно због свог положаја, као што сам већ споменуо, а друго, што је насељено искључиво хришћанским елементом, изузевши незнатан број Мухамеданаца. Премда горњи Херцеговци у јунаштву Поповце никада нијесу хвалили, но опет у слози за опћу слободу Поповци нијесу нигда заостајали иза осталијех Херцеговаца, а осим тога сразмјерно по броју становништва Попово је давало више знатнијех људи, него и један други крај Херцеговине.

Карактер становника Попова одликује се некијем дивним особинама од свијех другијех Херцеговаца, Прво људи су оштроумни и даровити до највишег степена знања и вјештине, у колико човјек без икаквијех школа може допријети. Поповац увијек најприје добро размисли и тек се онда ријеши на извјесну радњу, и баш за то му приписују нејунаштво, јер Поповац не ће у ћораво главу изгубити. Отуда код другијех Херцеговаца као поруга има ријеч: "У свакога Поповца има под пазухом фетма." Као такови, Поповци су вјешти у разнијем занатима, а особито у каменој радњи препознати су као најбољи у Херцеговини, нада све пак у тврдоћи камене радње. Осим тога ни за какву другу сељачку радњу у Попову не требају мајстори са стране. Сами мјешћани заступају све занате, који требају сељацима, т.ј. каменом раде скоро сви, како за куће тако и за чатрње, којих у Попову има врло много, пошто је мало живијех вода. За то су у Попову куће боље, него игдје у селима у Херцеговини; па и све друге занатлије, као тарачи, ковачи, калајџије, кујунџије, мутабџије и т.д., сви ови су сами мјешћани и станују у мјесту, тако , да би се мало користио какав занатлија са стране, кад би дошао у Попово да ради. Осим тога Поповци су штедљиви. Мајстори који каменмом раде, иду по свој Херцеговини и једном дијелу Далмације, теку новац и доносе кући, докле код куће опет браћа и рођаци раде, што треба у пољопривреди, т.ј. ору, копају, жњу и т.д. Шта више Поповац, још будући без икаквијех школа, знаде се бацити у бијели свијет и стећи новца; тако на примјер кад је копан Суецки канал, било их је из Попова на тој радњи преко двадесет људи. А у Америци их има данас око 50 и сваке године одлазе тамо. Родољуби су међутим врло, јер чак и онај, који се ријеши да тамо остане и ожени се, он и послије тога шаље новчану помоћ својој родбини овамо или било гдје.
Данас нема у Босни и Херцеговини ни једне вароши, у којој нема Поповца, тако да је већ као први грађанин; шта више има вароши у којима су већина Поповаца. Заиста она пословица: "Херцеговина свијет насели, а себе не расели", може се више односити на само Попово, него ли на сву Херцеговину.

(1) Име једне красне пећине

(2) Слова су ћирилска; ја сам овај натпис објелоданио у Словинцу. Примједба писца.



ИЗВОР:

Попово у Херцеговини
Аутор: Христифор Михајловић, игуман.
Публикација: Гласник земаљског музеја
Датум: 01/01/1889
скен оригинала можете преузети у pdf формату овдје: [You must be registered and logged in to see this link.]##

Na ћalost ne mogu potvrditi ni jednu legendu i obadvije su vrlo lako oborive, ali to im ne umanjuje literarnu vrijednost i dobro je da se i na ovaj naиin upoznajemo sa njima.
Znam samo za Bijeliжe u Gracu, a nije problem provjeriti u Dedijera gdje ih joљ ima.

Ја бих се на твом мјесту сконцентрисао на Градац, ако имаш намјеру потражити поријекло Матије Бијелића, јер сам наилазио на његов чланак о значењу имена Градац, ал да не идемо далеко од теме...

Прије пар година је чини ми се била нека акција чишћења околине око крстаче од растиња, да ли је неко од вас присуствовао, ко је организовао, има ли неко фотографије...

Organizovao je Rato Жuk, da li sa planinarima, gimnazijalcem ili Prosvetom, slagaжu te, uglavnom to je bila koordinisana akcija oko izdavanja knjige A.Ratkoviжa i premjeљtanja steжaka iz Duboиice i ostalih mjesta.
Mene interesuje ova druga krstaиa љto je pominje Bijeliж, da li je na Miljanoviжima ili Vojskoj njivi

Na desnoj strani ceste koja vodi iz Ljubinja u Trebinje leћi velika nadgrobna ploиa a uz nju krst s natpisom. Povrљina krsta je ukraљena rozetama u krugu, a ispod natpisa izraрena je figura љtita sa maиem uz koju je prikazana ljudska ruka do lakta. Izrada maиeva i љtitova takva oblika bila je u obiиaju u Evropi u XV vijeku. U sredini љtita je izraрena rozeta. U blizini krsta s natpisom leћi joљ jedan nadgrobni spomenik u obliku ploиe tako da se moћe pretpostaviti da su obadva groba vlasniљtvo jedne porodice koja se pokopavala na svojoj "plemenitoj baљtini". U blizini njih u selu Miljanoviжima se nalaze ostaci starih zgrada po kojima se moћe pretpostaviti da je postojalo staro naselje.

Natpis junaka Radihne je objavio Matija Bijeliж davљi dva crteћa teksta koji ne pruћaju pravu sliku o spomeniku i grafiji natpisa, iako je tekst dosta pravilno proиitao. M. Bijeliж nije ulazio u analizu simbola na krstu da bi, pored ostalog i po njima datirao natpis. Na isti naиin su postupili i C. Hцrmann i Lj. Stojanoviж. (70)

Vrijeme nastanka natpisa - Iz sadrћine se vidi da je Radihna bio ratnik. To znaиi da se istakao u nekim borbama za svog gospodara. Kako je natpis urezan na krstu, znaиi da se Radihna nije borio na strani Turaka nego na strani hriљжana, znaиi u vrijeme samostalnosti Hercegovine. Da je to bilo u vrijeme venecijanskih ratova u XVI i XVII vijeku, urezivanje natpisa u spomen junaka Radihne Turci ne bi dozvolili, naroиito na krstu na prometnom putu iz Popova u Ljubinje. Љtit иetvrtastog oblika oиito govori da je natpis mogao biti urezan u XV vijeku. To nam potvrрuje i grafija slova N i B kao i velika ploиa na grobu junaka Radihne. Iz tih razloga bismo bili skloni da natpis datiramo u vrijeme prve ili u poиetak druge polovine XV vijeka.

Konaиno bismo donijeli natpis u jednoj jasnijoj transkripciji, iako je transliteracija pomenutih struиnjaka pravilna. Mi ga иitamo ovako:



(70) M. Bijeliж, GZM 1891, 54-55, sl.1 i sl.2; C. Hцrmann, o.c., s. 495, fig. 13; Lj. Stojanoviж, o.c., III, br. 4858.

(Literatura M. Vego 1980 str. 203-204)

Neki dan ne bijah mi lijeno i svratih do krstace, obadva natpisa su citka i izvorni i onaj o podizanju krsta u XIX vijeku.
Ono sto mi je medjutim palo u oci to je polozaj ploce koja nije in situ[i], nego je vidljivo pomjerana, a kako znamo da je i krst naknadno podizan, sklon sam vjerovanju da se ovdje radi o jednome grobu, a kako ne postoje drugi mramori, moguce je da se radi o mjestu gdje je Radihna zavrsio sa ovozemaljskim zivotom.

...O ostalim krstaиama ljubinjskog kraja moћete saznati neљto viљe ukoliko posjetite izloћbu 21. septembra u Narodnoj biblioteci u Ljubinju...

[You must be registered and logged in to see this image.]

...odliиan dizajn plakata

Рe su autori

ma zna se ko su haрije