Steжci

Стећци уједињују балканске државе

[You must be registered and logged in to see this image.]
Некропола Радимља, Херцеговина

Министри културе Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе договорили су се око заједничког наступа поводом уписа средњовековних надгробних споменика на Унескову листу културне баштине

Стећци уједињују балканске државе

Стећци, средњовековни надгробни споменици, као део светске културне баштине, недавно су стигли на дневни ред за упис у Унескову листу материјалних културних добара. Поводом тога, почетком новембра у Сарајеву је одржан и састанак министара културе Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе, који су потписали писмо о намерама, како би свака од земаља заједнички номиновала надгробне споменике на својој територији за престижну Унескову листу.

Стећци су, према проценама стручњака, подизани од 13. до 16. века, махом на територији Херцеговине. Највише их је сачувано на територији БиХ, око 66.000, док их у Србији има 2.000, у Хрватској око 4.000, а у Црној Гори око 3.000. А расправе, које су се и раније водиле око порекла ових споменика велике културне вредности, могле би да буду разрешене на основу најновије, територијалне поделе.

Поводом потписивања писма о намерама, министар културе Небојша Брадић изјавио је да се у региону преплићу културе и цивилизације, што охрабрује на реализацију пројекта. Божо Бишкупић, министар културе Хрватске, рекао је да је култура стећака постала саставни део све четири државе, па је зато и пројекат уписа у Унескову листу обавеза свих држава.

Према речима Весне Марјановић, начелника одељења за проучавање народне културе при Етнографском музеју у Београду, стећци и даље представљају непознаницу у нашој култури, јер им у Србији до сада није посвећивано довољно стручне пажње. Једна од ретких књига које се озбиљно баве овом темом штампана је далеке 1971. године, под називом „Стећци и њихова умјетност”, аутора Шефика Бешлагића.

– Озбиљно су се овом тематиком бавили и Марјан Венцел и Алојз Бенац, док у Србији није било свеобухватнијег рада на проучавању стећака. Етнографски музеј се од 1955. године бави том проблематиком – каже Весна Марјановић.

Стећци се, по једној од теорија, везују за богумиле, средњовековну босанску секту и махом су настајали пре доласка Турака. У Србији их највише има уз Дрину. Углавном, има их свуда на потезу од далматинског залеђа до западне Србије, где је било кречњачке стене, погодне за прављење споменика.

– Стећци често немају урезан текст, тако да је до сада углавном проучавана орнаментика на њима. Угравирани су призори играња кола, лова, турнира, као и мачеви и штитови – објашњава Весна Марјановић.

На стећцима, за које се претпоставља да су прављени у другој половини 14. века, појављују се словенски и старословенски натписи. Наша саговорница каже да је интересантна и теорија да су стећци, као нека врста маузолеја, били мода тадашњег доба, резервисана за имућне, феудалце вишег реда. О томе говоре и сами стећци, на којима се, примера ради, може виде гравира кафеџије, а многи међу њима приказују професију којом се покојник бавио.

С обзиром на то да су стећци настајали махом на територији Римског царства, није искључено ни да су саму идеју за ову врсту погреба балканска племена преузела од Римљана – каже наша саговорница.

Расправе око порекла стећака су се и раније водиле у босанским, хрватским и српским стручним круговима. Једна од „помирљивијих” теорија, из пера Мирослава Крлеже, гласи да су Словени, својим доласком на Балкан, из прапостојбине донели са собом и културу стећака, јер постоје сличности са скулптуром Балтика и Кавказа.

Izvor: Politika

Шта мислите да ли да за сваку некрополу у и око Љубиња отворимо посебну тему (типа Љубиње, Убоско, Премилово поље, Дубочица...) , или у једној да пишемо о свим.
Ово што је кум покушао у овој теми је за похвалу, али чини ми се ипак мало превелик залогај , поготово ако се узму у обзир разноразни фалсификати који круже по нету. Када се ради о околини Љубиња, бар то се може тркнути на лице мјеста и фотографисати....у сваком случају мислим да је свеукупна тематика стећака мало већи залогај и за професионалце а не за нас ...
Ја сам за посебне теме о локалним некрополама, волио бих чути и ваше мишљење па да оплетемо по истим

Steжci su svakako zanimljiva tema, ali su bili zanimljivi i mnogima prije nas, tako da je uglavnom sve objavljeno.U svakom sluиaju niko nas ne sprjeиava da malo pretresemo stare radove i vidimo ima li kakvih greљaka, ja sam za posebne teme iz razloga љto je dosta preglednije.
Of topic
Steжci jesu najzanimljiviji, ali nisu jedini spomenici na teritoriji Ljubinja, ilirski tumuli (gomile) su jako neistraћeni, a nauиnicima koji se bave arheologijom neolita bilo bi od velike koristi kada bi se izradile mape poznatih tumulusa.
Meni liиno je najzanimljiviji Gradac i rimsko nalaziљte u njemu, kao i rimski limes (utvrрenje) na Vrsniku, koje vj. potiиe iz rimskih ratova sa Ilirima kraljice Teute, gdje su izgleda raрena iskopavanja kojom prilikom nije pronaрen pokretni arheoloљki materijal.
Predlaћem da se sve ove teme smjeste u Kulturnoistorijsku baљtinu, pa npr. podtema steжci gdje bi bila ponaosob svaka nekropola,

ок, и ја сам мислио због прегледности да се раздвоје (нпр. и теме о влаховићима и миљановићима имају додирне тачке - стећке, али ипак су посебне цјелине) и да се о свакој понаособ непише понешто, наравно не само о стећцима

Izgleda po svoj prilici da smo zagor i ja pronasli jedan stari,dosad neobradjeni niti objavljeni natpis na krstaci u Gracu.Cheka se transkripcija.Vjerujte mi na rijec,to bi moglo biti senzacionalno otkrice.

ispod samog Grablja na putu Ograda Krajpolje nalazi se jedan stecak po predanju se zove
Grebacev kamen
Srbi kazu da je Grubacev a da su mu Turci promjenili ime??
Na Stitu postoje slicne ploce a u Rapinama (deo brda prema Kunku ispred Dolinica je mjesto
gdje su klesane )
Mozda i tu ima nesto interesantno
Pozdrav svima

wolf sagash ::Izgleda po svoj prilici da smo zagor i ja pronasli jedan stari,dosad neobradjeni niti objavljeni natpis na krstaci u Gracu.Cheka se transkripcija.Vjerujte mi na rijec,to bi moglo biti senzacionalno otkrice.

Sad vidjeh da si ovo postavio u februaru...
Jel ima iљta od toga, jeste uspjeli iљta da uradite???

Фотографије стећака

Datum: 28.06.2010 20:00
Autor: Глас Српске

ТРЕБИЊЕ - У депандансу Музеја Херцеговине, у задужбини Дубравке Кујачић на Ушћу, отворена је изложба фотографија новооткривених стећака и крстача љубињског краја, коју је приредио Бојан Турањанин, професор историје из Љубиња.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Указујући на значај активности које је Бојан Турањанин предузео у откривању више некропола стећака и више стотина усамљених стећака, археолог Ђорђе Одавић је рекао да је срећа што постоје млади стручњаци, ентузијасти који откривају читав низ некропола што је велики допринос афирмацији културе уопште.

.......................................................................

svaka cast, sve pohvale momci [You must be registered and logged in to see this image.]

... nego, mogli biste malo ekskluzive da okacite na forum, nije u redu da iz trece ruke saznajemo ovakve stvari [You must be registered and logged in to see this image.]

Konaиno ste neљto konkretno uradili i svaka vam иast za to! I љto Space veli, manite se skromnosti, nego na sav glas da se ovo objavi, i svaki sledeжi projekat naravno!

Ha, ha ni tebi nista ne promice, hvala na pohvalama.
Nvj. cemo istu izloћbu prirediti i u Ljubinju za M.Gospu.

Na ovoj temi sam ranije napisao da je o steжcima uglavnom sve napisano, kakve li greљke.
U proteklih pola godine, poznata ekipa je istraћila 23 do sada nepoznate lokacije sa preko 200 spomenika i tako podigla broj steжaka u Ljubinju na preko 900, a procenat ukraљenosti na oko 20% љto je izuzetno.
Otkrivena i proиitana su i иetiri natpisa iz XV vijeka.
Radovi se piљu, љtampanje se иeka, ali niko da pogura, sve do sada je bilo o svom ruhu o svom kruhu.
Za sada toliko.

^ pa dobro bem mu misha zasto ne osvjezite bar postojece teme o nekropolama na forumu svjezim fotografijama, pa polako otvarajte nove teme o novopronadjenim primjercima. Teme o nekropolama u Miljanovicima, Ubosku, Premilovom polju recimo nemaju nijednu fotografiju, samo skenove ...

Hocu da kazem, valjalo bi malo za pocetak ozivjeti one teme, malo su zamrle, a ipak je sve od njih krenulo ... sta ste se stisli [You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svakako jedan od najljepљih primjeraka koji smo pronaљli.Ovo je istoиna иeona strana gdje na vrhu vidimo plastiиno izveden friz od povijene loze sa trolistovima a u plastiиno izvedenom okviru od kosih paralelnih linija predstavljeno je muљko kolo.Inaиe sve vertikalne plohe ovog spomenika pri vrhu imaju borduro od povijene linije sa trolistovimaNa suprotnoj иeonoj strani takoрe u okviru od kosih paralelnih linija je plastiиno izvedena scena gdje konjanik uz pomoж psa lovi jelena.Odmah uz ovaj spomenik nalazi se neљto niћi steжak na иijoj se zapadnoj иeonoj strani nalazi reljefno izvedena figuralna predstava lova gdje pjeљak sa lukom i strijelom lovi jelena.Blizina ova dva spomenika i ukrasi na njima navode na zakljuиak da su tu sahranjeni feudalac i njegov љtitonoљa

^ gdje se nalaze?

space ::^ gdje se nalaze?

U jednopm djelu Vlahoviжa.

Otkriven u proљlu nedelju uz dosta muke

[You must be registered and logged in to see this image.]

wolf sagash ::Otkriven u proљlu nedelju uz dosta muke

...a detalji, ovo ono...
skrti ste na rijecima, ne valja vam to [You must be registered and logged in to see this image.]

Otkriжe od 29. avgusta 2010, steжak sa figuralnom predstavom konjanika. I to na lokaciji koja je navodno obraрena u struиnoj publikaciji i tamo stoji da ta nekropola broji 15 steжaka bez ukrasa.Mi naљli 27 komada i 3 ukraљena

[You must be registered and logged in to see this image.]

"ase leћi dobri Radoje sin vojevode Stjepana na svojoj baљtini na Batnogah. Si bilig postavi na me brat moj vojevoda Petar"
Ovo je natpis sa jednog steжka na Radimlji kod Stoca. I љta sad!.Pa ovdje se nesumnjivo spominju Batnoge, lokalitet odnosno zaselak Oљaniжa koji je od Radimlje udaljen nekoliko kilometara.Upravo u tom zaseoku,znaиi u Batnogama je crkva Sv.Petra i Pavla inaиe zaduћbina Hrabrena koji se spominju u gore navedenom natpisu.
Moћe li se ovo smatrati dokazom da se u Stocu neљto prиkalo oko steжaka sa nekom skrivenim razlozima?Ja mislim da moћe.

честитке на изложби на домаћем терену, видим била је посјећена...

[You must be registered and logged in to see this link.]

...дајте неких детаља, фотки из прве руке, утисака са изложбе, за нас који нисмо у прилици да видимо изложбу уживо ... Шта се се стисли

MEDULIN NIJE RIZIKOVAO

Mnogo puta pisano je o srednjovjekovnom grobnom spomeniku ћupana Medulina koji leћi u polju pod selom Vrpoljem u Ljubomiru.

Ћupan Medulin poslednji put se pominje 1412. godine, pa je tako bilo moguжe pribliћno datovanje spomenika oko ove godine. Spomenik je sagraрen u formi steжka - manjeg sanduka i nalazi se u istoиnom dijelu manje nekropole u ravni polja.

Ovo selo иuva i znameniti visoki sanduk sa natpisom Olivera Pokrajиiжa koji leћi u porti crkve Sv. Joakima i Ane u Vrpolju. Razlog za moje skretanje paћnje na ovaj жiriliиni natpis je dosta velika pogreљka u njegovom иitanju od strane uvaћenih prethodnika koji su izvodili opseћna terenska istraћivanja u istoиnoj Hercegovini.

Ova pogreљka se dogodila i pored jasnih i velikih slovnih znakova, uslijed nedovoljnog morfoloљkog raљиlanjivanja na terenu. Takoрe, ћelim joљ jednom podvuжi da je natpis urezan жirilicom, te da ne moћe biti govora o nekom drugaиijem sistemu pisma, kako se to obiиno uzima („bosanиica“).

To je razlog љto sam tokom ove jeseni zapoиeo ciklus predavanja o pismu srednjovjekovnih spomenika Hercegovine koja odrћavam u svim istoиnohercegovaиkim opљtinama. Do ovoga иasa, odrћana su predavanja u Bileжi (Narodna biblioteka), Banja Luci (Akademija Nauka Republike Srpske), a planirano je predavanje u Gacku i Ljubinju.

Trebinjska oblast obiluje vrlo starim, иak najstarijim, жiriliиnim natpisima (Police, Petrovo Polje, Љuma...). U buduжnosti biжe neobiиno vaћno zaљtiti saиuvane spomenike koji su u proљlosti odnoљeni u Zemaljski muzej u Sarajevu.

Natpis ћupana Medulina koji ovdje donosim, objavljen je nedavno u nikљiжkom иasopisu „Slovo“ (br. 34-35, 1911).



Natpis na steжku u polju kod ljubomirskog sela Vrpolje.



ASEI LEЋI ЋUPAN

MEDULIN NIKADA

MNOGO NE IMAHЬ A NI

KADA NIЉTA NE STRADA

HЬ


Иitanje natpisa glasi: „Ovdje leћi ћupan Medulin. Nikada mnogo ne imah, a nikada niљta ne stradah.“

Pomno raљиlanjivanje poslednje rijeиi natpisa sa jasnom intencijom ispisivanja slova „D“ vodilo je konaиnom иitanju natpisa koji je na taj naиin, иitanjem poslednje rijeиi: „stradah“, dobio punu logiku.

Ћupan Medulin saopљtava da nikada nije mnogo imao, ali da nije ni rizikovao. Teљkoжe koje su se kod tumaиenja natpisa javile kod M. Vega doљle su uslijed tvrdog uvjerenja da je treжe slovo u ovoj, poslednjoj rijeиi natpisa, obavezno slovo „A“. To je, meрutim „R“ sa trbuhom okrenutim ulijevo. Ovaj natpis je nastao poslije 1412. godine.

Goran Ћ. Komar

[You must be registered and logged in to see this link.]

STEЖCI - DA LI JE ONIM NAJREPREZENTATIVNIJIM MJESTO U MUZEJIMA ILI U SLOBODNOM PROSTORU

VRIJEME ZA “KONTRAPROPAGANDU”

Doline hercegovaиkih reka Trebiљnjice i Neretve posluћile su u srednjem veku kao magistralni putevi rasprostiranja hriљжanstva u dubinu Humske zemlje. Uz obale ovih reka poloћeni su ugledni i stari manastiri i crkve koje pripadaju pravoslavlju, a koje su srpski vladari obnavljali i ukraљavali.

Meрutim, pored ovih pravoslavnih srediљta, u oblasti Hercegovine, posejani su brojni grobni spomenici srednjega veka poznati kao steжci. Njihova oиigledna koncentracija leћi upravo u istoиnoj Hercegovini, a, takoрe, u ovome podruиju leћe neki od najstarijih spomenika koji nose жiriliиne natpise.

Buduжi da se prostor popunjen steжcima љiri i na predjele Bosne, Hrvatske i Crne Gore, a uoиeno je da Hrvati i muslimani u Bosni nastoje na vezivanju ovog spomeniиkog nasleрa za sopstvene etnicitete, valja podsetiti na obavezu poљtivanja najelementarnijeg nauиnog principa odreрenja oblasti najveжe koncentracije kao jezgrovne oblasti, iz koje se, ka perifernim ekspozicijama, љirio uticaj i praksa gradnje ovih monumentalnih spomenika. Tako жemo, pravilno, postupiti u sagledavnju svakog istorijskog fenomena i procesa?

Osim toga, treba ukazati na oиigledno vezivanje steжaka za recentna pravoslavna groblja i srpska naselja, reиju, srpsko katastarsko tlo. Oni se u preteћnom delu nalaze u portama pravoslavnih crkava i grobljima pravoslavnih u Hercegovini i Bosni, ili neposredno uz ova groblja i sela.

Na ovim spomenicima, poznato je, gotovo da nema natpisa van жiriliиnog pisma. Izuzetno retko, javljaju se glagoljska pismena. Izuиavanjem steжaka bavili su se odavno struиnjaci Zemaljskog muzeja u Sarajevu, da pomenem samo Hermana, Beљlagiжa i Vega. Ovi terenski istraћivaиi, prema kojima gajim duboko poљtovanje, uиinili su napor da sa svih strana osvetle fenomen gradnje monumentalnih grobnika u Bosni i Hercegovini i na tom putu uиinili su odreрene pogreљke koje u naљe dane nastojimo ispraviti.

Svi ovi nauиnici priљli su raљиitavanju natpisa, a da prethodno nisu stekli iskustvo u иitanju starih жiriliиnih rukopisa. Meрutim, nakon istraћivaиke kampanje Marka Vega, roрenog Иapljinca, teologa po osnovnom obrazovanju, zatim profesora i direktora nikљiжke gimnazije (zavrљio Filozofski fakultet u Zagrebu), koja je uslijedila poиetkom љezdsetih godina 20. veka, stigla je, po direktivi iz drћavnog vrha, kampanja odnoљenja reprezentativnih spomenika u vrt Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu.

Ovi „reprezentativni spomenici“ su uglavnom bili oni sa raskoљnijom dekoracijom ili, zanimljivo, krstovi. Krstovi sa bogatim ukrasnim detaljima i natpisima. Neki иak sa imenima ktitora hercegovaиkih crkava. Tokom mojih terenskih istraћivanja u oblasti istoиne Hercegovine (2004-2011), naиinio sam, kreжuжi se od nekropole do nekropole, evidencije odneљenih ili uniљtenih spomenika. Tokom jeseni 2011. godine zapoиeo sam jedan krug predavanja u opљtinama istoиne Hercegovine kojim nastojim na razobliиavanju politiиkog projekta zvanog „bosanиica“ kojim se joљ u vrijeme austrougarske okupacije nastojalo na razbijanju celovitog жiriliиnog sistema pisma kojim su ispisani natpisi na steжcima, a koji je identiиan pismu starih srpskih rukopisa ma gde da su nastajali.

Konstruktor „bosanиice“ je arhivist u tadaљnjem Arhivu Dubrovnika Жiro Truhelka koji je radio i u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Ovaj falsifikat ne bi bio vredan paћnje da austrougarska propaganda, kasnije srpska sluћbena istoriografija, drћavne politike Srbima susednih naroda i brojni drugi иinioci, nisu prihvatili i udomili „bosanиicu“, pa se dogodilo da i naљ narod u zabaиenim delovima Hercegovine dozna o „bosanиici“ i nekritiиki prihvati ovaj termin. No, vratimo se odnoљenju i uniљtavanju steжaka.

Svim mojim sagovornicima, pa i publici na predavanjima u Hercegovini, iznenaрujuжe je da je tako veliki broj spomenika odneљen ili uniљten. Primera radi, u selu Simijova u predelu Vranjske kod Bileжe, odneљen je 1964. veliki krst sa natpisom, иime je srednjevekovna nakropola koju su krasila tri krsta, osiromaљena za jedan.

Meљtani Simijove, Deliжi i ostali, videvљi nameru ekipe Zemaljskog muzeja, pruћili su otpor, ali se ekipa sutradan vratila u pratnji policije sa upozorenjem da se ometa nauиno-istraћivaиki rad. Meљtani govore da je taиno na mesto na kojem je stajao krst kasnije udario grom koji je sprћio veliko stablo koje i sada, sasuљeno, stoji na svome mestu.

Iz иuvene nekropole u Radmiloviж dubravi u selu Baljci kod Bileжe odnoљeni su spomenici i tom prilikom je jedan izuzetni steжak polomljen. Parиad ovog steжka se i sada vide u groblju. Tako su odnoљeni spomenici iz sela Milaviжi u Dabru (kod Stoca) i to upravo krst sa natpisom (Lazarev krst) o kojem se иulo da je u Sarajevu polomljen.

Milaviжi inaиe иuvaju ogromnu nekropolu, drugu po veliиini u Hercegovini. I iz nekropole na Krekovima u Nevesinju, koja je najveжa u Hercegovini, odnoљeni su spomenici, zatim iz niza nekropola u Popovom polju, Ljubinju i Gacku (Zborna gomila kod Stepena). Kod sela Bijele Rudine u blizini Bileжe (Seline), odneљena su tri krsta od kojih dva nose natpise, a da seljani ovog sela o tome ne znaju niљta. Kada je posle Drugog svetskog rata stigao predlog za odnoљenje dva izuzetno stara steжka sa natpisima iz okoline Trebinja, meљtani sela Police su pokrenuli sudski postupak i saиuvali svoje nasleрe koje je danas izloћeno u Muzeju Hercegovine u Trebinju. Ova dva жiriliиna natpisa spadaju meрu najstarije na prostoru Balkana.

Drugi problem koji se javio, leћi u navici Srba u Hercegovini i Bosni da zabacuju i uniљtavaju steжke jer su upornim propagandnim delovanjem nauиeni da oni pripadaju tuрem etniиkom krugu.

Na ћalost, brojni su primeri uniљtavanja spomenika sa natpisima иime se seиe realna nit koja naљ narod veћe sa njegovim srednjevekovnim trajanjem na ovim prostorima.

U selu Ћakovo kod Trebinja sklonjena su ili uniљtena dva steжka sa жiriliиnim natpisima prilikom obnove srednjevekovne crkve. Nesumnjivo je potrebno puno „kontrapropagandnog“ rada u ovim srpskim zemljama kakao bi se preokrenuli regresivni tokovi koji vode u zatiranje srednjevekovnog spomeniиkog nasleрa Hercegovine.

Osim toga, u poslednje vreme, sve иeљжe upuжujem predloge politiиkim vlastima Republike Srpske za promiљljanje inicijative za upuжivanje zahteva za vraжanje ovih spomenika u zemlju kojoj pripadaju i narodu kojem pripadaju.

To je apsolutno obaveza ustanova u иijim se depoima ili vrtovima nalaze ovi spomenici, pa i tada kada su spomenici odneљeni u Beograd (Vojni muzej na Kalemegdanu).

Na taj naиin srpski narod bi putem svojih politiиkih predstavnika iskazao odgovarajuжu meru poљtivanja sopstvenog verskog i kulturnog nasleрa i ispunio dug prema precima i njihovoj nadasve muиeniиkoj istoriji.

Piљe: Goran Ћ. Komar

[You must be registered and logged in to see this link.]

zanima me,koliko mi je potrebno vremena.da obidje sve ove znamenitosti.nekada letos kada dodjem u te krajeve

kremanac ::zanima me,koliko mi je potrebno vremena.da obidje sve ove znamenitosti.nekada letos kada dodjem u te krajeve

љta misliљ obiжi?
kako misliљ da ti neko kaћe koliko vremena treba kad nisi rekao gdje bi iљao

Danas bili u akciji otkrivanja steжaka. Izuzetno uspjeљan dan.Dvojica drugara i ja krenuli na lokaciju ( za sada je nebi imenovao, nek ostane tajna zbog njene izuzetne atraktivnosti ) koju smo veж pretraћivali i naљli znaиajan broj steжaka koji u relevantnoj nauиnoj literaturi nisu obraрeni, ne bili sluиajno otkrili joљ koji primjerak. Pored standardne opreme ovaj put smo ponjeli trimer i motornu testeru ali avaj nismo ponjeli krampu koja bi nam danas itekako valjala.Nije bio baљ bog zna kako lijep dan, ono oblaиno a vidiљ da neжe padati kiљa. Neki vjetar udara i po glavi a bogami i po bubrezima.To se pokazalo vrlo bitnim jer po lijepom sunиanom vremenu zbog velikog upada svjetlosti teљko moћeљ primjetiti plitko isklesane reljefe na steжcima.
Ispoиetka smo se malo razoиarali jer u gustiљu punom kupine,sitnog graba i brљljana nismo naљli ni jedan primjerak medievalnog mramorja a nije da se nismo nadali nekim novim otkriжima. Ajde da dћaba nismo dolazili poљaljem jednog drugara inaиe velikog majstora sa stilovkom da ispila rastinje oko jednog predivnog primjerka za koji smo od ranije znali. Radi se o steжku izvanredne izrade na иijim se svim boиnim stranama nalaze vanredno lijepo isklesane arkade sa romaniиkim interkolumnijama, dok na njegovoj horizontalnoj plohi imamo heraldiиki simbol љtita i maиa.Na љtitu se nalazi i osmolisna rozeta, љto je иest simbol na naљim terenima.
Netom posle toga dok je jaran sa stilovkom dovrљavao posao a kum fotografisao jedan spomenik iz prve polovine dvadesetog vijeka, иiju fotografiju moram poslati nekom tipu u Los Anрeles, ja sam u jednom gustiљu obratio paћnju na jedan dobro nageti sanduk veж evidentiran i primjetio izvjesnu figuralnu predstavu koju ranije nismo zapazili. Odmah sam naloћio Kumu i Stil majstoru da prekinu posao i da svoje aktivnosti usresrede na ovaj motiv.Dok je jaran sa stilovkom vrlo vjeљto uniљtavao hrastove i jasenove izdanke oko steжka, kum je nanosio prve slojeve krede na kako жe se pokazati, lijep i priliиno rijedak motiv srednjovjekovnog ratnog okrљaja. Motiv se nalazi na juћnoj boиnoj strani spomenika a prizor predstavlja borbu trojice konjanika sa kopljima.Jasno je da je centralni ratnik napadnut od konjanika i sa lijeve ali i sa desne strane.Na zapadnoj иeonoj strani primjeжuje se prikaz srne na sjevernoj polovini dok je juћni dio oљteжen pa scenu ne vidimo u potpunosti.Pogledao sam i juћnu boиnu stranu spomenika i ugledao takoрer izvjesni figuralni prikaz za жe se kasnije ustanoviti da prikazuje procesiju иetiri ћivotinje. Ja sam stava da se radi o srnama, meрutim drugar sa testerom tvrdi da je rijeи o konjima.Naљe razmimoilaћenje u stavovima vjeљto je iskoristio kum koji nas je pokuљao dovesti u joљ veжu konfrotaciju иas podrћavajuжi moj iskaz a иas je klimanjem glave jaranu sa stilovkom potvrрivao njegove navode.Da je rijeи o konjima bio bi to prvi takav motiv otkriven u Bosni i Hercegovini i plus toga ja sam ipak neki hebeni autoritet u ovoj oblasti.
Da se viљe proрem ovog intelektualnog sukoba i ne zamaram vas njegovim detaljima nastaviжu pripovjedanje o danaљnjim otkriжima. U trenutku kada sam otkrio gore spomenuti motiv procesije srna, gotovo istovremeno na susjednom spomeniku, na njegovoj boиnoj strani zapazio sam borduru od povijene loze sa trolistovima.Ispostavilo se da bordura okruћuje sve иetiri vertikalne strane ovog primjerka a иak je utvrрeno da isti motiv uokviruje i vodoravnu plohu.Obrativљi paћnju na juћnu boиnu stranu,te sa nekom drveћinom kopajuжi dosta utonuli steжak ukazao mi se ponovo figuralni motiv procesije иetiri ћivotinje.Ovoga puta nije bilo sumnje da se radi o srnama i niko u pitanje nije dovodio moju konstataciju. Vjerovatnoжa je velika da je i na suprotnoj boиnoj strani isklesan neki motiv ali sem bordure nisam mogao ustanoviti postojanje drugih ukrasa zbog paroћaka i panjиiжa koji rastu uza sami steжak.Za to nam je trebala krampa ko ћarko sunce.
Otkriжima tu nije bio kraj. Gotovo pokraj veж opisanih spomenika nalazi se takoрe utonuo steжak okruћen korijenjem drveжa, bez sumnje rijeи je o sanduku a na njegovoj gornjoj ploиi takoрer sam ustanovio postojanje bordure od povijene loze sa trolistovima. Ni tu nije bilo zavrљeno otkrivanje novih motiva koji su nam ranije promakli.Samo par metara na drugu stranu, ka zapadu na jednom reklo bi se grubo klesanom sanduku, na njegovoj istoиnoj иeonoj strani, dosta oљteжenoj, ustanovljeno je postojanje prizora konjanika sa kopljem. Naћalost druga polovina istoиne boиne strane oљteжena je pa nemoћemo vidjeti kakvu kakvu je figuralnu predstavu srednjevjekovni umjetnik osmislio i isklesao. I ovaj spomenik ke pri vrhu svih vertikalnih strana imao borduru od povijene loze sa trolistovima. Ali prava poslastica иekala nas je na zapadnoj boиnoj strani steжka.Vanredno izvedena scena lova,znalaиki i sa istanиanim umjetniиkim ukusom uklopljena sa bordurom od povijene loze sa trolistovima, prikazuje Jelena u sredini, sa jedne strane napadnutog od konjanika koji drћi koplje dok sa druge strane lovac pjeљak napinje luk, i strijelu uperuje na nesreжnu ћivotinju.
Tik kod opisanog spomenika, malo prema zapadu nalazi se primjerak koji je sa vertikalnih strana okruћen tordiranom vrpcom.Na njegovoj zapadnoj иeonoj strani otkrili smo prisustvo figuralnog prikaza mjeљovitog kola izraрenog u dosta plitkom i teљko vidljivom reljefu.
Nema sumnje da bi dodatnom analizom lokacije i ponovnim rekognosciranjem iste,otkrili joљ joљ motiva i ukrasa љto bi ovu nekropolu moћda stavilo u sami vrh po znaиaju.Prisustvo devet figuralnih predstava na grobiљtu ove veliиine svojevrsni je kuriozitet u drћavnim okvirima.Dvije scene lova,koљuta, dvije procesije srna dva kola,ratni okrљaj,scena konjanika, arkade,tordirane vrpce,povijene linije sa trolistovima,dva heraldiиka motiva maиa i љtita kandiduju ovu nekropolu za titulu jedne od ukrasima najbogatijih lokacija ljubinjskog kraja te same ljubinjske steжke stavlja na prvo mjesto po kvalitetu umjetniиkog izraza uopљte.Oni mahaиi rukama na Radimlji mogu se istim pokriti po uљima.Po momom skromnom miљljenju ova nekropola po kvalitetu stoji rame uz rame sa lokalitetom kod crkve na Vlahoviжima a ispred nje je samo nekropola Pod dubom u Ubosku.
Sramota je da ljubinjske nekropole, bogate i brojem i orginalnoљжu izvedbe nemaju svog predstavnika u projektu sstavljanja steжaka pod zaћtitu UNESCO.
Gospodo iz komisije, stidite se i nekla vas je sram

Novootkriveni motivi.

[You must be registered and logged in to see this image.]