Crkva Roрenja Presvete Bogorodice - Ljubinje

И црква рођења пресвете Богородице је поменута у теми културно-историјских споменика на подручју општине, али мислим да као и остале цркве љубињске општине заслужује посебну тему. Ако имате неке податке, фотографије, знате за нека предања о градњи и цркви уопште, прикључите се теми. Мислио сам, ако се слажете, да у оквиру ове теме обрадимо осим цркве и све објекте, средњовјековне споменике и значајне савремене споменике који се налазе у црквишту. За почетак, ово је текст са епархијског сајта, који даје најосновније податке о цркви и њеној историји:


Црква у Љубињу је направљена 1866. год. Црква је грађена од камена, има звоник на преслицу са три звона, једно је оштећено у току 1941. год. (2 свјет. рат). црква је прекривена са цријепом, више пута је обнављана, као и задњи пут 1998.
Унутрашњост цркве је врло лоша, зидови су пропали, плафон је испуцао и пукотине су видљиве. Дрвени иконостас попуњен је са иконама на платну, које се завршавају Христовим Распећем. Посебну вриједност има св. Јеванђеље са сребрним оковом, које је тешко једанаест килограма. То је црква добила из Русије заједно са сребреном литијом на којој је лик Христа и Богородице, прилог Зорке Радоњић 1901. год. Уз цркву је направљена школска зграда 1878. год. 1959. год. зграда је национализована, а 1992. год. враћена је цркви, да би 1998 зграда била реновирана.

Opis dobra

Crkva roрenja Bogorodiceu Ljubinju pripada tipu hercegovaиkih jednobrodnih kamenih crkava sa polukruћnom apsidom i kamenim zvonikom na preslicu. Ovaj oblik crkvi je usvojen veж u 13. i 14. stoljeжu i vrlo rano se odomaжio, naroиito u juћnom Primorju, odakle se, putem dubrovaиkih graditelja, proљirio po unutraљnjosti (1) .
Crkva ima pravougaonu osnovu, dimenzija pribliћno 12,35 x 8,60 m. Sa istoиne strane nalazi se polukruћna apsida, tako da ukupna duћina crkve zajedno sa apsidalnim dijelom iznosi oko 15,00 m.


Ulaz u crkvu naglaљen je dekoriranim kamenim portalom, иija љirina je skoro identiиna љirini zvonika i iznosi 1,60 m. Dovratnici su љirine 20 cm, i neznatno su izvuиeni iz fasadne ravni objekta. Ukraљeni su linijskim profilacijama. Nadvratnik je bogatije ukraљen i, osim linijskih profilacija, on u svom u gornjem pojasu, na visini od oko 2,40 m od nivoa terena, ima profilaciju izvedenu u vidu jednakostraniиnih trouglova. Iznad ove kompozicije poloћen je profilirani vijenac, koji iz ravni zida izlazi oko 20 cm i iznad koga je postavljena ploиa na kojoj je uklesan natpis sa podacima o vremenu gradnje hrama sa manjim polukruћno zavrљenim prozorskim otvorom. Natprozornik kod ovog otvora dekoriran je predstavom krsta i dva simetriиno rasporeрena polumjeseca. Iznad ovog prozora je okrugli kameni prozor – okulus, dekoriran floralnim motivima.


Crkva je u enterijeru podijeljena na prostor naosa i oltarski prostor. Ukupna duћina naosa iznosi oko 8,40 m. Unutraљnja љirina objekta iznosi 7,20 m, mjereno u zapadnom dijelu, dok je ukupna duћina crkve, mjerena po osovini istok – zapad, oko 10,70 m.

Iznad ulaznog dijela u naos, iz razloga poveжanja molitvenog prostora, naknadno je izgraрen hor, na koji se prilazi betonskim stepeniљtem, dozidanim uz sjeverozapadni ugao crkve. Љirina stepeniљta iznosi 76 cm i ispod njega se nalazi manja ostava. Nije poznato da li je crkva i ranije imala hor, ali, sudeжi prema izgledu konstruktivnih elemenata u enterijeru, i иinjenici da je postojeжi hor fiziиki presjekao juћni prozor na dva dijela, to nije bio sluиaj. Moguжe je da je hor bio izveden od drveta i da je bio manjih dimenzija od postojeжeg.

Oltarski prostor je podijeljen na apsidalni dio, praskomidiju i рakonikon. Љirina praskomidije i рakonikona iznosi 1,55 m. U ovim prostorima su u vanjskim zidovima izvedene niљe, љirine 70 i dubine 35 cm. Obim apside, mjeren izvan objekta, iznosi 8,10 m. Duћina apsidalnog dijela iznosi 2,10 m, dok njen polupreиnik iznosi pribliћno 2 m. U osovini apside nalazi se manji prozorski otvor, dimenzija 0,35 x 1,00 m.

Prostor naosa je od oltarskog odvojen ikonostasnom pregradom. Ikonostas Crkve roрenja Bogorodice u Ljubinju postavljen je poиetkom 20. stoljeжa. Autor ikona je nepoznati umjetnik.
Ram ikonostasa je izraрen od drveta na koga su priиvrљжene ikone, slike na platnu sa razliиitim scenama. U kompozicionom pogledu, raspored ikona na ikonostasnoj pregradi se moћe podijeliti na иetiri horizontalne cijeline (2).

• Prva zona ikonostasa – prestone ikone, posmatrane u smjeru sjever→jug:
  
  - Arhanрeo Mihailo,
  
  - Roрenje Presvete Bogorodice,
  
  - Presveta Bogorodica,
  
  - Carske dveri – Blagovijesti,
  
  - Hristos Pantokrator,
  
  - Sv. Jovan Krstitelj,
  
  - Arhiрakon Stefan.
  

• Druga zona ikonostasa – prazniиne ikone - posmatrana u smjeru sjever→jug:
  
  - Uspenje Presvete Bogorodice,
  
  - Ulazak Presvete Bogorodice u hram,
  
  - Preobraћenje Hristovo,
  
  - Krљtenje Hristovo,
  
  - Tajna veиera,
  
  - Roрenje Hristovo,
  
  - Vaznesenje Hristovo,
  
  - Sretenje Gospodnje,
  
  - Uspenje Presvete Bogorodice.
  

• Treжa zona ikonostasa, posmatrana u smjeru sjever→jug:
  
  - Sv. Petar i Pavle,
  
  - Sv. Georgije,
  
  - Sv. Sava Srpski,
  
  - Sv. Nikola
  
  - Sv. carica Jelena i car Konstantin,
  
  - Sv. tri jerarha.
  

• Иetvrta zona ikonostasa, posmatrana u smjeru sjever→jug:
  
  - Jevanрelisti Matej i Marko,
  
  - Vaskrsenje Hristovo,
  
  - Jevanрelisti Luka i Jovan.
  

Kao i kod ostalih objekata ovog tipa u Hercegovini, graрevinski materijal za zidanje crkve je kamen kreиnjak. Blokovi od kojih je crkva graрena imaju priliиno pravilne pravougaone forme i njihove dimenzije su razliиite. Sa vanjske strane blokovi su љtokovani i redani u horizontalne redove. Horizontalne i vertikalne spojnice su deblje nego kod ostalih crkava iz ovog podruиja. Kameni blokovi meрusobno su spojeni kreиnim malterom. Veliki dio crkve uraрen je od blokova koji predstavljaju cijele ili dijelove steжaka iz nekropole u kojoj je crkva sagraрena. Neki od ovih blokova su dekorirani i joљ uvijek su vidljivi na fasadama objekta i to:

o na juћnoj fasadi u dnu crkve i uz jugozapadni ugao crkve;
o na istoиnoj fasadi – uz sjeveroistoиni ugao crkve – predstava polumjeseca i sunca;
o na zapadnoj fasadi – uz jugozapadni ugao objekta.

Zidovi crkve su visoki oko 4 m i zavrљeni su jednostavnim krovnim vijencem. Debljina zidova sa sjeverne i juћne strane crkve iznosi oko 70 cm, dok je sa istoиne i zapadne debljina zidova veжa i u prosjeku iznosi oko 95 cm.
Zidovi crkve su u enterijeru ojaиani sa po tri para jednakih prislonjenih lukova, koje nose kameni osmougaoni stupovi, љirine pribliћno 60 cm i sa stranicama љirine 20 cm. Stupovi su zavrљeni bogato dekoriranim kapitelima. Na ovu konstrukciju je oslonjen baиvasti svod naosa. Razmak izmeрu stupova, mjereno poduћno, iznosi 2,40 m, odnosno 3,00 m, mjereno osovinski.

Na svodu crkve izvedeno je tzv. nebo, odnosno, svod je obojen svijetloplavom bojom, po kojoj su naslikane ћute zvijezde. Kako je unutraљnjost crkve presvedena sistemom poduћnih i prislonjenih svodova, tako je svaki luk dekoriran stiliziranim krstovima u plavoj boji. Krstovi su postavljeni u romboidnu mreћu. Polja svodova su uokvirena linijom, ispunjenom oker rombovima, koji nalijeћu na smeрe trouglove.
Na svodu je naslikano љest svetitelja u luиno zavrљenim poljima. Na vrhu luka je naslikan krst.

• na sjevernom djelu svoda, u smjeru istok→zapad, naslikani su sljedeжi svetitelji:
  
  
  
  • sv. evanрelist Jovan,
    
  • sv. eevanрelist Luka,
    
  • Mojsije prima zakon (galerija).
    
  
  
  
• na juћnom dijelu svoda, u smjeru istok→zapad, naslikani su sljedeжi svetitelji:
  
  
  
  • sv. evanрelist Matej,
    
  • sv. evanрelist Marko,
    
  • sv. prorok Ilija (galerija).
    
  
  

Evanрelisti su predstavljeni na oblaku, u sjedeжem poloћaju. Pored svakog evanрeliste je naslikan njegov atribut. U dnu kompozicije je, velikim љtampanim slovima, жiriliиnim pismom, ispisan njen darovalac. Tako, ispod predstave sv. evanрeliste Luke, иitamo ime Dragana Bjelogrliжa, koji ju je priloћio za zdravlje svoje djece, Gorana i Olivera. Po rijeиima ljubinjskog sveжenika, spomenuti Dragan Bjelogrliж je uradio ovo oslikavanje crkve tokom 1977. godine. Ovu godinu susreжemo na kompoziciji sv. evanрeliste Mateja.

Pod crkve je uraрen od teraco betona i nisu vidljivi nikakvi elementi koji bi ukazivali na vrstu i izgled neke ranije podloge.

Svjetlost u crkvu prolazi kroz tri luиna prozorska otvora na juћnom i dva na sjevernom zidu objekta i kroz prozorski otvor istog oblika, ali manjih dimenzija, na apsidi. Raspored otvora na svim stranama ima logiиan poloћaj i simetriиan je u odnosu na raspored unutraљnjih konstruktivnih elemenata.

Na sjevernoj strani crkve nalaze se samo dva prozorska otvora i nije poznato da li je jedan od prozorskih otvora zazidan prilikom izgradnje betonskog stepeniљta ili nije uopжe izveden. Prozori su pravougaonog oblika, sa zavrљecima u vidu polukruћnog luka. Svijetle dimenzije prozorskih otvora iznose 0,70 m x 2,00 m. U donjoj zoni prozora izbaиene su kamene klupice. Uoиava se da su prozori na juћnoj fasadi bolje i preciznije uraрeni od prozorskih otvora na sjevernoj fasadi, naroиito njihovi natprozornici.


Iznad zapadnog zida crkve uraрen je od fino obraрenih komada kreиnjaka zvonik na preslicu sa tri zvona. Zvonik ovog oblika jedna je od glavnih karakteristika crkvica ovog tipa u Hercegovini.


Crkva je pokrivena industrijskim crijepom. Jedino su krajevi krovnih ploha (dio uz zvonik i dio uz apsiidu) pokriveni bakarnim limom. Apsida je pokrivena bakarnim limom.

Oko crkve, sa sjeverne, istoиne i zapadne strane, nalazi se aktivno pravoslavno groblje. Najstariji nadgrobnici u obliku krsta uraрeni su od kreиnjaka i potjeиu iz vremena gradnje crkve. Sa sjeverne strane crkve, na udaljenosti od oko 20 m, se nalazi spomen-kosturnica ћrtvama faљistiиkog terora iz II svjetskog rata.


POKRETNO NASLIJEРE

1. Evanрelje

U crkvi se nalazi Evanрelje iz 1793. godine. Dimenzije Evanрelja su 52x34x8 cm. Evanрelje je uvezano u metalni povez sa dvije metalne kopиe (jedna nedostaje) sa strana. Prednja strana poveza je reljefno iskucana i ukraљena sa pet kartuљa u kojima su smjeљteni likovi svetitelja, danas oљteжeni i slabo vidljivi. Ostala povrљina je ukraљena isprepletenim vegetabilnim ornamentom. Na zadnjoj strani poveza je iskucavanjem napravljen reljef raspeжa, ali bez Krista na njemu. Ostala povrљina je isprepletena vegetabilnim ornamentom.
Na prvoj strani Evanрelja rukom su ispisana dva zapisa, a na zadnjoj tri. Zapisi govore o sluћenju liturgije razliиitih eparha u ljubinjskoj crkvi.
Na prvoj љtampanoj strani Evanрelja je u gornjoj polovini predstavljena slika Svetog Trojstva, a ispod slijedi tekst. Evanрelje je љtampano crnom i crvenom bojom.


2. Litija (3)

Dvostrana litijna ikona je izraрena od bakra. Na srediљnjem prostoru jedne strane litijne ikone iskucavanjem i izrezivanjem je predstavljena scena Kristovog roрenja, a na drugoj strani, u istoj tehnici, evanрelist Luka. Srediљnji dio litijne ikone okruћuju sa svake strane po dvije kvadratne ploиe, meрusobno priиvrљжene halkama. Gornja strana litijne ikone zavrљava trouglasto, a na donjoj su priиvrљжene dvije duguljaste kvadratne ploиe sa zvonиiжima na kraju i jednom srediљnjom na koju je priиvrљжen kruћni elemenat. Ukupna povrљina litije je ukraљena tehnikom izrezavanja i graрenja vegetabilnih i geometrijskih ornamenata.


OSTACI NEKROPOLE SA STEЖCIMA KOD CRKVE

Od ukupno 41 steжka, koliko je nekada brojala ova nekropola, danas je kod crkve i pravoslavnog groblja ostalo samo 6 primjeraka. Nekropola se nekada sastojala od 41 steжka, 4 u obliku sljemenjaka, 27 u obliku sanduka, a deset u obliku ploиa. Od ceste je odvojena kamenom ogradom. Steжci su bili orijentirani u smjeru sjeverozapad-jugoistok. Dobro su klesani, ali su neki primjerci okrnjeni. Ukraљeno je pet primjeraka: dva sanduka i tri sljemenjaka (4).

U juћnom dijelu pravoslavnog groblja danas stoji svega љest steжaka, od toga su dva ukraљena (38 m udaljeni od crkve).

1. Sljemenjak ima ukrase na иeonim stranama i na jednoj boиnoj strani. Na jugozapadnoj boиnoj strani je friz od povijene linije, sa trolistovima, a ispod njega je prikazana scena lova na jelene(5). Na sjeverozapadnoj иeonoj strani je povijena linija sa trolistovima, koja se pruћa koso ispod kosih ivica krovnih ploha. Ispod toga je prikaz stiliziranog krsta, sa krakovima od po tri trake. Srednja traka se kod gornjeg i popreиnih krakova zavrљava kao ljiljan, a boиne trake se povijaju kao ljiljanovi listovi. Donji uspravni krak se pri dnu proљiruje i zavrљava valovito, simetriиno na obje strane. Na suprotnoj иeonoj strani je povijena linija sa trolistovima, kao i na prethodnoj, a ispod nje je traka od kosih paralelica. Traka od kosih paralelica se spuљta i uspravno, sredinom иeone strane. Na ovoj strani su i arkade sa dvije interkolumnije.


2. Veliki sanduk je dobro obraрen. Na sjeverozapadnoj иeonoj strani nalazi se motiv stiliziranog krsta-rozete.

Istraћivaиki i konzervatorsko-restauratorski radovi
U graditeljskoj cjelini nisu vrљeni istraћivaиki niti konzervatorsko-resturatorski radovi uz uraрen projekat ili nadzor nadleћne sluћbe zaљtite. Veжina radova na objektu izvrљena je od strane mjeљtana Ljubinja. Godine 1977. izvrљena je gradnja hora iznad ulaznog dijela u crkvu i izvrљeno njeno oslikavanje. Nakon zemljotresa u aprilu 1979. godine, izvrљeno je utezanje konstrukcije иeliиnim zategama, koje su vidljive sa vanjske strane objekta.

Sadaљnje stanje dobra

Uvidom na licu mjesta, utvrрeno je sljedeжe:
- sa vanjske strane objekta nema vidljivih oљteжenja,
- u enterijeru objekta, u centralnom svodu crkve, uoиen je veliki broj poduћnih i popreиnih pukotina koje su uvjetovane najvjerovatnije odreрenim tektonskim pomjeranjima, poљto se grad nalazi u vrlo trusnom podruиju. Najveжi broj ovih oљteжenja nastao je tokom katastrofalnog zemljotresa koji je u aprilu 1979. godine zadesio Crnu Goru,
- u samom objektu uoиeno je manje prisustvo kapilarne vlage, koju je uvjetovalo oљteжenje krovne konstrukcije, a љto se ogleda u pojavama ljuљtenja bojenih slojeva i pojavi љalitre na unutraљnjim zidovima.

Nekropola sa steжcima je bila izloћena dugogodiљnjem, kontinuiranom uniљtavanju:
- izgradnjom crkve i susjedne ograde u иijim se strukturama razaznaju fragmenti steжaka sa ukrasnim motivima, koriљteni su kao graрevinski materijal,
- sahranjivanjem u neposrednoj blizini,
- izmjeљtanjem steжaka sa njihove izvorne lokacije na drugu, nekoliko stotina metara udaljenu lokaciju, kod novosagraрene crkve (6).

Od nekadaљnje nekropole sa 41 steжkom, evidentirano je svega љest steжaka i to:
- jedan visoki sanduk,
- jedan sljemenjak,
- jedna ploиa,
- tri dislocirana primjerka, najvjerovatnije sanduka, bez ukrasa.

Vrlo visoko rastinje onemoguжava pristup dijelu nekropole koji se nalazi nedaleko od ograde, na istoиnom dijelu parcele.

(1) U to doba grade se seoske crkve malih dimenzija ili manastiri lokalnog ugleda. Vlastelu i vladare, kao ktitore hramova, zamjenjuju lokalni crkveni velikodostojnici, seoski knezovi i vojvode ili seoska bratstva. (Koraж, Рuriж, 1964, str. 562) Objekte su za katoliиke i pravoslavne poruиioce radili dubrovaиki zidari koji su, izuzev jednog kratkog perioda krajem 16. stoljeжa, bili stalno prisutni na prostoru istoиne Hercegovine. Podaci o toj gradnji saиuvani su u dokumentima iz Arhiva Dubrovaиke republike. Ti izvori bacaju svjetlo na ovaj vid graditeljske djelatnosti dubrovaиkih majstora za pravoslavno stanovniљtvo, u kome je doљlo do proћimanja ortodoksnih ideja poruиilaca sa zapadnjaиkim stilskim shvatanjima graditelja – stvorena je jedna izdvojena i zanimljiva skupina spomenika u istoиnoj Hercegovini. (Koraж, Рuriж, 1964, str. 563)

(2) Shematski prikaz rasporeda ikona na ikonostasu je sastavni dio odluke.

(3) Noљena je prilikom obrazovanja povorke sveжenstva i vjernika za velikih blagdana ili uz poseban obred za prestanak vremenskih nepogoda, rata, zaraznih bolesti i sl.

(4) Nedostaju tri ukraљena steжka: visoki sljemenjak na jugoistoиnoj strani ima plastiиnu scenu sa dva konja i jednom ћenom. Ћena stoji izmeрu konja sa neљto uzdignutim rukama i izgleda da dodiruje konjsku opremu. (Љ. Beљlagiж, 1965, 120) Na suprotnoj boиnoj strani su dva identiиna originalna reljefna motiva. Na svakom je predstavljena figura neke иetvoronoћne ћivotinje sa tankim nogama, poput jelenskih, dugog vrata i visoko uzdignute glave, sa otvorenim ustima. Rep se raиva na dva dijela. Pored ћivotinje stoji иovjek – muљkarac, koji jednom rukom drћi maи, a drugom, najvjerovatnije, љtit pravougaonog oblika na kojem je kao amblem prikazana spomenuta ћivotinja.

Visoki sljemenjak je znatno utonuo, ukraљen je љirokom tordiranom trakom po dnu krovnih ploha i u istoj visini na иeonim stranama. Ispod ovog motiva, preko svih uspravnih strana, je љirok plastiиni friz od povijene linije sa trolistovima, sa donje strane porubljen obiиnom plastiиnom trakom. Sva иetiri vertikalna brida su ojaиana debelim trakama. Na zapadnoj иeonoj strani ovaj spomenik ima plastiиnu krst-rozetu. Krakovi krsta se povijaju, stvarajuжi neku vrstu rozete, a u povrљinama izmeрu njih je joљ po jedna manja rozeta. Visoki sanduk sa postoljem ima manju kamenicu na vodoravnoj strani. (Љ. Beљlagiж, 1965,120)

(5) Boиne strane steжka su dosta isprane, te nije moguжe jasno prepoznati ovu scenu, koju je Љ. Beљlagiж opisao 1965. godine. Arkade na иeonoj strani su jasno vidljive.
(6) Informacija je dobivena na licu mjesta, od ljubinskog sveжenika, 13. juna 2005. godine.

izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Ja jesam subjektivan, ali ovo je moja ubjedljivo najdraћa crkva na svijetu...
I nekako mi je baљ draga, skroz!

Prema kazivanju popa Spreme, izvjesni Duљan Pupiж je davne 1865. godine, otiљao iz Ljubinja pjeљke u Carigrad da bi od tadaљnjeg sultana dobio dozvolu za izgradnju crkve, Duљan je i dobio dozvolu i sa fermanom se vratio u Ljubinje.Tada su se pobunili Ljubinjski muslimani i traћili da se obustavi izgradnja crkve, a da oni na samo oko 200 m dalje podignu dћamiju.Kako se carska ne poriиe, a ne moћe se ni istovjernicima izaжi iz hatora, sultan je naredio da se sa radovima na izgradnji obje bogomolje krene istoga dana i koja se prije zavrљi ima da ostane.Muslimani su angaћovali majstore sa strane, a Ljubinjski pravoslavni Srbi su se oslonili na vlastitu radnu snagu i umijeжe, prema kazivanju starijih i malo i veliko je uzelo uиeљжa u izgradnji, a protomajstor je bio Mihajlo Turanjanin, иiji se danas spomenik nalazi pod lipom najbliћi oltaru.
U zemlju je pobodeno kolje od zanoveti da se ojaиaju temelji buduжe bogomolje, u zidove crkve su ugraрivani i steжci koji su se u velikom broju nalazili oko crkve, a ploиa za pokrivanje se dopremala iz Konac polja na naиin da se iz ruke u ruku dodavala od dna polja pa do gradiliљta.Svo vrijeme i jedna i druga strana mogla je da prati kako odmiиu radovi kod suparnika.Kada je crkva zavrљena pozajmljeno je zvono iz Dubrovnika, samo da oglasi kraj radova i pobjedu pravoslavnog stanovniљtva Ljubinja.Kada je zazvonilo zvono, majstori koji su radili na izgradnji dћamije pobacali su alat i prekinuli sa radovima.I danas se kod taloћnjaka nalaze ostaci nedovrљene dћamije.
Par godina poslije neko od Serdareviжa je za Pavlov dan iz puљke probio jedno zvono na zvoniku koji je naknadno dozidan i ubrzo je pao na postelju traћeжi da ga ispovjedi pravoslavni sveљtenik, nakon иega je ispustio duљu.
Drugo zvono probuљio je ustaљa 1941. godine kojom prilikom su popaljene i crkvene knjige i domovnici na grobu porodice Ratkoviжa.Svo vrijeme dok su palili ustaљe su pjevale "palte braжo i knjige i svjeжe jer Srbima viљe trebat neжe".
Sve ovo spada u domen legende, ali bilo bi ruћno da je mi Ljubinjci zaboravimo.Ko zna viљe volio bi da doda.

^ Svaka иast na ovom predanju zagore...

... ovo sam i ja sluљao, doduљe ne od popa veж od pokojnog рeda. Jedina dopuna u priиi koju sam ja sluљao, u odnosu na predanje koje si ti zapisao, je da su ljubinjski Srbi bili toliko naprћeni da zavrљe crkvu prije nego muslimani svoju bogomolju, da je neki lola sam na ramenima podigao kameni nadvratnik na svoje mjesto. (љto bi danas rekli bio je sposoban za rad pod pritiskom i u kratkim vremenskim rokovima [You must be registered and logged in to see this image.]) Kada se pogleda veliиina nadvratnika izgleda nevjerovatno, al opet neљto kontam, vjerovatno se ne bi prepriиavalo narednih 100 i kusur godina da je to neљto uobiиajeno.
Ja sam zaboravio detalje i ime tog lole, ali ako ikako saznam dopisaжu.

U meрuvremenu, evo jedna lijepa fotka sa neta, pogled ispod lipe koju pominjeљ na crkvu

Antologijska vremena.Kod nas u porodici ostalo je predanje da je svako jaje koje kokos snese cuvano za krech.
A ovi iz komisije ofrlje barataju cinjenicama.Kod crkve nema 6 stecaka,ima ih 23,danasa brojo.A pisanih kamenih krstova ima da su stariji od crekve i vise od pola vijeka.

wolf sagash ::Antologijska vremena.Kod nas u porodici ostalo je predanje da je svako jaje koje kokos snese cuvano za krech.
A ovi iz komisije ofrlje barataju cinjenicama.Kod crkve nema 6 stecaka,ima ih 23,danasa brojo.A pisanih kamenih krstova ima da su stariji od crekve i vise od pola vijeka.

Mojo Turanjanin

Oиistio darovni luster u crkvi!

[You must be registered and logged in to see this image.]
Miroslav sa sinom u crkvi

Ljubinjac Miroslav Likiж, po struci elektrotehniиar, danas penzioner, od 1958. ћivi u Ljubljani. Tamo je otiљao na љkolovanje - i ostao, ali veze sa hercegovaиkim zaviиajem nije ni pokidao, ni zaboravio.
Za vreme njegovog nedavnog kratkog boravka u gradu pod Radovinjom, naљli smo ga, sa sinom Aleksandrom, u crkvi Roрenja presvete Bogorodice, gde nam je ispriиao ovu priиu:
- Na desetogodiљnjicu od oиeve smrti, 1974. godine, mi, njegova deca, razmiљljali smo љta da poklonimo crkvi. I, odluиili smo se za ovaj veliki luster, koji sam iste godine izradio i poklonio... U njemu je, kao љto vidite, 56 sijalica u vidu sveжa, a napravljen je od bakra i mesinga.
No, kako je odtad, nastavlja Likiж, proљlo dosta vremena, poneka sijalica pregorela, poneљto se joљ pohabalo, ovaj boravak u Ljubinju iskoristio sam da ga popravim i renoviram, tako da je sada ponovo - kao nov!
Nakon љto je obiљao groblje Likiжa, odmah uz crkvu, i zapalio sveжe, Miroslav je poћeleo i da se fotografiљe pod lusterom koji uistinu bleљti kao nov, i da te fotografije ponese sa sobom u Sloveniju.
Crkva Roрenja presvete Bogorodice u Ljubinju, ili kako je meљtani joљ zovu 'stara crkva, izgraрena je 1866. godine, a poslednji put je obnavljana 1998. godine.


Ћ. Janjiж
30. 11. 2009.
izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Cini mi se da je prvi luster ovoj crkvi poklonila Vuka Babica (nije slucajno veliko slovo) i bilo bi lijepo da to neko provjeri i napise ovdje da se ne zaboravi.
Nadam se da je ziva i zdrava.

wolf sagash ::... A ovi iz komisije ofrlje barataju cinjenicama.Kod crkve nema 6 stecaka,ima ih 23,danasa brojo.A pisanih kamenih krstova ima da su stariji od crekve i vise od pola vijeka.

ne da ofrlje barataju i sa onim sto je oиigledno i lako provjerljivo nego ne pokazuju ni minimum interesovanja za istraћivanje onog иim se bave.
ako se pogleda ova stara fotografija i uporedi sa novijom, vidi se da su prvobitno prozori bili znatno manji nego danas, a ovi iz komisije izgradiљe иitavu teoriju kako nije postojao hor iznad ulaza jer je nelogiиno da isti "polovi" prozor. Klasiиna zamjena teza ... vjerovatno nisu imali ovakvu fotku, ali opet to uopљte ne opravdava ovoliku povrљnost u poslu za koji su i љkolovani i plaжeni. Ako bi iko trebalo da raspolaћe arhivskom graрom i autentiиnom dokumentacijom to su oni.

[You must be registered and logged in to see this image.]

takoрe se vidi da je prvobitno krov bio klasiиni hercegovaиki krovni pokrivaи - kamene ploиe i da su naknadno dodate bakarne opљivke. Bilo bi lijepo poslije neke buduce obnove vidjeti opet autentiиnu krovnu oblogu makar samo dijelimiиno - umjesto ovog mediteran crijepa.

btw kapetane zna li se od kad datira ova stara fotka, ako imaљ okaиi je u veжoj rezoluciji" />

ПАРОХИЈА ЉУБИЊСКА

Драга браћо, обавјештавамо вас:

Милошћу Божијом и љубављу народа крећемо у обнову храма Рођења Пресвете Богородице у Љубињу.

Овај храм изградили су наши преци у најтежем тренутку својим радом и љубављу далеке 1866. године. Пошто је храм данас, након 147 година постојања, у јако лошем стању, ми њихови потомци, слиједећи примјер предака кренули смо у његову обнову – само својим радом и љубављу.

Први радови отпочели су 23. маја 2013. до када се већ понудило да помогне четрдесетак људи. Радићемо онолико колико се вјерни народ одазове и добро дошли су сви који желе да помогну од срца својим радом.

Сви који се желе укључити у акцију и својим радом помоћи обнову храма Рођења Пресвете Богородице у Љубињу могу се обратити свештенику Парохије Љубињске, јереју Саши Којовићу.

[You must be registered and logged in to see this image.]

извор: [You must be registered and logged in to see this link.]

Нека траје заједничка обнова, и храма и наших душа

Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу, изграђена је 1867. године, уз труд вјерног народа нашега краја. Кроз протекли период претрпјела је велике промјене од њеног првобитног изгледа, преживјела многе ратове и земљотресе. Намјера нам је да обнову нашег храма, започету у мају ове године, и даље наставимо у љубави и миру, настојећи вратити цркви њен изворни изглед, уз учешће што више вјерника. Сада улазимо у етапу када почињу стручни радови, који изискују значајнија финансијска средства, па је то разлог што се овом приликом обраћамо нашим вјерницима у љубињском крају, Херцеговини, и широм свијета…




Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу, изграђена је 1867. године, уз труд вјерног народа нашега краја. Црква је кроз протекли период претрпјела велике промјене од њеног првобитног изгледа, преживјела многе ратове и земљотресе. Прије 15 година су урађени значајни радови на статичком утврђивању објекта и коначно је дошло вријеме да наша црква засија пуним сјајом, уређењем унутрашњости и околине.



Намјера нам је да обнову нашег храма, започету у мају ове године, и даље наставимо у љубави и миру, настојећи вратити цркви њен изворни изглед, уз учешће што више вјерника и у унапријед предвиђеним етапама:

Прва етапа предвиђа да се уради  дренажа око цркве, гдје би се одвођењем оборинских вода даље од објекта стекли услови за враћање нивоа пода на првобитни ниво, који је 30 цм нижи од постојећег.

Друга етапа радова предвиђа обијање постојећег малтера у унутрашњости цркве и наношење нових малтера на цијелој површини у складу са најновијим сазнањима обнове старих објеката. Планирали смо у овој етапи, уз помоћ одговарајућих метода, урадити заштиту зидова и сводова цркве, чиме ће бити попуњене велике пукотине у њима, настале као посљедице земљотреса и минулог времена.

У овом нашем заједничком подухвату, у трећој етапи радова, планирали смо и фрескописање цјелокупне површине унутрашњости цркве и израду новог иконостаса, у српско-византијском стилу. Намјера је да се израде и фреске које ће обухватити и представити мученичко страдање српског народа љубињског краја, посебно из Другог свјетског рата.

Такође, у завршној четвртој етапи, планирамо извести и радове на уређењу околине храма израдом нове стазе којом се прилази цркви.

У досадашњем периоду су урађени значајни радови, првенствено захваљујући великом одазиву вјерника и добровољном раду. Процјена је да је до сада урађено радова у вриједности око 15.000 КМ, али је утрошено свега 3.531 КМ новца. Вјерни народ је потпуно добровољно приложио 3.833 КМ.

Напомињемо да је сваки прилог потпуно добровољан и да вас нико неће питати да приложите, већ је на вама да сами одлучите. Прилози и утошак новчаних средстава потпуно су  јавни, па свако ко је заинтересован може добити увид код свештеника љубињске парохије.

Сада улазимо у етапу када почињу стручни радови, који изискују значајнија финансијска средства, па је то разлог што се овом приликом обраћамо нашим вјерницима у Љубињу, Републици Српској, Србији, Црној Гори, Европи, Русији, Аустралији и Америци, да свако у складу са својим могућностима помогне обнову нашега храма.

Нека траје заједничка обнова и храма и наших душа.

извор: [You must be registered and logged in to see this link.]

Obnova crkve razotkrila nove arheoloљke nalaze

Nakon jednog i po vijeka od izgradnje crkva Roрenja Presvete Bogorodice u Ljubinju biжe obnovljena. Radovi su poиeli prije godinu dana, a obnova se finansira uz pomoж priloga vjernika i graрana. Crkva Roрenja Presvete Bogorodice, sa ostatkom nekropole steжaka, proglaљena je nacionalnim spomenikom BiH, a struиni nadzor nad obnovom hrama povjeren je Republiиkom zavodu za zaљtitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeрa Republike Srpske.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prilikom radova na drenaћnom sistemu, koji se obavljaju tokom obnove crkve Roрenja Presvete Bogorodice u Ljubinju, pronaрeni su ostaci koji ukazuju na veжu starost lokaliteta, nego љto se to do sada mislilo.

Naime, prilikom kopanja kanala, uz samu crkvu sa juћne strane apside, otkriveno je nekoliko fragmenata lijepo klesanog zida, povezanog kreиnim malterom. Pored toga, naрeno je i dosta pritesanog kamena, nekoliko djeliжa keramike joљ uvijek nepoznate datacije, te mnoљtvo ostataka rimske pokrovne tegule. Tegula je preklapajuжi crijep koji se koristio u drevnoj grиkoj i rimskoj arhitekturi kao vodootporni krovni prekrivaи. Ovakav naиin pokrivanja objekata u rimskom peridu koriљжen je na gotovo svim graрevinskim strukturama, od skromnih zgrada do velikih palata i hramova. Pored ovih pronalazaka, otkriven je i jedan fragment unutraљnje kamene plastike. Ovi pronalasci preliminarno kazuju da se na mjestu danaљnje crkve ili u njenoj neposrednoj blizini nalazio joљ stariji objekat nepoznate namjene. Da li je na mjestu savremene crkve postojao srednjovjekovni hram, ili joљ stariji ranohriљжanski, odnosno  antiиki, ne moћe se zakljuиiti bez dodatnih pretraћivanja i analize naрenog pokretnog i nepokretnog arheoloљkog materijala.

Crkva Roрenja Presvete Bogorodice osvjeљtana je 1867. godine i u narodu nije ostalo predanje da je podignuta na starijoj graрevini. Djelimiиno je zidana od srednjovjekovnih mramora, pa su na fasadi joљ ponegdje primijetni ukrasi sa ovih spomenika. Prilikom nedavnih radova u unutraљnjosti hrama, poslije skidanja starog sloja maltera, na juћnom zidu pronaрen je dio srednjovjekovnog жiriliиnog natpisa. Natpis joљ nije struиno obraрen niti stavljen u uћi vremenski kontekst, ali na prvi pogled, radi se o fragmentu srednjovjekovnog steжka, koji je iskoriљжen prilikom zidanja graрevine. Iz natpisa se veж moћe zakljuиiti da se radi o spomeniku nekog stanovnika ljubinjskog kraja koji se zvao Radoje ili prezivao Radojeviж. Nalazi oko crkve Roрenja Presvete Bogorodice, te nedavno otkriжe ostataka rimske nastambe sa oиuvanim dijelovima podnog mozaika u љirem rejonu sela Kruљevice, bacaju novo svjetlo na antiиku istoriju ovoga kraja. Korisno bi bilo pronaжi sredstva za detaljna arheoloљka istraћivanja, jer su i ova poиetna otkriжa od neobiиno velike vaћnosti za lokalnu zajednicu.

Љta o obnovi hrama kaћu Ljubinjci i ljubinjski paroh Saљa Kojoviж pogledajte u prilogu RTRS-a:



[You must be registered and logged in to see this image.]
Crkva Roрenja Presvete Bogorodice izmeрu 1896. i 1900. godine: krovom od kamenih ploиa hram je bio pokriven do zemljotresa 1927. godine

[You must be registered and logged in to see this image.]
Aprilska posjeta struиnjaka (slijeva na desno): arheolog Ljiljana Pareћanin i arhitekta Milijana Okilj iz Republiиkog zavoda za zaљtitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeрa Republike Srpske, i arheolog Ivana Grujiж iz trebinjskog Muzeja Hercegovine

[You must be registered and logged in to see this image.]
Eparhijski blagoslov za poиetak obnove hrama:  Episkop zahumsko-hercegovaиki i primorski Grigorije i ljubinjski paroh Saљa Kojoviж kod crkve Roрenja Presvete Bogorodice u Ljubinju

[You must be registered and logged in to see this image.]
Godina izgradnje crkve uklesana na kameni stub; Dio pronaрenog жiriliиnog natpisa

[You must be registered and logged in to see this image.]
Stari zid iza crkvenog oltara

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ostaci rimske tegule

[You must be registered and logged in to see this image.]
Slojevi maltera i uljanih boja skrivali izvornu ljepotu kamenih stubova

[You must be registered and logged in to see this image.]
Dio akcijaљa na obnovi hrama sa ljubinjskim parohom Saљom Kojoviжem

[You must be registered and logged in to see this image.]
U akciji obnove pomaћu i najmlaрi: Damjan Slijepиeviж

Ukoliko ћelite dati Vaљ prilog za obnovu hrama Roрenja Presvete Bogorodice u Ljubinju, sredstva moћete uplatiti na sljedeжe bankovne raиune S.P.C.O. Ljubinje:

Ћiro raиun

NLB Razvojna banka a.d. 562-008-80802993-41
Devizni raиun
Beneficiary customer,
IBAN BA3956200880299632
Raиun klijenta 12811845

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA LJUBINJE,
SVETOSAVSKA BB
88380 LJUBINJE

Account with institution,
Swift code RAZBBA22
NLB Razvojna banka a.d.
Milana Tepica br. 4,
78000 Banja Luka,
Bosnia and Herzegovina

Intermediary institution
For following currency(ies):
EUR, USAD, AUD, CAD, CHF, DKK, GBP, HRK, HUF, JPY, NOK, SEK

Swift code LJBASI2X
NOVA LJUBLJANSKA BANKA D.D.
LJUBLJANA
SLOVENIA

AUTOR:
Tekst - Rade Likiж; Video prilog - Zorica Dutina
FOTO:
Mitar L. Рurica
izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Бошков троножац: Цртица о најстаријој љубињској столици

Од покретног културног насљеђа у цркви Рођења Пресвете Богородице у Љубињу налази се јеванђеље, купљено у Русији 1793. године, и двострана литијна икона од посребреног бакра, коју је, након смрти Луке Радоњића (котарског предстојника Љубињског среза од 1888. до 1900. године) овој цркви поклонила његова супруга Зорка Радоњић (рођена Поповић). Међутим, нису то све покретне вриједности које ова црква посједује. Приликом њене обнове, лани је на старој столици, којој се и не памти од када чини дио црквеног инвентара, примјећено да испод самог сједишта стоји угравирано име “Бошко” и година “1869”.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Угравирано име и годину запазио је љубињски парох Саша Којовић, док је изводио рестаураторске радове на давно оштећеним украсима камених стубова унутар овог љубињског храма, подигнутог 1867. године. Нејасно је да ли је можда ова столица, повезана са некадашњим завалским и љубињским парохом Јоаникијем Памучином (1810-1870), коме је крштено име било Бошко или се можда односи на неког другог Бошка, врсног љубињског дрводјељу, који је ову столицу – троножац даровао љубињском храму.

[You must be registered and logged in to see this image.]

У сваком случају, недвојбено је само то да је ово најстарија столица у Љубињу. Иако је од 1869. до данас израда намјештаја многоструко усавршена, посебно је интересантно што је Бошков троножац, стар 145 година, трајношћу и чврстоћом надмашио све друге столице које су се од тог до данашњег времена појавиле у Љубињу – овај се “троноги старац од храстовине” ни дан данас – не клима!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Митар Л. Ђурица
извор: [You must be registered and logged in to see this link.]

Велико археолошко откриће у Љубињу: Црква изронила из земље!

Током археолошких радова који се последњих дана обављају унутар цркве Рођења пресвете Богородице у Љубињу, пронађени су занимљиви остаци из прошлости који говоре у прилог претпоставки да је савремена црква изграђена на много старијем локалитету него што се до сада мислило.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ивана Грујић, археолог из Музеја Херцеговине у Требињу, која са колегицом Љиљаном Парежанин из Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске руководи археолошким ископавањима, ексклузивно за читаоце портала “Моја Херцеговина” говори о прелиминарним резултатима истраживања:
„Видите, ради се о заиста изванредном археолошком локалитету. Мој неки први утисак, после само девет дана истраживања је да су на месту данашње цркве постојале још барем две грађевине. За једну од њих можемо рећи да се радило о цркви чије смо остатке открили крај северног зида. Ради се о брижљиво зиданој структури од које данас видимо део апсиде као и део јужног зида. Могуће је да се ради о цркви споменутој у турским дефтерима 1585. године или пак делу неке друге сакралне грађевине, можда тробродне базилике из из касноантичког периода. За сада немамо довољно покретног археолошког материјала да би извели неки прецизнији закључак. А да је на овом месту постојала грађевина и у време старог Рима, сведочи нам откриће римске керамике, од којих су најинтересантнији делови амфоре, те мноштво парчића римске покровне цигле тегуле, које проналазимо и унутар и око савременог обекта. Што се тиче остатака друге грађевине лоциране испред олтарске преграде, о њима ћемо моћи говорити тек пошто их детаљније испитамо. Врло су интересантни и октагонални стубови искориштени у данашњој, савременој цркви којима је ово вероватно секундарна употреба, што би значило да су они првобитно припадали некој старијој структури. Јако су слични стубовима пронађеним у Завали и имају средњевековне карактеристике. Захваљујући оваквим стубовима намеће се закључак да је некада у средњем веку, овде у Љубињу живела довљно материјално јака заједница, која је могла изградити озбиљну сакралну грађевину, можда и са куполом. Унутар цркве пронашли смо гробове из разних историјских периода. Хронолошки најстарији гробови припадају римском периоду, оријентисани су у правцу север-југ и налазе се у најдубљем слоју. Имамо овде у олтару савремене цркве баш карактеристичан налаз, где изнад римског гроба имамо средњевековни гроб који је оријентисан са благим отклоном према северу у правцу исток-запад. Истраживања се настављају и верујем да ћемо у наредним данима добити јаснију слику овог веома значајног археолошког локалитета.“

[You must be registered and logged in to see this image.]
Археолог Ивана Грујић

Иначе, археолошки радови изводе се у склопу обнове цркве Рођења пресвете Богородице, покренути прошле године, а иницирани су открићем археолошких артефаката приликом израде дренажног система око цркве. Том приликом пронађени су остаци објекта непознате намјене уз јужни зид цркве, као и дјелићи римске и средњевјековне керамике.

Црква Рођења пресвете Богородице саграђена је 1867. године и нема писаних података нити усмених предања да је сазидана на старијој грађевини.

[You must be registered and logged in to see this image.]

АУТОР:
Раде Ликић
ФОТО:
Радован Дангубић
извор: [You must be registered and logged in to see this link.]

Археолози: Црква у Љубињу постојала прије хиљаду година

Радови на реконструкцији цркве Рођења Пресвете Богородице у Љубињу, довели су до значајних археолошких открића.
У оквиру прославе општинске славе Мале Госпојине, организована је презентација прелиминарних резултата археолошких истраживања и отворена изложба фотографија. Осим изложбе, представљен је и дио покретног археолошког материјала.




Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу проглашена је за национални споменик БиХ. Датира из 1867. године и битан је археолошки локалитет. Историја љубињског краја, античка, а посебно средњовјековна, слабо је истражена, па је утолико и значај открића до којих су археолози дошли већи.
Ивана Грујић, археолог - кустос Музеја Херцеговине у Љубињу, каже да се током прве фазе археолошких истраживања дошло до изузетних резултата. Откривени су темељи двије старије црквене грађевине - једна средњовјековна из 12. и 13. вијека и једна старија из раносредњовјековног периода.
- Открили смо и касноантичку гробницу. Она је посебно значајна. То је гробница на свод која се налази испод олтарског дијела средњовјековне цркве. Откривено је 27 средњовјековних, два касноантичка и један римски гроб оријентације сјевер-југ - рекла је Грујићева.
Истраживачи су пронашли и значајан покретни археолошки материјал. Љубинци ће имати прилику да материјале попут римских амфора, опеке и средњовјековне керамике виде на изложби у Светосавском дому.
- Од ситног покретног материјала, најзначајнији је налаз минђуше са једном јагодом која је урађена од сребра са позлатом. Претпостављамо да потиче из 13. или 14. вијека. Пронашли смо и сребрни дубровачки полудинар, сребрни динар и угарски новац из 17. вијека. Дубровачки динар датира из 14. вијека, тада почиње њихово ковање и траје све до 16, 17. вијека - објаснила је Грујићева.
Иако су ово тек прелиминарни резултати, археолози кажу да су им много помогли у утврђивању старости грађевина које су пронађене унутар цркве. Утврђена је и аналогија у градњи средњовјековног храма са манастирима у Тврдошу и Завали.
Грујићева појашњава, да су ови налази допринијели прецизнијем одређивању времена настанка грађевина, као и да ће ископавање које ће услиједити показати праве димензије ове двије цркве и самог мјеста. Нагласила је да се највјероватније ради о средишту средњовјековне жупе, на што упућује монументалност грађевина и начин градње, као и новац који је уложен у градњу тих објеката. Тврди, да се може рећи да је ово било важно сједиште у земљи.
Пошто се у средњовјековном периоду сама црква налазила у средишту некрополе, пронађено је много скелетних остатака, који ће бити истражени да би се утврдила њихова старост, а након тога биће сахрањени по православним обичајима. Археолози и даље настављају са истраживањима.
Ископавања у самој цркви би требало да трају још десетак дана. Црква на овим просторима постоји више од хиљаду година, што потврђују и ранохришћанске и хришћанске гробнице, које су овдје пронађене. Тиме је потврђено и вјековно присуство српског народа у овом крају.

извор: [You must be registered and logged in to see this link.]

У суботу 7.11.2015. године у Храму Рођења Пресвете Богородице у Љубињу служена је прва литургија од почетка обнове овога храма. Литургију су служили јереј Миодраг Вртикапа и Саша Којовић.

[You must be registered and logged in to see this image.]


See more at: [You must be registered and logged in to see this link.]