Crkva Sv. Velikomucenika Lazara - Vlahovici

Malo bi raspravljao o nedoumici da li je crkva posvecena Svetom Knezu Lazaru ili Lazarevom Vaskrsenju.Sa jedne strane ,mislim da kult Lazarevog Vaskrsenje nije toliko postovan u Humu.Poznato je da su vlaska plemena,naravno mislim vlaska u socijalnom smislu najvise slavila kult Svetog Ilije.Sa druge strane imamo rod Sarenaca koji je po predanju generacijama obavljao svestenicke poslove u vlahovicima pritom slaveci Lazarevu Subotu.Mozda u tom grmu lezi zec.Ovu dilemu doticao je pokojni Doktor Ljubo Mihic

Kome je danas crkva posveжena?

Knezu Lazaru a mislim da smo u dosadasnjoj prepisci negdje spomenuli da je sluzba u 19 vijeku odrzavana na Lazarevu Subotu

wolf sagash ::Malo bi raspravljao o nedoumici da li je crkva posvecena Svetom Knezu Lazaru ili Lazarevom Vaskrsenju.Sa jedne strane ,mislim da kult Lazarevog Vaskrsenje nije toliko postovan u Humu.Poznato je da su vlaska plemena,naravno mislim vlaska u socijalnom smislu najvise slavila kult Svetog Ilije.Sa druge strane imamo rod Sarenaca koji je po predanju generacijama obavljao svestenicke poslove u vlahovicima pritom slaveci Lazarevu Subotu.Mozda u tom grmu lezi zec.Ovu dilemu doticao je pokojni Doktor Ljubo Mihic

Колико ја знам и Кашиковићи са Влаховића, такође славе Лазареву Суботу.

NE.Kaљikoviжi slave Рurрevdan.

wolf sagash ::NE.Kaљikoviжi slave Рurрevdan.

Мислим да си само дјелимично у праву, Кашиковићи које ја знам су славили Лазареву Суботу, а тек задњих година су прешли на Ђурђевдан, ако ме сјећање не вара. Бар је то лако провјерити, ти људи живе у Љубињу...

Slagah wolfa neki dan pa da se ispravim, dio povelje u kome se spominju peиati, svjedoci i to u koliko primjeraka se radi zove se koroboracija, a radi vadione postavljam dio povelje Stefana po miloљжu Boћjom bana Bosni i Usori i Soli i gospodina Humskoj zemlji, o ustupanju Stona i Peljeљca Dubrovniku 15.03.1333.godine, kao dokaz tvojoj tvrdnji.
...i za to stavlju ja (gospodin) ban Stefan svoju zlatu peиat, da je verovano, svaki da znaet i vidi istinu.a tomu su 4 povelje a dvie latinsci a dvi srpscie, a sve su peиakene zlatniemi peиati...
MONUMENTA SERBICA, Franjo Mikloљiж, Beи 1858. str 105,106 i 107.

Црква на Влаховићима је тренутно на привременој листи националних споменика, тј. постоји петиција за проглашење за национални споменик. Симпатично што је чак и на сајту комисије за очување националних споменика је погрешно написано име ктитора "357. Ljubinje – Vlahoviжi - Grobna crkva kneza Vlada Bijeliжa posveжena sv. Knezu Lazaru" [You must be registered and logged in to see this image.]




[You must be registered and logged in to see this link.]

space ::

wolf sagash ::NE.Kaљikoviжi slave Рurрevdan.

Мислим да си само дјелимично у праву, Кашиковићи које ја знам су славили Лазареву Суботу, а тек задњих година су прешли на Ђурђевдан, ако ме сјећање не вара. Бар је то лако провјерити, ти људи живе у Љубињу...

Vule je slavio Lazarevu subotu jer mu se рed kao mali obreo na Љarenиevini pa je uzeo slavu doma gdje obitavao.Kad je рed umro,oni su se u novoj kuжi u Ljubinju vratili predaиkoj slavi.

nijedne viљe....

@wolf sagash
Ok, ja se sjeжam da mi je priиao da slavi Lazarevu Subotu, prije toga nisam иuo za tu slavu. Ne znam te detalje, zato sam se odmah i ogradio...

...nego evo joљ par super fotki unutraљnjosti crkve.



fotografije preuzete sa [You must be registered and logged in to see this link.]

Good evening,

Many interesting information in this forum.

I will want to inform you of some reflections which came to me at the time of my various visits on the site of Vlahovici:
Many stecci was re-used in the enclosing walls cemetery as in those the enclosure church. According to what I could see at the time of my various voyages, it is exceptional in this part of Herzйgovine; indeed it is much more traditional in the catholic cemeteries.
Among the reasons which are on the stecci it is necessary to make the distinction between those which are engraved in hollow and those which are in relief.
It appears obvious to me that the latter were carried out at the time of the manufacture of the stecak. They are of origin.
For the others engraved in hollow, it seems to me that they are posterior. That could mean re-employment of the stecak. And that particularly for the inscriptions.

For example for the flagstone being used as arch with the door of the enclosure of the church, the date 1864 in hollow indicates the year of creation of this door.
The stecak having been used would have its symbols of origin in relief.
The presence of the Latin cross me leave perplexed.
Marian Wenzel in his book “Ukrasni motivi Na steccima” (1965) does not index it in the symbols. However it seems to be come in Vlahovici.
The only drawing comprising a Latin cross, which I found in his book is on a stecak with Slivno Ravno (raised by A.Benac 1953).
Sefik Beslagic in its book “Leksikon stecaka” does not count any cross of this site nor this stecak.

I unite you also 2 boards of drawings of the book of Mr. Wenzel.

Cordially.

PierreBonsoir,

Beaucoup de renseignements intйressants dans ce forum.

Je voudrai vous faire part de quelques rйflexions qui me sont venues lors de mes diverses visites sur le site de Vlahovici:
Beaucoup de stecci ont йtй rйutilisйs dans les murs d'enceinte du cimetière comme dans ceux de l'enceinte de l'йglise. D'après ce que j'ai pu voir lors de mes diffйrents voyages, c'est exceptionnel dans cette partie de l'Herzйgovine; en effet c'est beaucoup plus classique dans les cimetières catholiques.
Parmi les motifs qui se trouvent sur les stecci il faut faire la distinction entre ceux qui sont gravйs en creux et ceux qui sont en relief.
Il me parait йvident que ces derniers ont йtй rйalisйs au moment de la fabrication du stecak. Ils sont d'origine.
Pour les autres gravйs en creux, il me semble qu'ils soient postйrieurs. Cela pourrait signifier un rйemploi du stecak. Et cela particulièrement pour les inscriptions.

Par exemple pour la dalle servant d'arche à la porte de l'enceinte de l'йglise, la date 1864 en creux indique l'annйe de crйation de cette porte.
Le stecak ayant йtй utilisй aurait ses symboles d'origine en relief.
La prйsence de la croix latine me laisse perplexe.
Marian Wenzel dans son livre "Ukrasni motivi na steccima" (1965) ne la rйpertorie pas dans les symboles. Pourtant elle semble être venue à Vlahovici.
Le seul dessin comportant une croix latine, que j'ai trouvй dans son livre est sur un stecak à Slivno Ravno (relevй par A.Benac 1953).
Sefik Beslagic dans son livre "Leksikon stecaka" ne recense aucune croix de ce site ni ce stecak.

Je vous joins aussi 2 planches de dessins du livre de M. Wenzel.

Cordialement.

Pierre


**************************************
[You must be registered and logged in to see this image.] Добро вече,


Пуно занимљивих информација на овом форуму.


Ја бих да поделим са вама неке мисли које су се десиле за мене током мојих неколико посета сајту Влаховић:

Многи Стецца су коришћени у зидовима гробља као они у изборних јединица цркве. Из
онога што сам видела током свог путовања, је изузетан у овом делу
Херцеговине, у ствари, то је много више традиционалне у Католичком
гробљу.

Међу разлоге који леже на Стецца мора да се прави разлика између оних који су угравиран урезивати и оних у олакшање.

Изгледа да је јасно да су се приликом стецак. Они су оригинални.

За остале угравираним урезивати, чини се да су после. Ово може да значи поновно стецак. И то посебно за апликације.


На пример за плочице лука на улазу у прилогу цркве, 1864 у Датума је година стварања врата.

Стецак користи би била првобитна симбола у олакшање.

Присуство Латински крст слагалица мене.

Венцел Маријан у својој књизи "Украсни мотиви на стеццима" (1965) није у листи симбола. Ипак, чини се да долази Влаховић.

Само дизајна са Латински крст, који сам нашао у књизи је стецак на Сливно Равно (за А. Бенац 1953).

Шефик Бешлагић у својој књизи "Лексикон стецака" није било идентификовати крст овог сајта или шта стецак.


Такође сам приложити 2 плоче цртежа из књиге г-Венцел.



Пуно поздрава.



Пјер[You must be registered and logged in to see this link.][img][You must be registered and logged in to see this link.]

@PIERRE ...ne vide se crteћi. iz knjige Vencel Marijan ...
Ako ja dobro shvatam, svi autori se uglavnom bave natpisima na steжcima, poљto je priliиna rijetkost imati toliko natpisa iz tog vremena na tako malom prostoru, pogotovo unutar jedne crkve i vezano za nju.
Ono oko иega se svi slaћu je da je crkva posveжena [You must be registered and logged in to see this link.]

Problem,
Ne mogu ih skinuti ...

@PIERRE HENRI
Primjer ugradnje steжaka u objekte novijeg datuma jako je иest u иitavoj BiH.I u crkvu u ljubinju ugraрivani su steжci tako da se na oltaru nalazi motiv polumjeseca i zvijezde, a na sjevernom zidu motiv krsta.Paћljiviji posmatraи primjetiжe ugraрene steжke na mnogim crkvama i u ogradama oko groblja, kako je PIERRE dobro primjetio dovratnik na grobljanskoj kapiji je preureрen steжak na koji je naknadno upisana godina.
Skreжem paћnju na slijedeжe stvari, najveжi broj pravoslavnih crkava obnavlja se pred kraj turske okupacije BiH, Ljubinje, 1866, Vlahoviжi 1864, ..., (ne ubrajam crkve koje se obnavljaju i grade u periodu okupacije BiH od strane Austro-maрarske i u periodu kraljevine SHS).
Prema vaћeжem zakonu, u osmanskom carstvu se ne moћe graditi nova hriљжanska bogomolja veж se samo moћe obnoviti opustjela.Kako ste mogli da primjetite иitajuжi radove Љ.Beљlagiжa,M.Wenzel,M.Vega,A.Ratkoviжa i ostalih nauиnika koji su se bavili prouиavanjem steжaka, najveжi broj nekropola, naroиito u Hercegovini, nalazi se u blizini hriљжanskih hramova sa istoиnom apsidom.
Kako su obnovitelji ovih hramova u XIX vijeku, prema ћivim legendama u narodu, uvijek bili vezani ili rokovima izgradnje ili dimenzijama bogomolje, dovijali su se na razne naиine.
Kao љto vam je poznato hriљжansko stanovniљtvi BiH u XIX vijeku nalazi se u poloћaju kmetova-zavisnih seljaka i gradnja ovakvih hramova predstavlja jako teљko finansijsko pregnuжe.Iz navedenog razloga koristi se materijal koji je u izobilju na dohvat ruke a, to su steжci, skoro po pravilu u velikom broju rasporeрeni oko temelja poruљenih pravoslavnih crkava.
Tako da primjer crkve u Vlahoviжima nije jedinstven, nego redovan sluиaj u BiH.
Unaprijed se izvinjavam ukoliko sam pogreљno protumaиio neke od navoda iz vaљega teksta, jer je prevod na srpski priliиni loљ, pa sam viљe koristio svoja skromna znanja engleskog jezika.
Љto se tiиe odsustva pojedinih simbola u navedenim djelima, napominjem da je najveжi broj njih nastao prije pedeset i viљe godina i da su se u meрuvremenu pojavili novi.I ja sam prilikom pisanja rada o nekropoli u Rankovcima, a to je vrlo blizu Vlahoviжa, imao sliиnih problema jer sam se susreo sa simbolima koji nigdje nisu opisani.
Zamolio bih te da nam pobliћe objasniљ na љta misliљ pod terminom "latinski krst", da li moћda na razliku izmeрu katoliиkog i pravoslavnog krsta ili neљto drugo.
Pozdrav.

zagor ::@PIERRE HENRI
Primjer ugradnje steжaka u objekte novijeg datuma jako je иest u иitavoj BiH.I u crkvu u ljubinju ugraрivani su steжci tako da se na oltaru nalazi motiv polumjeseca i zvijezde, a na sjevernom zidu motiv krsta.Paћljiviji posmatraи primjetiжe ugraрene steжke na mnogim crkvama i u ogradama oko groblja, kako je PIERRE dobro primjetio dovratnik na grobljanskoj kapiji je preureрen steжak na koji je naknadno upisana godina.
Skreжem paћnju na slijedeжe stvari, najveжi broj pravoslavnih crkava obnavlja se pred kraj turske okupacije BiH, Ljubinje, 1866, Vlahoviжi 1864, ..., (ne ubrajam crkve koje se obnavljaju i grade u periodu okupacije BiH od strane Austro-maрarske i u periodu kraljevine SHS).
Prema vaћeжem zakonu, u osmanskom carstvu se ne moћe graditi nova hriљжanska bogomolja veж se samo moћe obnoviti opustjela.Kako ste mogli da primjetite иitajuжi radove Љ.Beљlagiжa,M.Wenzel,M.Vega,A.Ratkoviжa i ostalih nauиnika koji su se bavili prouиavanjem steжaka, najveжi broj nekropola, naroиito u Hercegovini, nalazi se u blizini hriљжanskih hramova sa istoиnom apsidom.
Kako su obnovitelji ovih hramova u XIX vijeku, prema ћivim legendama u narodu, uvijek bili vezani ili rokovima izgradnje ili dimenzijama bogomolje, dovijali su se na razne naиine.
Kao љto vam je poznato hriљжansko stanovniљtvi BiH u XIX vijeku nalazi se u poloћaju kmetova-zavisnih seljaka i gradnja ovakvih hramova predstavlja jako teљko finansijsko pregnuжe.Iz navedenog razloga koristi se materijal koji je u izobilju na dohvat ruke a, to su steжci, skoro po pravilu u velikom broju rasporeрeni oko temelja poruљenih pravoslavnih crkava.
Tako da primjer crkve u Vlahoviжima nije jedinstven, nego redovan sluиaj u BiH.
Unaprijed se izvinjavam ukoliko sam pogreљno protumaиio neke od navoda iz vaљega teksta, jer je prevod na srpski priliиni loљ, pa sam viљe koristio svoja skromna znanja engleskog jezika.
Љto se tiиe odsustva pojedinih simbola u navedenim djelima, napominjem da je najveжi broj njih nastao prije pedeset i viљe godina i da su se u meрuvremenu pojavili novi.I ja sam prilikom pisanja rada o nekropoli u Rankovcima, a to je vrlo blizu Vlahoviжa, imao sliиnih problema jer sam se susreo sa simbolima koji nigdje nisu opisani.
Zamolio bih te da nam pobliћe objasniљ na љta misliљ pod terminom "latinski krst", da li moћda na razliku izmeрu katoliиkog i pravoslavnog krsta ili neљto drugo.
Pozdrav.

Kao sto rece Zagor pravoslavni hramovi obnavljaju se u drugoj polovini 19 vijeka sa izuzetkom, mislim mostarske stare crkve na brankovcu koja je izgradjena tridesetih godina 20 vijeka.Izgradnja katolickih crkava znatno kasni.Pa su tako i u Capljinu,Stocu,Mostaru katolicke crkve izgradjene vise decenija posle pravoslavnih.Ovo slobodno provjerite,naravno validnim izvorima, ne trazite potvrdu u trabunjanju nekih paraistoricara o nekakvim na silu otetim crkvama.
Prije 19 vijeka u Hecegovini postoje samo pravoslavne crkve i to u popovskim selima,Gradcu kod Ljubinja,Trijebnju u Dubravama,Osanicima kod Stoca,Klepcima kod Capljine.Samo egzistiraju pravoslavni manastiri i to,Zavala,Dobricevo,Zitomislic i Tvrdos,ako dodamo jos manastire u staroj i crnogorskoj Hercegovini-Ostrog,Piva,Mileseva dolazimo do zakljucka da u Hercegovini cvijeta pravoslavlju u odnosu na katolicanstvo.
Mozda i najveci ktitori pravoslavnih hramova u hercegovini jesu Hrabreni-Miloradovici.Tako se njima pripisuje izgradnja Zitomislickog manastira,obnova Manastira Zavala kao i podizanje crkava u Klepcima,Osanicima i Trijebnju.
Ovo sve pisem jer pokusavam zatvoriti besmislene rasprave o porijeklu stecaka i etnogenezi hercegovackih Srba.
Nit su stecci bogumilski obicaj,nit su Srbi hercegovci Vlasi a bogami ni Crveni Hrvati.
Dokaz mojoj tvrdnji u svezi sa steccima jeste prethodno pobrajanje Pravoslavnih hramova koje su podigli Miloradovici-Hrabreni jer se upravo njihovo groblje na Radimlji kod Stoca najcesce zloupotrebljava pri nekim bosnjacko bogumlskim kvazinaucnim tlapnjama.Ako smo dokazali da su Miloradovici pravoslavni mozemo zakljuciti da pripadaju Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi sto naravno znaci da su Srbi.Njihovo navodno bogumilstvo je cist falsifikat
A sad malo o tim famoznim Vlasima.Davno je dokazano da Vlasi predstavljaju samo socijalnu grupaciju, niti u kom slucaju ne radi se o etnicitetu.Za razliku od danasnjih Rumuna koji su u stvari etnicki Vlasi,nekadasnjih Cincara,istarskih Aromuna,koji su i do danas sacuvali svoje jezicke i folklorne specificnosti,ovi hercegovacki nazovi vlasi jos u srednjem vijeku su potpuno slovenskog karaktera.Sta su oni bili,neki strucnjaci za strane jezike i etnolozi i odmah po dolasku slovena primaju njihov jezik,imena i potpuno se prilagodjavaju trendu koje im namece okruzenje a pritom zive u najvecim nedodjijama.
Oprostite na oftopicarenju

Mislim da smo razlozili temu na pozitrone, ali da slucajno ne bi ostali duzni da se malo pozabavimo problematikom vlaha (ne ne pisem ih greskom malim slovom).
Vlasi o kojima govorimo imaju veze sa Vlasima u danasnjoj Vlaskoj kao npr. ja sa izazivanjem velikog praska u Svajcarskoj (da ne bude zabune nemam nikakve veze).
Vlah je termin koji je evoluirao sa vremenom.
Najraniji termin pomena Vlaha vezan je za prodor Slovenskih masa na Balkan u VI i VII vijeku i bjekstvo domicijelnog stanovni[tva (Grka, Kelta, Ilira i Tracana u planine pred Slovenima, to stanovnistvo koje se sklonilo u brda Sloveni nazivaju Vlasima.Nije mi poznato da li vlah na staroslovenskom ima neko znacenje vezano za stocarstvo.Naravno da ljudi koji zive u planinama ne mogu da se znacajnije bave niti jednom drugom privrednom granom osim stocarstvom.
Vremenom su se ljudi iz planina i ravnica naravno homogenizovali, i tadasnji Iliri Tracani, Grci i Kelti su se poslovenili, ali se u srednjem vijeku zadrzao termin vlah za sve ljude koji se bave polunomadskim stocarstvom i tada su u Dusanovoj Srbiji nastali tzv. vlaski statuti a, uglavnom se radilo o porezu jer je jako tesko bilo oporezovati ljude koji su non stop u pokretu i ko im drzi svijecu da li im se ovce trojce, blizne ili vuk udara u njih i zbog toga je u srednjovjekovnoj srpskoj drzavi bio fiksni porez za vlahe, odnosno stocare.U ovome periodu termin vlaha se moze porediti sa terminom zidara, oruzara dundjera,...
Dolaskom Turaka termin vlah ponovo evoluira i posto se uglavnom Srbi bave stocarstvom Turci ih pogrdno zovu vlasi.To bi otprilike bilo kao da vam danas neko kaze cobane jedan.

Isprike na plasticnim objasnjenjima, ako smo nekome dosadili ne mogu mu pomoci ovo je jace od mene. [You must be registered and logged in to see this image.]

samo da potvrdim da je Wolf u pravu

wolf sagash ::Vule je slavio Lazarevu subotu jer mu se рed kao mali obreo na Љarenиevini pa je uzeo slavu doma gdje obitavao. Kad je рed umro,oni su se u novoj kuжi u Ljubinju vratili predaиkoj slavi.

Une croix latine est une croix dont la branche infйrieure est plus longue que les autres. C'est un des symboles du christianisme et l'emblème du catholicisme (le Christianisme oriental a pour emblème la Croix de Jйrusalem). On la nomme parfois croix christique ou croix de la Passion.
Croix latine
[You must be registered and logged in to see this link.]

Latinski kriћ je kriћ иiji je donji grana je duћi od ostalih. Jedan od simbola krљжanstva i znak katolicizma (istoиnom krљжanstvu je simbol kriћ iz Jeruzalema). To se ponekad naziva kriћ ili kriћ Kristove muke.

asha ::samo da potvrdim da je Wolf u pravu [You must be registered and logged in to see this image.]

wolf sagash ::Vule je slavio Lazarevu subotu jer mu se рed kao mali obreo na Љarenиevini pa je uzeo slavu doma gdje obitavao. Kad je рed umro,oni su se u novoj kuжi u Ljubinju vratili predaиkoj slavi.

evo, javno se izvinjavam sto sam doveo u pitanje wolfov autoritet [You must be registered and logged in to see this image.]
........
on topic ... Wolfe, љto se tiиe tvoje dileme kome je posveжena crkva, ne znam da li je iko povezivao to sa Jelenom, kжerkom Kneza Lazara i sestrom Despota Stefana, koja je otprilike u vrijeme gradnje crkve bila udata za Sandalja Hraniжa, gospodara Huma ....

[quote="space"]

asha ::samo da potvrdim da je Wolf u pravu [You must be registered and logged in to see this image.]

wolf sagash ::Vule je slavio Lazarevu subotu jer mu se рed kao mali obreo na Љarenиevini pa je uzeo slavu doma gdje obitavao. Kad je рed umro,oni su se u novoj kuжi u Ljubinju vratili predaиkoj slavi.

evo, javno se izvinjavam sto sam doveo u pitanje wolfov autoritet [You must be registered and logged in to see this image.]
........
on topic ... Wolfe, љto se tiиe tvoje dileme kome je posveжena crkva, ne znam da li je iko povezivao to sa Jelenom, kжerkom Kneza Lazara i sestrom Despota Stefana, koja je otprilike u vrijeme gradnje crkve bila udata za Sandalja Hraniжa, gospodara Huma


Jelena je otprilike jednu generaciju prije bila zena Sandalja Hranica, nego sto je napravljena crkva na Vlahovicima.
Cerka kneza Lazara i udova Djuradja II Stratimirovica Balsica udala se za Sandalja Hranica iz politickih razloga, ali svi istoricari se slazu da je ovdje bilo ljubavi .
Sandalj je ovim brakom stupio u rodbinske veze sa tri najznacajnije srpske kuce, postao je zet Despota Stefana, tetak Djuradja Brankovica i ocuh Balse III.
Cini mi se da sam vec negdje naveo da je Sandalj 1425, (kao i njegov stric Vlatko 1389.) slao vojsku srpskom vladaru u pomoc protiv Turaka.
Mislim da necemo pogrijesiti ako ustvrdimo da u ovim godinama treba traziti vrijeme uspostavljanja kulta sv.kneza Lazara u Hercegovini i mislim da je space dobro ukazao na ovu cinjenicu.

Dobro, nisam ni mislio da Jelena ima direktne veze sa crkvom, viљe sa jaиanjem kulta Kosova i Lazara u ovim krajevim, pogotovo ako je ona starija jednu generaciju od crkve posveжene sv. Lazaru

Paralelno sa ovim, Sandalj Hraniж, njen muћ je koliko ja znam naslijedio posjede Vlatka Vukoviжa, koji je predvodio vojsku iz ovih krajeva u bitci na Kosovu ....


Nemam pojma, to su neka moja amaterska razmiљljanja [You must be registered and logged in to see this image.]
...
Edit: nisam registrovao prethodni post[You must be registered and logged in to see this image.]

Nista sporno, sve stoji, sve se uklapa.Iz vise izvora se moze vidjeti da je Sandalj jako cijenio svoju suprugu.A ona je vj. njegovala kult svoga oca koji je vec veoma jak u moravskoj Srbiji

ako nekog ne mrzi, bilo bi lijepo da fotografise reljef (sa krstom izmeрu dva obrnuta polumjeseca) iznad ulaza u staru crkvu u Ljubinju (obnovljena 1866 g.), mislim da je sliиan kao ovaj iznad ulaza u dvoriљte crkve na Vlahoviжima (obnovljena 1864 g.).

Ovo sam i ja mogao uraditi, al ajd
Mislio sam da se okaиi bolji snimak da se mogu uporediti, ali љta je tu je. S obzirom da su oba vjerovatno iz istog perioda, zna li iko o иemu se radi ...