Istorija Hercegovine u fotografijama

За почетак једна фотографија из првог свјетског рата, снимљена 1914 г. у Билећи


у питању је у ствари аустругарска пропагандна разгледница са самог почетка рата, пратећи текст у преводу гласи:

"Трупе наше 3. брдске бригаде су 2. септембра заробиле "Дугог Тому" - највећи црногорски топ. Официри и подофицири носе свилом и златом везене мараме којима су муслиманке у Билећи украсиле побједнике. Објављено од стране канцеларије К.К. царског Министарства унутрашњих послова"

Aустругари вјешају Србе у Автовцу поред Гацка у току првог свјетског рата

Стари ратници из Херцеговачког устанка 1875

Херцеговачке војводе у друштву турских сердара и аустроугарских официра - старих и нових окупатора



Херцеговачке војводе и сердари. Ова фотографија може често да се види на нету, додуше ретуширана. На овој (оригиналу) се у полумраку, на вратима виде окупаторски аустругарски војници и поред амбрело које је ваљда тада изгледа  било фенси детаљ

У јуну 1941. године четнички команданти из Херцеговине поп Радојица Перишић, Милорад Поповић и други као реакцију на звјерства и покоље над Србима у НДХ подижу устанак.
Након почетних побједа, устаници су успјешно ослободили и узвишење брдо Гат на којем се 6. Јуна 1941 године завијорила српска тробојка која је означила прву ослобођену територију у поробљеној Европи. Кулминација овог устанка је ослобођење Автовца на Видовдан 1941.
Званично 28. Јуна 1941. Године Автовац код Гацка постао је прво ослобођено општинско средиште у поробљеној Европи..


поп Радојица Перишић


Милорад Поповић



један од три оборена авиона које су устаници оборили приликом напада на Автовац 28. јуна 1941.

Један од ријетких сачуваних покретних културних добара средњовјековног Хума (данашње Херцеговине) - Сребрна чаша у облику плитке здјеле, која је у времену средњег вијека употребљавана као посуда за пиће (фр. hanap) и која је припадала средњовјековном српском властелину из Хума Санку Милтеновићу (1335 — 1372), обласном господару жупе Дабар, Попова Поља и Сланског приморја.



Кружни ћирилични натпис по ободу посуде, садржи, након обавезне инвокације: ''У име Оца и Сина и Светог Духа'' Санково име и поруку: ''Ово је чаша Санкова , ко њом пије , да га Бог овесели и не заборави сиромашне''.

Иначе његова рођена сестра, Радача (замонашена као Полихранија), је сахрањена код православне сркве у Величанима, њен надгробни споменик и данас стоји тамо са натписом у ком се помиње и њен брат.

Чаша се данас чува у Метрополитен музеју у САД (New York)
детаљнији приказ се може видјети на линку:
http://www.metmuseum.org/collections/search-the-collections/471278?img=0

Прочитах неки дан на мојој херцеговини причу о официрској сабљи коју је 1934 г. добио билећанин Јаков Радмиловић од краља  Александра Првог Карађорђевића и која је уз помоћ овог портала удомљена у музеју Херцеговине.

Иако нема никакве директне везе, ова лијепа причу ме подсјетила на много драгоцјенији поклон херцеговаца будућем краљу Александру. Поклон херцеговаца краљевићу Александру 1920. г. је као и у претходној причи сабља, креирана у Бечу, у чувеној царској радионици "Клинкош", а у радионици Браће Додер у Мостару декорисана је уградњом златног балчака у облику Лавље главе и формиран је Краљев монограм, уградњом брилијаната. Тридесет један брилијант симболизује тридесет и једну годину регента Александра.

Испод су фотографије сабље димискије са натписом на сјечиву: "Краљевићу ослободиоцу".






један од више портрета краља  Александра Првог Карађорђевића, на којима у руци држи ову сабљу