Montevideo,Bog te video.

Odgledah ga sinoж.Kad film iseciraљ na djeliжe naљlo bi se dosta mahana..od patetike do kliљeiziranih dialoga,ali kao cjelina ovo je jedno fenomenalno ostvarenje.Posle gledanja filma,osjeжaљ se nekako razdragano,izaziva veliko luиenje serotonina.
Odliиna gluma,mnogo humora,kamera za pamжenje....ma jednostavno super.Dosta dobrih momenata kao љto je epizoda sa kraljem Aleksandrom,zatim ,masovna tuиa fudbalera protiv ekipe Rada Paљiжa i vjerovatno najemotivnije izvoрenje himne "Boћe pravde"

Toplo preporuиujem!

wolf sagash ::od patetike do kliљeiziranih dialoga

Na koje djelove misliљ?

Kakva nam je produkcija sve rjedje gledam domace filmove, al za ovaj jos nisam cuo losu kritiku, jos sad wolf rece da izaziva veliko luиenje serotonina ... morace se pogledati

Ajd da i ja kazem koju o ovom ''cudu nad cudima'' sto se filmske industrije kod nas tice...
Licno, kod mene je film izazvao pretjerano lucenje urina, jer poprilicno dugo traje...A film...Pa, meni nista specijalno! Dobrim dijelom me je smorio, previse razvucena prica, gluma nista specijalno (izuzimam starog vuka Branimira Brstinu, koji me standardno odusevio), i na kraju kad skontas, kao holivudska bajka na srpski nacin, samo sto se onako nesto u srbiji nikada ne bi desilo...
Solidno ubijena dva sata, ali nista vise od toga, jer kad skontam kakve sam sve bisere kinematografije odgledao u posljednjih par dana, ovo mi dodje bas nekako mlako...

Mislim da cu se na kraju pridruziti ovom liku u protestima...
[You must be registered and logged in to see this link.]

a taman rekoh kako nisam иuo loљu kritiku

Ma sta da ti kazem, odgledaj, ali nije bas tako fenomenalan kako svi pricaju, solidno, simpaticno, ali nista vise od toga. Kontam da s eeuforija stvorila zbog prevelike reklame, i toga da su ljudi mahom gledali film u bioskopima, gdje ne mogu realno da steknu utisak, kao kad odgledaju film na miru, kuci, bez euforije i masovnog smijanja...

space ::a taman rekoh kako nisam иuo loљu kritiku

Neznam hoжe li se tebi svidjeti,jer sam ja ipak romantiиna seljaиina pa me diћu nacionalne epopeje a volim i patetiиne ljubavne scene.A,plus,meni se svidjela i "Zona Zamfirova"
Posle "Љiљanja" , "Srpskog filma" i ostale psihopatologije,krize identiteta i tranzicionog luzerstva ovo je osvjeћenje.

wolfe care...
ako nista, bar se za sisanje i srpski film slazemo...
A nije ovo neka nacionalna epopeja, vise ocekujem od tog nastavka o kome pricaju, gdje ce igrati fudbal i zaista postati heroji nacije...

Katabuya, koliko je pive bilo u tebi dok si gledao film?

Space, pogledaj film.

Evo jedan dobar komentar vezan za film sa drugog foruma, proиitajte vi koji ste pogledali film.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Аko bi u jednoj reиenici trebalo da objasnim zaљto je Montevideo tako dobar film,to bi izgledalo ovako:
Ovaj film je savrљen spoj lepe forme i kvalitetnog i bogatog sadrћaja.
A opљirnije objaљnjenje bi izgledalo ovako:
Zato љto je film sa duљom koji na lep,duhovit, iskren i pozitivan naиin priиa zanimljivu priиu o velikom nacionalnom sportskom uspehu i njegovim junacima, njihovom prijateljstvu i ljubavima; zato љto afirmiљe prave vrednosti koje su u modernoj Srbiji marginalizovane i ismejane ili potpuno zaboravljene,љto ovom narodu vraжa veru u sebe i sopstvene moguжnosti, љto nam prikazuje sliku jedne drugaиije Srbije - moralne, jedinstvene, vitalne i jake, kakva je nekada bila i kakva moћe ponovo da bude, a sve to u drћavi u kojoj je njena izdaja postala najisplativiji posao a njena odbrana kriviиno delo.

Da krenem redom, po segmentima, иiji pojedinaиni kvalitet иini konaиnu filmsku slagalicu zvanu Montevideo bog te video, tako savrљenom.

Pre svega, Montevideo pruћa prelep vizuelni doћivljaj i zato se mora gledati u bioskopu.
Kreiranju ovakve slike podjednako doprinose fotografija(Goran Volareviж),
kostimi(Boris Иakљiran i Dragica Lauљeviж),scenografija(Nemanja Petroviж),
i lepi, mladi glumci.
Beograd u Bjelogrliжevom filmu nije crn i siv љto su omiljene boje njegovih kolega reditelja kojima iskljuиivo prikazuju Srbiju i njenu prestonicu svih ovih godina. Naprotiv, beo je i ћut, svetao i sjajan, fotografija je topla, kao iz nekog lepog sna.
Epoha je savrљeno rekonstruisana,na scenografiji se ozbilno radilo a bogami nije se ni љtedelo љto se u filmu i vidi, a posebno impresivni su kostimi u kojima mladi glumci izgledaju kao manekeni i sigurno u tom smislu nije preterano poreрenje sa De Palminim Untouchables. A opet, nijedan od tih kadrova ne izgleda kao puko poziranje za modne fotografije veж je iskljuиivo u funkciji radnje.
Neka se izgledom muљke glumaиke postave koja tumaиi mlade fudbalske reprezentativce bave ћenski kritiиari, a ja жu da se osvrnem na fatalni ћenski dvojac Jeftiж/Jankoviж.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ajde da sad ne nabrajamo koje su sve kvazilepotice i samoproglaљeni seks simboli defilovale domaжom filmskom i televizijskom scenom od raspada zemlje pa do danas,ali Montevideov tandem ih samo jednim svojim nastupom sve zajedno ostavlja u praљini. Bjelogrliж na srpski film uvodi ono љto je u njemu dosad bilo nepoznato a bilo vrlo retko иak i u exYU filmu, a to su klasiиne filmske lepotice.
Ako nas jedra i krupnooka crnka Danina podseжa na neku od иuvenih italijanskih glumica koje su se u filmovima neorealizma proslavile u ulogama rasnih lepotica iz naroda,dotle zelenooka Nina svojom aristokratskom mistiиnom lepotom s pravom moћe da ponese epitet srpske Emanuel Bear.
Ali njih dve nisu samo lepe lutke za ukras u filmu,one su se sjajno pokazale i kao glumice. Danina je neodoljiva kao naivna i иedna seljanиica Roza a Nina isto tako ubedljiva kao beogradska femme fatale,razuzdana i hirovita burћujska slikarka i zavodnica,Valerija.
Daninu sam kao najlepљe osveћenje meрu novim srpskim glumicama provalio joљ pre par godina u Karadћiжevoj seriji Pare ili ћivot, pa me nije iznenadilo љto je i Bjelogrliж imao oko i ukus da prepozna njen potencijal, ali za Ninu stvarno ne znam gde je uspeo da je pronaрe.
Najlepљi kadar filma je naravno onaj u kojem Danina u crvenoj haljini toиi vodu na иesmi.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Da biste ga videli iz pozicije Tirketa moraжete da pogledate film

Ovim dolazimo do priиe o glumi u Montevideu gde su mladi debitanti gledaocima priredili najprijatnije iznenaрenje jer smo se svi veж bili navikli na dugogodiљnji teror veиitih talenata srpskog filma u domaжim filmovima i serijama zbog иega smo bili ubeрeni da je nemoguжe da se kod nas pojave neki novi klinci koji bi u buduжnosti s pravom mogli da ponesu epitete istinskih glumaиkih zvezda.
A Montevideo nam upravo to donosi.
Devojke smo kao љto je red prvo pomenuli ali oni koji zasluћuju najviљe pohvala i koji su zaista glavni aduti ovog filma su njihovi muљki partneri - Miloљ Bikoviж i Petar Strugar.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Veжina reditelja ne bi imala hrabrosti da jednom klincu kome je ovo debi na velikom platnu,poveri glavnu ulogu u svom prvom filmu ali se to Bjelogrliжu viљestruko isplatilo jer mali Bikoviж sa lakoжom nosi ovaj film i u potpunosti opravdava ukazano mu poverenje. Prirodan je i neposredan i svoj lik иini ћivotnim i uverljivim sa rutinom dostojnom iskusne filmske zvezde.Ali ni on moћda ne bi toliko zablistao da nije imao dostojnog partnera u Petru Strugaru koji иini drugi deo legendarnog tandema Moљa/Tirke jer se i glumci, kao i likovi koje tumaиe, tokom celog filma nadmeжu i nadopunjuju љto daje sjajan rezultat.
I drugi klinci koji tumaиe ostale reprezentativce su odliиni - spontani su i uverljivi kao deo jednog tima.Ovde neжete videti preglumljivanje ili pokuљaje glume koji izazivaju podsmeh po иemu je srpski film postao zloglasan u poslednje vreme.
Podela uloga je stvarno bez greљke. I stariji, veж afirmisani glumci su odliиni. Иak i oni koji su vas moћda u nekim ranijim serijama i filmovima nervirali ovde su pravilno uklopljeni i iskontrolisani.Iako u komiиnoj roli u kojima se nikad dosad nije snalazio,Sergej Trifunoviж u Montevideu ostvaruje izvrsnu epizodu.
Da ne zaboravimo ni Srрana Todoroviжa koji je u ulozi radio komentatora Bore Jovanoviжa uz pomoж pljoske i kompilacije najћivopisnijih stilskih figura odao sjajnu posvetu najveжim komentatorskim legendama domaжeg sportskog novinarstva.
Vojin Жetkoviж je izvanredan u ulozi gospodstvenog иelnika Fudbalskog saveza Kraljevine Jugoslavije,dr Mihajla Andrejeviжa koji predvodi grupu volontera i zaljubljenika u fudbal ukljuиujuжi tu i selektora, potpuno drugaиije fudbalske funkcionere od sadaљnjih kriminalaca i primitivaca koji sede u rukovodeжim telima nacionalnog fudbalskog saveza i domaжih klubova.
Mali Predrag Vasiж je veж kao debitant bio prijatno iznenaрenje u Aћdahi, a njegova uloga Stanoja,malog иistaиa cipela u Montevideu, potvrрuje da se na domaжem filmu posle dugo vremena pojavilo dete glumac sa talentom.

Montevideo je odliиan primer kako treba da izgleda filmski scenario i kako se veљto kreira i precizno vodi zanimljiva priиa sa velikim brojem likova. Reditelj Bjelogrliж i scenaristi Srрan Dragojeviж i Ranko Boћiж savrљeno drћe tempo filma tokom иitavih 140 minuta.U prvih sat vremena sam par puta pomislio: -Super vozе ali sigurno жe ga ispustiti do kraja.
Ali to se nije desilo.Autori filma nas polako uvode u radnju i postepeno nas upoznaju sa glavnim likovima, priиa se zatim zahuktava a glavna nit se uspeљno drћi sve do kulminacije sa himnom na kraju i publikom na terenu иemu prethodi originalna fora pomoжu koje reprezentacija dolazi do kinte za put.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Posebno je pohvalno љto nijedan od likova u filmu nije suviљan,svako je tu s razlogom. Jeste,taиno je da pojedini od njih imaju malo replika ili nisu dovoljno razraрeni ali to je zato љto se istovremeno sa filmom snimao materijal za seriju pa je neљto o toga moralo da otpadne u montaћi ali se to nije odrazilo na strukturu i zaokruћenost glavne priиe.
Meрutim,u sluиaju Jevrejina Isaka koga u filmu glumi Marko Ћiviж u pitanju je neљto drugo. On je naime izgovorio jedva jednu reиenicu u filmu ali se pojavljuje svuda zajedno sa Srbima,pogotovu je uoиljiv na tribinama gde sa ostalima vatreno navija za reprezentaciju иime su autori filma pokazali naљu tradicionalnu toleranciju prema pripadnicima Davidovog naroda koji su se meрu Srbima uvek oseжali kao kod kuжe i tako majstorski odgovorili na propagandu srpskih neprijatelja i laћi NVO oloљa koji Srbe proglaљavaju zagriћenim antisemitima.

Montevideo nije komedija ali je film koji je zaиinjen spontanim i nenametljivim humorom,serviranim na pravim mestima i pravilno doziranim. Ove dosetke po vedrini i naivnosti baљ odgovaraju duhu vremena koje film portretiљe i najviљe podseжaju na sliиne љale iz Љotrinog Viљe od igre. Zato i nije bilo potrebno da se neke od njih „modernizuju“ psovkama po uzoru na isforsirane prostaиke fazone koji su nam se veж davno zgadili u novim srpskim filmovima.
Ali ako su scenaristi zasluћni za duhovite gegove i replike, pa i za poneku psovku viљka, onda Bjelogrliжu pripadaju zasluge љto je na filmu prvi put spojio naљa trenutno dva najbolja glumca komiиara - Mimu Karadћiжa i Branimira Brstinu i pruћio im priliku da rade ono љto najbolje znaju a љto van pozoriљta,dosad nisu mogli u punoj meri da pokaћu zbog neispirativnih filmskih scenarija i neinventivnih reditelja. Ovde pak razbijaju kao smehotresni komiиarski tandem u ulogama nepomirljivih navijaиkih suparnika,gazde kafane Rajka i brice Boce. Scena u crkvi u kojoj se mole za uspeh omiljenih im klubova je nezaboravna.Nadam se da жe i u drugom delu dobiti prostor koji zasluћuju.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ono љto daje posebnu draћ filmu i љto жe svi fudbalski fanatici prepoznati i ceniti je љto su izvanredno doиarani i predstavljeni duh i lepota ove igre, a posebno znaиaj viteљkog sportskog nadmetanja i poљtovanja protivnika љto je u savremenom fudbalu tako retko dok je u vreme u koje nas Montevideo vraжa, bilo pravilo jer se tad nije ћivelo od fudbala veж za fudbal.
Verno je prikazana i navijaиka strast љto su sjajno interpretirali Mima i Brstina a љto жe nekome ko nikada nije pratio fudbal i navijao, moћda izgledati iskarikirano i preterano.Umesto njih dvojice ovde su mogla da budu bilo koja dva prijatelja koji navijaju za rivalske gradske klubove iz bilo koje svetske prestonice koji se na dan derbija mrze kao najveжi neprijatelji ali se kad nastupa reprezentacija ujedinjuju mada i tada prebrojavaju golove koje su postigli igraиi njihovih klubova.

E sad,taиno je da ovde nema nekih dosad neviрenih umetniиkih reљenja koja жe vas zadiviti ili Bjelogrliжa izdvojiti kao reditelja osobenog umetniиkog izraza i senzibiliteta.Ali zato sa druge strane nema ni egzibicija koje su same sebi cilj i koje odvlaиe paћnju sa glavne radnje ili kvare narativni tok - Bjelogrliж u svakom kadru zna љta hoжe i kako to da dobije i kako da u tom cilju najbolje usmeri svoje glumce i upotrebi njihovo umeжe. On klasiиnim rediteljskim postupkom publici daje baљ onakav film kakav ona najradije gleda i u kome se sve lepo i jasno vidi i razume.
A љto je posebno vaћno, njemu ne nedostaje pravih ideja za realizaciju svojih zamisli. Zato i uspeva da snimi neke od scena koji жe kod gledalaca sigurno steжi kultni status.Tu pre svega mislim na ћongliranje Tirketa i Moљe sa ћivim jajetom a i na zadnju veж spomenutu scenu u kojoj je glavni akter mali иistaи cipela.
Veжina gledalaca жe prepoznati da Montevideo poseduje taj љmek Leonovog Bilo jednom u Americi ali estetika tog filma ovde je posluћila samo kao idealan obrazac da se ispriиa jedna ovakva priиa tako da Montevideo ne izgleda kao kopija veж kao nostalgiиna posveta zahvaljujuжi иemu su neke njegove scene tako neodoljive.
Kao naprimer ona u kojoj Moљa dolazi u Tirketov kraj i kafanu da ga pozove u reprezentaciju koja izgleda kao iz Leoneovog љpageti vesterna.
Naravno da je Bjelogrliж imao veliku inspiraciju za svoj film i u legendarnoj Љotrinoj seriji Viљe od igre љto je po konceptu i glavnoj temi Montevidea oиigledno. Ona mu je sigurno posluћila kao uzor kako da u svom filmu uspeљno prenese vedar duh i pozivitnu atmosferu Srbije tog vremena i njenih ljudi, kako da uverljivo doиara epohu i napravi pravu glumaиku podelu љto je sve zajedno иinilo tu seriju tako dobrom i omiljenom kod gledalaca i dan danas.
Ali je zato iskljuиivo njegova zasluga љto je sliиnu priиu prikazao na nov i originalan naиin upotrebom modernog filmskog jezika zahvaljujuжi иemu ona ovako dobro funkcioniљe i komunicira sa danaљnjom publikom.

Neki drugosrbijanci su veж zalajali na film zbog toga, љto kako kaћu, prikazuje laћnu, idealizovanu sliku Srbije i Srba kakvi oni nikad nisu bili.Naprasno zabrinuti za srpske ћrtve i ranjenike licemerno se pitaju zaљto nigde u filmu nisu prikazani srpski vojni invalidi iz Velikog rata, zaљto se o tome u Montevideu жuti, i zaљto nema nigde krezavih srpskih seljaka,zaљto se nigde ne vidi srpska sirotinja?
Pa pre svega,ovaj film nije ratna i socijalna drama niti ima ambiciju da se bavi analizom i kritiиkim preispitivanjem nacionalne istorije i politike u vremenu koje prikazuje. Ali iako bajkovito stilizovan i intoniran,on ne жuti o ovim temama niti izbegava zauzimanje stava,naprotiv.
Senka Prvog svetskog rata jasno je vidljiva u filmu i najdirektnije se prelama kroz liиne tragedije glavnog junaka Tirketa i kafedћije Rajka koje upravo simbolizuju veliko srpsko stradanje u tom ratu. Jedine tuћne i teљke scene u Montevideu vezane su upravo za podseжanje na straљne posledice tog rata za srpski narod.
Ali ovde neжete иuti ubeрivanje da smo sami krivi za straviиne ћrtve koje smo u njemu podneli,neжete иuti histeriиne pozive na pokajanje niti proklinjanje sopstvenog naroda иemu smo bili izloћeni u Dragojeviжevoj i Kovaиeviжevoj Aћdahi.
Drugosrbijance i druge srpske neprijatelje verovatno najviљe boli љto u jednoj od kljuиnih scena filma glavni junak nije pljunuo na oиev orden koji mu je dodelila vojska niti ga je bacio u blato kao љto bi to sigurno snimio Paskaljeviж,Markoviж,Stojanoviж ili neki drugi njihov ljubimac.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ali sa druge strane,u Montevideu neжete иuti i videti ni primitivne nacionalistiиke parole niti љovinistiиke ispade i omalovaћavanje drugih naroda(osim naravno zasluћenog podjebavanja Hrvata i Bugara ali to se valjda podrazumeva ),
veж samo patriotizam u najиistijem i najlepљem vidu.
Osim toga,kroz dijaloge u filmu i prikaz socijalnog ambijenta tadaљnje Srbije, dati su i britki komentari tadaљnjih politiиkih i socijalnih prilika.Ovo drugo je najoиiglednije upravo kroz prikaz socijalnog poloћaja samih fudbalera koji ћive od teљkog fiziиkog rada kao fabriиki radnici i љegrti a ne od fudbala(sem naravno Moљe jer jedino Moљa moћe da igra i da zaraрuje ), a ilustrovano je i kroz problem rukovodstva reprezentacije da nacionalnom timu obezbedi novac za odlazak na Svetsko prvenstvo.Ali ove poruke nisu u prvom planu veж su veљto umetnute u priиu tako da je svakom gledaocu jasan njihov smisao i bez upotrebe jeftinih pamfleta iz dnevno politiиke propagande.
Иak je i kralj Aleksandar predstavljen onako kako zasluћuje , kao srpski vladar kome je viљe stalo do Hrvata u reprezentaciji nego do Srba. Zato mi je i zasmetala reиenica starog srpskog gazde Atanasa Boћiжa koga tumaиi Marko Nikoliж da je kralj napravio greљku sa primanjem Hrvatske i Slovenije u Jugoslaviju jer Hrvati i Slovenci nisu crnci koji жe dozvoliti da se kolonizuju, jer ne odgovara onome љto su zaista bile jedine kraljeve ambicije za donoљenje takve odluke kao i sa njegovom brigom za oиuvanje jugoslovenstva po svaku cenu kao љto je prikazano i u samom filmu.Pretpostavljam da je u prvoj verziji Nikoliжeva replika trebalo da bude parafraza иuvenog upozorenja vojvode Miљiжa kralju Aleksandru ali je ovde oиigledno napravljen kompromis da bi se film gledao u Hrvatskoj i Sloveniji.
Ovim poиinjemo priиu o manjim nedostacima Montevidea jer zaista veжih mana nema.
Osim par psovki viљka љto sam veж ranije pomenuo,jedino љto bih ja mogao da izdvojim su konfuzno postavljena tuиa u kojoj se nije jasno videlo ko koga bije i sa previљe olupanih flaљa o glave bez ozbiljnih povreda,kao i nedovoljno realno i suviљe naivno izvedene scene na fudbalskom terenu.One jesu stilizovane po uzoru na Beg do pobede sa dosta usporenih snimaka i rezova kao u spotu љto je funkcionisalo u prvom filmu u kome je akcenat bio na rivalstvu i prijateljstvu glavnih junaka i njihovim ljubavima kao i problemima oko odlaska reprezentacije na SP,dakle uglavnom na deљavanjima van terena. Ali za nastavak Montevidea, gde жe gotovo ceo drugi deo filma biti posveжen samim nastupima na prvenstvu i odluиujuжim utakmicama sa velikim svetskim reprezentacijama,tome жe morati ozbiljnije da se pristupi.
Muzika? Pa dobro,иinjenica je da bih ja u Montevideu radije sluљao Beogradski diksilend orkestar i gledao njihovu predivnu pevaиicu Aleksandru Bjeliж umesto brkatog Slovenca Magnifica,(zanimljivo je da njegov prateжi bend ima isti stajling kao i oni), ali su BG Dixi ipak suviљe veliki bend da bi zbog dramaturљkih ograniиenjia mogli bez posledica da podnesu seckanje i skraжivanje njihovih numera љto bi bilo neminovno u jednom ovako sadrћajnom i dinamiиnom filmu. Magnifico se ipak pokazao kao sasvim solidno reљenje jer je korektno odgovorio na postavljene mu muziиke zadatke.
Jeste,taиno je da Montevideo najviљe pridobija gledaoce zahvaljujuжi jakim emocijama ali Bjelogrliж i Boћiж i tu uspevaju da pogode pravu meru tako da i kad su one najjaиe,ne prelaze u patetiku.
Da je recimo Paskaljeviж bio reditelj Montevidea,on bi invalidnost malog иistaиa cipela Stanoja(љto je kod Bjele pomenuto samo na poиetku) eksploatisao tokom celog filma ne bi li se tako dokopao joљ neke nagrade na inostranim festivalima.
Nacional romantizam kome nas vraжa Montevideo nije staromodan i patetiиan veж plemenit, privlaиan i uzviљen.

U stvari jedini pravi problem koji Bjelogrliж ima posle prvog filma su velika oиekivanja publike od nastavka. Zato ekipa filma pred sobom ima ogroman izazov ali i motivaciju,ne samo da zadrћi kvalitet prvog dela veж i da ga prevaziрe.

Koliko god to moћda vreрalo Bjelogrliжeve iskusnije kolege reditelje od kojih pojedini imaju i petostruko viљe filmova od njega,ali oni bi morali u sopstvenom interesu da odu na projekciju Montevidea da vide kako se pravi i kako treba da izgleda veliki i kvalitetan bioskopski film za publiku.
A ovo definitivno jeste film koji жe biti masovno gledan i obarati rekorde i koji жe Srbija voleti jer to je narodni film u najpozitivnijem smislu reиi.
Ali Montevideo ne pravi kompromise u cilju podilaћenja najniћim ukusima proseиnog srpskog tv gledaoca-u njemu nema ispraznosti i proseиnosti trenutno najgledanijih domaжih serija niti жete se ovde zaglibiti u mulju primitivizma i zlobe najpopularnijih domaжih rijaliti programa poput Farme.
Retki su filmovi koje moћete gledati sa svojim ortacima,ili sa devojkom ili porodiиno sa svojim klincima,a Montevideo je upravo film takve vrste.
Posebno dobra stvar u vezi sa njim je љto жe ga gledati i voleti srpska omladina i љto жe joj se njime predstaviti prave vrednosti,potpuno suprotne od onih koje im se nameжu kroz medije i javni politiиki diskurs a koje se naћalost smatraju poћeljnim u danaљnjem srpskom druљtvu.
Oni жe pozitivne poruke koje film љalje i afirmiљe prihvatiti,kako zbog toga љto one dolaze kroz ovako privlaиno prikazanu srpsku proљlost, tako i zbog toga љto im se ne saopљtavaju na banalan i jeftino moralizatorski naиin zbog иega bi im mogle izgledati smeљno i laћno dok bi na glavne junake gledali sa podsmehom i prezirom,veж naprotiv, na moderan, njima prihvatljiv naиin,stripovskim jezikom zbog иega жe im junaci Montevidea biti kul likovi i sigurno жe bar nekima od njih postati uzori.

A da li Montevideo ima potencijala da uрe u red kultnih ostvarenja naљe kinematografije?
Umesto direktnog odgovora ajde da se podsetimo po иemu se prepoznaje jedan kultni domaжi film:
-po replikama koje spontano zaћive u narodu i uрu u svakodnevni govor
-po upeиatljivim scenama
-po tome љto se moћe gledati viљe puta
Montevideo poseduje sve to.

I joљ neљto,ovo je definitivno film koji moћe da ima uspeh u inostranstvu i to ne na jebenim pc festtivalima veж u redovnoj distribuciji jer je pravi veliki lepo slikan repertoarski film sa univerzalnom temom koja prelazi lokalne okvire.Ne znam zaљto ovo ne bi bilo gledano u Italiji ili Brazilu ili bilo kojoj drugoj zemlji sveta u kome je fudbal najlepљa sporedna stvar.Aman,ne pokazati svetu Daninu je zloиin protiv иoveиnosti veжi od Botinih izvinjavanja po komљiluku.
A posebno me raduje љto жe Montevideo razvaliti po Hrvatskoj,Be i Ha i ostalim okolnim srpskim zemljama jer
je moжan imperijalni srpski film.


I da, umalo da zaboravim,trejleri i posteri kojima se reklamira ovaj film su na ћирилици.

A ako vam se Montevideo ipak ne svidi zato љto je previљe vedar,pozitivan,duhovit,moralan i normalan,uvek moћete da odete da odgledate neki film Olega Novkoviжa ili najnovija ostvarenja Gorana Markoviжa i Paskaljeviжa i uћivate u pravoj umetnosti koja nije razumljiva nama obiиnim smrtnicima.
[You must be registered and logged in to see this image.]

wolf sagash ::Neznam hoжe li se tebi svidjeti,jer sam ja ipak romantiиna seljaиina pa me diћu nacionalne epopeje a volim i patetiиne ljubavne scene.A,plus,meni se svidjela i "Zona Zamfirova"
Posle "Љiљanja" , "Srpskog filma" i ostale psihopatologije,krize identiteta i tranzicionog luzerstva ovo je osvjeћenje.

Nemam neka velika oиekivanja, иuo sam da je dobro uraрen, a nemam bas neљto ni protiv romantizma (doduљe dok ne preрe u patetiku ). Generalno sviрa mi se sve иesжe bavljenje tim nasim istorijskim periodom koji je bio debelo zapostavljen u bivљoj drћavi.

Nisam niti imam namjeru gledati srpski film...
Trenutno imam na lageru љiљanje al se meraиim da ga pogledam, ћivo me interesuje kako izgleda "liberalni" pogled junoљe Vojnova na margine druљtva priznajem da imam predrasude
a љto se tiиe te tematike preporuиujem "romper stomper" iz vremena kad je Rasel Krou bio junoљa

ma ok sve to, ali treba da znas da svaki fudbaler/politicar/reditelj/glumac... u srbiji ima svog novinara koji ce doticnog velicati i dizati u nebesa, a njegove ''konkurente'' pljuvati.
Slazem se ja sa dobrim dijelom kritike, i rekoh vec, simpaticno, ali mi nije ni izdaleka tako sjajan, fenomenalan, bez mane, najbolji svih vremena... kako to 97,3% Srbije ponosno istice posljednjih mjesec dana. Cak ga ne bih stavio u top 20 srpskih/EX YU filmova svih vremena, ali opet, to je samo moje misljenje

edit:
@kapetan - za divno cudo bio sam potpuno cist, posljednje pivo sam popio juce poslije rucka

@space - vojnov je po meni golemi seronja, sisanje je prosjecan film, koji se dotakao jednog bitnog problema, ali ga ni blizu nije dobro i potpuno obradio, a romper stomper je zakon, posebno scena kad ih oni azijati ubiju od batina...

Ima li neko link za download Montevidea?

guglaj malo, pojavio se na netu, samo budi oprezna, jer je uhapsen lik koji ge je distribuirao po netu...

[You must be registered and logged in to see this link.]

e pa i ja sam sinoc odgelada,od celog filma meni u glavi ostala samo ona pesma-malo bi te samo...
sve vreme sam zapitkivala da mi neko objasni zasto idu bugari umesto nas,kako ne mozemo da idemo i mi i bugari...je l se ovaj smuvao s ovom ili s onom drugom......meni se serotonin lucio na kraju usled zadovoljstva sto je film gotov salim se,simpatican je film,al mene nekako ne zanimaju te teme o fudbalu..
a sto se sisanja tice slazem se s katabuyom i jos dodajem da je ona jedna erotska scena totalno bespotrebna i ljigava,sto mi je dodatno ogadilo film.

Vladavina zakona u balkanskim zemljama na snazi, sjajno. Katabuya hvala svakako

Bio sam pop... zbog onoga "burћuji", "dole kralj" i "nisu Hrvati crnci da ih kolonizujeљ" (љta жeљ mora premijera da bude i u Zagrebu i Sarajevu).
Ali je himna na kraju izvadila fleke, suze su mi se svrжele.
Sve u svemu zadovoljan sam

Eno, onog mahnitog Sergeja neko natego.

Gadi mi se da bi iљta komentarisao

Jedini moj komentar, i na ponasanje onog majmuna Trifunovica, i poltrona Bjelogrlica - FUJ!!!

Isla sam i ja da ga gledam u kino pa sladak je film, puno bolji na platnu nego na tv.
A naivnog Sergeja sto naleti, valjda se dosad nije susretao s tim vidom "natezanja", sad mu sigurno nista nije jasno...

Ево и ја сад из биоскопа , није лоше уопште. Сасвим пристојан филм и није ми уопште засметало што се провукло свашта нешто кроз контекст крајње безазлене приче...

А ова дешавања у Сарајеву не вриједи коментарисати, толико су патетични са увлачењем свега и свачега у контекст страдања и "страдања" да прелази све границе доброг укуса. Сергеј и сам рече да су га навукли ...

Упрегни вола у своја кола
Datum: 11.03.2011 22:00
Autor: Веселин Гатало


Волови Босанци и Херцеговци, лопатологија и крампологија, излијевање "деке" као културолошки догађај, мајица с оптуженим за ратне злочине, ратна и поратна икебана, канте и мјешалице, копачи носева, бик па во, шиба на леђима, Гачанин и Мостарац, амерички далај-лама, мистриолози и триста чуда разноразних.
Као чест солиста на лопати и изучаватељ крампологије, често сам у школским, па и у студијским данима, имао прилику да се служим тим осјетљивим инструментима. Да, да, док су моји вршњаци мијешали карте, на примјер, ја бих мијешао малтер. Док су већина мојих вршњака копали нос, ја сам копао канале. Aли сам зато имао пара више од њих. A и био сам некако... чвршћи. Ваљда ти крампови и лопате отврдну човјека. Један од мојих послодаваца, рахметли Дерво Мујан, једна фина душа херцеговачка, рахмет му вјечни, преко ока би ме гледао јер сам радио у рукавицама. Хм, рекао би преко смотке херцеговачке "шкије", људи што раде у рукавицама нису поштени. Умрије Дерво нешто послије рата, у бетонској кошници, далеко од своје земље и винограда, гдје није чуо ни јаре како кмечи ни воку како муче. Aли, то није ова прича.
Декологија са акцентом на лопату

Један од финих друштвено-културолошких догађаја од прије рата је било излијевање "деке". Дека је, за оне који не знају, она бетонска плоча на кући. Није то било као данас, кад се зовне "миксер" бетона па се све то салије за сат-два. То је био посао од читавог дана, по 20-30 људи и инсана (Влаха и Муслимана - сви су тада скупа лопатали на комшијским декама) залегло би на кариоле, канте и мјешалице, мијешали би и дизали бетон горе, на деку. Мајстор би житку масу развлачио преко арматуре и пожуривао све редом, да се стигне дека излити док је дана. У два дана се то никад није радило, онда би спој два дијела плоче, старог и новог, био слабији. Ја сам некада знао, мијешајући малтер, попити по 15-20 пива и изнојити их, без икаквих посљедица, да се нимало не опијем. Пиво је, знате, за човјека радника - физиканера, као инфузија за тифусара - реконвалесцента.
Aлергија на рад за џаба

Ја, раб Божји Веселин, тешко сам се тјерао на неплаћене послове, нарочито физичке. Од таквих бих добио невиђену алергију на лопату и крамп, такву да бих се најрадије сакрио и никуд не излазио. A не можеш комшији не помоћи. Најтеже би било за викенд, тада би увијек понеко "надозиђивао" спрат и излијевао "деку". Тада се ваљало сакрити у мишју рупу, ако ниси позван на солирање на лопати. Aко ти дође комшија кући и позове те, онда немаш куд. Обучеш нешто старо и чак понесеш своју лопату, за сваки случај, ако у комшије зафали. Најгоре би било ако те ухвате у пролазу, онако комшијски, кад домаћин баци лопату и дигне руке увис с радосним повиком "Охооооо...!". Тад би се невољни човјек насмијешио, руковао с домаћином који је већ скинуо рукавицу у ту сврху, и отишао кући да се пресвуче "за лопате". Узео би из гајбе пиву, отпио мало и "задужио" лопату. Тако би се нашао упрегнут скупа са свима осталим лопатолозима и мистриолозима, у заједничком циљу излијевања домаћинове деке. Ја бих, сазнавши за такав културолошко-грађевински догађај, настојао да идем путем који води далеко од очију и лопата које су учествовале у њему, због гореспоменуте алергије на лопату и остале сличне реквизите.
Безобразна градска чељад

Мој добри Дерво, послодавац из претходне приче, тешко се прилагођавао раду и животу у граду, гдје сам био солиста на лопати. Његов син Касим је финансирао кућу, Дерво је био нека врста надзорног органа. Дерву је страшно секирало то што га људи у пролазу не поздрављају док ради. Безобразна градска чељад би пролазила крај њега док је и сам солирао на лопати. Задерао би се за безобразним пролазником ријечима "Муууу! И во кад прође каже мууууу!". Ја бих га тада "саулисавао", то јест смиривао, објашњавао му да су у граду правила другојачија. Хм, чини ми се да ме је Касим и поставио ту да пазим на њега, више него да солирам на лопати. Морам признати да је било теже пазити да Дерво не упадне у невољу, него малтер мијешати. Јер, човјек лако упадне у невољу на туђем терену, нарочито у туђем граду, на туђем асфалту.
Бика пола и ето ти вола

Питате се зашто вам причам ову грађевинско-културолошку причу. Нека, стрпите се мало, сад ћу. Да, морам мало и о воловима. Во је, знате, некадашњи бик. Кад поносној и дрчној животињи одстраните... Кад робусног и ратоборног бика ушкопите, добијете вола, доброћудну и стрпљиву животињу тешку једну тону, која мирно трпи упрезање у плуг уз обилно канџијање и викање. Во, док осјети шибу на леђима и док му тетиве на ногама напора пуцају, вјероватно мисли о травама и дјетелини. Може крај њега проћи мис јуница планете Земље, он се неће ни окренути, стрпљиво ће трпјети шибање и напор. Зато бика никад не упрегну у плуг, не би то трпио. Е, па, то излијевање деке ми је личило на упрезање вола у своја кола. Вучеш, патиш се, знојиш, мислиш на пиво и ручак, све за добробит домаћина који излијева деку. Као какав во. Па, зар се не би човјек сакрио пред таквом бесплатном и напорном работом као што је излијевање бетонске плоче испод туђег крова?
Босанска упрегнућа и прегалаштва

Ово о чему сам вам приповиједао, драги моји читаоци, дешавало се у Херцеговини. Упрезање туђих волова у свој јарам је остао и стари обичај Босне. Домаћин би, онај предратни, жестоко замјерио недолазак на излијевање деке. Aко би ухватио каквог башибозука да се кришом провлачи крај запослених људи, е то би било... Боље да не кажем. Данас други културолошко-упрегњивачки догађаји имају сличан карактер и метод упрезање и метања у јарам. Упрезање случајних пролазника у амове опште ствари је постала традиција. С тим што су данашња упрезања углавном упрезања људи у своја политичка и идеолошка кола. Тако Aмериканци, рецимо, упрегну далај-ламу па старкеља познат по својој окрутности према Тибетанцима, да из америчке г... Пардон, далај-лама из америчке сигурности поручује свом народу да се бори против милијарду и кусур Кинеза. Тако, рецимо, сарајевске власти упрегну сарајевске Србе и Хрвате у своја идеолошка и политичка кола па Мирко Пејановић диже глас против свих Срба који не мисле као он и његов комшилук. Упрегнути су били и бољи и паметнији: Боно Вокс, Морган Фримен, Ник Нолти... Добро, Ник Нолти се не рачуна, стално је пијан па нема појма гдје је. Дадне се, ипак, и упрегнутом домаћем волу штогођ дјетелине, каква плата или фотеља, као Марку Вешовићу, па он дословно прежива у парламентарној клупи и покупи своје сљедовање првог у мјесецу.
Живот филма и актери филмског живота

Филм "Монтевидео - Бог те видео", гостовао је неки дан у Мостару. Дошли његов творац, Драган Бјелогрлић и актери, добар дио њих. Између осталог, и мој квартовски комшија, Сергеј Трифуновић. Филм сјајно урађен, мада мало сладуњав за мој укус. Ја купио четири карте, за моју матер и мог ћаћу, за Мартину и мене. Преко два сата филма људи проживјели, само што нису поустајали на "Боже правде", тако су се уживјели у радњу. Кажем, и мени се свидјело, озбиљних примједби на филм немам. Три пројекције у дану, у сали Хрватског дома "Херцег Стјепан Косача", дупке пуна сала обатри пута! Карте за пројекцију у седам, ону главну, распродате већ четири-пет дана прије пројекције. За не вјеровати. И дружење касније, у кафанама у којима су се продавале карте, било људско, мостарско и херцеговачко. И касније, у ресторану, све било за одличан, без пацке. Филм погледало преко 2000 Мостараца тога дана. Ниједан ексцес, ниједан инцидент. Између осталог, и зато што ником у Мостару није пало на памет да Драгана Бјелогрлића, Сергеја Трифуновића и остатак екипе, упрегне да вуку нечија идеолошка или политичка кола.
Мостарац и Гачанин на Рајвоса јаслама

Aли... Да, увијек то проклето "али". Дан послије успјешне пројекције у Мостару, отишао филм и екипа у Сарајево. На филм дошло тек око 150 људи. Гледало га 15 пута мање људи него у пет пута мањем, додуше још увијек мултинационалном, Мостару. Aко су лагали мене, и ја лажем вас. Aли, дао Бог да је све зло било у томе. И баш кад сам се с радошћу присјећао размјене успомена из кварта, од обијања "Aутопревозових" аутобуса, разбијања властитих и туђих глава и ломљења руку и ногу, заједничких познаника, успомена на Сергејевог дједа Ђотуна - трафиканта и квартовског миљеника, дохабери ми пријатељица да је мој земљак Сергеј Трифуновић усликан с мајицом с ликом оптуженог за ратни злочин! Не кажем да је генерал Јован Дивјак, миљеник сарајевске чаршије и ратна и поратна "икебана" сарајевске мултикулти приче, ратни злочинац. Није, баш као ни остали Срби и Хрвати на функцијама, имао никакву власт ни моћ, ни да почини ратни злочин, ни да га спријечи. Понављам, можда је и крив, али мислим да је попут каквог маторог вола, једноставно упрегнут у јарам. Касније је на ТВ, оној Федералној (Лагумџијиној, оп. а.) говорио о томе како је Aрмија БиХ постајала једнонационална. Касно Јово до памети стиже, из своје једнонационалне војске прешао у другу једнонационалну. Не браним, нека свако вуче јарам гдје хоће, аферим. Присјетих се како сам пар пута по пар минута, обично на Сајму књига, и прозборио с Генералом. Стално је хтио да се види и прича са мном, немам појма зашто. Ја му задњи пут рекао, на француском (има доста добар фонд ријечи, иако не познаје конјугације и не слаже времена): "Генерале, не бих да нас виде скупа, знате, ви сте оптужени за ратни злочин..." Онда се он задерао за мном, на својој екавици: "Је ли, што ти пишеш против Муслимана...!?". Задерао се, да сала пуна муслимана, добро чује. Да нисам пристојан, назвао бих га матором мрцином.
Дај Боже више мозга

Драгана Бјелогрлића бих, само због оног интервјуа у којем се увлачио сарајевској чаршији, назвао волом. Aли нећу, зато што сам лијепо васпитан. Назвао бих и Сергеја Трифуновића, сјајног глумца и мог суграђанина, да не испаднем регионално пристрасан. Дозволили су, свјесно или несвјесно, Гачанин и Мостарац, да их, баш попут каквих волова, упрегну у свој јарам. За Мостарца ми и није толико чудно, нисмо ми толико префриган свијет, али за једног (макар и поријеклом) Гачанина (Бјелогрлић), чуди ме. Гачани су познати као одмјерен и промућуран свијет који мисли на себе. Некад и на друге... Углавном, оба су се просули пред својом јавности која их је увијек доживљавала као величине. Спој страха пред непознатим, лаких жена и тешких људи, идеолошки индоктринираног и једнонационалног и једноумног града, алкохолних испарења, лукаво припремљене замке... Сваком се може десити да се ујутро, мозга натопљеног алкохолом и опијатима, пробуди с мајицом с ликом оптуженог за ратне злочине на себи. Док је Босанаца и Херцеговаца, биће и волова. Зато нам и треба двоструко већи мозак од просјечног европског апарата за мишљење.

preuzeto sa kolumni [You must be registered and logged in to see this link.]

"Док је Босанаца и Херцеговаца, биће и волова"
auuuuuuuuuuuuu qq
inace,sergej trifunovic je ocajan glumac,uloge su mu takve da i ne mora bas mnogo da glumi,svaki put igra nekog nadrkanog kretena..uglavnom..

Gatalo je potrefio ovijem tekstom.
Nit bi љta dodo,a bogami ni oduzeo.
Opet me nasmijao a pogodio je u srћ.

Љta sam ja deka izlio,majko draga.
Samo je zaboravio da spomene posebnu vrstu ljudi koja bi se pojavljivala na izlijevanju ploиa.To su svojevrsni seoski ili provincijski domuzi koji bi na mobu dolazili sa fratunom.Fratun je alatka kojom se laganim pokretima ravnao beton.Vrlo lak posao a tehniиki tek malo zahtjevniji.
Иest je sluиaj bio da na akciji ima viљe fratunaљa od lopatologa.
Popenju se na ploиu,uљlihtaju protomaestru i grde hamale da poћure sa betonom.Kroz иitavu akciju jednostavno lehuraju i gotovo nikako se ne isprljaju i oznoje.
Fratunaљi su poseban soj ljudi иij je fenomen proteklih dvajes i kusur godina doћivio galopirajuжu inflaciju.
Kakvi su na mobi takvi su i u ћivotu.
Uvijek su uz vlast a sporemni su da kinje slabijeg.To su oni ljudi,vjerovatno ste se susretali sa njima,koji zbog svoje umiљljene mudrosti imaju potrebu da savjetuju okolinu.Ne iz dobre namjere,nego iz potrebe da se istaknu i svom umiљljenom svijetu izazovu samodopadanje.
To su oni likovi koji pod laћnim iomenima,obavezno ispisanim жirilicom po fejsbuku pozivaju na bojkot filma iz krupnih nacionalnih interesa a sami su za te interese uиinili niљta.Duplo golo.

ahahaha taj bi pos'o meni skroz lezao,ne umem da cutim ni kad nemam pojma o necem,kad budes izlivo tu deku zovi da fratunam