Vlahoviжi u Slovu Gorиina - "Starobosanski natpisi ukrug"

Link: [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

каква спрдња од текста, од самог наслова, преко јефтиних закључака, полуистина и неистина .
У односу на овај текст тема о цркви Св. Лазара са нашег форума је докторска дисертација ...

Нема пуно везе са текстом али смијем да се опкладим да аутор није ногом крочио на пола мјеста која "описује" у свом "ауторском" дјелу

Љto viљe ovakvih natpisa!!!!Ovo je sjajno za nas patologe specijalizovane za seciranje i tranћiranje Boљnjaиke pseudoistoriografije.

Ajmo prvo sa Humaиkom ploиom.Nazvati nju spomenikom bosanskog jezika je skandalozno jer se
srednjovijekovna bosanska drћava na te prostore proљirila nekih 300 godina kasnije.
Humaиka ploиa ispisana je na naиin kao i natpisi na Vlahoviжima.I pazi sad zaljuиka!Natpisi su napisani u krug jer se tako ne bi gazalo po spomenicima(Za љta жe te stiжi prokletstvo) nego bi se kretao oko ploиe i tako proиitao natpis.Dobro,ali zaљto je Humaиka ploиa napisana kruћno kad ona nije nadgrobnik nego svojevrsna osnivaиka povelja i bila je uzidana vertikalno?Da samo Hudini moћe proиitat levitirajuжi i vrteжi se u vazduhu?
Datovanje natpisa je vrlo nezahvalan posao ako nemaљ istorijski kontekst љto se dobro vidjelo na datovanju natpisa Vukca Vuиihniжa koji su eminentni steжkolozi smjeљtali u 16 vijek dok je istoriografija decenijama kasnije,pranalaskom relevantnog izvora,epitaf postarala gotovo stotinu godina.
Ovdje ovaj pigmalion naprduje o karakteristikama slova 15 vijeka a ima pun k....c izvora koji ma taиno datuju spomenike,ali se pravi mudar u fazonu"To sam ja nauиno lingvistiиkim metodama sam zakljuиio"
I onda ovo roрaиko povezivanje naљih Vlahoviжana sa nekim Radoslavom Vlahoviжem na Poplatu i izvjesnim Vlaжom Vlahoviжem na Radimlji.
Majko draaaaga!!!!Naveo je u izvorima onaj odliиni rad Esada Kurtoviжa koji je objavljen na naљem forumu gdje ovaj(Esad),fino pokazuje i dokazuje da klan Vlahoviжa ima patronimiиna prezimena љto znaиi da se uzimaju imeena oиeva kao prezime.I sad ovaj odjednom sa nekim likovima iz drugih klanova pravi neke rodbinske relacije.T o bi bilo isto ko kad bi savremeni Bijeliжi iz Ljubinja pripovjedali da su od Vlaжa Bijeliжa.E pa nije mi bilo teљko da prouиim popis iz 1477 i tamo naрem nekog Radonju sina Vlaha meрu neoћenjenim koji sa svojim dћematlijama ћivi na Poplatu.Znaиi to je sin иovjeka koji se zvao Vlah,Vlaho....a ne srodnik naљih Vlahoviжa.Ovo je zakljuиak koji je izvukao Esad Kurtoviж ,иiji rad je uzet kao izvor za ovu "Љuplju",љto znaиi da ga ovaj "Nauжnik"nije proиitao,љto znaиi da se "Жojek"sam diskvalifikovao od bilo kakve suvisle istorijske rasprave.

Poљtovanje,
i Najljepљi pozdrav!

Hvala vam љto ste primijetili moj tekst o starobosanskim natpisima iz Vlahoviжa. - to tek sad vidim, izvinjavam se љto kasnim s odgovorom.

Drago mi je љto ste pronaљli i proиitali иlanak. Istovremeno, ћao mi je ako sam koga uvrijedio, nije mi bila namjera. Takoрer, ћao mi je љto nisam primijetio da ste pohvalili iљta vezano uz pomenuti иlanak.

Za one koji kaћu da nogom nisam kroиio na pola mjesta koje opisujem, moram kazati da su izgubili opkladu! No, svakako ja i ne volim opklade. Na Vlahoviжima sam bio u nekoliko navrata i planiram opet doжi. Ako ko ima da mi pravi druљtvo bio bih mu neizmjerno zahvalan???

Gostoprimstvo i ljubaznost unaprijed uzvraжam, izvolite u Stolac: Moћemo skupa do Oљanjiжa.

Za one koji moje pisanje svrstavaju u boљnjaиku pseudoistoriografiju, moram kazati da nigdje u svome tekstu nisam spomenuo Boљnjake!

Ako tvrdite da Humaиka ploиa nije spomenik bosanskog jezika, pitam: Jesu li stanovnici srednjovjekovne Bosne u podruиje Huma donijeli neki novi jezik? Ako jesu, kako su komunicirali sa stanovnicima Huma, kojim jezikom? Ako nisu, onda je njihov jezik isti?
(Љto se mene tiиe zovite ga kako hoжete, moћe taman i Vlaљki, ako vam je po жejfu!)

Spominjete gospodina Kurtoviжa? Da, isti taj gospodin je precizno datirao vrijeme ћivota (smrti) pokojnika pod ploиama u Crkvi sv. Lazara na Vlahoviжima. Ja sam samo dodao paleografske podatke koji potvrрuju ono љto i sami veж znate!


Ja kad govorim o natpisima koji sadrћe иlanove porodice iskljuиivo mislim na IMENA nemajuжi namjeru da dokazujem ikakve rodbinske veze, valjda ste u svom vjerujem iole dugom ћivotnom vijeku иuli nekad za metonimiju?
( Zato stoji: Neke Vlahoviжe, joљ prije kneћeve i vojvodine smrti, prepoznajemo veж kao muslimane.)

Nisam spominjao Poplat, veж Nekuk, to nije isto! Nekuk je u vaћnijem spomenut samo kako bi se objasnio oblik jedne pridjevske zamjenice koju tamo navodim!

"Kruћni natpisi" - Nigdje se nepobitno u mom tekstu ne navodi iskljuиivo jedan razlog takve izvedbe natpisa - JA sam dao samo jedno od moguжih tumaиenja: Ako vi imate neko, rado жu da иujem? No, ni taj podatak nije u prvom planu - Ciljano sam natpise s Vlahoviжa poredio s Humaиkom iz jednog potpuno drugog, vidljivog razloga, a nije vezan ni za izvedbu-stil, ni za naciju-vjeru!

Konaиno, ћao mi je љto niste u stanju pratiti glavni dio teksta koji se odnosi na lingvistiku, na komentarima tog tipa bio bih vam mnogo viљe zahvalan. ( Nadam se i vi meni, љto sam OPISAO jezik natpisa koje toliko volite!)

ps. IMATE LI NEKIH SAZNANJA O POSEBNOSTI VJERSKOG UИENJA KOD VLAHA? ( U odnosu na pravoslavlje?)


Srdaиno,

Jasmin Hodћiж

Poљtovanje,
i Najljepљi pozdrav!

Hvala vam љto ste primijetili moj tekst o starobosanskim natpisima iz Vlahoviжa. - to tek sad vidim, izvinjavam se љto kasnim s odgovorom.

Drago mi je љto ste pronaљli i proиitali иlanak. Istovremeno, ћao mi je ako sam koga uvrijedio, nije mi bila namjera. Takoрer, ћao mi je љto nisam primijetio da ste pohvalili iљta vezano uz pomenuti иlanak.

Za one koji kaћu da nogom nisam kroиio na pola mjesta koje opisujem, moram kazati da su izgubili opkladu! No, svakako ja i ne volim opklade. Na Vlahoviжima sam bio u nekoliko navrata i planiram opet doжi. Ako ko ima da mi pravi druљtvo bio bih mu neizmjerno zahvalan???

Gostoprimstvo i ljubaznost unaprijed uzvraжam, izvolite u Stolac: Moћemo skupa do Oљanjiжa.

Za one koji moje pisanje svrstavaju u boљnjaиku pseudoistoriografiju, moram kazati da nigdje u svome tekstu nisam spomenuo Boљnjake!

Ako tvrdite da Humaиka ploиa nije spomenik bosanskog jezika, pitam: Jesu li stanovnici srednjovjekovne Bosne u podruиje Huma donijeli neki novi jezik? Ako jesu, kako su komunicirali sa stanovnicima Huma, kojim jezikom? Ako nisu, onda je njihov jezik isti?
(Љto se mene tiиe zovite ga kako hoжete, moћe taman i Vlaљki, ako vam je po жejfu!)

Spominjete gospodina Kurtoviжa? Da, isti taj gospodin je precizno datirao vrijeme ћivota (smrti) pokojnika pod ploиama u Crkvi sv. Lazara na Vlahoviжima. Ja sam samo dodao paleografske podatke koji potvrрuju ono љto i sami veж znate!


Ja kad govorim o natpisima koji sadrћe иlanove porodice iskljuиivo mislim na IMENA nemajuжi namjeru da dokazujem ikakve rodbinske veze, valjda ste u svom vjerujem iole dugom ћivotnom vijeku иuli nekad za metonimiju?
( Zato stoji: Neke Vlahoviжe, joљ prije kneћeve i vojvodine smrti, prepoznajemo veж kao muslimane.)

Nisam spominjao Poplat, veж Nekuk, to nije isto! Nekuk je u vaћnijem spomenut samo kako bi se objasnio oblik jedne pridjevske zamjenice koju tamo navodim!

"Kruћni natpisi" - Nigdje se nepobitno u mom tekstu ne navodi iskljuиivo jedan razlog takve izvedbe natpisa - JA sam dao samo jedno od moguжih tumaиenja: Ako vi imate neko, rado жu da иujem? No, ni taj podatak nije u prvom planu - Ciljano sam natpise s Vlahoviжa poredio s Humaиkom iz jednog potpuno drugog, vidljivog razloga, a nije vezan ni za izvedbu-stil, ni za naciju-vjeru!

Konaиno, ћao mi je љto niste u stanju pratiti glavni dio teksta koji se odnosi na lingvistiku, na komentarima tog tipa bio bih vam mnogo viљe zahvalan. ( Nadam se i vi meni, љto sam OPISAO jezik natpisa koje toliko volite!)

ps. IMATE LI NEKIH SAZNANJA O POSEBNOSTI VJERSKOG UИENJA KOD VLAHA? ( U odnosu na pravoslavlje?)


Srdaиno,

Jasmin Hodћiж

Neobiиno mi je milo љto ste reagovali na naљa opaћanja o vaљem tekstu.To daje jedan ozbiljan ton ovom forumu иemu mi i teћimo i zbog toga sam vam jako zahvalan.
Spreman sam na svaki oblik saradnje.

Morate razumjeti moju reakciju u vezi Humaиke ploиe jer bi i vi reagovali sliиno kad bi ja tvrdio da je napisana na srpskom jeziku.Za tu tvrdnju bi imao dokaza isto koliko vi imate za vaљu da je rijeи o bosanskom.

Cijenim vaљ lingvistiиko znanje i mogu vam reжi da ste u pravu љto se tiиe vaљe opservacije"Da vas mi ne moћemo pratiti",pa tako ja nisam ni komentarisao jeziиki dio ovog teksta.Istina,nekoliko иlanova ovog foruma meрu kojima sam i ja, moћe dobro иitati srednjovjekovne natpise ali vremensko datiranje spomenika na osnovu oblika slova i koriљtenih rijeиi je za nas gotovo nemoguжa misija.Meрutim indikativno je љto ste opisali dva gore spomenuta natpisa koje moћemo na osnovu istorijskih izvora datirati kao gotovo ni jedan drugi.Naime u istorijskim izvorima Vlaж Bijeliж je ћiv 1466.godine dok na osnovu popisa hercegovaиkog vilajeta iz 1475 nedvosmisleno saznajemo da je kneљtvo preљlo na njegovog sina Vukosava љto bi vjerovatno znaиilo da je stari knez umro.Raspon okvira njegove smrti je svega 8 godina.Kod Vukosava je neљto veжi,nekih 15 godina jer na иelu vlahoviжkog Dћemata 1490.godine nalazimo izvjesnog Nikolu Vlaжeviжa vjerovatno Vukosavog brata.
Ja ne tvrdim da vi neznate ispravno datirati stare natpise ali su me paleografi silno razoиarali kad su grobni natpis srodnika gore spomenute dvojice noblemana,Vukca Vuиihniжa podmladili gotovo stotinu godine.Morate onda razumjeti da sam postao vrlo skeptiиan prema tvrdnjama specijalista za datovanje.

E sad malo o navodnim srodnicima Vlaha Vlahoviжa.Radoslava Vlahoviжa moћete pronaжi u Poimeniиnom popisu hercegovaиkog vilajeta iz 1475 godine i lijepo vidjeti da ovaj ћivi na Poplatu.Trenutno mi popis nije pri ruci ali vam obeжavam da жu vam prenjeti sve informacije vezano za dћemat u kojem dotiиni obitava.Dragi moj pa ne ћivim ja na kraju svijeta pa da neznam gdje su Nekuk i Poplat.Pa Nekuk je odmah iza Donjeg Poplata,niz njega siрeљ taиno kod katoliиke crkve u Stocu.U turskom popisu za Dћemat Vlaжa Bijeliжa stoji da zimuje u Ubosku.A koliko je Ubosko udaljeno od Vlahoviжa gdje je ovaj pokopan.Љto se tiиe onog Vlahoviжa љto leћi na Radimlji on je vjerovatno bio dћematlija Vojvode Petra Hrabrena.Mislim da je pravilo da se vllaљki rodovi sahranjuju na jednom mjestu ili na viљe njih ali u strogo srodniиkim okvirima.
Moram vam ukazati na jedan podatak za koji vjerovatno ne znate.Natpisi u Vlahoviжkoj crkvi nisu do poиetka ovog vijeka bili u ravni sa podom.Naime prema nekim zapisima i svjedoиenjima oni su bili iznad patosa stare crkve u visini oko pola metra i tek nakon poslednje obnove crkve oni su poravnati sa podom.

Srdaиan pozdrav i nemojte zamjeriti na poљprdnom tonu u mom prethodnom postu

Moћe li paleografska analiza natpisa Vlatka Vukoviжa iz Boljuna

Pozdrav,

Analiza natpisa Vlatka Vukoviжa upuжuje da se radi o natpisu iz 15 vijeka. (Vjerovatno druge polovine!)

Dakle,

Grafemi koji upuжuju na 15. vijek:
- Pisanje grafeme A ( s uspravnom crtom i trbuhom na sredini)
- Pisanje grafema Ћ kao љestokrakog cvijeta, tri linije koje se sijeku u jednoj taиki ( a ne kao reљetke -4 linije, ili kao jednom uspravnom s dva polumjeseca na krilima)
- Pisanje grafeme B sa savijenom vertikalnom linijom prema dole ( dodatak na vodoravnu liniju)
- Pisanje grafeme R - trbuh na uspravnoj crti je podignut prema gore, kao kod latiniиnog P
- Grafema JU sa zakrivljenom vertikalnom linijom (lukom
- Takoрer, pisanje grafeme K
- Pisanje grafeme V u obliku kvadrata
- Pisanje grafeme T s tri uspravne crte (produћenim nastavcima na vodoravnu liniju, obrnuto Љ)
- Prisustvo РERV-a

ред је да се и ја укључим у причу

пошто сам ето изгубио опкладу, јер је "SintaksiИar" наводно крочио ногом на мјеста о којима пише за почетак од мене:

У једном моменту се у овом писанију долази до "закључака дијаметрално супротних" Ратковићу, Веги и иним "вуковцима" (какав ниво за рад с којим се није спрдати).

Ај на страну то што је смјешно што њихов рад оспораваш, ни мање ни више него, аргументима из њихових дјела (тачним, колико год то сулудо звучало - колико ја знам ниједан од "вуковаца" које помињеш није довео у питање повремена савезништва, затим вазални положај Милорадовића и остале православне властеле, па ни да су тражили дозволу за обнову цркава које су турци порушили од турака самих) паде ми у очи цитат :" Тако је било и са властеоском породицом Милорадовић - Храбрен, која је од Турака добила наслов "спахија", којим се они поносе, пишући га и на фрескама и на задужбинама" (Богићевић; 1952)
Морам признати да ми је чудно да ово цитира човјек који је обишао мјеста о којим пише. Ако си већ био у њиховим задужбинама могао си да видиш да су они себе и 100 година послије турског освајања звали војводама на својим фрескама. Наравно ако ти је већ намјера била да се бавиш језиком. Појам спахија се појављује тек негдје почетком 17 вјека (мада и о том имамо сазнања само из друге руке ал ајд да не буде да те само нападам ).

Толико за сада, ако хоћеш можемо наставити о наслову, јефтиним закључцима, полуистинама и неистинама

Него, добро ти нама дошао на форум

"SintaksiИar" опет јаше, по Влаховићима,а куда би , и бави се језиком, наравно - чим би друго  
у питању је руку на срце један дужи текст који се не бави само Влаховићима већ једним крупнијим проблемом - ни мање ни више него српским јунаштвом и хрватском културом!!! Текст, у кратким цртама, на веома луцидан начин "раскринкава" српске и хрватске подле планове да преваре добре бошњане присвајајући како каже "нашу стару ћирилицу"
Док је у случају Хрвата чак и досљедан и држи се језика, у случају Влаховића (да будем коректан и не кажем у случају Срба ) је почео да се губи. Недостатак аргумената, шта ли, углавном писао је о свему осим о језику. Умјеша он мало митова,  цитата с википедије (додуше не наводи кога је цитирао ал бих волио знати који је релевантан извор за наведени натпис Влатка Вуковића, те сам склон повјеровати да наш "SintaksiИar" вјерује википедији). Ваља небулозе како турци ето нису рушили цркве, а заборавља да је у раду који цитира пар редака изнад могао прочитати да је управо ову цркву на Влаховићима турчин рушио до темеља. Написа човјек штошта и оста надам се жив

уосталом ево и извода из текста (дио о Влаховићима) и линка па просудите сами:

Srpska zemlja, srpsko junaљtvo!

Jedno studijsko putovanje[1] vodi me u Ljubinje, taиnije, na Vlahoviжe, selo ponad Ljubinja. Tamo se nalazi crkva sv. Lazara, ispred koje leћi i nemal broj steжaka. Sama crkva je poznata po dva kruћna natpisa, sliиna poznatijoj Humaиkoj ploиi, a koji su smjeљteni unutar, u podu crkve. Natpise je 1890. otkrio i publikovao Matija Bijeliж, u Glasniku Zemaljskog muzeja, Sarajevo. Iako je M. Bijeliж natpise imenovao „starobosanskim“, nerijetko se o njima, kao i o svim sliиnim natpisima po BiH govori kao srpskim (a ovo posebno u aranћmanu iza kojeg stoji SANU).  Иak je u Vlahoviжima i danas ћivo predanje da je smrtnik pod jednom ploиom u crkvi u stvari srpski junak s Kosovskog boja.
Cijela stvar je totalni apsurd, s obzirom da se zna da je boj na Kosovu bio 1389., a da je nauиna  javnost davno obavijeљtena kako su po svojim karakteristikama ovi natpisi datirani u petnaesti vijek (Vidjeti o tome radove Marka Vege, i sl.).
Niљta manje apsurdna nije tvrdnja da se na poиetku spomenutoj nekropoli „Boljuni“ nalazi natpis vojvode Vlatka Vukoviжa Kosaиe, koji je uиestvovao u bici na Kosovu, i koji je prije toga kod Bileжe porazio Osmanlije, s obzirom da i za natpis Vlatka Vukoviжa u Boljunima vaћi da je datiran u petnaesti vijek (Vidjeti o tome radove Esada Kurtoviжa, Marka Vege, i sl.).
Niљta manje apsurdna nije tvrdnja da su Turci ruљili pravoslavna svetiљta i bogomolje, kad (obrnuto od toga) imamo dokaze da su ih gradili. Dokaze imamo na pravoslavnim bogomoljama u Stocu i Mostaru.
Niљta manje nije apsurdan srpski mit o Kosovskom boju.
Niљta manje nije apsurdna иinjenica da su oko crkve na Vlahoviжima uniљtena 44 steжka, koja su ugraрena u zidove pravoslavnog groblja, i crkve. Za ilustraciju, pogledati moju fotografiju ulaza u dvoriљte pomenute crkve.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ulaz u dvoriљte crkve sv. Lazara, Vlahoviжi (Ljubinje, BiH)

Niљta manje nije apsurdna klauzula: „Srbi svi i svuda!“.
Dokle ide ovaj apsurd, a ovdje konkretno vezano za pomenutu crkvu na Vlahoviжima, govori i svjedoиenje jednog mjeљtanina iz ovog sela, koji je u kazivanju za jednu privatnu televiziju nedavno pokazao i dokle sve ide љirenje mita o srpskom junaљtvu:
„Kad su krenuli u Hercegovaиki ustanak, 1875-te, ovdje je polagana zakletva. Kad se krenulo 1941. u oslobodilaиki rat, isto tako je ta ustaniиka иeta ovdje poloћila zakletvu; pa иak i u ovom posljednjem ratu ovdje je bilo bogosluћenje i zakletva naљe brigade.“ (N. K., Vlahoviжi, Ljubinje).
Za ilustraciju pomenutog citata donosim dvije fotografije koje sam zabiljeћio u Vlahoviжima (a odnose se na krov jedne kuжe, pretvoren u srpsku zastavu, te na oznake bijelih orlova, koje vas prate putem!).

[You must be registered and logged in to see this image.]
Srpska ratna obiljeћja, Vlahoviжi (Ljubinje, BiH)

[You must be registered and logged in to see this image.]
Srpska zastava kao krov,  Vlahoviжi (Ljubinje, BiH)

Ne zaboravimo da se ovdje radi o nacionalnom spomeniku kulturne baљtine BiH.
Ostaje nam joљ samo potegnuti onaj poznati Krleћin jauk: „Saиuvaj me Boћe srpskog junaљtva i hrvatske kulture!“

[1] Joљ sam kao dijete, kad bi me otac izvodio na izlete u prirodu i љetnje po suncu, imao priliku skakutati po malennim krovovima malenih kamenih kuжica, zabavljajuжi se njihovom neobiиnom ljepotom. Isplatilo se, pa ovdaљnje doba, pored ostalog, odvodi  me i u niz studijskih posjeta naљim okolnim nekropolama.


... шта рећи...осим цитирати га    Боже сачувај
ако ништа сад сам, упркос свему, склон повјеровати да је стварно био на Влаховићима  

[You must be registered and logged in to see this link.]

Хвала ти што помно пратиш мој рад. Ево нафришко је објављена и књига, па потруди се да је добијеш. хттп://тацно.нет/култура/јасмин-ходзиц-лингвистика-је-лијепа/
(Морам те разочарати, у књизи нејма ништа о Влаховићима ).

Нисам ја крив што је велика људина, господин Н. К. за ТВ1 изјавио да “по писаним траговима који су унутра у храму, (храм) датира из 1390. године”, те да је “војвода Вукосав Влађевић један од учесника Косовске битке” (Н. К) , и тако пренио и потврдио велику пропаганду о Влаховићима и Косову 1389. године. Нажалост, слична опсервација налази се и код М. Диздара у Старим босанским текстовима: “По предању, Влађ је у ове крајеве дошао из Србије, послије боја на Косову” (Диздар 412) – иако је Диздар лијепо натпис датирао у XВ вијек. (Што свакако и јест “послије боја на Косову”, а?  )

Није ли управо увај лажни мит направио лажно светиште “српских бораца” доводећи их баш на ово мјесто на полагање заклетве, па чак и у посљедњем рату? Ако није, онда ништа, извињавам се.

Што се тиче рушења и грађења, конкретни докази о грађењу (с турске стране) постоје, а за те о рушењу нисам сигуран да можемо приложити вјеродостојан доказ. Уосталом, дакако да рушење свакако осуђујем; ја нити сам шта коме срушио (осим можда неке узалудне наде и вјеровања у митове), а нити сам Турчин.

Кад већ спомињеш стогодишњицу турског освајања, узмимо ми лијепо за примјер 1563. годину и фреску СПАХИЈЕ (да, спахије!) Милисава, која, дакако, одавно више и не постоји! Фреска је наравно новијег датума, али се за Милисава као ктитора недвосмислено зна да је носио титулу „спахија“, што је потврђено и у монографији о Житомислићу.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Не дај Боже да Википедију сматрам вјеродостојном, нити сам кад с ње узео какав цитат. Ја намјерно нисам навео извор који небулозно тврди да је у Бољунима укопан Влатко Вуковић Косача, таквих извора је заиста нажалост јако много, али и дан данас ће ти такву небулозу потврдити католици који живе у Бољунима и чувају некрополу. Уосталом, погледај и сам: „...стећак с великим крижем под којим је покопан Војвода Влатко Вуковић из рода Косача” (хттп://www.столац.цо/некрополабољуни/индеx.хтмл).

Исто тако, нисам крив што се у Влаховићима понижава култура стећака, уништавањем некрополе, кориштењем у зидарске сврхе, и слично.

Предлажем ти да организујемо неки округли сто, научни скуп, и слично – можда у сарадњи Музеја Херцеговине из Мостара, и оног из Требиња?

Пардон, горе дати линкови ферцерају само на латиници (шала мала)
1. [You must be registered and logged in to see this link.]
2.http://tacno.net/kultura/jasmin-hodzic-lingvistika-je-lijepa/

Muke po жirilici: 15., a ne XB